Gudeja (1995) - iz zbirke Crni nemis

žrvnju greha proroka Gudeje

Devojke smerne, devojke raskalašne, sagoreše u jutarnjim snovima. Gudeja je spoznao pohotu.

Umoran, sagledao je svu nemerljivost teskobe univerzuma. Gudeja je rekao: Tišina mi treba, tišina koju po glasu poznam.

Zagledani u daljine i dubine, graditelji sveta ostadoše bez daha. Gudeja je rekao: Ovaj svet je nevelik.

Dovoljna je Reč, spasonosna i celishodna. Gudeja je rekao: U odsudnom času – tišina.

Što su zidine i kule više rasle, ljudi su bivali sve udaljeniji… Gudeja je rekao: Zemlja predaka! Uvek se vraćamo njoj.

Šta su obožavali naši stari? U šta su verovali? Gudeja je rekao: Obožavali su Neviđeno.

U njegovoj Knjizi, bezvremenoj i čudnovatoj, Gudeja je zapisao: Prianjajući uz tuđu misao, postaješ deo nečije igre. Položivši glavu pod mač Naram Sina – pobednika, sačuvao je ne samo život, već i svoju onovremenost. Gudeja je rekao: U igrama velikim, u igrama malim, ulog je glava, dobitak ništa. U igrama velikim, u igrama malim, dokaz je moći, moć je ništa.

Istinski ljudi poštuju kanone – robovi su! Ostali su lažni. Gudeja je rekao: Slobodni ljudi ne postoje. Kada to postanu – odu!

Kako su srećni psi, život im je besprekorno pseći. Gudeja je rekao: Kako su ljudi nesrećni. Život im je besprekorno ljudski. Ljudska prednost samo je varka.

Jedan pesnik je rekao: Pevam, da bih se jednom sreo sa svojom pesmom i rekao – KAKVA PESMA, KAKAV PESNIK! Gudeja je rekao: Dobar moral stvara se u poštenim bordelima.

Želeo je. Gudeja je rekao: Odriči se ili robuj smerno.

Voleo je devojku zelenih lednih ponora. Gudeja je rekao: Samoća duhovna dar je nebeski.

Kakve slatke reči. Mlada princeza odlazi, sveštenik ostaje na kolenima. Gudeja je rekao: Moja ženka izvire iz mene samog.

Bio je spreman da ostavi sve i pođe sa njom. Gudeja je rekao: Žene ispraćaju muževe, vraćaju se deca.

Obgrlio je njena kolena, udahnuo njenu kosu… Gudeja je rekao: U sećanjima trenutak traje koliko i snovi besmrtnika.

Njene oči prekrile su daljine. Valjali su se u snegu. Gudeja je rekao: Vernoj ženi se uvek vraćaš. Verna žena je žena koja te rađa.

Opčinjeni pesnik jednom reče: Osveži moju večnost vrenjem tvog zelenog duha. Gudeja je rekao: Moć devica je u njihovim snovima.

Zaljubićeš se u snu kada otkriješ tajnu. Tajne su svete, čuva ih žena. Gudeja je rekao: Žene se rado zaljubljuju u bogove.

Koračao je uzdasima i dodirima po telu nebeske tvari boginje zvezdanog svoda. Vezivao je poljupce po ćelijama u kojima žive isposnici gluvih, obnevidelih požuda. Gudeja je rekao: Boginje su uvek plodili podvižnici staza Užasa.

Usplahireno, stajaše koplje, čvrsto pobodeno o krvavu zemlju. Gde pade, ne pogodi nikog. Gudeja je rekao: Jutro se nazire u daljini. Vraćamo se Zemlji Predaka.

Zašto si napustio stazu tražitelja Istine? Gudeja je rekao: Ako postoji Istina, onda je Istina Laž. Ako postoji Laž, onda je Laž Istina.

Da li je život ishodište ili izvor? Gudeja je rekao: Život, to su slike u sećanju.

Da li je život radost ili patnja? Gudeja je rekao: Život je igralište Boga-Deteta u tri oblika.

Da li je smrt sigil naših bića? Gudeja je rekao: Smrt je sigil poroka.

Da li je prirodno biti večan? Gudeja je rekao: Život bez smrti je ideja neumnika, misao koja ubija – koliko onog koji je misli, tako i one koje on dotakne.

Na kraju, na samom kraju, kao što Smrt biva samo treptaj od sada, kao što je Ljubav tek korak od Ništa, Gudeja i sam na treptaj i na korak od nepoznatog tajanstva njegovog životnog stremljenja, poslednje izusti: Ono što vidim, ono je čega nema. Svet se rastače kada pogled ostane sam.