Friday, September 15, 2017

Ja ću biti tvoj Ptah, ti budi moj Hotep

Gertraud Reinberger Brausewetter "Dream Face"
Prethodno objavljeno u mojoj knjizi Lucifereza i na nekoliko portala, posebno prilagođen za ovaj blog.

"Ja ću biti tvoj Ptah, ti budi moj Hotep." Tako je glasila rečenica na ulazu u Viziju. Doktor K, najgnusniji od svih okultista koje sam ikada sreo, sedeo je na granitnom tronu usred nedođije, zapravo jedne ogromne, tamne ravnice kojom šibaju oluje i tornada. Njegov tron postavljen je u središtu platoa i predstavlja jedinu vidljivu građevinu iznad koje se kovitlaju munje i vazdušne struje. On je posve crn, nepomičan i dostojanstven. Večno miran, u muklosti i nemisaonosti. To je cena njegove večnosti, nekakva bogodemonska zombifikacija, mumifikacija, nosferatuizacija.

To je Čovek u crnom. Nema lica. Nema oči. Glavu mu pokriva crni metalni šlem. Sav je oklopljen, užasan i sam. Niko mu ne može prići. To je sveti kip egocentričnosti. Štuju ga, ali ga se plaše. Zavide mu, a ne smeju. On je gospodar oblika, stvaranja i razaranja. Neko drugi govori njegove misli. Zapravo, uvek neko drugi sve čini umesto njega. Neko drugi misli, govori, oseća, dela. Uvek neko drugi, jer On ne čini ništa. Na mentalnom ekranu njegove svesti sjaji ono što je on sam nekada nazivao Crnim Suncem, čije najfinije protuberance iz središta neodređene sferične pojave zaranjaju duboko u njegov um. Zapravo, Doktor K sa kojim vodim razgovor je tek jedna u nizu manifestacija tog grotesknog Crnog boga koji predstavlja vrhunsko dostignuće izopačene egocentričnosti. On je plafon. On je vrhunac.

Doktor K je nekada bio čovek čiju je svest proždrala ta groteskna figura sa kraja sveta. Njegova posvećenost abortusima dovela ga je do Gospodara. Uznesen je na nivo retko privilegovanog zombija. Lišen svesti, Doktor K je i dalje raspolagao umom, odnosno, kabalistički govoreći, sferom Ruah, iznad kojeg je, umesto vrhovne trijade: Keter-Hokmah-Binah, sjajio Daat. Gospodar je progutao vrhovnu trijadu Doktorovog bića. Zapravo, Crno Sunce je, preko Gospodara, to učinilo, jer, istini za volju, Gospodar i nije ništa drugo do nesvakidašnja, zaista impozantna ljuštura, Kralj klifota, najveći među njima, lažni Ptah, forma izopačenja Najvišeg, klifot samog Boga. Doktor K je Sin Njegov, klifotični ekvivalent Isusa Hristosa ili možda inkarnacija Samaela, Božjeg otrova, anđela smrti. 
Yaroslav Gerzhedovich
Za ovu posebnu priliku našeg susreta Doktor K je kanio da me upozna sa volšebnim aspektima elementa Vode.

"Ja sam dete Zemlje!" Pokušavao sam da se bunim.

"Upravo zato!" teatralno je dovikivao Doktor K. "Upoznaj Vodu na moj način. Užas koji ću ti sada pokazati nije estetski. Sve što ćeš iskusiti Giger nije mogao da naslika. U Bazenima Užasa rađa se Grozota koju ćeš ispiti kada time ispuniš svoj Pehar. Takva je Voda. Mislio si da su Lepota i Užas lice i naličje iste stvari. Jesu, ali tako to izgleda u interpretaciji Zemlje. Voda to vidi drugačije. Dok se budeš gadio, imaj na umu samo jedno. Ako je Grozota Vode tako gnusna kakva li je tek Lepota? Perspektive Užasa su zastrašujuće, ali ovo ovde cilja na drugi vid ushićenja. Videćeš. Pripremi se da uroniš u govna." Bez upozorenja Doktor K me je iznenadno i snažno gurnuo u prvi bazen.

Dok sam padao, kroz glavu su mi proletale slike mog prvog upoznavanja elementa Vode kroz prizmu zemljocentričnog kulta koji svet sazdan od te energije vidi skladno, lepo, geometrijski, svetlo. Užas Vode nije ljigav i slinav već predstavlja geometrijski užas. Sećam se kako je moj prvi učitelj učinio da Vodu vidim i osetim kao prijatnu dubinu koja krije Seme akvarijanske Inteligencije, u obliku hibrida Vatre Vode. Rogati totem dubina koji pluta osvetljenim, zlatnozelenim dubinama vodene plodnosti u moru unutar mora, u unutrašnjem moru svih voda. Lepota. Međutim, ovo Doktorovo pokazanje posve se razlikovalo od mog pređašnjeg iskustva. Čim sam uronio osetio sam kako je nešto proždrljivo i pohlepno palacalo između mojih nogu a da to nije bio Doktor K. U pitanju je bila nekakva ljigava tamna prikaza.

"To je Pijavica. Daj joj nešto. Daj joj slike strasti koje te uzbuđuju. Razmeni energiju sa njom. To će ti dati snage da izdržiš sve što budeš opažao!" Iz nekih gnjilih dubina do mene je dopirao Doktorov glas dajući mi osnovna uputstva. Ogromne sise i guzovi raskošnih crnkinja sa pornografskih sajtova otpadale su iz mog uma slivajući se u jednu blistavocrnu reku koja je tekla po obodima moje svesti pravo ka raščepljenim usnim pipcima jednog ljigavog stvora koji je stalno pulsirao i nadimao se. Ubrzo zatim, krenula je svetlost, luč duše. Hteo sam da prekinem, ali mi je Doktor K naložio da ipak iscedim koju kap. Ejakulacija. Gnusni stvor je halapljivo sisao moju svetlost. I tada, iz nekih crvljivih nutrina te klifotčine, naišla je Crna luč, esencija Noći, energija crne svesti u tečnom obliku koja je počela da mi kaplje sa temena po licu i dalje po telu tvoreći finu rešetkastu strukturu. Tada mi je na trenutak kroz um sinula pojava jednog mog prijatelja sa porukom da sam idealizovao Tamu. Tog momenta, znao sam da je Tama zapravo idealizovala mene. Shvatio sam da je ta moć idealizacije subjekta zapravo najmagičniji aspekt Tame. Ona je ta koja idealizuje i tako privlači sve one koji žele da budu idealizovani do besvesti. Doslovno do besvesti...

"Postigli smo Uniju." Kao iz neke nadrealne daljine ili dubine, siktao je neki glas koji sam na predočeni način razumeo ili interpretirao. Našavši se kao u nekom oklopu, iznenada sam osetio priliv nekakve snage i osećaje kakve nikada ranije nisam imao. Potpuno predat i izgubljen u nekoj odvratnoj sferi, jezdio sam njenim dubinama, osokoljen novom odlučnošću koju mi je podarila Pijavica. Nije me bilo briga za samog sebe. Ništa drugo nisam želeo niti znao osim jedne stvari, da zaronim do samog dna, da idem do kraja iako sam znao da kraja nema. Tečnost je bila živa. Dobivši iskustvo crne svesti, stekao sam i njene afinitete. Mesto mi se dopalo. Dopalo mi se plutanje u polutami ispunjenoj ljigavim oblicima postojanja. Zadivljen a indiferentan, čak i prema smradu kojeg je zaista teško bilo razlučiti od vizuelnih pojava. Dodiri, oseti, uzbuđenje. Ko bi rekao da se u svom tom užasu može pronaći takav užitak, zadovoljstvo na granici ludila, pravo mračno blaženstvo među ljigavim, smrdljivim, ogavnim, zastrašujućim larvama čija je palacajuća sluzavost neprekidno slavila Boga Gnusnih Dubina, onog Prvog kojeg je Tama idealizovala. 
Yaroslav Gerzhedovich