VI Oniru - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Šesta u nizu Bafomitrasovog grimoara arkana je Oniru. Ona dolazi iz sna i afro-karipskog je porekla. Kartom preovlađuju tamne nijanse jer je njeno vreme noć. Svaki od pet plamenova prisutnih na karti odgovara po jednom slovu ovog imena. Slikom dominira rogata prikaza sa raširenim rukama na čijim se krajevima nalaze mesečevi srpovi, kao i u ulozi rogova. Torzo figure nalik Minotauru jeste kovčeg. Krunisani kralj zmija obilazi oko crvenog krsta nalik egipatskom anku. Smisao ove karte je obredno žrtvovanje. Ukazuje na grobnicu, smrt, podzemni svet i podzemne vatre. Ona poručuje posvećeniku da se probudi – u Hadu i u snu. Činom žrtvovanja budi se lucidnost i svest u obliku zmije. Osim toga, svrha onirujanske žrtve jeste pribavljanje moći zadiranjem u htonsku sferu. Zato je potrebno da onaj ko budi zmiju i sam postane zmija kako bi sile totemskog Minotaura njemu bile pokorne. Takođe, žrtvovanje znači i da obredna žrtva, odnosno njena krv, ima ulogu da podzemnim bogovima ili duhovima, prenese poruku onog ko vrši žrtvu. Onaj ko vrši obred, obraća se žrtvi, konkretno duhu žrtvine krvi, govori joj šta tačno želi da ona prenese duhovima, a potom krv proliva po zemlji, odnosno po određenom simbolu iscrtanom na obrednom tlu. Kabalistička paralela ove karte je Malkut. 

U divinacijskom značenju ona poručuje da moramo žrtvovati nešto vredno zarad uspeha ili izlaska iz nepovoljne situacije. Takođe, ukazuje i na to da se ne smemo libiti upotrebe nekih radikalnih mera zarad ostvarivanja ciljeva. Isto tako, karta upozorava da nam drugi rade o glavi ili da neko aktivno deluje u pravcu ugrožavanja naših interesa. U magijskom radu od duhova ove karte težimo da pribavimo moć, kao i da pojačamo lucidnost, tokom sna ili na javi, ali i ako imamo potrebe da delujemo crnomagijski. Pojavljuju se kao bradati Afrikanci u zakrvavljenim belim košuljama i sa isukanim noževima. Magijske reči su: Consensu terrae, virtutibus exorcistae, rito sacro Lunae dedicato, revolvo ordinem mundi legitimum.

Arhanđeo Rafael

Rafael je jedan od velikih arhanđela, kome je pripisana moć štapa, a čije je glavno svojstvo isceljenje. Rafael je stoga iscelitelj, pa je otud njegov štap istovremeno i štap medicine, što automatski stvara asocijaciju sa Asklepijem. Rafael (רְפָאֵל, Rəfāʾēl) doslovno znači „Bog isceljuje“ ili „Bog je iscelitelj“: (reš-pe-alef-lamed, RPAL, 311). Njegovo ime često se dovodi u vezu sa refua (isceljenjem) kao božanskom intervencijom, a ne pukom prirodnom restitucijom. 

Rafael se pominje u nekanonskoj Knjizi Tobijinoj, 12:15, kao jedan od sedam svetih arhanđela koji pred Bogom predstavljaju molitve svetaca. Tu je on predstavljen kao učitelj-iscelitelj i svezivač demona. Rafael se ovde javlja pod maskom Azarije („Bog pomaže“) i deluje kao: učitelj i vodič (inicijacijska figura), iscelitelj (slepoća), egzorcista i svezivač (Asmodej), i posrednik molitava. Primećujemo da u ovom slučaju Rafael ne isceljuje samo telo, već porodični odnosno karmički poredak, tj brak Sare, potomstvo, kontinuitet.

U apokrifnoj Knjizi Enohovoj Rafael je prikazan kao iscelitelj Zemlje od zlih dela palih anđela, a svezao je arhidemone Asmodeja i Azazela. Dakle, ovde Rafael igra kosmičku, gotovo „ekološku“ funkciju, odnosno isceljuje Zemlju kontaminiranu delima Grigorija, vezuje Azazela i posredno Asmodeja, naposletku, deluje kao korektiv kosmičke disonance. Ovde je Rafael manje „lekar“, a više arhanđeo restauracije poretka.

U kanonskom hrišćanstvu značaj Rafaela je umanjen ali je on jasno arhanđeo isceljenja, zaštitnik putnika, te čuvar ravnoteže između tela i duše. U ikonografiji često nosi štap ili žezlo, ali i ribu (aluzija na Tobiju, ali i na alhemijski simbol materia piscis).

U klasičnim gnostičkim sistemima (valentinijanci, setijanci) Rafael se ne pojavljuje uvek imenom, ali njegova funkcija je prepoznatljiva u svojstvu isceljujuće sile plerome koja sanira pukotine nastale delovanjem arhonata. Takođe, on je i entitet koji deluje protiv tiranije demijurškog poretka, ali ne revolucionarno (kao Sofija), već restaurativno. U hermetičko-kabalističkoj tradiciji (posebno kasnije, renesansne i rozenkrojcerske interpretacije, kao i u Zlatnoj zori): Rafael je povezan sa istokom, elementom Vazduha, intelektualnim i psihosomatskim isceljenjem, dok se sefirotski najčešće dovodi u vezu sa Tifaretom (solarna sefira, Lepota, harmonija) ili posredno sa Hodom (sjaj, znanje, iscelitelj).

U ključu paganskih uzora lika Rafaela, ili odgovarajućih paralela, pomenuo sam Asklepija, ali vredi napraviti preciznu distinkciju. Asklepijev štap, kao oruđe medicine ima jednu zmiju. U slučaju Asklepija, isceljenje kao sveto znanje koje prelazi granicu dozvoljenog (zbog čega biva kažnjen), ukazuje na blisku paralelu sa Rafaelom kao božanskim lekarom. Vidimo da je i u mitološka vremena farmaceutska mafija proganjala nezavisne iscelitelje. Dalje, u pogledu štapa i zmije, Hermes / Merkur nosi kaducej sa dve zmije, te između ostalog, ima i ulogu vodiča duša (psihopomp), kao i posrednika između svetova. U kasnijim ezoterijskim sistemima, Rafael često apsorbuje hermetičke funkcije samog Hermesa, što dovodi do česte konfuzije između Asklepijevog štapa i kaduceja. Što se tiče Rafaelovog štapa, imajmo na umu da to nije oružje vlasti (kao kod Mihaila), ili ključ misterije (kao kod Gabriela), već instrument transmisije životne sile. Stoga, zmija u rukama Rafaela nije demonska sila već obnavljajuća. 

Apolon Paian (Παιήων), odnosno Apolon kao „iscelitelj kuge“ i „donosilac bolesti“, jeste još jedna važna paralela sa Rafaelom. Međutim, ova vrsta ambivalentnosti koja krasi Apolona, kod Rafaela gotovo da ne postoji. U tom smislu Rafael je isceljenje bez senke. Što se tiče Egipta, za ovu temu je bitna figura boga Tota, božanskog lekara i čuvara kosmičke mere (maat). U Sumeru imamo Ningišzida, zmijskog boga obnove i podzemno-nebeske osovine. U odnosu na njih Rafael se može posmatrati kao monoteistička sublimacija ovih figura: lekar, posrednik i restaurator reda, lišen politeističke ambivalencije.

V Šanahan - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Peta arkana Bafomitrasovog grimoara, Šanahan, dolazi od Amhazara i subarktičkog je porekla, iako njen naziv potiče iz irskog (keltskog) i odnosi se na nešto drevno, tj mogli bi smo to ime prevesti kao "sledbenik drevnog". Pretežna boja ove karte je plava koja polako prelazi ka sivoj i crnoj pri dnu. Šanahan predstavlja čuvara Zemlje, gospodara gnoma. Prisustvo opadajućeg Meseca na karti ukazuje na njegovu htonsku prirodu. On je masivan i uspavan, ali kada se probudi teškim nezgrapnim koracima trese zemlju. Međutim, Šanahan je i glas proročišta. Njega nakratko budimo kako bismo čuli proročke reči. On govori u ime Zemlje. Kabalistička veza ove karte jesu sefire Malkut i Jesod, iako gospodar gnoma nosi solarni znak na sebi. No, njegova solarnost je ona od podzemnog Sunca. Tajanstvene sile se izražavaju u zagonetkama, otud bi valjalo veoma dobro promisliti dobijene odgovore, ne odbacivati ih niti prihvatati olako. Posvećenik dobija pomoć ove sile onda kada je u potrazi za sudbinskim odgovorima. 

Duh ove karte takođe može pomoći posvećeniku da u magijskom duelu zada udarac. Karta poručuje da je potrebno kopati duboko i otkriti nešto skriveno i zakopano. Divinacijsko značenje ove karte ukazuje na potrebu suštinskog i dubinskog preispitivanja naših ciljeva, samopreispitivanja, kao i preispitivanja neke situacije u kojoj se nalazimo. Isto tako, karta nam poručuje da se trgnemo, sledimo svoje instinkte i preuzmemo stvari u svoje ruke. Duh ove karte pojavljuje se kao masivna ljudolika kamena prikaza, ili kao grupa grotesknih patuljaka naoružanih mačevima. Njegove reči su: Audiant et dii et homines, surget magnus rex mundi, qui imperat et dominatur in aeternum.

IV Ištahar - Bafomitrasov grimoar arkana

Vidi prvi u nizu tekstova o Bafomitrasovom grimoaru arkana

Četvrta arkana Bafomitrasovog grimoara nozi naziv Ištahar, i predstavlja jednu od verzija imena drevne boginje Ištar. Njena preovlađujuća boja je plava uz prisustvo komplementarne zlataste boje u manjim detaljima. Ova arkana dolazi od Amhazara i sumerskog je porekla. Ištahar je predstavljena modifikovanom predstavom nalik monadi Džona Dija, samo sa krilima. Povrh nje je pentagram a u pozadini noćno nebo posuto zvezdama. Njeno ime je sedmoslovno što ukazuje na prirodu sefire Necah. Ispod figure Ištahar nalazi se magični kvadrat varijacija njenog imena. Ona oličava žensko prisustvo koje vodi i iskušava posvećenika. U drugom smislu Ištahar je zvezda želje i predstavlja sve ono čemu posvećenik teži. U njoj se mešaju uzvišene težnje i niske strasti jer ona ne odbija ništa. Otud, pazite šta želite, jer briga o posledicama nije na njoj. Uz pomoć njenih sila posvećenik može zauzdati svoje misli i strasti, ali im dati i oduška. Pomaže u savlađivanju prepreka koje dolaze od elemenata, ljudi i bića, entiteta i duhova. 

Divinacijski, ova arkana označava nama prijateljski nastrojene činioce i najavljuje pomoć, podršku, srećne okolnosti, ostvarenje želja i ciljeva. Mogli bismo je porediti sa Fortunom. U negativnom smislu može označavati zavisnost, opsesiju ili toksikomaniju. U kontekstu magijskog rada duh ove arkane možete prizivati kako biste usavršili svoju magijsku praksu. To je razvojni cilj i Ištahar će vam u tome rado pomoći, kao i u slučaju uklanjanja prepreka ograničenja, što sam već pominjao. Duh ove karte je ženski i pojavljuje se kao zanosna i izuzetno senzualna i lepa mlada žena duge sjajne crne kose, zelenih očiju i bele puti čiji je crveni plašt delimično pokriva. Ispod plašta, osim sjajnih ukrasa, nema druge odeće. Njene reči su sadržane u magičnom kvadratu prikazanom na samoj karti: HARIŠTA ARIŠTAH RIŠTAHA IŠTAHAR ŠTAHARI TAHARIŠ AHARIŠT.