Osmica štapova u tarotu

Osmica štapova Sola Buska špila

zvezda Vega

sazvežđe Lira

severozapadna dubina

vazdušni aspekt Strelca

Osmici štapova odgovara prva dekada Strelca, kojom vlada Merkur, u sadejstvu arhetipova Čarobnjaka i Umerenosti. To je vatra u svojoj najpokretljivijoj i najpropusnijoj fazi: ona još nije opterećena iskustvom iscrpljenja, već se kreće, prenosi, umnožava. Po Pikatriksu, ova dekada označava odvažnost, slobodu, blagostanje, polja i vrtove, ali i zlobu, što je dvoznačnost tipična za merkurijansku vatru, koja može biti i blagotvorni nosilac poruke i oštro, razorno sredstvo. Ove osobine prati lik glasnika: brzina ovde nije neutralna, ona nosi i odluku i posledicu.

Alternativno, Osmica štapova može se povezati sa osmom sedmicom leta, periodom u kojem toplota i svetlost dostižu vrhunac dinamike, a promene se odvijaju gotovo neprimetno, ali neumoljivo. 

Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem hitrine, čime se naglašava njena osnovna priroda: kretanje bez zastoja, energija koja ne trpi prepreke. Kod Krolija, Osmica štapova upućuje na govor, svetlost, elektricitet i energiju velike brzine, tj. na sve oblike manifestacije u kojima se impuls prenosi trenutno, bez posredovanja i bez odlaganja.

Astrološki, karti se dovodi u vezu sazvežđe Lire, koje je u starijim tradicijama ponekad predstavljano slikom orla ili sokola koji se munjevito obrušava na plen. Njegova najsjajnija zvezda, Vega (Ushićena), jedna je od najsvetlijih na noćnom nebu. To je bleda, safirna zvezda, smeštena u donjem delu sazvežđa, ali sa izrazitom dominacijom nad okolinom. Prema Ptolomeju, Vega ima prirodu Venere i Merkura: dobročinstvo, idealizam, profinjenost, ozbiljnost i trezvenost, ali i promenljivost, uobraženost i sladostrašće. Upravo zbog te dvoznačne prirode, stari astronomi su ovo sazvežđe nazivali i Grifonom koji pada, simbolom naglog uzleta koji u sebi već nosi mogućnost pada.

Ushićenost, jarost i munjevito ustremljavanje ka cilju nalaze svoju paralelu u biblijskim slikama iznenadnog dolaska i nagle presude. U Prvoj poslanici Solunjanima stoji: „Jer i sami dobro znate da Gospodnji dan dolazi baš kao lopov u noći. Kad budu govorili: ‘Mir i sigurnost!’, tada će ih iznenada zadesiti uništenje…“ (5:2–3). Slično tome, u Apokalipsi se kaže: „Evo, dolazim brzo i donosim platu, da platim svakome prema njegovom delu.“ (22:12). Ove slike ne opisuju kaznu u klasičnom smislu, već iznenadni preokret, događaj koji se odvija brže nego što svest može da se pripremi. U Knjizi zakona, III:42, brzina i nemilosrdnost delovanja dobijaju magijski i ratnički karakter: ne raspravljati, ne ubeđivati, ne govoriti previše, već delovati odlučno i bez zadrške. To je etos Osmice štapova, energija koja se potvrđuje uspehom, a ne argumentom.

Značajno je i to da se upravo Vega, pre oko 14.000 godina, nalazila na mestu zvezde Severnjače. Ona je, dakle, nekada bila oslonac orijentacije i kretanja, što dodatno naglašava simboliku brzog usmeravanja i jasnog pravca. Po mitu, bog Hermes je šetajući obalama Nila pronašao kornjačin oklop i na njegovoj unutrašnjoj strani razapeo žice, stvorivši tako liru. Taj instrument poklonio je Orfeju, čija je muzika imala moć da pokreće, očarava i razara. Nakon Orfejeve smrti, Zevs je, na zahtev Apolona i muza, liru uzdigao na nebo kao znak sile zvuka, ritma i nevidljivog impulsa.

U špilu Sola Buska, Osmica štapova ne prikazuje ljudske figure. Umesto toga, vidimo pažljivo složene štapove u velikoj kofi, uzdignutoj od tla. Ta slika sugeriše energiju koja je već prikupljena, organizovana i spremna za trenutni prenos. Ništa se još nije ispalilo, ali sve je na svom mestu: Osmica štapova je stanje neposredno pre kretanja, trenutak u kojem brzina postoji kao potencijal koji samo čeka povod da se oslobodi.