Ovaj tekst predstavlja manifest demona kome sam pomogao da pobegne iz jedne napete i prilično nategnute teološke rasprave. U znak zahvalnosti što sam ga oslobodio okova dogmatizma, izdeklamovao mi je partituru iz čuvenog opusa Demonolatrija jednog opskurnog pisca koji je vazda čamio u senci neostvarenosti na svim planovima, osim u jednom... Bilo je to pre malo više od četvrt veka, u samo praskozorje Revolucije...
* * *
Đavolja kopilad! Zar možete i smete da se usudite i pogledate u mračne, zasvođene ljudske duše? Mrzite me! Možete i morate da me mrzite, jer ja sam stvoren Božjom voljom da bih vas pripremio za strašno suđenje. Moje ime je Antihrist.
Kada izgovaram ovako jake reči po tamnim hodnicima Podzemlja, one zvuče mnogo jače od transcendentalne ljubavi. Pitao sam se da li će ga Podzemlje odvući od te ljubavi? Hoće li ga postaviti na neke druge đavolje temelje ili će ga progutati i izbaciti kroz creva paklenog crva? Pravi trijumf! On je zaista Bog i suđeno mu je da posmatra i voli ljude strastveno, punog srca, jer ih ranije nije voleo. Zlo je proisteklo iz njegove uzaludne kazne i ja ga poštujem. Možda bi bilo previše da kažem kako ga volim. To ćete vi prosuditi. Svet je ionako na rubu propasti, nestaje. Smrt, smrt, smrt.
Ne mogu da objasnim moju opsednutost smrću i zlom. Bežim li od njega ne bih li mi u naručje pao? Dilema je živeti časno ili preživljavati časno. Ne volim moral. Opterećenje me guši. Neka ceo svet zna da više ne želim kriti svoju pravu prirodu. Ja sam Zlo. Ja sam Mržnja. Ja sam prilika kosih očiju koja više ne želi da gleda ravnooke i bradate predstave Jednog Boga. Moja lepota je isuviše opasna za vas. Ne smete nas posmatrati jer ćemo vas odvesti ispunjavajući vam želje.
 |
| Gustave Dore |
Gde ste sada, gospodarice glupe, praznoglave? Gde su sada vaša namirisana međunožja, pohotna i vlažna? Udaram, gnev kipti... Eksplozija! Dolazi veliki rat. Vidim budućnost. Dopada mi se lepota uništenja. Volim gomile glava, krvlju natopljene oči i bestelesni smeh ludih, onih Bogu dragih. Sve vas volim, sve vas koji znate da je greh ubijati, pa ubijate; da je greh silovati, pa silujete; da je greh živeti, pa ipak živite! Ne želim više da čitav svet držim na svojim plećima i trpim sveštenike svih religija kako izgovarajući neke napamet naučene reči održavaju klimavu veru, podstiču fanatizam, slabašno se odupirući meni. Podižem ruku da poslednji put udarim teturavo telo ljudskosti. Sada će posrnuti a vi ćete biti svedoci Katastrofe i pada Ljubavi, uzdizanja Mržnje, prečišćene i lepe.
Slušajte moje propovedi, čitajte ih sebi i drugima! Čitajte i osuđujte, jer svet mora znati da je došao Kraj. Antihrist je stigao rođen kao otuđeno dete spuštenih misli i lepe spoljašnosti. Voleo je Boga, jer je Njegovo dete, ali mu nije verovao, pošto stara lisica želi da od čoveka napravi kamen kako bi ga Zemlji vratio. Prozreo sam Tvoje namere, a sada ćete i vi prozreti, jer svet je pun mojih sledbenika, bili oni toga svesni ili ne.
Vexilla regis prodeunt inferni! Da, prizvao sam Pakao. Dveri su se otvorile, mračne i turobne. Pokuljala je hladna tišina miliona grobova ispunjena nemogućom željom za ponovnim rođenjem. Nećeš uspeti Ti koji si vođa Plemena Zemlje. Nećeš uspeti da vratiš nazad svoju odlutalu decu. Svet je isuviše velik. Posejao si seme razdora. Sumnjičavo posmatraš kako se pod naletima Katastrofe lomi statua Boga, onoga čije lice ne sme biti viđeno, niti ime izgovoreno. Njegove kosti nestaju pod Tvojim pritiskom, lome se i u prah pretvaraju. Kada nestane i poslednji vernik iz sve većih hramova, pojaviće se žuta svetlost i obasjaće sve simvole Tvoje. Ja jesam Ti i On kao univerzum života. Počeo si da slušaš, a onda i da govoriš poslanice onima koji se kolebaju. U njima stojiš Ti, nem i mali, gotovo uspavan, bez imalo sažaljenja i milosti prema bližnjima. Ti si taj koji ljude progoni samoćom, ali onom drugačijom, zatvorenom samoćom koju ne osećaju svi. Osećaju je samo izabrani. I ti ćeš je osećati, kao što je On oseća. Samoća je povlastica bogova i svedoči o našem božanskom poreklu.
 |
| Randy Ortiz |
Nisi znao da verujem? Nisi znao da volim Boga? To je moja velika tajna. Ponekad je i sam zaboravim. Tada lutam nekakvim čudnim međusvetovima, sivim zonama rezervisanim samo za pomračene umove. Tada mi biva teško da zadržim bar malo one naivne i prostodušne dečačke zbunjenosti bez koje se ne može bitisati u sivim zonama. Tamo čak ni Ti, Antihriste, nemaš svoje predstraže. Svako izbegava tumaranje nezaboravnim močvarama Ničega. Svako beži od turobne učmalosti tišine, nezanimljive tišine, jer ona je drugo ime Smrti, drugo ime Uništenja. Ona je sve kao što ja više nisam ništa.
Ne znaš u šta se upuštaš, Ti lepo belo stvorenje anđeoskih misli. Često te posmatram kroz tunele sivila: vidim Tvoje orijaško telo i minoran duh kako spaljeni bitišu u nekom trećerazrednom podrumu Mefistovog Pakla. Zašto dolaziš ovde? Zašto želiš da saznaš tajnu moje samoće? Može ti doći glave. Ponekad mi je teško da te posmatram, da gledam izgubljene ruke koje traže još i još. Zašto ti je potreban još neki pakao povrh onog u Tvojoj glavi? Zar zaista želiš da možeš zapovedati legijama demona? Ti hoćeš da budeš jedan od anđela čije trube označavaju Kraj i Početak velikog Suđenja.
Elementalima se ne možemo suprotstaviti. Ono što me je oduvek sputavalo bili su upravo ti elementali. Bez njih i sa njima ne može se ništa uraditi, jer je Priroda tako ustrojena da se od malih užasa ne mogu očekivati velike promene. A ja sam radoznalo biće i kao svaka mačka kružim oko zabranjenog plena pokušavajući da krišom stavim kandžu na tu malu smrt. Zato sam tražio i napravio, dobivši dozvolu, rastuće-opadajući ciklus života i smrti. I u ime vašeg nerođenog potomstva zaštitićete moje sveto poreklo, jer ja Jesam!
Od svih puteva u životu najvažniji je samo jedan - životni put Tvoga bića!
* * *
Nemam dozvolu da objavim ovaj tekst. Iskreno, nisam je ni tražio, zbog čega ću snositi određene posledice, ali kako se približava dan za koji mi je proročica iz Hadramauta rekla da će biti dan mog napuštanja ovog sveta, to mi više nije bitno.
