Friday, May 15, 2020

Astralna projekcija i izlazak iz tela (autor Dorijan Nuaj)

Antonio Turok
Iskusniji okultisti prave jasnu razliku između astralne projekcije i tzv vantelesnog iskustva (tj onog što pogrešno nazivaju vantelesnim iskustvom). To nije ista stvar iako i jedno i drugo iskustvo mogu nastati spontano. Sa tačke gledišta iskustva neki su to dobro objasnili, ali do sada nisam video zadovoljavajuće tehničko objašnjenje pa ću pokušati to da pojasnim. Astralna projekcija nipošto nije, kako se to popularno tumači, odvajanje duše od tela. Takođe, to nije ni vantelesno iskustvo. Duša se nikada, ni pod kojim uslovima, ne odvaja od tela, jer bi to bilo fatalno. Na stranu sada šta je to duša. Neću se ovde baviti time. Astralna projekcija je poput sna, oblik sanjanja u koji možemo ući svesno, vežbanjem, ili nam se može desiti sasvim spontano. Tu se ništa ne odvaja. Mi samo projektujemo svest u ambijent koji nije svojstven našem svakidašnjem i svakodnevnom iskustvu u tzv budnom stanju. Zapravo, imajući iskustvo astralne projekcije, mi dovlačimo određenu energiju (iz okolnog prostora ili ciljano sa nekog mesta) u domen naše pažnje gde naša svest stvara određeni ambijent. Tu je reč o kvazi ambijentu kakav bi realno mogao postojati na drugom nivou opažanja ili na nekom drugom mestu, prostor-vremenu, da se tako izrazim. Recimo, astralno ja mogu posetiti Algol ili Sirijus, imati komunikaciju sa žiteljima tog ambijenta, ali to ne znači da sam ja zaista tamo i otišao. Kastaneda bi rekao da sam samo razmenio energetska vlakna sa bićima algolijanskog sveta, uslovno rečeno. Niti sam ja tamo otišao, niti su oni došli do mene, jer je ambis između nas takve prirode i tog reda veličine, da je potrebno mnogo više energije i moći, da bi bilo koja strana premostila taj jaz i jednostavno se ovaplotila na mestu na kome izvorno nije manifestovana. To je jako zahtevno i bezmalo nemoguće. 

Lavkraft je u svojim pričama opisivao iskustvo zamene svesti između ljudskih i neljudskih bića sa drugog kraja univerzuma ili onih vremenski veoma udaljenih. Iako jako zanimljivo, čak je i to veoma upitno. Utisak da smo i zaista bili tamo je varljiv, s obzirom da tokom takvog dešavanja naša svest jednostavno konzumira memorijsku energiju sa drugog mesta i to pretvara u vlastito sećanje. Taj proces bih poredio sa razmenom radio poruka. Mi smo nešto videli, čuli i osetili iz sveta koji nije naš i obratno. To jeste komunikacija, ali nije nimalo nalik stvarnom boravku na takvoj lokaciji. 

Kada je u pitanju tzv vantelesno iskustvo, stvari stoje drugačije, jer bilo kakva neprijatnost astralne projekcije, odnosno iskustva astralnog putovanja, ne može se porediti sa traumatičnim iskustvom tzv izlaska iz tela iako o tome stvarno nije reč. Razlog tome je jednostavan, budući da to što nazivaju vantelesnim iskustvom nije ništa drugo do buđenje svesti energetskog dvojnika našeg bića. Sam po sebi taj doživljaj je zastrašujuć i veoma uznemirujuć jer je mnogo stvarniji od bilo kakvog lucidnog sna ili tzv astralne projekcije. Taj doživljaj je stvaran, ako ne i stvarniji od onog šta smatramo stvarnošću. Bezmalo je to svako iskusio kao iznenadnu provalu jakih i zastrašujućih zvukova, često praćenih jezivim prikazama i opažanjem neodređenih i zastrašujućih prizora. Rečju, horor. Ne zato što to iskustvo predstavlja horor po sebi već zato što je percepcija našeg energetskog dvojnika vezana za nama posve nepoznat ambijent. 
Bezmalo svako može posvedočiti dešavanje obamrlosti tela u trenucima između jave i sna. Čujemo zujanje, prasak, iznenadne jake zvukove, osećaj da nam telo bridi, osećamo ili jasno opažamo neko podmuklo i nedefinisano prisustvo, često čak i vidimo jezovite prikaze i ne možemo praktično učiniti ništa. Naše telo je paralisano. Ne možemo se pomerati, ne možemo puštati zvukove, niti možemo ustanoviti nekakav poredak dešavanja, a često zapadnemo i u paniku budući da smo sasvim van kontrole u jednom tajanstvenom i nekontrolisanom ambijentu. Ponekad imamo osećaj i da smo napadnuti te težimo da brže-bolje izađemo iz tog stanja, povratimo kontrolu, probudimo se ili utonemo nazad u prijatan san. Dakle, čak ni to stanje ne predstavlja izlazak iz tela, već osećamo privremenu slobodu onog našeg uspavanog dela. Možemo to uporediti sa iznenadnom provalom mogućnosti onih delova mozga koje nikada tokom života nismo u prilici da koristimo.

Neki se samnom ne bi složili. Odmah bi mi se suprotstavili argumentom, koji je i meni poznat, da su imali iskustvo izlaska iz tela. Naime, našli su se u situaciji, spontano ili voljno, da lebde iznad svog tela koje nepomično leži, da su bili u situaciji da normalno ustanu iz tela i odšetaju malo, dodirnu stvari u okolini, osete njihovu čvrstinu, miris, ukus, sasvim stvarno i neporecivo. Na žalost, moram ih razočarati, ta vrsta iskustva nije ovo o čemu govorim te nipošto ne predstavlja izlazak iz tela već oblik sna. Voljni i svesni oblik astralne projekcije ima takve prateće fenomene, ali to ni iz daleka nije haos percepcije dvojnika koja je u tim trenucima prevladala našim bićem i prepala našu svakodnevnu svest. Neke psihoaktivne supstance (ili meditativne tehnike) imaju za posledicu buđenje dvojničke pažnje koja se meša sa svešću svakodnevnice i sanjanja, što u konačnici izaziva konfuziju u umu. Ne možemo objasniti šta nam se dogodilo ili prihvatamo nama dopadljivo objašnjenje. Buđenje svesti dvojnika, odnosno ono što okultisti nazivaju vantelesnim iskustvom koje nedvosmisleno razlikuju od astralne projekcije, jeste doživljaj koji do temelja protresa čoveka. U tim trenucima mi smo izloženi nepoznatim i beskrajnim silama u nepoznatoj i nekontrolisanoj stvarnosti i to je ono što čini ključnu razliku između ova dva fenomena. Svako ko je to doživeo mogao je iskusiti nešto nalik pucanju kakve opne koja privremeno oslobađa naše nepoznate unutrašnje sadržaje u svetu saobraznom tim sadržajima. I pošto u tim trenucima i dalje posedujemo ostatke svakodnevne svesti, to posledično proizvodi paralizu. 
Max Klinger
Upravo je u manipulaciji svešću dvojnika sva magija, odnosno prava magija, koja je svetlosnu godinu daleko od onog šta inače smatramo magijom koju mnogi praktikuju. To je poput brčkanja u plićaku okeana magijskog univerzuma. Retko koje ljudsko biće poseduje kapacitete za plivanje, a kamo li za surfovanje ili otiskivanje na pučinu beskraja. I baš kada nam ta pučina jasno stavi do znanja tu perspektivu mi se prepadnemo i povučemo na obalu ili okrenemo leđa nastavljajući brčkanje u nama dobro poznatom i udobnom imaginacijskom plićaku prepunom koncepata, rituala i simbola. Mi jednostavno nemamo instrumenata za smelo otiskivanje na pučinu čije nam se horizonti upotpunosti razotkrivaju tek procesom umiranja, ali ni tada, kao ni za života, mi nismo kadri da učinimo bilo šta. Naravno, tu su uvek nama dragi egzotični prijatelji sa Algola ili Sirijusa, preko kojih ćemo kanalisati najnoviju kosmičku gnozu i poruke za uspavano čovečanstvo, ali i to ne dopire dalje od pomenutog brčkanja u plićaku, budući da smo opet na Zemlji a Algol i Sirijus su za nepremostivi ambis daleko od nas. Pa kakve su nam onda opcije? Ne bih znao. Ja nemam gotova rešenja, ali hajde za početak da ne pridajemo toliku važnost našim iskustvima, opredeljenjima, vrednostima, našem mišljenju i stavovima. Naposletku hajde da ne pridajemo toliku važnost nama samima, našim ličnostima, ovom svetu i svemu što mi jesmo. Hajde da razlučimo prirodu naših stremljenja i iskustava. Ukoliko prestanemo da se zamajavamo trivijalnostima, imamo neke šanse da uspostavimo osnovni red i mir u opštoj uzburkanosti naših sanja, htenja i mnjenja. Podvucimo crtu i vidimo gde smo. Za početak je i to nešto.

Tuesday, May 12, 2020

Prvosveštenica u tarotu (autor Dorijan Nuaj)

Papesa, odnosno Prvosveštenica Marseljskog špila
La Papesse, La Papessa, The Popess, Pope Joan, Junon, The High Priestess. Ona nosi broj 2. U Marseljskom špilu ona predstavlja ženu krunisanu trostrukom krunom koja sedi na tronu i u krilu drži otvorenu knjigu. U kontekstu hrišćanske kabale, ta knjiga je Sveto Pismo, otvoreno na Jevanđelju po Jovanu. Pogled joj je usmeren blago ka levo (njeno desno). Njen plašt je plave boje i predstavlja vodeni, odnosno magnetni element, što znači da je ona skrivena. Nasuprot tome, njena unutrašnjost je električna, crvena, vatrena. Na glavi, kao podlogu za njenu krunu, ima belu maramu. Takođe nosi žutu poveznicu koji joj drži plašt, dok je iznad knjige predstavljen žuti krst. Dakle, imamo trostruku krunu, krst, knjigu, tron. Knjiga ukazuje na mudrost, na učenje, krst na misteriju a kruna na uzvišenost, vlast i autoritet. Otvorena knjiga ukazuje na egzoterizam, a ne na ezoteriju, što stvara poveznicu ove figure na ideju i učenje Crkve koja je egzoterična a ne ezoterična institucija. Međutim, otvorena knjiga ima i dublje značenje, jer otvoreno znači otpečaćeno, polomljeni su pečati, a u alhemijskom smislu reč je o obrađenoj finoj supstanci. U toj knjizi možemo prepoznati, kako Fulkaneli kaže, veliku knjigu prirode koja sadrži objavu svetovnog znanja i svetih tajni.
„Ako je otvorena, onda je onaj koji je čita shvatio njen sadržaj. Srce se upoređuje sa knjigom: ako je otvoreno, ono nudi svoje misli i osećaje; ako je zatvoreno, skriva ih.“ Rečnik simbola, odrednica Knjiga.
Papesa, Pierpont Morgan Bergamo špil
U Pierpont Morgan Bergamo špilu Papesa drži zatvorenu knjigu, što ukazuje na tajnu, odnosno nešto skriveno, ezoterno. U Mantegna tarokiju, karta Papa u jednoj ruci drži ukrštene ključeve a u drugoj zatvorenu knjigu. U Cary Yale Visconti Sforza špilu, ideja ove karte izražena je dostojanstvenom ženom koja u desnoj ruci ima ogledalo u kome se ogleda, dok levom drži dete koje doji. Ova karta nosi naziv Milosrđe. 
Papa, Mantegna taroki
Milosrđe, Cary Yale Visconti Sforza
Rečniku simbola, odrednica Ogledalo počinje na sledeći način: 
„Od speculum (ogledalo) potiče reč spekulacija: spekulisati je izvorno značilo promatrati nebo i kretanja zvezda uz pomoć ogledala. Od sidus (zvezda) isto tako je nastala reč consideration (razmatranje), što etimološki znači gledati skup zvezda. Te dve apstraktne reči, koje danas označavaju visoko intelektualne radnje, ukorenile su se u proučavanju zvezda odraženih u ogledalu. Otuda dolazi da je ogledalo kao površina koja odražava nosilac izuzetno bogate simbolike u poretku znanja.“ 
U tom smislu ogledalo je simbol uma ili božanskog intelekta i osim toga ima značajnu ulogu u magijskim obredima i divinaciji – poznato čarobno ogledalo. Isto tako, Rečnik simbola ukazuje na srce i dušu koji mogu biti povezani sa simbolikom ogledala. Tarotista Robert V. O’Neill ukazuje da je legendarna papa Jovana, kao pretpostavljeni uzor za lik karte Papesa, neretko bila motiv renesansne umetnosti. Navodno, ona je postala monahinja prerušivši se u muškarca. Vremenom je izgradila karijeru u crkvenoj hijerarhija te tako dospela do toga da bude izabrana za papu. Njena tajna je bila otkrivena nakon što je rodila dete, pa je otud bila crtana sa detetom, što je motiv koji podseća na Bogorodicu koja drži dete Hrista i Izidu koja drži sina Horusa.
U Mantegna tarokiju, pandani Papese su Papa (koji sedi i drži dva ključa i knjigu) i ženski lik Vere (koja stoji dok u levoj ruci drži veliki krst a u desnoj pehar na čijem je vrhu hostija sa motivom raspeća. Na drugoj Viskonti Sforca verziji tarota, Papesa se pojavljuje u monaškoj odori. U desnoj ruci drži štap sa krstom na vrhu, a u levoj verovatno Sveto Pismo. Takođe nosi i trostruku krunu. Sličan motiv postoji u Scrovegni kapeli u Padovi gde je Đoto, između ostalog, naslikao Veru (Fides) sa otvorenim svitkom u levoj i dugim štapom sa krstom u desnoj ruci. Za razliku od tarotskih predstava, kod Đota ona ne sedi nego stoji i kao da desnom nogom lagano iskoračuje, a što ukazuje na kretanje. Od XVII veka, Papesa je uvek prikazivana u sedećoj pozi, što je preko Vieville špila postalo standard u Marseljskom, kao i u kasnijim tarotima.
Đotova Vera (Fides)
U Vejtovom špilu iza lika Prvosveštenice nalaze se dva stuba, iza kojih se nazire more. Motiv dva stuba (Joakin i Boas) iza kojih se nalazi more pominje se u biblijskoj Prvoj knjizi kraljeva (7:21-26). Zapravo tu nije reč o pravom moru nego o velikom obrednom kupatilu. Dakle, ako smem zaključiti, Vejtova Prvosveštenica ukazuje na prisustvo božanske Šekine u ambijentu obrednog kupatila. Istovremeno, dva stuba Solomonovog hrama, o kojima je zapravo reč, jesu simbolički prisutna u obredima Zlatne zore i slobodnih zidara. Pod njenim stopalima nalazi se mesečev srp, dok se njen plavi plašt pretvara u vodu. U Vejtovom špilu vodeni tok je prisutan na kartama Carica, Car, Kočija i Smrt, što Robert V. O’Neill tumači kao ideju četiri reke koje izviru iz Rajskog vrta. On povlači jednu zanimljivu paralelu koja Prvosveštenicu povezuje sa egipatskom boginjom Izidom, koja nije bila nepoznata u renesansnom periodu, te u tom smislu ukazuje na sliku u Vatikanu koja prikazuje Izidu u društvu sa Mojsijem i Hermesom. Ona u krilu drži knjigu dok se iza nje nalaze dva stuba.
Prvosveštenica, Vejtov špil
U Marseljskom špilu ona gleda levo čini je sličnom Čarobnjaku. U Pierpont Morgan Bergamo špilu ona gleda desno, u jednoj ruci drži sveštenički štap a u drugoj knjigu. U liku Prvosveštenice prepoznajemo prirodu i načelo Meseca, odnosno Boginju Izidu (ili Kibelu). To je Izida koja inicira i ukazuje na drevni obred novačenja muških posvećenika misterija Velike Majke - motiv suve stare čarobnice koja na vrhuncu energija ekstatičkog obreda izlazi iz svete pećine, daje znak i reč posvećenja iniciranom. Tada bi bio žrtvovan bik (a ta životinja je duh karte Hijerofant, odnosno Papa). Setimo se da je Izida majka svih stvari koje drži u svom krilu. Kod nje su ključevi otkrovenja i inicijacije. Fulkaneli, u knjizi Misterija katedrala, opisujući jednu od retkih preostalih statua Izide koje se čuvaju u katedralama, kaže da je njena glava bila prekrivena velom. Dve suve dojke visile su s njenih grudi poput dojki kod Dijane iz Efesa. Koža je bila obojena crveno, a plašt koji ju je omotavao - crno... Naposletku, ne bi trebalo smetnuti sa uma i činjenicu da su u nekim starijim špilovima, karte Papa i Papesa, kao neprihvatljive za kler, bile zamenjene predstavama rimskog Jupitera i Junone. Osim ovoga, takođe u liku Prvosveštenice možemo prepoznati antičku lunarnu trijadu Hekata - Artemida - Dijana.

Kabalistički, ova karta može biti dovedena u vezu sa drugom sefirom Drveta života - Hokmah / Mudrost. Po Kroliju ona predstavlja najčistiju i najuzvišeniju ideju o Mesecu, najproduhovljeniji vid Izide. To je gola Izida čija je jedina odeća svetlost. O toj svetlosti Kroli kaže da za visoki stepen inicijacije važno je ne smatrati Svetlost savršenom manifestacijom Večnog Duha, nego pre koprenom koja taj Duh skriva. Dakle, po Kroliju, Prvosveštenica ukazuje na istinu iza vela svetlosti, ukazuje na misao iza svih obličja, zato je ona devica istovremeno kao i boginja plodnosti. Po Kroliju, ona je skrivena u svetlosti čime se iskazuje njegov stav da je svetlost nešto što skriva stvari. On je ovu kartu povezao sa alhemijskim načelom Žive.

Papesa, odnosno Prvosveštenica, poput Čarobnjaka, takođe opčinjava. Ona je čarobnica, ženski princip, tajna, gnoza, skrivena istina, naposletku – mudrost te predstavlja izraz sile koja aktuelizuje stvari, vodi od potencijalnog ka aktuelnom. Pojam ezoterije i ezoteričnog nema bolji simbol u tarotu od ove karte. U tom smislu ona je suprotnost Papi, tj Hijerofantu koji predstavlja egzoternu, spoljašnju religiju. Prvosveštenica bi, recimo, bila misticizam, ezoterna religioznost. Stjuart Kaplan je u knjizi Enciklopediji tarota predložio ideju da ova karta zapravo oličava papstvo kao instituciju, što automatski povlači pitanje čemu onda karta Papa? Pa ipak, ne bih tako lako odbacio Kaplanovu tvrdnju, jer bi u tom smislu, kako kaže Robert O’Neill, Papesa mogla predstavljati Crkvu (ili dogmu dodao bih, odnosno i jedno i drugo). U tom ključu bi mogli posmatrati i par Car – Carica kao suverena i državu. Papesa u ulozi Crkve podseća na apokaliptičke prikaze Kurve Vavilonske koja jaše na sedmoglavoj Zveri okrunjena trostrukom papskom tijarom. Ova slika izjednačava prokazanu biblijsku Kurvu sa Majkom Crkvom ukazujući na njenu iskvarenost.
Mikelanđelova delfijska Sibila
U daljem koraku, Prvosveštenica je žena u transu, ali je i simbol lucidnog sanjanja i magije snova. Osim toga, ona je i proročica te je mnogi autori dovode u vezu sa likom antičke Sibile koja takođe drži knjigu. Takođe, nasuprot Hijerofantu koji predstavlja operativno, pojedinačno sećanje (ili učenje napamet), ona je izvor svih sećanja, univerzalni trezor memorije. U praktičnom smislu to bi značilo kolektivno sećanje. U Krolijevom špilu jedan od simbola Prvosveštenice je kamila - vozilo kroz pustinju, čuvarica vode budući da ona prebacuje putnike / posvećenike preko apstraktnog ambisa svesti. Kao takva ona je simbol same suštine svesti kao izvor svih voda. Ona je vozilo, nosač reči, vibracije koju ogrće svetlošću. Ona je izvor svih modaliteta vibracija.[8] Upravo je ta vibracija prisutna na ovoj karti u Eteilla špilu, gde mi vidimo nagu mladu ženu u prirodi okruženu spiralom koja kao da predstavlja pulsirajuću auru. Sličan, ali malo apstraktniji koncept Prvosveštenice nalazimo u kod Krolija, gde je ona takođe naga, sedi raširenih ruku, dok u krilima drži luk i strelu. 

Kod Krolija, njena svetlost, površina njenih voda, treperi nebrojenim spiralnim oblicima. Tako dolazimo do još jednog bitnog značenja ove karte a to je regulisanje fluktuacija, odnosno upravljanje energijom, sadržajem, stvaranjem puteva kako će se nešto ostvariti. Elifas Levi smatra da ova karta simbolizuje stubove hrama i magijsku ravnotežu. U prostornoj kocki Pola Fostera Kejsa ova karta označava njenu donju ravan. U tom smislu reč je o osnovi na kojoj stojimo, ali i simbol htonskog i podzemnog. 
Krolijeva Prvosveštenica
Po anglosaksonskom okultnom sistemu Prvosveštenica je povezana sa hebrejskim slovom gimel, dok je u francuskom sistemu povezana sa slovom bet. Po kabali Zlatne zore, ova karta označava stazu koja povezuje prvu (Keter) i šestu sefiru (Tifaret). U mikrokosmosu je to zamišljena linija koja povezuje teme (ili čelo "treće oko") i solarni pleksus. To znači da Prvosveštenica predstavlja sredstvo delovanja vrhovnog trojstva (tri prva sefirota Drveta života). Robert Wang u tom smislu primećuje da pet karata koje predstavljaju staze na Drvetu života, a koje vode od nižih sefira ka vrhovnoj trijadi, formiraju pentagram koji ima sledeći raspored: Hijerofant je Zemlja, Ljubavnici su Vazduh, Kočija je Voda, Car je Vatra, dok Prvosveštenica označava peti element - Duh. U tom smislu ona je ženstveni aspekt Duha, odnosno Sveti Duh ili pak označava mističnu mudrost u liku Sofije. Kabalisti anglosaksonske okultne škole Prvosveštenicu povezuju sa Trinaestom stazom mudrosti čiji je naziv Ujedinjujuća inteligencija, jer prevashodno ujedinjuje suprotnosti. U šemi Drveta života ova staza prelazi preko Bezdana, odnosno lažne sefire Daat (Znanje), što znači da bi njena pretpostavljena funkcija bila da aktuelizuje događaje, odnosno da vodi od potencijalnog ka aktuelnom. Njena ezoterična titula u doktrini Zlatne zore je Princeza ili Sveštenica Srebrne zvezde, što je analogija koja je nesumnjivo povezuje sa Mesecom i sa konceptom adeptstva. Ona je simbol prelaska u najviši ili skriveni Red posvećeništva. U kontekstu sinkretičke kabale Zlatne zore, Prvosveštenicu bi trebalo posmatrati kao gornji od tri dela Srednjeg stuba Drveta života, čija sredina pripada Umerenosti a donji deo Svetu, odnosno Univerzumu (a što je predstavljeno sa tri nijanse plave boje, od svetloplave u gornjem delu Stuba, preko tamnoplave do indigo na dnu). 

Osvald Virt sa Prvosveštenicom povezuje sazvežđe Kasiopeja, čije su bitne zvezde Šedir i Kaf. Kasiopeja je u grčkoj mitologiji bila žena etiopskog kralja Kefeja (Čarobnjak) i majka Andromede (Zvezda). Zbog svoje taštine i hvalisavosti uvredila je morske nimfe čiji je otac Posejdon kaznio Kasiopeju tako što je poslao morsko čudovište da opustoši njeno kraljevstvo. Da bi se čudovište umirilo Kefej je morao da mu prinese odgovarajuću žrtvu, a što je u tom slučaju bila njegova ćerka Andromeda, koju je oslobodio junak Persej (Obešeni čovek). Ovaj mit ukazuje na pretpostavljenu mračnu stranu karaktera Prvosveštenice, a to je njena taština koja uznemirava vodeni element i priziva nemani htonskih dubina. To je prokletstvo požude koja lišena olakšanja tvori otrovnu iluziju punu izopačenih fantazmagoričnih čudovišta: intuicija zaslepljena fascinacijom, parališuća samorefleksija itd. U svom mračnom aspektu Prvosveštenica je žaba ili kakvo drugo htonsko biće vodenih dubina, amfibija, riboliki atavizam koji upravlja mrežom snova i snoviđenja, tamna strana Meseca itd.
Karta pandan Prvosveštenici u Eteilla špilu
Evolucija ovog lika od Papese, hrišćanskog milosrđa do razotkrivene Izide okultista ukazuje na jedan kolosalni trend simboličke promene uloge žene u ezoterijskim misterijama. U poređenju sa Krolijem i Eteilla-om, Vejt i Virt kao da su svojim rešenjima za ovu kartu potpuno promašili temu, trudeći se da zadrže njen konzervativni oblik u koju bi utisnuli po nešto od nadolazećeg trenda. 

Monday, May 11, 2020

Pregled razvoja modernog tarota (autor Dorijan Nuaj)

Elifas Levi: misteriozna skica
U konačnici, tarot je evoluirao na način jedne velike divergencije u mnoge idejne i stilske rukavce koje je Helen Farley lepo opisala u knjizi A Cultural History of Tarot. Ovde ću kombinovani kratke navode iz te knjige, kao i iz knjige Paula Husona Mystical Origins of the Tarot, kako bi čitaoci stekli jasniji uvid u razvoj okultnog tarota i njegovih kasnijih divergencija.

-Oko 1750: tarot se koristi za predskazivanje u Bolonji.
-1753: Etteilla tvrdi da mu je korišćenje tarota kao sredstvo proricanja otkrio zagonetni čovek iz Pijemonta (severna Italija).
-1773–1781: Antoine Court de Gebelin povezuje tarot sa egipatskim simbolizmom.
-1785–1791 Etteilla promoviše svoju prečišćenu verziju tarota (njegov učenik d’Odoucet dalje razvija sistem).
-1855–1856: Elifas Levi povezuje tarot sa kabalom i hebrejskim alfabetom (zapravo, prvi je to sugerisao kontributor de Gebelinove enciklopedije Comte de Mellet, ali nije dalje razvijao teoriju tarota u tom pravcu).
-1857: Pol Kristijan je povezao male arkane sa dekanima zodijaka i tarot sa astrologijom.
-1888: Zlatna zora je povezala male arkane sa dekanima po haldejskom rasporedu, a velike arkane sa stazama kabalističkog Drveta života.
-1889: Po uputstvima Stanislas de Gajte, Oswald Wirth je kreirao ezoterijski divinacijski tarot koji sadrži 22 velike arkane.
-1896: Robert Falconnier i Maurice Otto Wegener osmisli su tarot po uzoru na egipatske motive na kojima su prikazali egipatska božanstva, oslanjajući se na rad Pola Kristijana, tzv Egipatski tarot.
-V. B. Jejts[1] sam nije kreirao nikakav tarot špil, ali je bio prvi koji je povezao tarot sa keltskim simbolizmom, a što je kasnije dovelo do velike popularnosti barem desetak špilova pod nazivom Keltski tarot. Jejts je u Stories of Red Hanrahan (1905), istakao sličnost između četiri blaga drevnog mitskog naroda Irske Tuata de Danan (Tuatha de Danaan) sa četiri asa malih arkana.
-1909: U to vreme mladi slikar Jean-Gabriel Goulinat (1883-1972), je po Papusovim instrukcijama kreirao Papus-Goulinat Tarot, poznatiji samo kao Papusov tarot. Po nekima, razlog tome bilo je Papusovo nezadovoljstvo Virtovim divinacijskim špilom od 22 karte. Pretpostavljeni Papusov cilj bio je da u tarot uvrsti Levijeve ideje, Kristijanove interpretacije, Etteilove male arkane i elemente Egipatskog tarota (Falconnier-Wegener).
-1910: Arthur Edward Waite u saradnji sa Pamelom Colman Smith objavljuje svoj tarot koji postaje prototip za mnoge Angloameričke tarote. Vejt je bio duboko uronjen u hrišćanski misticizam i to je vidljivo u njegovom špilu. U poznijem periodu, kada se udaljio od učenja Zlatne zore, verovao je da tarot ne sadrži okultnu već mističnu istinu. Isto tako, kasnije je tvrdio da ne postoji validna korespondencija između slova hebrejskog alfabeta i velikih arkana. Poput Jejtsa, i Vejt je povezivao tarot sa keltskim simbolizmom, pa je u čak i osmislio metod divinacije koji je nazvao drevnim keltskim metodom (otvaranje poznato kao Keltski krst).
-1927: Elbert Benjamine (poznat kao C.C. Zain, 1881-1951), američki okultista i osnivač organizacije Crkva svetlosti (The Church of Light) kreirao je The Brotherhood of Light Tarot, koji je sledio egipatski stil Falconnier-Wegener špila.
-1931: Pol Foster Kejs objavio je izmenjenu verziju Vejtovog špila, bez boja, čime je ostavio mogućnost da ga korisnik sam oboji u skladu sa svojim doživljajem svake karte.
-1944: Alister Kroli u saradnji sa Fridom Haris dovršava Tot tarot kojim ilustruje učenje Teleme. Tarot je objavljen tek 1969.
-1968: John Cooke i Rosalind Sharpe izdali su knjigu i osmislili špil pod nazivom The New Tarot: the Tarot for the Aquarian Age, na temelju iskustva eksperimentisanja sa ouija tablom (spiritizam), oslanjajući se na Jungove koncepte. Tako je i Jung ušao u tarot. Njegov uticaj na autore se ogleda i u tome što su dvorske karte povezali sa jungovskim konstruktima: Kralj = svesnost, Kraljica = anima (žensko sopstvo), Vitez = psihički proboj, Paž = večno dete (buduće jastvo). Autori su takođe povezali Jungove principe ličnosti sa malim arkanama i drugim elementima na sledeći način:

Korespondencije malih arkana u tarotu Akvarijanskog doba
arkane
elementi
funkcije
čula
kompas
kvalitet
rasa
Bodeži
Vazduh
Mišljenje
Vid
Sever
Hladno
Bela
Zmije
Vatra
Emocije
Sluh
Jug
Toplo
Crna
Kruške
Voda
Intuicija
Njuh
Istok
Vlažno
Žuta
Kamenje
Zemlja
Oseti
Dodir
Zapad
Suvo
Crvena

-1976: Peter Balin kreirao je Xultun Tarot koji se oslanja na majanske simbole. Balin je opravdavao povezivanje majanske kulture sa tarotom inherentnim strukturama kosmosa i ljudske imaginacije. Njegova knjiga The Flight of the Feathered Serpent (Let pernate zmije), pratila je ovaj špil obezbeđujući detaljne liste korespondencija, dok se autor umnogome oslanjao na knjige Karlosa Kastanede, koji je u to vreme bio veoma popularan. Velike arkane, isključujući Ludu i Čarobnjaka, podeljene su u četiri grupe po pet karata predstavljajući dvadeset dana majanskog kalendara, ali ukazuju i na faze razvoja čarobnjaka onako kako je to opisivao Kastanedin lik Don Huan.
-1978: Israel Regardie i Robert Wang kreirali su Golden Dawn Tarot baziran na tarotu koji je korišćen u okviru ove okultne organizacije. 
-1979: Godfrey Dowson je objavio Hermetic Tarot. Karte ovog špila obeleže su anđeoskim imenima, astrološkim simbolima i hebrejskim slovima.
-1981: Vicki Noble i Karen Vogel kreirale su The Motherpeace Round Tarot čija je svrha da simbolički predstavi feminističku agendu. Karte ovog špila ne slede tradicionalni četvrtasti oblik već su ovalnog oblika čime se ističe karakter Velike Boginje.  Simbolizam ovog špila jeste mešavina minojskog, klasičnog grčkog, afričkog porekla, kao i američkih starosedelaca. Dvorske karte čine Šaman, Sveštenica, Ćerka i Sin. Pustinjak je zamenjen ženskim pandanom, dok je Obešeni čovek prikazan i imenovan u transrodnom maniru. Većinu velikih arkana čine ženski likovi dok je karta Sunce predstavljena muškim likom afričkog porekla u društvu pet žena. Hijerofant je predstavljen kao muškarac u ženskoj odeći. Likovi Cara i Đavola su predstavljeni u negativnom svetlu kao predstavnici represivnog patrijarhata.
-1982: Italijanska umetnica i astrolog Stefania Trebucci kreirala je špil kompletno utemeljen na astrologiji pod nazivom Astrološki tarot. Ovaj tarot je po dizajnu posve odudarao od standardnih verzija, uključujući i numeracije (na primer karta Sunce je označena rimskim brojem VIII a ne XIX itd).
-1982: Johanna Gargiulo-Sherman kreirala je Sacred Rose Tarot, inspirisana srednjovekovnim vitražima, pravoslavnim ikonama i starim paganskim religijama. Zapravo, špil je oslikan u stilu hrišćanske i hermetičke tradicije prikazanim u paganskom kontekstu. Simbolizam boja takođe nije slučajan, pa recimo prisustvo crvene bojae ukazuje na strast, bele na čistotu itd. Ženski likovi povezani su sa duhovnim i lunarnim kvalitetima, a muški sa solarnim i fizičkim. Simbolizam ruže u ovom špilu ima središnju ulogu, te je otud crvena ruža dovedena u vezu sa žrtvom i sa Štapovima; bela ruža je povezana sa čistotom i Peharima; sa Mačevima i „nemogućnostima“ je povezana plava ruža; bledo-žuta ruža je u konačnici dovedena u vezu sa Diskovima i „apsolutnim postignućem“.
-1982: Minotarot špil koji je osmislio Eric Provoost, oslikava simboliku klasične grčke mitologije, posebno se baveći legendom o Tezeju, lavirinu i Minotauru.
-1982: Magda Weck Gonzalez i J. A. Gonzalez kreirali su Native American Tarot, koji oslikava generalni simbolizam američkih starosedeoca. Na primer, Carica je tradicionalna isceliteljkam Hijerofant je šaman. Dvorske karte su Matrijarh, Poglavica, Ratnik i Devojka.
1982: Walter Wegmuller je kreirao Zigeuner Tarot, vođen idejom o egipatskom porkelu tarota koji je poveren Romima na čuvanje. 
-1983: Rufus Camphausen i Appalonia van Leeuwen kreirali su Tree of Life Tarot baziran na principima kabale Zlatne zore. U suštini, ovaj špil predstavlja slikoviti prikaz kabalistički utemeljenog pogleda na svet. Svrha ovog špila jeste da posluži kao psihospiritualna mapa za istraživanje sopstva.
-1983: Fiona Morgan kreirala je feministički tarot Daughters of the Moon.
-1983: Istražujući keltske i vikanske motive H. Kitagawa i A. Mokuseioh kreirali su Tarot of Wicca.
-1983: Kathleen Binger je kreirala Bible Tarot koji prikazuje scene i parabole iz biblije. Svakoj velikoj arkani pridruženo je po jedno hebrejsko slovo. Karta Čarobnjak prikazuje scenu u kojoj Mojsije pred faraonom baca svoj štap koji se pritom pretvara u zmiju itd.
-1983: Tarot of Transition kreirala je osoba pod pseudonimom Carta Mundi. Motiv ovog tarota je drevna egipatska religija čija su božanstva prikazana na velikim arkanama. Poredak velikih arkana opisuje mitološko putovanje duše nakon smrti. Male arkane takođe su povezane sa egipatskim simbolima.
-1983: Shigeki Gomi dizajnirao je Buddhistic Fantasy Tarot, čije velike arkane predstavljaju faze u Budinom životu i različita božanstva koja korespondiraju tradicionalnim motivima tarota.
-1984: Billie Potts, River Lightwomoon i Susan S. Weed kreirali su New Amazon Tarot kao projekat više umetnika, a što je doprinelo raznolikosti stilova vidljivih na kartama (slika, crtež mastilom, fotografija, kolaž, fotomontaža, drvorez. Dvorske karte predstavljene su likovima Deteta, Amazonke, Pratioca i Kraljice. Ovaj špil ne sadrži muške likove niti ih demonizuje već nastoji da prikaže pozitivan ženski imidž.
-1984: Iglesias Janeiro kreirao je The Egipcios Kier Tarot koji elaborira verovanja, prakse i društvenu hijerarhiju egipatske kulture. Glavna egipatska božanstva predstavljena su velikim arkanama (Prvosveštenica je u tom smislu Izida itd). Svaka velika arkana obeležena je hijeroglifom, alhemijskim simbolom, slovom magijskog alfabeta iz poznatog grimoara Solomonov ključ, astrološkim znakom i hebrejskim slovom.
1984: Inspirisan tibetanskim budizmom, Nicolaas van de Beek je osmislio i izradio Kashmir Tarot posvećen de Beekovom učitelju Kyabje Ling Rimpoche-u. Štampanoj verziji ovog tarota prethodila je verzija izrađena u drvetu koji je izradio Abdul Salama. Simbolizam karata je povezan sa čakrama.
-1985: Barbara Walker je dizajnirala Barbara Walker Tarot u cilju predstavljanja znanja o religiji okrenutoj prema Boginji, oslanjajući se na izvorne kultove velikih boginja.
-1984: Tchalai Unger je dizajnirala Tarot Tzigane koji oslikava motive iz romske kulture i sastoji se od 38 karata (22 velike arkane i 16 dvorskih karata – Očevi, Majke, Deca i četiri asa). Dvorske karte predstavljaju četiri evropske romske grane: Kalderaši iz Srednje Evrope (Mačevi), Manuši iz severne Italije (Diskovi), Džipsi iz Irske (Pehari) i Hitanosi iz Andaluzije (Štapovi).
-1985: Susan Weed je kreirala tarot utemeljen na feminističkom pogledu na svet Transparent Tarot.
-1986: Juliet Sharman-Burke i Liz Greene kreirale su Mythic Tarot koji ilustruje grčku mitologiju. Velike arkane predstavljaju grčki panteon. Na primer, Luda je Dionis, Carica je Demetra, Snaga je Herkul koji ubija nemejskog lava, Ljubavnici su Paris i Jelena iz Trojanskog rata itd. Pehari pričaju priču Erosa i Psihe. Štapovi prikazuju Jasona i zlatno runo. Mačevi kazuju o Orestu, a Diskovi o Dedalu.
-1987: Alden Taylor Mann dizajnirao je Mandala Astrological Tarot kombinujući astrologiju i mandale u jedan složen sistem. Velike arkane su predstavljene kompleksnim scenama dok se male oslanjaju na geometrijski uređenim oblicima i astrološkim simbolima.
-1988: Gerald Schueler i Betty Schueler kreiraju Enochian tarot na temelju trideset ključeva enohijanske magije i Krolijevih vizija opisanih u Liber 418.
-1988: Robert Wang (učenik Izraela Regardijea) kreirao je Jungian Tarot, čija je svrha da posluži u procesu koji je Jung nazivao aktivnom imaginacijom i da koristi prilikom bavljenja figurama, pojavama, simbolima i oblicima koji se pojavljuju u snovima i fantazijama. Ideja je da se kontemplira na karte u cilju integracije suprotnih tendencija psihe. Ovaj tarot je iz tih razloga rodno neutralan jer je Wang smatrao da magičar mora biti ostvaren u totalnosti sopstva sa potencijalom da bude i muško i žensko. Karte ovog špila, osim tradicionalnih, imaju i komplementarne nazive: Car je Čisti otac, Umerenost je Pomirljiva kći, Svet je Kćer koja prikriva samu sebe, Kralj diskova je Odgovoran otac itd. U tom smislu, ovaj tarot ima ulogu psihoterapeutskog sredstva.
-1989: Clive Barrett je u svom The Norse Tarot predstavio nordijske ratnike, muškarce i žene, kao i nordijska božanstva.  Odin se pojavljuje u nekoliko karata, kao Čarobnjak, zatim kao muška figura u Ljubavnicima i naposletku kao Obešeni čovek čiji motiv predstavlja Odinovo samožrtvovanje kako bi dosegao mudrost runa.
-1989: Vezu između njuejdža i savremene nauke simbolizuje Voyager Tarot koji su osmislili i izradili Ken Knutson i James Wanless. Ovaj špil uvezuje naučni simbolizam sa onim tradicionalnim. Tako je, recimo, karta Sud u tom špilu postala Vreme-Prostor. I ovaj tarot ima za svrhu da posluži kao oruđe ličnog preobražaja. Po autorima, svako je stvaralac sopstvene stvarnosti putem očekivanja i verovanja, pa koristeći vizuelne simbole, možemo dopreti do dubljih nivoa psihe. Ovaj špil sadrži razne prikaze: biljke, životinje, minerale, vanzemaljske ambijente itd. Male arkane su Kristali (um / odgovaraju mačevima), Svetovi (emocije / odgovaraju diskovima), Cvetovi (telo / pehari) i Štapovi koji predstavljaju duh.
-1990: Hermann Haindl je kroz svoju verziju tarota (Haindl Tarot) pokušao da uklopi duhovne tradicije različitih kultura, ali i da istakne izbalansiraniji pristup odnosa između polova. U njegovom špilu Car je prikazan kao nordijski bog Odin koji oličava patrijarhalni društveni poredak i koji stoji malo podalje od Svetskog drveta Igdrasila koji simboliše zemlju i majku. Odin je takođe prisutan u u liku karte Obešeni čovek kako se bez otpora predaje ženi. Karta Hijerofant predstavlja pomirenje Nemaca i Jevreja, a što je takođe istaknuto i u tome što je Haindl svaku veliku arkanu označio po jednom germanskom runom i hebrejskim slovom. Takođe, kod njega su Štapovi predstavnici Vatre i povezani su sa istokom i Indijom; pehari su kao predstavnici Vode povezani sa severom i Evropom; mačevi / vazduh – jug i povezani su sa Egiptom, dok su kamenovi izraz Zemlje kao elementa i povezani sa zapadom, odnosno Amerikom.
-1991: Keith Courtenay-Peto, isnpirisana kulturom australijskih Aboridžina kreirala je Australian Contemporary Dreamtime Tarot. Dvorske karte su nazvane na jezicima nekoliko aboridžinskih jezika. Male karte su muggils (kameni noževi), kundas (štapovi za kopanje), coolamons (pehari) i wariats (kamenje). Dvorske karte su Plemenski starešina, Majka Zemlja, Lovac i Devojka.
-1992: Louis Martinie i Sallie Ann Glassman kreirali su New Orleans Tarot na osnovu vudu tradicije. U ovom tarotu velike arkane su nazvane Putevi. Četrdeset numerisanih karata su Duhovi, dok su dvorske karte Hramske. Svaka velika arkana ima pridruženo hebrejsko slovo ali i prikazanu žrtvu, koja je deo vudu prakse. Velike arkane su preimenovane kako bi poslužile svrsi, pa je tako Prvosveštenica ili papesa predstavljena u liku poznate vudu kraljice Nju Orleansa – Marie Laveau. Četiri familije duhova prikazane su malim arkanama: Petro (za Haiti) čija je atribucija Vatra; Kongo za element Vode; Rada – Vazduh; Santeria – Zemlja.
-1992: Legenda o gralu, čarobnjak Merlin i kralj Artur glavni su motiv špila koji su dizajnirali Miranda gray i Robert Stewart pod nazivom Merlin Tarot. Ovaj špil ilustruje ezoterijsku tradiciju keltske inicijacije izraženu kroz život čarobnjaka Merlina koji karte opisuju. Dete Merlin je Luda, Pustinjak je Merlin kao mudrac, Obešeni čovek je rezultat jednog Merlinovog proročanstva itd. Ribe su Pehari, zveri su Diskovi, zmije su Štapovi dok su ptice Mačevi.
-1993: Umetnice Holly Huber i Tracy LeCocq kreirale su Santa Fe Tarot batziran na simbolizmu slikanja u pesku Navaho Indijanaca. Male akrane su Svetlost / Mačevi, Voda / Pehari, Duge / Štapovi i Bufala / Diskovi.
-1994: David i Jyoti McKie kreiraju tarot složenog naziva The Healing Earth Tarot (u podnaslovu ‘A Journey in Self-Discovery, Empowerment and Planetary Healing’) koji predstavlja jednu od temeljnih njuejdž ideja o Gaji, koja drži da je planeta Zemlja živo biće te da čovečanstvo, sva živa bića, čitav kosmos predstavljaju jedinstven živi organizam. Ovaj tarot je utemeljen na načelima ekologističke ideologije i koristi simbolizam različitih kultura da označi zajedničku sudbinu čovečanstva povezanog sa planetom. Dvorske karte su označene kao Deda, Baba, Muškarac i Žena, dok su male arkane predstavljene štapovima, dugama, flautama, kristalima itd.
-1994: Susan Morgan Ostapkowicz, poznata kao Ma Deva Padma, kreirala je Osho Zen Tarot koji pokušava da artikuliše načela zen budizma onako kako ih je opisao Ošo (Bhagwan Shree Rajneesh).
-1995: Leslie Lewis je kreirao Christian Bible Tarot u cilju da pomogne korišćenje tarota onima koji su odgojeni u hrišćanskom duhu. U ovom tarotu svaka karta, njen naziv, divinacijsko značenje u vezi je sa određenim biblijskim citatom. Velike arkane takođe su povezane sa slovima hebrejskog alfabeta.
-1995: Ed Buryn je dizajnirao The William Blake Tarot of the Creative Imagination isnpirisan umetničkim delima poznatog engleskog romantičarskog pesnika i slikara Vilijema Blejka.  Ovaj špil sastoji se od 23 arhetipske karte u ulozi velikih arkana i 56 karata koje označavaju stvaralačke procese podeljenih u četiri grupe: Slikanje, Nauka, Muzika i Poezija.
-1996: Pan-indijanski pristup tarotu vidljiv je u špilu Tribes of Earth autorke Viole Monreal. Ovaj tarot se uglavnom oslanja na simbolizam naroda Navaho, Apači i Pueblo, ali i na veliki broj drugih izvora.
-1997: Novozelandska umetnica Pamela Matthews kreirala je Aura Soma Tarot na osnovu složenog njuejdž sistema lečenja bojama koje je osmislila Vicky Wall.
-1998: Kris Waldherr je kreirao Goddess Tarot kojim je aktuelizovao načela ženskih božanstava iz više kultura: Egipat, Australija, Kina, Britanija, Indija, Japan, Skandinavija, Grčka, Rim i Tibet. Diskovi su povezani sa indijskom boginjom sreće i mudrosti Lakšmi, mačevi sa egipatskom Izidom, štapovi sa nordijskom Frejom, pehari sa rimskom boginjom ljubavi Venerom. Karta Smrt predstavljena je japanskom boginjom Ukemoči.
-1998: Sylvia Gainsford je kreirala Tarot of the Northern Shadows koji predstavlja kombinaciju nordijske i keltske mitologije. Mačevi oslikavaju britanske i kontinentalne keltske legende. Štapovima je predstavljen nordijski panteon božanstava. Pehari predstavljaju velške sage, dok su Diskovi izraz viđenja irske kulture.
-1999: Istražujući keltski folklor i kulturu Kisma K. Stepanich i Renée Christine Yates, kreirali su Faery Wicca Tarot koji oslikava irsku vikansku tradiciju. Stari keltski rogati bog Kernunos u ovom špilu je predstavljen kao motiv karte Đavo itd.
-2001: Eileen i Peter Paul Connolly su, takođe u duhu eklekticizma, osmislili Feng Šui tarot,
koji uprkos nazivu, ne služi kao instrument za feng šui analizu. Male arkane ovog tarota označene su na sledeći način: Beli tigrovi (mačevi), Crne kornjače (štapovi), Crveni feniksi (pehari) i Zeleni zmajevi (diskovi).
-2001: Raymond Buckland dizajnirao je Buckland Romani Tarot koji predstavlja tradiciju i kulturu Roma. U ovom špilu, na primer, Čarobnjak je žensko, zbog navodne tipične predstave o Ciganki gatari. Prvosveštenica je matrijarh plemena itd.
-2002: Manfredi Toraldo i Luca Raimondo kreirali su Olympus Tarot utemeljen na grčkoj mitologiji. U ovom špilu Mačevi su heroji, Štapovi su stvorenja, Pehari su mesta, Diskovi su predmeti. Svaka velika arkana povezana je sa određenim olimpijskim božanstvom, na primer, časrobnjak je Zevs itd.
-2004: Linda Falorio kreira Shadow tarot madahnut idejama iz knjige Keneta Granta Nightside of Eden i Krolijeve Liber 231 (povezuje velike arkane sa tzv Setovim tunelima, klipotskim stazama mračne strane Drveta života).

Iz priloženog pregleda istorijskog razvoja okultnog i njuejdž tarota (naravno, nisu svi taroti predstavljeni), vidimo tendenciju njegovog preobražaja, manje u sredstvo okultne ideologije, a više kao izraza određenih egzoternih ideoloških agendi i pogleda na svet. Tako tarot sve više postaje sredstvo propagande različitih ideja usmerenih ka društvenoj i psihičkoj transformaciji i indoktrinaciji nego sredstvo pukog predviđanja nečije sudbine ili budućih događaja, a još manje kao nekakva kartaroška igra. Duh vremena se do krajnjih granica potrudio da sa tarota strgne veo tajanstvenosti i nemušte uzvišenosti njegovih figura koje poput sfingi ćute i znacima ukazuju na veliki prtljag koji svaka od karti nosi sa sobom. Multikulturalizam, feminizam, ekologizam, holizam, neopaganizam i globalizovani sinkretizam izraz su ovog vremena spram kojeg čak i tvrdnje francuskih zanesenjaka iz XVIII veka o tarotu kao kodifikovanom vrelu kriptovane mudrosti drevnog Egipta, iako naivne po sebi, izraz su jednog sadržajnijeg i fokusiranijeg pogleda na svet. Okultni pogledi na tarot, od XVIII veka do Alistera Krolija, u poređenju sa divergencijom tarotizma od šezdesetih godina XX veka na ovamo, deluje konzervativno, dogmatski, dok Marseljski špil danas deluje daleko i mistično. Špilovi XV veka već su toliko daleko od stanja duha našeg vremena da se mogu uporediti sa time kako su delovali egipatski hijeroglifi u očima evropskih egiptofila pre Šampolionovog otkrića. Nekada Britanija i Francuska, a u poslednje vreme SAD, sve više postaje poprište novog razvoja tarotskih oblika koji izražavaju gledišta koja su u trendu. U tom smislu karte su samo nosač raznih spekulativnih i ideologizovanih poruka.





[1] William Butler Yeats, 1865–1939, poznati irski pesnik i značajna književna figura u svetskim razmerama, bio je član Zlatne zore i Teozofskog društva. Takođe, značajno je pomogao da se ustanovi Abbey teatar (Nacionalni teatar Irske u Dablinu) i u dva mandata bio je na funkciji senatora nezavisne Irske.