H.R.Giger
Istorijski
proces koji danas nazivamo globalizacijom, zapravo počinje od 1492. godine. Upravo je civilizacijska, duhovna i materijalna
ekspanzija Evrope, isprva kao kolonijalizam, pa sve do postmoderne
neokolonijalne „zajednice vrednosti“, ono što čini globalizaciju. I taj proces
neće stati čak i onda kada izumre poslednji Evropljanin, nakon čega će svet
zaokupiti nova faza bezobalnog prostiranja koja se podrazumeva pod nazivom galaksizacija, (izraz koji sam prvi put čuo u romanu Kosmotvorac Dragoša Kalajića). Globalizacija će, dakle, nakon trenutne krize, promeniti svoj karakter, ali neće stati. U tom smislu, galaksizacija je razvoj koji sledi nakon globalizacije, čime se podrazumeva kulturno-civilizacijsko
objedinjavanje, tj pokoravanje čovečanstva i kalegrijevsko poništavanje njegove
raznolikosti te stvaranje nametnutog svetskog mira. S obzirom na psihopatski karakter savremene svetske elite sada
uviđam da će biti pravo čudo ukoliko uopšte dođe do toga a da u tom pokušaju
postojanje samog čovečanstva ne bude dovedeno u pitanje.
Ukoliko proširimo ovaj teorijski model te pretpostavimo da će svetsko jedinstvo pod vođstvom
„prosvetljenih“ ipak biti ostvareno, možemo zaključiti da će glavni gubitnik
galaksizacije biti čovek, prvenstveno onaj od kojeg je sve i počelo, a to je
individualistički čovek, Evropljanin, ili evropskog porekla. Kao što je globalizacija u svom završnom obliku deevropeizacija i poricanje evrocentrizma na globalnim osnovama, tako će krajnji stadijum galaksizacije biti oličen u dehumanizaciji i
poricanju antropocentrizma na kosmičkim osnovama. Galaksizacija je stoga trijumf
transhumanizma koji će opredmećivati svojevrsnu kosmizaciju čovečanstva i
života na Zemlji budući da će ideološki biti usmerena ka svemiru. Da bismo
prodirali u svemir neophodno je da promenimo ljudsko obličje te se odreknemo
antropocentričnog stajališta. Galaksizacija je prevazilaženje organskog,
prevazilaženje čoveka, muškarca i žene. To je budućnost na obzorju
galaksizacijskih perspektiva.
U Božanskoj revoluciji katastrofe izneo sam primedbu da su globalizacija, te predstojeća galaksizacija, posledica prevazilaženja geocentričnog modela svemira. Ispravio bih se, i rekao da je prevazilaženje geocentričnog modela zapravo pokazatelj promene kolektivne svesti i duha vremena. Prelaz sa geocentričnog na heliocentrično a potom na necentrično poimanje univerzuma poklopio se sa velikim promenama u ljudskoj svesti, isprva u Evropi a potom širom planete, otvorivši mentalnu opnu koja je štitila ljudski svet od dalekih upliva. Sada su te stege olabavile u jednom smislu, ali su pojačane u drugom. Svet necentričnog univerzuma je materijalniji od geocentričnog. Posledično, prodor dalekih i neljudskih upliva koristi ljudsku imaginaciju i snove. Reč je o pravoj provali haotičnih boja i oblika na platno ljudske mašte.
Ljudska bića nemaju mogućnost da
fizičkim putem prevaziđu svemirski ponor koji deli planetu Zemlju od bilo kojeg
drugog ljudima prihvatljivog odredišta. Ostvarićemo toliko željeni dodir sa
vanzemaljskim, putovaćemo svemirom, ali ne onako kako mi to danas zamišljamo, u
nekakvim naprednim „teslijanskim“ kosmičkim brodovima, nego pre nekako
lavkraftovski ili njuejdžerski, razmenom svesti, telepatski, astralno,
skalarno, kvantno. Već sada imamo pregršt prigodnih izraza kojima bismo mogli
predočiti kosmičko iskustvo. U krajnjoj liniji, dovešćemo svemir na
Zemlju. Tako će buduće transčovečanstvo bitisati u velikom zajedničkom
hologramu i virtuelnoj simulaciji kosmičnosti putem potpunog umrežavanja i
objedinjavanja organske i neorganske svesti i inteligencije. Umesto ljudi,
životinjskog i biljnog sveta, Zemlju će nastanjivati nekakva
organsko-neorganska bića-nebića. Biće to potpuni trijumf procesa
izazvanih dekadencijom duhovne sfere čija će krajnja posledica biti
predočeni galaksizam. Neko u tome može videti razvoj i napredak, no sa
tradicijskih stajališta, tu ne može biti reči ni o kakvom razvoju ili
usavršavanju, već jedino o izopačenju. Kabalističkim jezikom rečeno,
čovečanstvo će biti progutano od strane klipotskih sila.
U Božanskoj revoluciji katastrofe ostavio sam mogućnost da jedan mali broj ljudi umakne takvoj sudbini te ih označio kao nosioce slobode nazvavši ih „revolucionarima božanske katastrofe“ ili „taborom slobodnih“. U čitavom ovom futurističkom scenariju pomenuti revolucionari predstavljaće jedinu i poslednju branu ništavilu. Samim svojim postojanjem oni će negirati negaciju i time vršiti afirmacijsko delovanje, što podseća na tikun, odnosno svojevrsno popravljanje sveta po učenju čuvenog kabaliste Isaka Lurije. Ti revolucionari biće nosioci usavršavanja i božanskog preobražaja ljudskog elementa čime će rascep u ljudskoj vrsti biti potpun. Veliki deo ljudskog materijala biće uzet kao organska građa involucijskog galaksizacijskog transhumanizma, a onaj drugi, predstavljen beznačajnom manjinom, dosegnuće nadsmrtnost.
Božanska revolucija katastrofe jeste
skica jedne aktivne doktrine na tragu Evolinog „jahanja
tigra“. Ona podrazumeva aktuelizaciju radikalnog ezoterijskog mentaliteta
negacije negacije, subverzije spram subverzivnog, radi ubrzanja njegovog kraja.
To delovanje ima antinomijski i revolucionarni karakter te iziskuje životnu
posvećenost onog tipa čoveka kojeg Evola naziva integralnim. Pretpostavljeni
revolucionar jeste poseban tip integralnog čoveka, utemeljen u samom sebi te
predstavlja jednu, po glavni tok,
subverzivnu monadu. Revolucionar je izraz onoga što se u hermetizmu naziva
mikrokosmosom. Pritom, on je zaogrnut tamom i okružen mračnim silama koje
projektuje u globalnu atmosferu senke, na jednom apstraktnom nivou, u cilju
izazivanja promena koje će prouzrokovati propast izopačenog ljudskog elementa.
To ubrzanje daje nekakve šanse za opstanak života, jer podrazumeva radikalniju
selekciju.
U pitanju
je nešto nalik alhemijskom procesu. Poznato je da alhemičar oponaša i ubrzava
prirodne procese sazrevanja metala u utrobi zemlje. On veruje kako zlato
prirodnim putem te veoma sporo dozreva iz manje plemenitih metala, počevši od
olova, kalaja itd. Dakle, kao što alhemičar, u laboratorijskim uslovima,
neprirodno ubrzava proces dozrevanja metala složenim operacijama zagrevanja,
tako i Božanska revolucija katastrofe ubrzava samu katastrofu. Razlozi su
praktični i sadržani su, spram istorijskih procesa, u kratkom trajanju ljudskog
veka. Kao što alhemičar zapravo radi na sopstvenom preobražaju radeći na
pretvaranju običnih metala u zlato, tako i revolucionar o kome je reč zapravo
preobražava sebe sprovodeći samu revoluciju.
galaktička perspektiva kule Geneks u Beogradu
