Trojka štapova u tarotu

Trojka štapova - Sola Buska špil

zvezda Menkar

sazvežđe Cetus (Kit)

istočna visina

vodeni aspekt Ovna

Trojci štapova odgovara druga dekada Ovna, kojom vlada Sunce. Time se uspostavlja snažna i koherentna simbolička veza između Sunca i Cara, solarna energija prirodno pristaje uz carsko dostojanstvo, autoritet i volju koja se ne opravdava, već deluje. Ova karta govori o trenutku kada se iskonska sila već formirala u centar moći i počinje da se stabilizuje kao princip vladavine. Po Pikatriksu, druga dekada Ovna odnosi se na ponos, plemenitost, bogatstvo i vladavinu. Ikonografski je predstavljena ženskim likom u crvenoj haljini, čija je unutrašnjost bela; crveno kao boja aktivne, krvne sile i strasti, belo kao znak čistoće namere i zakonitosti poretka. Ova dvoznačnost upućuje na moć koja je istovremeno strastvena i legitimna, osvajačka, ali ne i haotična. Alternativno, Trojka štapova može se povezati sa trećom sedmicom leta, periodom zrele topline i usmerenog rasta.

U sistemu Zlatne zore, Trojka štapova nosi naziv Gospodar utvrđene snage i ima ime Vrlina. To nije moralna vrlina u etičkom smislu, već unutrašnja čvrstina sile koja je našla svoj oslonac i svoj pravac. Krouli naglašava da ova karta predstavlja ostvarenje iskonske energije, čije delovanje proizvodi saglasje i sklad, ne zato što je sila oslabila, već zato što je dovedena pod kontrolu svesti i svrhe.

Astrološki, Trojka štapova povezuje se sa sazvežđem Kita (Cetus), morskog čudovišta, koje u biblijskom simbolizmu odgovara Levijatanu, opisanom u 41. poglavlju Knjige o Jovu. Reč je o arhetipskom protivniku, sili haosa i tlačenja koja stoji nasuprot božanskom poretku. Najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Menkar - „otvorena usta nemani“, simbolizuje svezanog i pobeđenog neprijatelja. Njena svetlo-narandžasta boja ukazuje na vatru koja je progutala vodu, ali i na opasnost koja još uvek tinja. Po Ptolomeju, priroda Menkara je saturnovska: oboljenje, gubitak časti, propast, povrede, bolest i nesreća. U biblijskom kontekstu, Cetus / Levijatan predstavlja Satanu kao protivnika koji tlači Izrael, drži ga u ropstvu ili potčinjenosti. Međutim, ovaj simbolizam nikada ne ostaje bez odgovora, tekstovi jasno najavljuju božansku intervenciju i konačno slamanje protivničke sile: „Tog dana Gospod će pohoditi svojim mačem – čvrstim, velikim i jakim – levijatana, zmiju koja klizi, levijatana, vijugavu zmiju; ubiće neman koja je u moru.“ (Isaija 27:1). U Knjizi zakona ovaj motiv dobija ekstremno aktivistički i ratnički izraz, gde se vrlina više ne meri saosećanjem, već neumoljivim sprovođenjem volje. Dodatna paralela sa morskom nemaní javlja se u Knjizi o Joni (1:17–2:2), gde velika riba preuzima funkciju grobnice i inicijacijskog prostora. Jona biva progutan, ali ne uništen, iz utrobe čudovišta on se moli i biva spasen. Ova slika snažno korespondira sa atribucijom velike arkane Smrt, čije je hebrejsko slovo nun, „riba“. Reč je o smrti kao prelazu, ne kao kraju: o boravku u tami koji omogućava ponovno rođenje.

U grčkoj mitologiji, Cetus je čudovište koje Posejdon šalje da proždere Andromedu, kao kaznu za oholost njene majke Kasiopeje. I ovde je reč o sili kazne i korekcije, ali i o čudovištu koje biva savladano. Po Ptolomeju, priroda sazvežđa Kita je opet saturnovska: lenjost i jalovost, ali i sposobnost upravljanja i izvesna saosećajnost, paradoks koji ukazuje na moć koja može i da tlači i da obuzda samu sebe.

U Sola Buska tarotu, Trojka štapova prikazuje glavu probodenu sa tri štapa. Ova slika snažno upućuje na nužnost tajnovitosti alhemijskog znanja: misao je probodena silom, ali ne uništena. Glava umesto ušiju ima krila, jasan znak Merkura filozofa, dok su usta zatvorena vencem, simbolom zaveta ćutanja. Znanje koje je osvojeno ne razglašava se; moć koja je konsolidovana ne mora da viče. Trojka štapova, stoga, predstavlja trenutak kada je sila pobedila protivnika, ali još uvek bdije nad sopstvenom tamnom senkom.