Ovaj tekst objavljen je u mojoj knjizi "Mistični okultizam" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa
U ovom
poglavlju osvrnuo bih se na simbolizam magijskih znakova koji se koriste u
ritualima i ceremonijama karakterističnim za Hermetički Red Zlatna zora, ali
koje možemo naći u rozenkrojcerskoj i masonskoj praksi. Da bismo otvorili temu
magijskih znakova, koristilo bi da prethodno obratimo pažnju na staro učenje o
sedam delova ili nivoa duše koje ima svoje verzije u Egiptu, Indiji i na drugim
mestima. Tih sedam nivoa duše možemo podeliti tako da se četiri odnose na
elemente: Zemlju, Vazduh, Vodu i Vatru, peti nivo je povezan sa biljnim, šesti
sa životinjskim svetom, dok sedmi nivo odgovara svetu duha, odnosno svetu
čoveka. Svaki od ovih oblika može biti predstavljen sa po jednim božanstvom
(ili imenom Boga, ukoliko stvari posmatramo monoteistički) ili više njih.
Svakom božanstvu, odnosno imenu Boga, odgovara po jedan osoben stav tela,
odnosno poza, što je u sistemu Zlatne zore predstavljeno položajima tela koji
odlikuju hijerarhijske stepenove, čime se ukazuje na nivo postignuća člana
Reda. Zapravo, ovi položaji tela teško da imaju ikakve direktne veze sa
egipatskim bogovima kojima su navodno nadahnute, ali sa stajališta magijskih
analogija tzv zapadnog hermetizma, oni igraju tu ulogu. Imajmo na umu da se
mnjenje okultista ne poklapa sa zaključcima i saznanjima zvanične egiptologije,
što ne odriče vrednost okultnih praksi utemeljenih na egiptozofskim, da se tako
izrazim, idejama. Ovo bi trebalo shvatiti u smislu da to što oni rade nije
izvorno egipatsko, već su egipatski samo uzori za ono što je izvedeno kasnije.
U magiji je
pokret i stav tela stariji i nosi veću moć od glasovne artikulacije i govornih
formula, a ovih od pisanih reči, nacrtanih znakova ili simbola. Zato bi pokrete
i stavove tela koji se koriste u ritualnim radovima valjalo temeljnije
proučiti. U okultnoj praksi stavovi tela koje opisujem u ovom poglavlju imaju
ulogu opštenja sa činiocima iz drugih nivoa postojanja, ali i više od toga.
Cilj njihovog izvođenja je poticanje određene energije izvođača poistovećivanjem
sa arhetipskim sadržajem kojim su ti stavovi nadahnuti. Taj deo je nekako
zanemaren od strane okultista budući da se ovi stavovi više koriste kao znaci
nego kao asane. U kontekstu magijskog rada koji odgovara duhu ove knjige
magijske poze istovremeno su i znaci i asane, ali i više toga – one su arkane,
svojevrsni telesni tarot.
Nivo duše
povezan sa elementom Zemlje i predstavljen egipatskim bogom Setom odgovara
desetoj sefiri Drveta života, Malkut (Kraljevstvo). Predočena poza oponaša
borbu boga Seta. Desnom rukom grabimo svetlost visoko iznad glave, sprovodeći
je levom u zemlju, čime stičemo autoritet nad onim dole i legitimišemo se pred
onim iznad.
Set koji se bori |
Nivo duše
povezan sa elementom Vazduha i predstavljen egipatskim bogom Šu odgovara devetoj
sefiri Drveta života, Jesod (Temelj). U ovoj pozi oponašamo boga Šua koji
pridržava nebo, što predstavlja i analogiju sa titanom Atlasom. Obema rukama
držimo veliku loptu svetlosti iznad glave.
Šu podupire nebo |
Nivo duše
povezan sa elementom Vode i predstavljen egipatskom boginjom Auramot odgovara
osmoj sefiri Drveta života, Hod (Sjaj). Svetlost smo prikupili u oblasti
solarnog pleksusa i usmerili ka dole.
Nivo duše
povezan sa elementom Vatre i predstavljen egipatskom boginjom Tum-eš-Neit
odgovara sedmoj sefiri Drveta života, Necah (Pobeda). Svetlost smo usredsredili
u oblasti trećeg oka i usmerili ka gore.
Prelaz iz
elementarnog u viši svet duha predstavljen je znakovima vela Paroketa, koji se
otvara i zatvara, u zavisnosti od namere operatora. Svetlost razvlačimo i
skupljamo. Solve et coagula. Prilikom otvaranja vela iskoračujemo levom
nogom, a kada zatvaramo onda tu nogu povlačimo.
Otvaranje
i zatvaranje vela Paroketa
Nakon ovog
imamo nekoliko stavova koji su povezani sa šestom sefirom Tifaret (Lepota), tzv
LVX, odnosno znaci svetlosti. Prvi znak je Ubijeni Oziris (raspeti Hrist) i
odnosi se na nivo ljudskog bića i element Duha. To je znak Tau, obeležje krsta,
ritualna potvrda muškosti, simboličko samostvaranje kao muškarca, poistovećenje
sa krstom, ritualna smrt u kojoj umire dečak a rađa se muškarac, izraz
delovanja solarne prirode. Svetlost izdužujemo u obliku krsta i rastemo u
beskraj.
Ubijeni Oziris |
Drugi znak je u
obliku svastike, odnosi se na nivo biljnog sveta i nazvan je Ožalošćena Izida
(koja tuguje za ubijenim Ozirisom). Svetlost obrćemo od gore ka dole i ponovo
nazad. Njome obuhvatamo ono gore i ono dole.
Treći znak je u
obliku trozubca, odnosi se na nivo životinjskog sveta i nazvan je Tifon /
Apofis. Ovo možemo razumeti i kao znak radosti, ekstatičnosti i nadahnuća a ne
nužno kao nešto mračno i rušilačko. Vaspostavljanje svetlosnog svoda iznad
glave.
Tifon / Apofis |
Četvrti znak se
odnosi na nivo ljudskog bića i nazvan je Vaskrsli Oziris. To je dečak koji je
prošao ritual puberteta i postao muškarac. Potvrda muškosti, uzdizanje
patrijarhata i prepoznavanje linije nasleđivanja po Ocu, zaokruživanje solarne
sile. Ecce Homo! Svetlost usredsređujemo u grudni koš obrazujući neku vrstu
oklopa u obliku heksagrama. Takođe, ovo je znak savijanja krsta u kocku.
Projekcija kocke.
Svaki od četiri
LVX znaka ima izvesnu podudarnost sa četiri znaka elemenata. Znak boga Seta
koji se bori podudaran je znaku Vaskrslog Ozirisa; znak boga Šu koji pridržava
nebo podudaran je znaku Tifona; znak boginje Auramot podudaran je znaku
Ožalošćene Izide; znak boginje Tum-eš-Neit podudaran je znaku Ubijenog Ozirisa.
To su simboli sila raznih nivoa ljudske duše i spoljnih sila koje odgovaraju
svakom nivou. U duhu masonerije LVX znaci nose naziv ugao i kompas
te na neki način lociraju posvećenika u poretku univerzuma. Umesto da
predstavljaju arhitekturu univerzuma kao spoljašnji fenomen u odnosu na osobu
koja operiše, što je slučaj u masoneriji, u doktrini Zlatne zore ovi znaci
predstavljaju izraz volje osobe koja se nalazi u centru operacije. Dakle, oni
su internalizovani. U masoneriji Bog, odnosno Veliki Arhitekta je izvan čoveka,
u Zlatnoj zori, ako njenu doktrinu ispravno razumem, Bog je deo svesti čoveka,
deo mikrokosmosa. U praktičnom smislu, ako mason koristi ove znake, onda on
„maše“ nekom izvan sebe, dok posvećenik Hermetičkog Reda „maše“ nečem što i
nije baš izvan njega. To je izraz shvatanja da duša stiče iskustvo kroz oblik
čoveka.
Znaci koji
prethode predstavljenim znacima, i koji su u neku ruku univerzalni, jesu znak
Ulazećeg (bog Horus) i znak Tišine (Horus dete). To su iskušenički znaci.
Znakom Ulazećeg projektujemo svetlost, a znakom Tišine svetlost utihnjuje na
našim usnama. Znak Ulazećeg je poza napada, projekcije, ispoljavanja sile, dok
je znak Tišine poza zaštite i povlačenja sile.
Horus
koji ulazi
Horus
dete / znak tišine
Osim znakova
elemenata, znaka otvaranja / zatvaranja vela Paroketa i LVX znakova, imamo i
pet NOX znakova. NOX znaci predstavljaju komplementarne aspekte nivoa duše čije
su atribucije znaci elemenata i otvaranja / zatvaranja vela. Time se jasno
ocrtava doktrina o 14 podnivoa (14 Raovih ka) i 7 glavnih nivoa duše (7 Raovih
ba). To znači da svi navedeni znaci, izuzev znakova Tišine i Ulazećeg,
predstavljaju 14 podnivoa duše, dok ova pomenuta dva oličavaju celovitost bića
u dvostrukom ključu. Dakle, ukupno šesnaest.[1]
Nivo duše
povezan sa elementom Vatre iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom
Horusom odgovara petoj sefiri Drveta života Geburah (Strogost / Snaga). U
drugoj verziji ovaj znak se izvodi sa podignutom desnom rukom pod uglom od 45
stepeni i stisnutom pesnicom leve ruke na grudima te predstavlja ratnički,
Horusov gest (busanje u grudi), a u vulgarnom obliku to je izraz vojničke ili
sudske zakletve. To je znak Puer, Kem, Horus i Mentu. Na donjem prikazu desna
ruka se nalazi u visini tačke ći i palac je ispružen imitirajući falus u erekciji.
Puer |
Nivo duše
povezan sa elementom Vode iznad Tifareta i predstavljen egipatskim bogom Amonom
odgovara četvrtoj sefiri Drveta života Hesed (Milost). U drugoj verziji, a koja
je svakom detetu poznata, ovaj znak nije ništa drugo do poza ruganja, s tim što
su palci postavljeni na slepoočnice dok ostalim prstima mašemo i plazimo jezik.
Ništa nije bliže ideji Pana od ovog. Znak Vir, Pater, Amon, Bakus, Pan.
Pan |
Nivo duše
podudaran otvaranju / zatvaranju vela Paroketa i elementu Vazduha iznad
Tifareta, jeste onaj koji odgovara stajanju na ivici ponora, a u drugom smislu
predstavlja pozu odanosti (na primer dok svira himna mi držimo desnu ruku na
srcu). Izida kao Devica, Puella.
Izida kao Devica, Puella |
Nivo duše
podudaran otvaranju / zatvaranju vela Paroketa i elementu Zemlje iznad Tifareta
odgovara izrazu boginje Izide kao Majke, a što može označavati i boginju Hator.
Ovaj znak je izraz jarosti, radosti i trijumfa, karakteristična poza navijača
koji ustaje i slavi pogodak na utakmici. U drugom smislu to je simbol predaje,
(odnosi se i na kapitulaciju), a u mističnom na predaju najvišem. Tu vidimo
sliku skoka preko ambisa. Vidimo izraz životne činjenice o životinjskoj majci
sa mnogo dojki koja se otvorila kao izvor hrane za svoje mladunce. To je velika
misterija totemizma, gde je majka izvor mleka, ali i izvor krvi, što je u duhu
kulture poznavanja krvnog srodstva po majci, izraz matrijarhata i potonjeg
bratstva nastalog na osnovu krvne linije majke, pa je otud ovaj znak Alister
Kroli povezao sa Babalon. Mulier je u sistemu NOX znaka interno komplementaran
znaku Puela, jer Mulier je žena koja (po)rađa dok je Puela - Devica.
Mulier |
Nivo duše
podudaran elementu Duha iznad Tifareta odgovara boginji Izidi kao dojilji. To
je ostvarena Velika Majka, ona koja drži dete Horusa. U prenosnom značenju to
dete je sam adept, budući da zagrljaj Velike Majke predstavlja potvrdu njegove
pripadnosti Bratstvu u Gradu Piramida, jer to je bratstvo po majci. Velika
Majka je njegov tron.
Izida drži dete Horusa |
Poslednja tri znaka možemo dovesti u vezu sa sefirom Binah
(Razumevanje). Sefire Hokmah (Mudrost) i Keter (Kruna) ostaju bez odgovarajućih
znakova te na njih možemo primeniti iskušeničke znake. Za Hokmah je to znak
Horusa koji ulazi, a za Keter znak Horusa deteta u tišini. Vežbanje ovih
položaja tela, uz dodatno angažovanje koncentracije i imaginacije, stvara
usputne koristi i daje osećaj stabilnosti praktikantu. To je jedan od načina
kanalisanja sopstvene energije i pomaže da se održi fokus magijske namere.
Izvorno, ovi znaci se koriste prilikom izvedbe određenih magijskih praksi
propisanih kurikulumom Zlatne zore (to su rituali pentagrama i heksagrama, a
NOX znaci se koriste u ritualima koje je razvio Alister Kroli), ali smatram da
se mogu vežbati mimo tog okvira, izdvojeno i u kontinuitetu, poput popularnog
jogi pozdrava Suncu.
[1] Na ovom
mestu istakao bih jedan značajan momenat koji je osvetlio Daniel Gunter, objašnjavajući
doktrinu krolijevskog Eona Horusa izraženu kroz magijske formule. Ovo je važno
kako bismo podvukli razliku u doktrinama i time razumeli smisao promene koja je
u svet okultizma došla sa Alisterom Krolijem: „Kao što smo videli, jedna od
glavnih karakteristika Eona Ozirisa bila je davanje prednosti simbolima
svetlosti. Formula L.V.X. kroz koju su adepti izrazili svoje razumevanje
činjenica prirode i sredstava za njihovo prevazilaženje, iako delotvorna,
predstavlja nepotpunu percepciju univerzuma. Naša predstava o Vrhovnom
Božanstvu kao solarnom više ne zahteva sukob svetlosti i tame kao osnovnu
pretpostavku... U ovom Eonu, centralna formula nije L.V.X., već N.O.X. Mnogo
više od ravnoteže ili suprotna L.V.X., formula N.O.X. je formula Majke, dok je
L.V.X. bila formula Sina. Prva je nekada otvarala Riznicu Abiegnusa; druga
otvara Kapije Grada Piramida. Primetite korišćenje prošlog vremena u prvom
slučaju, jer L.V.X. više ne otvara Riznicu Planine Adepata; ona sada otvara
Četiri Kapije Palate u podnožju te Planine. Nije to više reč Sina Tifareta,
nego Kćeri Malkut koja je na granici sa Ljušturama. Formula I.N.R.I. nema veze
sa ovom formulom L.V.X. i prevašodno je korisna onima koji još uvek nisu
prihvatili Zakon Teleme.“ Danijel Gunter, Inicijacija u Eon Deteta, Alef,
Beograd, 2015, str. 30-31.