Moć devica je u njihovim snovima. One imaju snažna i gipka astralna tela. Ništa u njih nije ušlo, niti iz njih izašlo. Sama ta činjenica govori nešto. Inicirane device, redovnice, imaju veliku moć, ili imaju mogućnost da generišu veliku moć. Njihova energija nije oštećena muškim prisustvom, nije uprljana muškom seksualnom energijom koja umanjuje žensku moć (ostavimo po strani sada posvećeničke škole seksualne ekstaze, jer to je nešto drugo). Imam na umu rimsku boginju Vestu, zaduženu za plodnost i kućno ognjište, ćerku Saturna i Opse, boginje zemlje, pa samim tim i tzv vestalke, njene devičanske sveštenice. One su mahale velikim falusima i posebnim bakljama, odevene u crveno. Njihova crvena odežda ukazuje na htonske energije, vatrenu krv zemlje. Takođe, boginja Vesta bila je i boginja srca, ona koja večno stoji i koja sama po sebi predstavlja moć. Kažu da su Vestine sveštenice imale prirodan ugodan miris, što je sasvim u skladu sa jednim od epiteta ove boginje - mirisna. To je miris čiste moći i visoke svesti. Današnji mentalitet seksualnih sloboda i promiskuiteta odbacio je devičanstvo kao mračnjaštvo prošlog doba, kao crni pokrov patrijarhalne vlasti nad ženom. Pa ipak, ovde nije reč o tom crnom pokrovu pokore, nego o crvenom pokrovu moći i svesti. Taj put crvenog pokrova takođe je zaboravljen, ali setimo se, to je jedan od devet puteva Majke i Žene, tzv Saturnove vatre, danas tako neprijemčiv, kako štovaocima gole Izide, tako i onima koji i dalje slede formulu crnog pokrova.
P.S. Pre tridesetak godina upoznao sam jednu izuzetnu devojku, koja je očigledno bila posvećena u neki čudan kult, o čijem poreklu mogu samo da nagađam. Njeno telo je imalo, u šta sam se lično uverio, sposobnost stvaranja neverovatne supstance ćilibarne boje čija je konzumacija izazvala promenu moje svesti i percepcije. Ona mi je rekla da bi imala veću moć da je ostala devica. Tada to nisam razumeo, ali sada, kada imam određeno razumevanje tog fenomena, i dalje ne razumem, pa ipak osećam da je govorila istinu.
