Ajvaz kao Lam
NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota
Od ključnog značaja za razvoj ideologije tarota u
anglosaksonskom svetu, osim uticaja francuske okultne škole i Blavackinog
Teozofskog društva, jeste fenomen tzv Tajnih šefova, odnosno kontroverznih skrivenih majstora koji su navodno
stajali u pozadini nekih okultnih društava u XVIII i XIX veku, a što je tek u
slučaju Alistera Krolija došlo do svog vrhunca u liku i delovanju tajanstvenog
Ajvaza (Aiwass). Sada to napominjem kao ključni pojam do koga ćemo doći jednim
kratkim istorijskim pregledom. Jedan od prvih koji je tvrdio o njihovom postojanju
bio je Baron von Hund,[1] osnivač Obreda Strikt
Observanz[2]
na čijem su čelu stajali nevidljivi Tajni šefovi. Ovaj red prate mnoge
kontroverze, ali pomenuću da se u njegovoj suštini nalazi okultni sistem čiji
posvećenici razvijaju svoja suptilna astralna
tela. Njihovim razvojem upravljali su Tajni šefovi za čije se postojanje ne
može reći da je konkretno već oni obitavaju na višim i suptilnijim planovima
egzistencije, što ne znači da se ponekad ne mogu ovaplotiti. Baron von Hund je
neposredno od Tajnih šefova primao uputstva. Tajni šefovi su
skriveni adepti svetla, koji i nakon smrti, nastavljaju svoj rad na duhovnom
napretku i usavršavanju čovečanstva, rad na prosvetljenju ljudi mimo, pa i
protiv crkvenih doktrina i načina. Tu je na delu ideja koja je pomerila fokus
sa spasenja duše kroz Hrista i Crkvu, na duhovno usavršavanje, putem
neposrednog odnosa čoveka sa Bogom, upražnjavanjem određenih mističnih
praksi, a uz tajanstvenu podršku mističnog tela oslobođenih adepata koji se
povremeno manifestuju, i na ovom svetu zaređuju nove članove
spoljašnjih posvećeničkih redova. Navodno,
postoji tajna organizacija, bratstvo, mistični red, anonimnih i tajanstvenih
oslobođenih adepata, odnosno majstora, koji iz duboke senke upravljaju
vidljivim redovima i bratstvima posvećenika, organizovanih kao spoljašnji
redovi tih unutrašnjih struktura. Ti majstori su slobodni da odu, napuste
zemaljski plan, ali oni se svojom voljom vraćaju da pomažu čovečanstvu. Oni
jesu slobodni, ali su svojevoljno potčinjeni zakonima materijalnog bitisanja
radi boljitka ljudi. Oni pomažu drugima tako što usavršavaju sebe. Tako
usavršeni, oni bivaju učitelji onih neusavršenih, a preko njih, odnosno preko
spoljnih redova, jedan deo njihovog nauka odlazi u svet, među ljude, kako bi
prosvećivao profane. U suštini, Tajni šefovi i postoje i ne postoje, ali su
nesumnjivo postojali (i još uvek postoje) oni koji tvrde da su u kontaktu sa
njima te da prenose njihovo učenje. U Engleskoj se uticaj Tajnih šefova vezuje
za već pominjanog Vestkota, primarnog osnivača Zlatne zore, a potom i za
njegovog okultnog partnera Metersa.
"The True Order of the Rose Cross ascendeth into the heights even unto the Throne of God himself."
Tako glasi izreka u ritualu stepena Adeptus Minor u okviru radova Zlatne
zore. Navedeni iskaz ukazuje da istinski rozenkrojcerski red, čiji je navodno
jedan od spoljnih oblika Zlatna zora, ima svoje duboke korene u unutrašnjem
redu anonimnih adepata čiji nivo svesti odgovara supernalima, odnosno prvim
trima sefirama Drveta života. Dakle, unutrašnji red je, shodno tome, sa druge
strane vela postojojanja. U literaturi Zlatne zore[3] pominju se trojica šefova, a
koji odgovaraju ovoj predstavi. Oni su čak i imenovani kao Hugo Alverda (koji
je živeo 576 godina), Francisko (umro u 495. godini života) i Elman Zata (živeo
463 godine).[4]
Ovakva dugovečnost, ukoliko mit o tri šefa shvatimo doslovno, može biti
protumačena time da su pomenuti adepti pronašli način da produže život. Dakle,
oni su, iako u statusu oslobođenih adepata, svakog trenutka mogli da napuste
zemaljsku ravan i vinu se u više planove, u slobodu - ipak ostali i radili na prosvećivanju
i upućivanju drugih u bratstvo čiji koren doseže do Božjeg trona! Na poseban
način oni učestvuju u vladanju čovečanstvom tako što uobličavaju suštinske
trendove duha vremena. Oni usmeravaju ljudsko delovanje u svim oblastima.
Njihova agenda je vekovna i nadilazi ljudski život. Pomenute ličnosti, bile
stvarne ili ne, odražavaju tipski ideal anonimnog adepta. Helena Petrovna
Blavatska nazvala ih je Velikim belim
bratstvom. Shodno tome, svi oni čija je volja pomaganje čovečanstvu i rad
na poboljšanju ljudi i sveta, postaju učenici ovih adepata ili mahatmi (po Blavatskoj), podvrgavajući
se strogom treningu, vežbanju i pokori rada na samousavršavanju. Učenici to
čine organizovani u spoljne redove, mistične ili okultne organizacije koje svoj
autoritet i legitimitet temelje na kontaktu i prenosu moći i znanja od strane
skrivenih majstora.
Zašto je ovo važno u kontekstu tarota? Zbog dogme
o pravilnim atribucijama hebrejskih slova i velikih tarot arkana koja je bila
deo tajnog znanja o kome su posvećenici Zlatne zore bili obavezani na ćutanje
pred profanima. Izvor te dogme je tajanstveni rukopis čiji je navodni
izvor u mudrosti Tajnih šefova. Jedan od tih navodnih Tajnih šefova objavio se Alisteru
Kroliju pod imenom Ajvaz, izdiktiravši mu trodelnu Knjigu zakona koja predstavlja pravila tajne doktrine za eon boga
Horusa.[5] Po Kroliju, Ajvaz je
istovremeno bio njegov lični anđeo čuvar, tajni šef Zlatne zore (koji je za
Krolija imao nove zadatke), glasnik boga Horusa, logos Novog eona itd. Možda
sam još nešto ispustio, ali neka mi ne bude zamereno jer suština je u sledećoj
Ajvazovoj izjavi: „All these old letters of my Book are aright; but [Tzaddi] is
not the Star. This also is secret: my prophet shall reveal it to the wise.“ Knjiga zakona 1:57. Ovim Ajvaz
obznanjuje da sva (hebrejska) slova pripisana njegovoj Knjizi Tota, odnosno velikim arkanama tarota, imaju korektne
atribucije slovo-karta. Međutim, jedno slovo – cadi, odskače jer nije pravilno upareno sa odgovarajućom kartom.
Sklon sam mišljenju da Krolijev Ajvaz nije mislio da je u pitanju greška nego
da je reč o posebnoj instrukciji za naknadnu intervenciju kako bi tarot sistem
bolje izrazio doktrinu novog eona. Ako cadi
nije zvezda, znači da postoji još jedna pogrešna atribucija, a što je Kroli
pronašao u slovu he i karti Car te
zamenio atribucije tako što je cadi
pripisao Caru a he Zvezdi, na šta ću
se osvrnuti kada budem razmatrao te karte posebno. U zaključku ove epizode o
Tajnim šefovima, postojali oni ili ne, tek kod Krolija biva jasno da su oni
izvor autoriteta sveg okultnog znanja i pravca delovanja, pa samim tim
predstavljaju i skrivene bogove tarota. U pitanju je njihova (ili njegova,
odnosno Ajvazova ili onog koga Ajvaz predstavlja) knjiga. Od italijanskih tarota i tarokija iz XV veka do ove
fantastične doktrine o Tajnim šefovima, simbolička slikovnica zvana tarot
prošla je veliku promenu za petsto godina.
Radi boljeg razumevanja idejnih struja koje su
iznedrile okultni tarot, potrebno je obratiti pažnju na još neke izvore i
načine uticaja tokom ezoterijske istorije Evrope u poslednjih pola milenijuma. Držeći
se i dalje Krolija, uviđamo vezu između enohijanske magije Džona Dija[6] i potonjeg razvoja Zlatne
zore, krunisanog pronalaskom Krolijevog Tot tarota. Džon Di očito nije mario za
tarot, ali je njegov magijski sistem imao ključnu ulogu u obuci članova Zlatne
zore, kao i u najvitalnijim magijskim otkrićima i prodorima Alistera Krolija,
što je on dokumentovao u Liber 418, knjizi poznatoj kao Vizija i glas.
Poveznica Dija i Krolija jeste boginja Babalon, čije je poreklo enohijansko i
apokaliptičko, budući da je i sam enohijanski sistem apokaliptičan. Upravo je
Tot tarot ilustracija Knjige zakona i Liber 418, što tom špilu
pridodaje jednu posve drugačiju dimenziju utemeljenu na mitu o Skerletnoj ženi
i Zveri 666, odnosno Babalon i Teriona, Nuit i Hadit. To je posve vidljivo u
velikim arkanama Tot špila pod brojevima 11 i 20. Nešto što je započeo Džon Di,
linijama prenosa posvećenja, preko Zlatne zore i njenih izvora, konačno je
oslikano simboličkim predstavama umetnutim u tarot od strane slikarke Fride
Haris po uputstvima Alistera Krolija 1944. godine. Upravo su pomenute dve
arkane najupečatljiviji izraz tog prenosa kojim Kroli preinačuje
opšteprihvaćeni eshatološki scenario prikazan u Apokalipsi, sadržajem
koji je kanalisao koristeći metode enohijanske magije. U tom preinačenom
scenariju izraženog u kartama, Velika Bludnica dobija prerogative boginje, a
tzv strašni sud, u standardnom tarotu predstavljen kartom Sud, kod Krolija biva
Eon te oslikava doktrinu smene eona, ali ne samo to. Naime, Piter Grej u knjizi
Red Goddess u dečjem liku prikazanom na karti Eon prepoznaje Antihrista
kao dete Babalon, odnosno Velike Bludnice, a koje se pominje u Knjizi zakona.
Po njemu, bog Horus objavljen Kroliju, te njegova doktrina
Deteta, jesu drugačiji izrazi za isti onaj fenomen koji se u Apokalipsi
označava kao Antihrist. Horus je Antihrist, a Babalon je njegova majka! I
dalje, Grej pronalazi Babalon u drevnom Vavilonu i Sumeru, u likovima boginja
Ištar i Inane. To je upravo ona protiv koje su grmeli starozavetni proroci, a
što u Novom zavetu dolazi do izražaja u Apokalipsi.
Drugi faktor prenosa idejnih struja jeste
pominjana šabatajska kabala čija je načela ustanovio Natan od Gaze na osnovu delovanja
Šabataja Cvija i lurijanske kabale. Ulogu prenosnika šabatajsko-lurijanske
kabale u sistem rozenkrojcerskog posvećenja imao je Jakov Frank, odnosno njegovi
učenici. O tome je pisao Tomas Stacevic u eseju The Origins of
the Qabalistic Tradition of the Golden Dawn. Podsetimo se da britanska Zlatna zora svoje
osnovno utemeljenje nalazi u rozenkrojcerskom mitu i prethodi joj nekoliko organizacija.
Engleski prethodnici Zlatne zore su Societas Rosicruciania in Anglia
S.R.I.A. Dvojica[7] od trojice osnivača Zlatne
zore potiču iz te organizacije. Mnogo od strukture, simbolizma i ikonografije je
iz S.R.I.A. uneto u Zlatnu zoru. Drugi uticaj, prevashodno alhemijske
prirode, dolazi iz Societas Roseæ+Crucis S.R.C., čije je poreklo
zapravo francusko. Član ove organizacije u Engleskoj bio je Sigismund Bekstrom
(1750-1805), rođen u Nemačkoj, verovatno švedskog porekla. Istoričar alhemije
Adam Meklin o Bekstromu kaže da je jedan od najvažnijih učenjaka i poznavaoca
alhemije od kraja XVIII veka na ovamo. Njegovu
biblioteku i radove koristili su Vestkot, Blavacka, Meters, ali i Tomas Saut, Meri
En Atvud, Frederik Hokli, Vilijem Ejton. Sam Bekstrom je na Mauricijusu 1794.
iniciran u Societas Roseae Crucis od strane Komt Luj de Šazala, čiji je
učitelj, po Bakstromovim tvrdnjama, bio slavni Komt de Sen Žermen.
Poznati francuski izučavalac
rozenkrojcerstva, Žan Paskal Ružiu (Jean-Pascal Ruggiu) tvrdi da je u Francuskoj
postojala rozenkrojcerska loža još od 1624. godine. Nemački rozenkrojcerski uticaji
vode poreklo od prvih rozenkrojcerskih organizacija iz XVII veka a koje su obnovljene
1710. godine pod imenom Orden des Gülden und Rosen-Creutzes, čiji je
vođa bio alhemičar Samuel Rihter, poznat pod inicijacijskim pseudonimom Sincerus
Renatus. Ovaj obnovljeni nemački Red Zlatnog i Ružinog Krsta prošao je kroz niz
preobražaja i reformi tokom XVIII veka za
šta je zaslužan Herman Fictuld. Konačnu reformaciju sproveo je Bernard Jozef
Šlajs fon Lovenfeld (Bernhard Joseph Schleiss von Löwenfeld), poznat kao Febron,
1777. godine.[8]
Ružiu, je u svom članku Rosicrucian Alchemy and the Hermetic Order of the
Golden Dawn, ukazao da većina rituala Zlatne zore vodi poreklo od nemačkih
rozenkrojcera te da nema sumnje kako taj red ima svoje utemeljenje u autentičnoj
rozenkrojcerskoj liniji posvećeništva. Međutim, on ukazuje i na određene
uticaje koje je na rozenkrojcerski tok u Nemačkoj ostvario Jakov Frank i
njegova kabalistička doktrina, a što Tomas Stacevic dalje razrađuje. Tako
dolazimo do tajanstvenog Azijatskog bratstva, osnovanog 1780. godine, što
predstavlja skraćen naziv organizacije čije puno ime glasi Bratstvo
jevanđeliste Svetog Jovana iz Azije u Evropi (Die Brüder Sankt Johannes des
Evangelisten aus Asien in Europa) a koje je kasnije promenilo naziv u Ritter
und Bruder des Lichts, odnosno Fratres Lucis, tj Bratstvo svetlosti. Upravo je
ova organizacija nosilac frankističke šabatajsko-lurijanske kabalističke doktrine
prožete alhemijom. Ružiu navodi da je osnivač Azijatskog bratstva baron Hans Hajnrih
fon Eker und Ekhofen[9], inicijant Reda Zlatnog
Ružinog Krsta.[10]
Kako Ružiu tvrdi, mnogi članovi Azijatskog bratstva bili su članovi masonske
lože L’Aurore Naissante osnovane 1807. godine u Frankfurtu. Geršom Šolem je
pominjao kako je među članstvom L’Aurore Naissante bilo sledbenika Jakova
Franka, odnosno frankista koji su istovremeno pripadali Azijatskom
bratstvu. Zapravo, ove dve organizacije bile su jedine u to doba koje su u
svoje članstvo primale Jevreje. Stacevic navodi Dejvida Grifina koji u tom
smislu pominje dva frankistička imena: Efraim Hiršfeld i Tomas fon Šonfeld (čije
je pravo ime bilo Mozes Dobruška), nećak samog Jakova Franka. Dobruška je pod
imenom Junius Frej bio poznat među Jakobincima u revolucionarnoj Francuskoj. Grifin
tvrdi da je šabatajska kabala Azijatskog bratstva bila utemeljena na istim
načelima poput kabale koju je podučavala Zlatna zora. Antoan Fevr takođe piše o
tome da je upravo Šonfeld, odnosno Dobruška, bio tvorac rituala koje je
koristilo Azijatsko bratstvo, a kasnije, značajnim delom i Zlatna zora u
Britaniji, Ordo Templi Orientis Teodora Rojsa[11] u Nemačkoj i Arcana
Arcanorum Frančeska Brunelija[12] u Italiji.[13]
[1] Karl Gotthelf, Baron
von Hund und Altengrotkau, 1722–1776, nemački mason. Druga značajna ličnost u
svetu okultizma koja je podučavala doktrinu Tajnih šefova bio je
špansko-francuski okultista Martinez de Pasqually, začetnik okultnog pravca
poznatog kao Martinizam. Njegovo puno ime bilo je Jacques de Livron Joachim de
la Tour de la Casa Martinez de Pasqually (1727–1774). On je 1761. godine
osnovao okultni red l'Ordre de Chevaliers Maçons Elus Coens de l'Univers,
poznat kao Elus Cohens (Odabrani sveštenici). Martinezovi nastavljači bili su
Louis-Claude de Saint-Martin (1743–1803) i Jean-Baptiste Willermoz (1730–1824).
[2] Ovaj masonski red
osnovan je 1751. godine, hijerarhijski ustrojen u sedam stepenova. Red je,
između ostalog, bio i u funkciji jačanja nemačke nacionalne svesti i bio je
otvoren za sve društvene slojeve. Navodno je Freiherr Adolph Franz Friedrich
Ludwig Knigge, 1752–1796), nemački pisac, mason i značajan član Iluminatskog
reda, takođe bio i član ili pod uticajem doktrina Strikt Observanza.
[3] Israel Regardie: The Original Account of the Teachings,
Rites, and Ceremonies of the Hermetic order of Golden Dawn, The 6th
Edition, Llewellyn Worldwide, 1989, str 273.
[4] Takođe, kao glavni
adept i tajni šef pominje se čuveni Kristijan Rozenkrojc, osnivač navodnog
Rozenkrojcerskog bratstva.
[5] Tu postoji sličnost
sa Blavackinim tibetanskim majstorima koji su joj preneli stance njene čuvene Tajne
doktrine.
[6] John Dee (1527-1608),
slavni engleski okultista, dvorski astrolog i savetnik kraljice Elizabete I.
[7] Podsetimo se, ta
dvojica su Vilijem Robert Vudman i Vilijem Vin Vestkot.
[8] Tačno 111 godina pre
osnivanja Zlatne zore.
[9] Hans Heinrich von
Ecker und Eckhoffen, 1750-1790.
[10] Fon Eker je takođe
osnivač reda Ordo Rotae et Aureae Crucis O.R.A.C, tzv frindž-masonskog
karaktera, 1776. godine, a što je, po tvrdnjama istraživača ezoterije profesora
Antoana Fevra sa Sorbone, navelo Adama Vajshaupta da formira čuveni red
bavarskih Iluminata, čije je usmerenje bilo više ideološke i političke prirode.
Navodno, Vajshaupt je smatrao da je Fon Ekerov O.R.A.C. suviše ezoteričan te da
je istorijski trenutak zahtevao svetovniji pristup delovanja prosvetljenih.
[11] Theodor Reuss, 1855-1923,
poznati nemački okultista.
[12] Francesco Brunelli
(1927-1982), nastavljač Kaljostrovog iluminizma.
[13] Više o tome, vidi
odrednicu Asiathic Brethren u Dictionary of Gnosis and Western
Esotericism.
Ivan Aivazovsky
