Klanjamo
se delima svemira!
Klanjamo se delima Zemlje!
Klanjamo se lepoti
ženama od leda…
U
glečerima izvajane prkose Suncu,
ljubavi prkose.
Ni tužne, ni
srećne,
nemih pogleda one stoje i prkose.
Ponekad čujemo njihovu hladnoću.
Ljubimo lednu vrelinu njihovih
bedara.
Ponekad, one su ništa;
ponekad, one su sve.
Oni vladaju za Njih.
One vladaju za Nas.
Mi vladamo za Ništa,
u ime
Ništa, jer Mi jesmo Ništa.
Iznenada Nebo potamni.
Vode dubina uznesoše se put treptave noćne
sfere.
Oblaci se razbežaše uplašeni.
Svod i Zemlja urušiše se u
Podzemlje.
