Kako znati da je neko pravi posvećenik, odnosno da je iniciran u istinsku i neprekinutu inicijacijsku lozu nasleđivanja ezoterijskog znanja? Teoretski, to je jednostavno, jer istinski posvećenik jeste otac svog oca, onaj iz čijih kostiju nastaje seme iz kojeg je on sam ponikao. Pre nego što me ismejete ili zatražite pojašnjenje, odmah bih se ogradio da ovo nije moja misao, nego potiče iz izvora kojeg ja suštinski nisam u stanju da mišlju obuhvatim. Moja malenkost se samo našla u situaciji da na pravom mestu u pravo vreme postavi ovo pitanje. Zna se ko na postavljeno pitanje odgovara u zagonetkama i alegorijama. Pa ko se to izražava u zagonetkama? Sfinga, Sibila, Fortuna, kraljica od Sabe... Reči proročišta su zagonetke i alegorije.
Deseta arkana tarota – Točak sreće, ukazuje na suštinu tog divinacijskog sistema. To je karta boginje Fortune. Bitan simbol te karte, osim samog točka, jeste plava sfinga. Ona je kao krupije proročanstva. Ona vlada igrom, vrti točak, meša karte, ređa ih, baca kocku. Kocka je jedan od simbola proročišta, a drugi je točak (Las Vegas mu dođe kao krajnje izopačeni odjek grada u koji se dolazi po odgovore - uz pomoć kocke i ruleta). Sfinga sa mačem je jedan od terafima proročišta. Taj mač je mač istine. Egipćani su govorili da su kosti seme budućeg života, ali ne u smislu nekakve reinkarnacije, nego večnog života, koji nastupa nakon suđenja opisanog u Knjizi mrtvih, kada Oziris odabranom pokojniku daruje "sah", telo večnosti koje je drugačije prirode i kvaliteta od fizičkog, smrtnog tela. Taj koncept bi možda mogao biti od koristi prilikom pokušaja razumevanja na koji način je učenik učitelj svoga učitelja, odnosno kako je sin otac svome ocu. Inicijacijski niz se gradi kontinuirano i linearno, u vremenu, ali priroda inicijacije zadire u sveto, nelinearno vreme u kome se očitava činjenica da je sin stvorio oca. I realno, tek kada čovek dobije dete, odnosno otac sina, postaje otac, očinstvo se ostvaruje. Na taj način sin zaista stvara oca samim svojim rođenjem.
