 |
| Gertraud Reinberger Brausewetter "Dream Face" |
Ova priča deo je moje zbirke pod nazivom "Novi Saltarello", objavljene u digitalnom obliku kao nezavisno autorsko izdanje čiji PDF možete skinuti OVDE
„Ja ću biti tvoj Ptah, ti budi moj
Hotep.“ Tako je glasila rečenica na ulazu u Viziju. Doktor K, najgnusniji od
svih okultista koje sam ikada sreo, sedeo je na granitnom tronu usred nedođije,
zapravo jedne ogromne, tamne ravnice kojom šibaju oluje i tornada. Njegov tron
postavljen je u središtu platoa i predstavlja jedinu vidljivu građevinu iznad
koje se kovitlaju munje i vazdušne struje. On je posve crn, nepomičan i
dostojanstven. Večno miran, u muklosti i nemisaonosti. To je cena njegove
večnosti, nekakva bogodemonska zombifikacija, mumifikacija, nosferatuizacija.
On je Čovek u crnom. Nema lica. Nema oči. Glavu mu pokriva crni metalni šlem.
Sav je oklopljen, užasan i sam. Niko mu ne može prići. To je sveti kip
egocentričnosti. Štuju ga, ali ga se plaše. Zavide mu, a ne smeju. On je
gospodar oblika, stvaranja i razaranja. Neko drugi govori njegove misli.
Zapravo, uvek neko drugi sve čini umesto njega. Neko drugi misli, govori,
oseća, dela. Uvek neko drugi, jer On ne čini ništa. Na mentalnom ekranu njegove
svesti sjaji ono što je on sam nekada nazivao crnim suncem, čije najfinije
protuberance iz središta neodređene sferične pojave zaranjaju duboko u njegov
um. Zapravo, Doktor K sa kojim vodim razgovor je tek jedna u nizu manifestacija
tog grotesknog Crnog boga koji predstavlja vrhunsko dostignuće izopačene
egocentričnosti. On je plafon. On je vrhunac... ili dno.
Doktor K je nekada bio čovek čiju je
svest proždrala ta groteskna figura sa kraja sveta. Njegova posvećenost
abortusima dovela ga je do Gospodara. Uznesen je na nivo retko privilegovanog
zombija. Lišen svesti, Doktor K je i dalje raspolagao umom, odnosno,
kabalistički govoreći, sferom Ruah, iznad kojeg je, umesto vrhovne trijade:
Keter-Hokmah-Binah, sjajio Daat. Gospodar je progutao vrhovnu trijadu
Doktorovog bića. Zapravo, crno sunce je, preko Gospodara, to učinilo, jer,
istini za volju, Gospodar i nije ništa drugo do nesvakidašnja, zaista
impozantna ljuštura, kralj klipota, najveći među njima, lažni Ptah, forma
izopačenja Najvišeg, klipot samog Boga. Doktor K je sin njegov, klipotični
ekvivalent Isusa Hristosa ili možda inkarnacija Samaela, Božjeg otrova, anđela
smrti.
 |
| Yaroslav Gerzhedovich |
Za ovu posebnu priliku našeg susreta
Doktor K je kanio da me upozna sa volšebnim aspektima elementa Vode.
„Ja sam dete Zemlje!“ Pokušavao sam da
se bunim.
„Upravo zato!“ Teatralno je dovikivao
Doktor K. „Upoznaj Vodu na moj način. Užas koji ću ti sada pokazati nije
estetski. Sve što ćeš iskusiti Giger nije mogao da naslika. U bazenima užasa
rađa se grozota koju ćeš ispiti kada time ispuniš svoj pehar. Takva je Voda.
Mislio si da su lepota i užas lice i naličje iste stvari. Jesu, ali tako to
izgleda u viđenju Zemlje. Voda to vidi drugačije. Dok se budeš gadio, imaj na
umu samo jedno. Ako je grozota Vode tako gnusna kakva li je tek lepota?
Perspektive užasa su zastrašujuće, ali naš cilj jeste drugačiji vid ushićenja.
Videćeš. Pripremi se da uroniš u govna.“ Bez upozorenja Doktor K me je
iznenadno i snažno gurnuo u prvi bazen.
Dok sam padao, kroz glavu su mi
proletale slike mog prvog upoznavanja elementa Vode kroz prizmu zemljocentričnog
kulta koji svet sazdan od te energije vidi skladno, lepo, geometrijski, svetlo.
Užas Vode nije ljigav i slinav već predstavlja geometrijski užas. Sećam se kako
je moj prvi učitelj učinio da Vodu vidim i osetim kao prijatnu dubinu koja
krije seme akvarijanske inteligencije, u obliku hibrida Vatre i Vode. Rogati
totem dubina koji pluta osvetljenim, zlatnozelenim dubinama vodene plodnosti u
moru unutar mora, u unutrašnjem moru svih voda. Lepota. Međutim, ovo Doktorovo
pokazanje posve se razlikovalo od mog pređašnjeg iskustva. Čim sam uronio
osetio sam kako je nešto proždrljivo i pohlepno palacalo između mojih nogu a da
to nije bio Doktor K. U pitanju je bila nekakva ljigava tamna prikaza.
„To je Pijavica. Daj joj nešto. Daj
joj slike strasti koje te uzbuđuju. Razmeni energiju sa njom. To će ti dati
snage da izdržiš sve što budeš opažao!“ Iz nekih gnjilih dubina do mene je
dopirao Doktorov glas dajući mi osnovna uputstva. Ogromne sise i guzovi
raskošnih crnkinja sa pornografskih sajtova otpadale su iz mog uma slivajući se
u jednu blistavocrnu reku koja je tekla po obodima moje svesti pravo ka
raščepljenim usnim pipcima jednog ljigavog stvora koji je stalno pulsirao i
nadimao se. Ubrzo zatim, krenula je svetlost, luč duše. Hteo sam da prekinem,
ali mi je Doktor K naložio da ipak iscedim koju kap. Ejakulacija. Gnusni stvor
je halapljivo sisao moju svetlost. I tada, iz nekih crvljivih nutrina te klipotčine,
naišla je crna luč, esencija noći, energija crne svesti u tečnom obliku koja je
počela da mi kaplje sa temena po licu i dalje po telu tvoreći finu rešetkastu
strukturu. Tada mi je na trenutak kroz um sinula pojava jednog mog prijatelja
sa porukom da sam idealizovao tamu. Tog momenta, znao sam da je tama zapravo
idealizovala mene. Shvatio sam da je ta moć idealizacije zapravo najmagičniji
aspekt tame. Ona je ta koja idealizuje i tako privlači sve one koji žele da
budu idealizovani do besvesti. Doslovno do besvesti...
 |
| Yaroslav Gerzhedovich |
„Postigli smo uniju.“ Kao iz
neke nadrealne daljine ili dubine, siktao je neki glas koji sam na predočeni
način razumeo ili tumačio. Našavši se kao u nekom oklopu, iznenada sam osetio
priliv nekakve snage i osećaje kakve nikada ranije nisam imao. Potpuno predat i
izgubljen u nekoj odvratnoj sferi, jezdio sam njenim dubinama, osokoljen novom
odlučnošću koju mi je podarila Pijavica. Nije me bilo briga za samog sebe.
Ništa drugo nisam želeo niti znao osim jedne stvari, da zaronim do samog dna,
da idem do kraja iako sam znao da kraja nema. Tečnost je bila živa. Dobivši
iskustvo crne svesti, stekao sam i njene afinitete. Mesto mi se dopalo. Dopalo
mi se plutanje u polutami ispunjenoj ljigavim oblicima postojanja. Zadivljen a
indiferentan, čak i prema smradu kojeg je zaista teško bilo razlučiti od
vizuelnih pojava. Dodiri, oseti, uzbuđenje. Ko bi rekao da se u svom tom užasu
može pronaći takav užitak, zadovoljstvo na granici ludila, pravo mračno
blaženstvo među ljigavim, smrdljivim, ogavnim, zastrašujućim larvama čija je
palacajuća sluzavost neprekidno slavila boga gnusnih dubina, onog prvog kojeg
je tama idealizovala.
