Desetka diskova u tarotu

Desetka diskova, Sola Buska špil

zvezda Arktur

sazvežđe Botes (Kosac / Pastir)

severozapadna dubina

vodeni aspekt Device

U skladu sa učenjem Zlatne zore, astrološka atribucija Desetke diskova jeste Merkur u Devici, u trećoj dekadi ovog znaka. Tradicionalni naziv karte je Bogatstvo. Među velikim arkanama njen simbolički pandan čine Čarobnjak i Pustinjak, što već na početku uspostavlja napetost između dinamike i mirovanja, između kretanja i zadržavanja. Po Pikatriksu, ova dekada Device vezuje se za lenjost, starost, gubitak i depopulaciju. U suštini, ovde se ne radi o rastu, već o opadanju snage, o energiji koja je iscrpela svoj impuls i sada se taloži u obliku inertnog obilja. Ikonografski, to je predstavljeno gluvom staricom ili starcem oslonjenim na štap, kao u figuri Misera iz Mantenja tarokija. Pred nama se tako ukazuje slika dekadentne, ali bogate porodične loze, ostarelog bogataša ili demografski starog, samozadovoljnog i prebogatog društva. 

Po Alisteru Kroliju, Desetka diskova, u odnosu na ostalih trideset pet karata malih arkana (izuzev asova), stoji u istom odnosu kao velika arkana Svet prema ostalim velikim arkanama. Ona predstavlja krajnji ishod, konačni učinak energije. To je stanje zatvorenog kruga, dovršene materijalizacije, ali i potencijalne stagnacije. Vidimo tromost i inerciju, ostarelog Pustinjaka čija se vitalnost može obnoviti jedino intervencijom Čarobnjaka. Ukoliko se Merkur ne pokrene, ukoliko ne pronađe način da uspostavi cirkulaciju, energija diskova se okamenjuje, a blagostanje se pretvara u teret.

Trećoj dekadi Device, kojoj je ova karta posvećena, pripada sazvežđe Botes, veliki kosac ili pastir, čija su osnovna oruđa štap i srp. To je gotovo arhetipska slika Pustinjaka. Botes je nazivan i čuvarom volova, ali i medveda, jer se nalazi u blizini Velikog i Malog Medveda. U grčkom mitu, sa ovim sazvežđem povezuje se lik Arkada, sina nimfe Kaliste, koju je Hera pretvorila u mečku. Ne znajući istinu, Arkad lovi sopstvenu majku; Zevs, da bi sprečio ubistvo, oboje uznosi na nebo, gde se potera nastavlja u večnom kruženju. Sin koji juri majku – slika koja je teško opterećena simboličkim i psihološkim implikacijama, naročito u kontekstu porekla, nasledstva i sudbine.

U hrišćanskoj simbolici, Botes se odnosi na Hrista kao dobrog pastira: „Moje ovce slušaju moj glas… i niko ih neće ugrabiti iz moje ruke“ (Jovan 10:27–28). Nasuprot tome, u Krolijevoj Knjizi zakona ne postoji stado, već kosmičko raspršenje pojedinaca pod zvezdama: „Come forth, o children, under the stars, & take your fill of love!“ Ovde se okupljanje ne vrši kroz saosećanje, već kroz silu zakona i selekcije. Pastir se preobražava u kosca, a njegova briga u čin razdvajanja.

Najsjajnija zvezda sazvežđa Botes jeste Arktur (Arktos), zlatno-žuta zvezda smeštena na levom kolenu lika. Egipćani su je zvali Smat – Vladar. Po Ptolomeju, Arktur ima prirodu Marsa i Jupitera: bogatstvo, počasti, slavu, samoodređenost i uspeh, naročito u putovanjima. Kao „onaj koji sledi“ Polarnu zvezdu, Arktur označava ispravan kurs i pravi put, jer Polarna zvezda simbolizuje vrh neba, božanski presto i nebeski dom. To je aspekt štapa, vođstva, orijentacije i kontinuiteta.

Nasuprot tome, simbolika srpa označava sasvim drugačiji proces: završetak, rez i žetvu. „I onaj koji sedi na oblaku zamahnuo je srpom na zemlju i zemlja je bila požnjevena“ (Apokalipsa 14:16). U Knjizi zakona, saosećanje se odbacuje, a selekcija postaje zakon sile. Pastir i kosac ovde su jedno isto biće. Ovce postaju zreli grozdovi, koji se u apokaliptičkoj viziji stavljaju u vinsku presu gneva, čiji je krajnji proizvod krv. Uloga kosca jeste razdvajanje, razlučivanje, izdvajanje jedne tvari od druge, čistog od nečistog, funkcionalnog od iscrpljenog.

Po Ptolomeju, sazvežđe Botes ima prirodu Merkura i Saturna: uspeh u poslu, sklonost poljskim radovima, snažne želje, neumerenost i interesovanje za okultno. Osvald Virt ga direktno dovodi u vezu sa arkanom Pustinjak. U Sola Buska špilu, Desetka diskova prikazuje veliki kovčeg u kome krilati anđeo u liku nagog deteta pažljivo slaže diskove. Pored kovčega spava beli pas, simbol čuvanja i vernosti. Na jednom uglu poklopca pobodeno je pero, znak mere, zapisa i suda, dok se u pozadini nalazi svećnjak, slaba ali postojana svetlost svesti. Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa desetom sedmicom zime, odnosno vremenom dovršenja, mirovanja i čekanja novog ciklusa.

Osmica diskova u tarotu

Osmica diskova, Sola Buska špil

zvezda Dijadema

sazvežđe Koma

severoistočna dubina

vatreni aspekt Device

Po učenju Zlatne zore, astrološka atribucija Osmice diskova jeste Sunce u Devici, u prvoj dekadi ovog znaka. Među velikim arkanama, njen simbolički par čine Sunce i Pustinjak, što uspostavlja napet odnos između vidljivog rasta i skrivenog procesa sazrevanja. Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa osmom sedmicom zime, periodom u kome je seme već položeno u zemlju, ali se njegov ishod još uvek ne vidi. Zlatna zora ovu kartu naziva Razboritost, a po Alisteru Kroliju ona podrazumeva mudro čekanje da investicija, odnosno posejano seme, donese plod i postane profit. Krolijeva sažeta formulacija ove karte jeste nagoveštaj rađanja. 

Raspored diskova na Osmici diskova identičan je strukturi geomantijske figure Populus, čija je priroda lunarna. Populus označava narod, masu, more, mnoštvo istovetnih jedinica koje zajedno čine jedinstveno polje. Na psihološkom planu, to je stanje u kome se individualna volja povlači pred ritmom kolektiva i prirodnog ciklusa. Po Pikatriksu, prva dekada Device odnosi se na setvu i žetvu, ratarske i povrtarske radove, zemljoradnju, ali i na kolonizaciju i skladištenje bogatstva i namirnica. Ova dekada prikazana je slikom dobre devojke i muškarca koji seje, što naglašava razborito, strpljivo i proračunato rukovanje resursima, bez rasipanja i bez žurbe. 

Zvezdanu paralelu sa ovom kartom nalazimo u sazvežđu Koma (Berenikina, odnosno Veronikina kosa), čija je najsjajnija zvezda Dijadema, venac dragulja koji krasi njenu glavu. Prema legendi, ovo sazvežđe odnosi se na kosu egipatske kraljice koju je ona žrtvovala boginji Afroditi kako bi joj se muž bezbedno vratio iz vojnog pohoda. Ovde se ponovo javlja motiv vremena: čin je izvršen, žrtva je prinesena, a ishod tek treba da se pokaže. U tom smislu, Osmica diskova nije karta delanja, već karta čekanja, poverenja i unutrašnje discipline.

Ovo sazvežđe ima i snažnu hrišćansku i solarno-mesijansku konotaciju. Dovodi se u vezu sa Horusom Detetom, ali i sa Hristom kao nagoveštenim, željenim detetom. Po pojedinim izvorima, Vitlejemska zvezda, koja je najavila rođenje Isusovo, pojavila se upravo u sazvežđu Koma. Povodom toga, u biblijkim navodima pronalazimo sledeću rečenicu: „A dete je raslo i jačalo u duhu, ispunjavajući se mudrošću, i blagodat Božja bila je na njemu“ (Luka 2:40). U Knjizi zakona, analogan motiv nalazimo u stihu: „Then will I lift her to pinnacles of power: then will I breed from her a child mightier than all the kings of the earth“ (3:45). Otuda Osmica diskova može ukazivati na najavu dolaska mesije, boga-deteta, ili, u neposrednijem smislu, na samo rođenje deteta kao plod dugog i strpljivog procesa. 

Dijadema, kao najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, jeste dragulj, a dragulj je simbol guste, kondenzovane vrednosti. On je skrivena svetlost koju nosi Pustinjak, svetlo njegove lampe. Istovremeno, dragulj je i dragoceno seme koje je položeno u zemlju i čeka da iz njega izraste biljka ili stablo. Na najdubljem nivou, dragulj simbolizuje um, vidovitost, mudrost i duhovno savršenstvo – potencijal koji još nije razotkriven, ali je već formiran.

Sola Buska špil ovu kartu prikazuje u znatno mračnijem ključu. Na slici vidimo golo drvo, o koje je obešena velika korpa puna diskova. Jedan disk kao da je ispao i leži na zemlji, dok se ispod korpe nalaze mrtvačka glava i rasute kosti. Ova ikonografija uvodi korektiv u tumačenje Razboritosti: svako čekanje nosi rizik propadanja, svaka investicija može se pokazati kao promašaj, a svaka žetva ima svoju cenu. Osmica diskova, stoga, nije sentimentalna karta nade, već trezvena meditacija o vremenu, strpljenju i krhkoj ravnoteži između života koji se rađa i smrti koja već čeka u senci.

Sedmica diskova u tarotu

Sedmica diskova, Sola Buska tarot

zvezda Kapela

sazvežđe Auriga (Kočija)

severoistočni horizont

vazdušni aspekt Bika

Po učenju Zlatne zore, astrološka atribucija Sedmice diskova jeste Saturn u Biku, u trećoj dekadi ovog znaka. Alternativno, ovu kartu možemo vezati za sedmu sedmicu zime, period u kome se težina trajanja oseća snažnije nego ikada ranije. Među velikim arkanama, njen simbolički par čine Svet i Prvosveštenik, što ukazuje na napet odnos između dovršenja i zastoja, između završenog ciklusa i njegove rigidne petrifikacije. Pikatriks ovu dekadu opisuje pojmovima beda, ropstvo, ludilo, nužda i podlost, a personifikuje je likom čoveka koji drži zmiju i strelu, spoj sile i lukavstva, nagona i proračuna.

Po Alisteru Kroliju, sedmice u tarotu predstavljaju izopačenje prvobitne ideje elementa. Shodno tome, Sedmica diskova nosi naziv Neuspeh. Raspored diskova na karti formira zlokobnu geomantijsku figuru Rubeus, nalik izvrnutom peharu, što upućuje na prolivanje supstance, rasipanje energije i gubitak plodnosti. U najboljem slučaju, po Kroliju, ova karta može označavati zlosrećno stečen novac, dobitak koji je lišen blagoslova i koji u sebi nosi klicu budućeg gubitka. Psihološki, to je stanje iscrpljenosti, ogorčenja i osećaja da je uloženi napor bio uzaludan ili pogrešno usmeren.

Među zvezdama, ovoj karti odgovara sazvežđe Auriga. U grčkom mitu to je Erihtonius, koga je Geja rodila iz Hefestovog semena, namenjenog boginji Atini. Njegovo poreklo je izrazito htonsko, što je već sadržano u samom imenu. Budući hrom, Erihtonius se kretao u kočijama posebno napravljenim za njega; u savremenoj analogiji, to bi bio čovek u invalidskim kolicima, figura ograničenog kretanja i posredovanog delanja. Još značajnije, Erihtonius je umesto nogu imao zmije, čime je naglašena njegova himerična, drevna priroda, koja je izgubila svoju prvobitnu snagu, ali nije iščezla. Kao zmija, on prati boginju Atinu i time ukazuje na oblik zemaljske, instinktivne mudrosti. Preslikano na Sedmicu diskova, ova zemaljska mudrost nije nužno negativna osobina. Naprotiv, ona može predstavljati tamnu, saturnovsku inteligenciju opstanka, sposobnost da se preživi u oskudici, da se izdrži pritisak i sačuva ono malo što je preostalo. To je povoljniji aspekt Saturna projektovan kroz Bika: istrajnost bez radosti, stabilnost bez rasta. Ipak, u ovoj figuri ima i nečeg duboko melanholičnog: čudovištan pastir, okružen životinjama, izolovan, ali ipak dostojan mesta u Panteonu. Njegova kočija nije nebeska, već zemaljska; njegovo kretanje je sporo, otežano i ograničeno.

Najsjajnija zvezda sazvežđa Auriga jeste Kapela, poistovećena sa Amaltejom, božanskom kozom koja je dojila malog Zevsa u pećini na Kritu. Koza je Saturnova životinja, a bog Hronos, koga je Zevs kasnije zbacio s prestola, predstavlja reakcionarnu i tiransku silu. Amalteja, paradoksalno, učestvuje u inkubaciji sile koja će tu tiraniju srušiti. U tom smislu, Sedmica diskova može sadržati inkubacijski trenutak sudbine, klicu prevrata koja se razvija u tami, pod pritiskom i u oskudici. Ova karta, stoga, može ukazivati na mlade revolucionarne ili prevratničke snage dok su još u povoju, na uzroke velikih promena koje će se aktuelizovati tek mnogo kasnije.

Uspon Kapele kod Grka tumačen je kao nagoveštaj grmljavine. U drevnom Akadu Kapela je bila glasnik svetlosti i zvezda boga Marduka, dok je u Egiptu bila predstavljena kao mumifikovana mačka i dovođena u vezu sa bogom Ptahom. Kapela je bela zvezda koja, po Ptolomeju, ima prirodu Marsa i Merkura: slava, bogatstvo, ugled, dobar glas, ali i radoznalost i sklonost javnom delovanju. U biblijskom ključu, Auriga se pojavljuje kao dobri pastir, figura odmora i brige, a ne kretanja i vožnje: „Kao pastir on će pasti svoje stado…“ (Isaija 40:11). „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni…“ (Matej 11:28–30). U Krolijevoj Knjizi zakona ovaj motiv poprima elitistički oblik: „Let my servants be few & secret: they shall rule the many & the known“ (1:10).

Po Ptolomeju, sazvežđe Auriga nosi prirodu Marsa i Merkura: samopouzdanje, interesovanje za javne stvari, sreću, ali i opasnost od naglog i velikog preokreta. Osvald Virt Aurigu dovodi u vezu sa arkanom Đavo, čime dodatno naglašava motiv vezanosti, prinude i materijalne uslovljenosti. U Sola Buska špilu, Sedmica diskova prikazana je poput rebusa. Nagi mladić sedi pored velikog ćupa u kome su diskovi uredno poređani; jedan disk je izdvojen, obavijen trakom i okružen parom raširenih krila. Iz dna ćupa izlazi poluga na kojoj stoji ptica nalik orlu, a mladić kažiprstom leve ruke dodiruje tu polugu. Slika je melanholična, napeta i dvosmislena, i nagoveštava potencijal oslobađanja, ali i opasnost mehanizma koji se ne može zaustaviti. Duhom, ova predstava odgovara Sedmici diskova iz Vejtovog špila: stanju razočaranja, zastoja i tihe sumnje u vrednost svega što je do tada bilo građeno.

Četvorka diskova u tarotu

Četvorka diskova, Sola Buska tarot

zvezda Alkaud

sazvežđe Delfin

jugoistočna visina

vodeni aspekt Jarca

Astrološka atribucija Četvorke diskova, po učenju Zlatne zore, jeste Sunce u Jarcu, u trećoj dekadi ovog znaka. U terminima tarot simbolizma, to je odnos Sunca i Đavola: princip svetlosti koja se rađa u najdubljoj tami, ali i moći koja se učvršćuje kroz ograničenje, kontrolu i formu. Jarac je znak u kome se Sunce iznova rađa, ali ne kroz ekspanziju, već kroz kondenzaciju. Alternativno, ovu kartu možemo povezati sa četvrtom sedmicom zime, vremenom stabilizacije, kada se hladnoća više ne produbljuje, već traje. Zlatna zora ovu kartu tumači kao zemaljsku moć u njenim materijalnim oblicima, ali i kao skriveno, akumulirano bogatstvo. 

U Pikatriksu priroda ovog dekana opisana je ambivalentno: s jedne strane mudro upravljanje, proračunatost i sposobnost održavanja poretka, a s druge srebroljublje, sumnjičavost, pohlepa i zatvorenost. Ovaj dualitet personifikovan je slikom čestite žene koja razborito vodi poslove i lihvara koji, pognut nad stolom, sabira novac. U tom spoju već je naznačeno klizanje moći iz stabilnosti u samodovoljnost, iz upravljanja u posedovanje radi posedovanja. Moć se ovde zaokružuje, utvrđuje i zatvara, lako prelazeći u tiraniju ili barem u tvrdi, nepropusni oblik samoodržanja. U Krolijevom špilu, diskovi ove karte prikazani su poput kula tvrđave: masivni, neosvojivi, pravilno raspoređeni. To je moć koja se ne širi, već se brani. Psihološki, to je stanje u kome se energija povlači u granice sopstvene teritorije, u strah od gubitka, u potrebu da se zadrži stečeno čak i po cenu stagnacije. 

U mitološkom ključu, ovu kartu možemo povezati sa sazvežđem Delfin i zvezdom Alkaud, smeštenom na jugoistočnoj visini, što uvodi vodeni aspekt Jarca. Devet zvezda sazvežđa Delfin u antičkoj mitologiji dovođene su u vezu sa Muzama, koje su, podsetimo, prisutne i u Mantenja tarokiju. Otud se Četvorka diskova može čitati i kao znamenje egzaltacije, unutrašnjeg uzdizanja i koncentracije inspiracije, što je paradoksalno ali ključno: stvaralačka moć ovde ne eruptira, već se sabija, akumulira i čeka pravi trenutak.

U biblijskom registru, ideju egzaltacije nalazimo u Poslanici Rimljanima (4:23–25), gde se opravdanje i uzdizanje ne odnose samo na jednog pravednika, već na sve koji veruju. Tu se otvara paralela sa velikom arkanom Sud, ali i sa kartom Smrt, koja pripada vodenom elementu: smrt kao prolaz, a ne kraj. U Krolijevoj Knjizi zakona vodeni motivi nisu naglašeni, ali se ideja uzdizanja i prelaska očituje kao proročanstvo budućeg eona (3:34), u kojem se smena poretka odvija tiho, ali neumitno, kroz urušavanje starih struktura i pojavu novih nosilaca moći. 

U daljem mitološkom sloju, delfin se pojavljuje kao morski daimon u službi Posejdona, ali i kao posrednik: upravo je delfin nagovorio Amfitritu da se uda za boga mora. Delfin je, dakle, figura medijacije, diskretne sile koja povezuje i usmerava. Sam Posejdon, kao i solarni bog Apolon, povremeno se prikazuju u obliku delfina, što dodatno naglašava njegovu dvostruku prirodu: vodenu i solarnu. Amfitrita, boginja-kraljica mora, najstarija među Nereidama, u grčkoj umetnosti prikazivana je uz Posejdona u kočijama koje vuku morski konji. Ona se poistovećuje sa Talasom, personifikacijom mora, iz čijeg imena proizlazi pojam talasokratije, vladavine morem. Ovaj sloj simbolike vodi ka idejama prekomorske trgovine, preduzetništva i ranog kapitalizma, što je u skladu sa Jarčevom prirodom. Ne treba zaboraviti da je i sam znak Jarca tradicionalno prikazivan sa ribljim repom. Ime Amfitrita, koje može značiti „okružujuća trećina“ ili „trojnost“, dodatno naglašava strukturalni, hijerarhijski poredak moći. U krajnjoj liniji, Četvorka diskova prikazuje moć u službi moći: entitet koji, iako zemaljski, poseduje fluidnost, brzinu i pokretljivost, ali je istovremeno čvrsto utemeljen. To je htonska moć, nalik steni usred mora. Kao što delfin iskače iz vode, tako i ova karta nosi aluziju na privremeno uzdizanje iz dubine, što priziva biblijske motive izlaska, spasenja i preobražaja. Po Ptolomeju, sazvežđe Delfin ima prirodu Saturna i Marsa: vedrinu i jednostavnost, ali i prikrivenost, dvoličnost, sklonost borbi, lovu i nadmetanju.

U Sola Buska špilu, Četvorka diskova prikazana je kroz lik punije nage žene koja na ramenu nosi težak teret. Tri diska nalaze se u ćupu, dok četvrti drži u ruci. Na glavi ima nešto nalik dijademi. Ova slika sažima značenje karte: moć koja je stečena, ali još uvek nošena; bogatstvo koje opterećuje; kruna koja nije laka. Psihološki, to je stanje unutrašnje napetosti između posedovanja i slobode, između sigurnosti i živosti, između utvrde i mora koje je okružuje.

Amfitrita