Mali terajući ritual pentagrama – jedan primer izvođenja

Ovaj tekst objavljen je u digitalnom izdanju moje knjige "Mistični okultizam" koju možete skinuti OVDE

Mali terajući ritual pentagrama sastoji se iz nekoliko osnovnih segmenata: 

1. Iscrtavanje kruga i priprema;[1]

2. Izvođenje kabalističkog krsta;

3. Iscrtavanje pentagrama uz zazivanje odgovarajućih božanskih imena – tzv vibratorne formule;

4. Prizivanje imena arhanđela;

5. Završni kabalistički krst.

Pre nego što uopšte krenete da izvodite ovaj ritual, usredsredite misli na početne stihove biblije kojim je opisano stvaranje: „Berešit bara Elohim et ha'šamajim ve'et ha'arec“ („Na početku stvori Bog nebo i zemlju“). Izgovorite ove reči nekoliko puta ali sa namerom koja obuhvata svaku reč. Ne izgovarajte sve to kao rečenicu, nego svaku reč posebno, zamišljajući je ispisanu u svetlosnom okviru. Provedite u toj usredsređenosti neko vreme pre nego što nastavite dalje.

Iscrtavanje kruga predstavlja označavanje intimnog ličnog prostora rada. Obično se ovaj ritual izvodi uz pomoć nekog od posvećenih magijskih oružja, štapa ili noža, ali generalno prsti sasvim solidno mogu zameniti bilo koje oružje, budući da su instrumenti, oružja produžeci ljudskog tela. Dakle, stojite okrenuti ka istoku i zatvorite oči.[2] Podignite desnu ruku visoko iznad glave, raširite šaku i mentalno projektujte kao da se vaša šaka pretvara u pentagram. Vaša namera je da ovim činom, iz zamišljenog svetlosnog izvora kružnog oblika,[3] koji kao da se nalazi oko metar poviše vaše glave, izazovete pomeranje jednog snopa te svetlosti koja se spušta i osvetljava zamišljeni pentagram u vašoj visoko podignutoj desnoj ruci. Dakle, stvorite ovu sliku u uobrazilji da kružni svetlosni izvor osvetli pentagram na dlanu vaše visoko podignute desne ruke. Taj trenutak obeležite rečima: FIAT LUX („Neka bude svetlo“ na latinskom) ili na primer KRISTEOS LUCIFTIAS (isto to ali na enohijanskom jeziku), odnosno na bilo kom „svetom“ jeziku. Možete to predstaviti kao udar munje ili kao lagano slivanje usijane svetleće mase.

Kada to uspešno savladate, ponavljajući onoliko puta koliko je potrebno, neka se potom svetlost iz tog pentagrama prelije preko vas tvoreći oblik kupe koja na tlu pravi kružnicu prečnika oko jedan metar. Tako ste sebe stavili u zamišljenu kupu svetlosti koja po tlu ocrtava vaš magijski krug. Za trenutak zastanite i jasno stvorite u mašti tu sliku i dalje držeći visoko podignutu desnicu. Tu sliku možete potvrditi i ojačati jasnim izgovaranjem neke reči kojom i glasovno izražavate vašu nameru formiranja kruga oko vas. Ta reč može značiti krug i može biti na bilo kom jeziku, a takođe možete i sami izmisliti reč. Važno je da ona služi potvrđivanju vaše namere. Na primer, biće dovoljno reći KOMSELAHE, što znači „krug“ na enohijanskom. Čitav ovaj deo nije uvršten u postojeće opise izvođenja Malog terajućeg rituala pentagrama već predstavlja moj dodatak u svojstu bolje pripreme za rad.

Sledeći korak je izvođenje kabalističkog krsta koji se takođe sastoji od spuštanja gornje energije u obliku zamišljene svetlosne energije. Dakle, tu svetlost koju ste nakupili u desnoj ruci spustite do nivoa trećeg oka tako što ćete povući linije svetlosti kroz kažiprst ili palac tačno do čela. Dakle, kažiprstom ili palcem dodirnite čelo i neka cilj tog pokreta bude pojava svetlosti na vašem mentalnom ekranu. Može se desiti da se posledično i posve autonomno pojavi prateća svetlosna senzacija na vašem mentalnom ekranu. Obično je to, kao i kod uobličavanja zaštitne kupe, svetlo-bela ili ćilibarna sjajna svetlost. Naravno, ponekad se može nametnuti i neka druga nijansa ili boja, praktično i mimo vaše volje, ali u tom slučaju se ne opirite, nego se prepustite upravo toj boji koja tako silovito kulja na vaš mentalni ekran. Uporedo sa spuštanjem svetlosti u oblast trećeg oka vibrirajte hebrejsku reč „ateh“ (tebi). Neka svetlost preplavi vaše teme, čelo, vidno polje. Onda dodirnite srce spuštajući snop svetlosti ka podu, vibrirajući reč – „malkut“ (kraljevstvo). Zamislite kako svetlosni stub, dolazeći odozgo snažno ponire ka tlu. Zadržite tu sliku neko kraće vreme, a naročito svest o prisustvu stuba svetlosti koji prolazi tačno kroz vas. Ukoliko je potrebno, ponovite ove radnje nekoliko puta pre nego što pređete na dalji rad. Dakle, zahvatajući visoko iznad glave, iz zamišljenog izvora svetlosti u obliku plamtećeg heksagrama koji se preobražava u krug sa tačkom u središtu, ulivamo energiju u predeo trećeg oka, zatim u predeo srca i propuštamo dole, stvarajući moćnu svetleću osu koja prolazi kroz naše telo i prodire pravo do središta zemlje, učvršćujući nas u poziciji stuba univerzuma. Vodoravna linija krsta počinje od žestoke energije levog stuba Drveta života (desna strana čoveka) i ide ka blagom desnom stubu milosti (leva strana čoveka). To je noseća prostorna relacija.

Frederik Karter

Sada ispružite ruku u desno i zamislite snop svetlosti koji s desna dolazi ka vašoj šaci. Fokusirajte tu svetlost u kažiprstu ili palcu i onda je povucite ka desnom ramenu vibrirajući „ve-geburah“ (i moć) a potom ka levom uz vibraciju „ve-gedulah“ (i slava), čime povezujete levi i desni stub zamišljenog Drveta života sa kojim se poistovećujete.[4] Zatim stanite u pozu krsta i zamislite kako kroz vaše ruke s desna na levo, iz beskraja dolazeći te u beskraj ponirući, prolazi svetleći snop. Imajte svest o tome kako se zapravo nalazite na mestu gde se ukrštaju dve prave sačinjene od sjajne svetlosti. Pokušajte da stvorite osećaj izduženja vašeg tela u pravcu gore-dole i levo-desno istovremeno. Rastite u beskraj. Taj rast praćen je obrtanjem tačke ukrštanja dva snopa. To je mesto gde se projektuje ruža, odnosno svetlosna struktura nalik ruži koja intenzivnije zrači od ostatka krsta. Neka se ta ruža zarotira u pravcu kazaljke na satu. Uporedo s tim predočite sebi osećaj rastezanja u pravcu levo-desno i gore-dole. Vizuelno se rastegnite koliko je god moguće. Zatim sklopite ruke na grudima, onako kako je to prikazano na skulpturama boga Ozirisa i vibrirajte „le-olam-amen“ (za vekove – amen).[5] Ostanite u toj pozi vaskrslog Ozirisa neko vreme zamišljajući svetlosni krst i ružu koja sada miruje te bivajući crvena, razliva svoju boju po krstu. Zamišljajte kako crvena svetlost ruže polako prelazi na horizontalni i vertikalni krak. Ta ruža je jedan od simbola mesijanstva. U trenutku formiranja raspeća identifikujete sa ubijenim bogom Ozirisom. Krst je drvo života i smrti čiji je mistični plod Mesija.

Takođe, dodao bih ovde još jednu temu za meditaciju nakon završnice izvođenja kabalističkog krsta. Krst je kocka, pa je otud zatvaranje krsta poput njegovog preobražaja u kocku. To znači kako da bi trebalo da sebe zatvorite u imaginarnu kocku zauzimanjem poze vaskrslog Ozirisa. Ukoliko želite da se uskladite sa mitologijom „Knjige zakona“, umesto raspetog Hrista ili ubijenog Ozirisa, poistovetite se sa boginjom Nuit, budući da je ona ta koja se pruža u beskraj. Umesto vaskrslog Hrista ili uzdignutog Ozirisa, poistovetite se sa Haditom, čiji je simbol zlatna krilata kugla. Kao Hadit sažmite svoju pažnju na jednu tačku unutar vašeg srca, nakon što ste se zatvorili u kocku oivičenu sferom. Erih Nojman kaže da ono što visi na drvetu, dete majke-drveta, od nje podnosi smrt ali od nje prima i besmrtnost. Puno i svesno izvođenje kabalističkog krsta od suštinske je važnosti za prizivanje osećaja umiranja i uskrsnuća u besmrtnosti. Taj krst jeste sedište inicijacije, centar sveta koji posvećenik projektuje bivajući u tim trenucima jedino i Jedno biće u univerzumu. Naravno, ovo je moguće prevesti u pojmove akvarijanskog doba i staviti u taj kontekst, ali smatram da je pre nego što se to uradi, potrebno savladati i usvojiti ozirijansku logiku rituala.

Svetleće senzacije na mentalnom ekranu koje će se nakon izvesnog vremena javljati tokom izvođenja ovog rituala biće znak da je preliminarni kontakt sa višom prirodom ostvaren te da je proces buđenja vaše unutrašnje svetlosti, odnosno svetlosnog čoveka unutar vas – započeo.

Sledeći potez nakon uspostavljanja strukture svetlećeg krsta i njegovog savijanja u kocku čije je središte u srcu operatora, jeste iscrtavanje figura pentagrama. I dalje stojite okrenuti prema istoku. Iskoračite ispred sebe i sa ispruženim kažiprstom i srednjim prstom (ili palcem) desnom rukom iscrtajte pentagram počevši od donjeg levog kraka (na nivou levog kuka) do vrha (malo iznad nivoa glave), zatim prema donjem desnom kraku (nivo desnog kuka), onda prema levom gornjem kraku (u visini ramena), potom ka desnom kraku, a zatim natrag do donjeg levog kraka. U imaginaciji popravite oblik pentagrama da bude ispravan i simetričan te ga zamišljajte u tamnoplavoj boji. Način tog iscrtavanja upravo može poslužiti kao test vašeg postignuća. Što je virtuelni pentagram iscrtan rukom, u oku nekog ko sa strane posmatra praktičara, savršeniji, pravilniji, to je pokazatelj uspešnosti i efikasnosti samog izvođača. Onome ko iscrtava pentagrame može se učiniti da to radi savršeno, ali neko ko sa strane to posmatra može uočiti drastične nepravilnosti. To je znak da izvođač mora još mnogo da radi na savršenstvu i preciznosti virtuelnih linija pentagrama. Što su linije pentagrama savršenije, to je svest izvođača čistija, sjajnija je njegova aura, njegove moći su veće, ono što on projektuje je delotvornije.

Nakon iscrtavanja oblika pentagrama u vazduhu zauzimate pozu Horusa koji ulazi, što je znak projekcije. Desnom nogom napravite blagi iskorak, ispravite leđa i nagnite se malo napred pružajući ruke ispred sebe te zamislite znak sjajne zlatnožute svetlosti kako se iz vaših dlanova, kroz središte pentagrama, projektuje u beskraj. Tom prilikom vibrirajte, odnosno otpevajte božansko ime IHVH (Jeehooovaaa). Osetite kako se tamnoplavi pentagram snažno pali i menja boju u zlatnožutu. Prilikom izvođenja stava „Ulazećeg“ vodite računa da nišanite pogledom tako da fokusirate zamišljeni zrak između dva palca. Neka pogled prati pravac određen prstima. Ovo je stav agresije kojim, između ostalog, napadate ono što vam predstavlja smetnju, projektujući jedno od moćnih imena. Na primer, želite da uz pomoć rituala pentagrama otklonite strah, noćnu moru, opsesivnu ideju ili neku drugu smetnju, nečiji zloćudni uticaj ili prisustvo. Tada možete ovaplotiti objekat vašeg delovanja u nekom obliku (iza pentagrama, u dubini virtuelnog prostora) koji se rasprskava projektujućom silom. Važno je da dok vršite projekciju znakom „Ulazećeg“, kao i dok se nalazite u znaku tišine, preuzmete na sebe obličje boga Horusa. Zamislite da imate sokolovu glavu i da ste poput predstave tog boga onako kako su ga crtali stari Egipćani, na isti način kao što ste zamišljali da ste Oziris. Tako se identifikujete sa izvorom magijske sile. Neka vas ne zbuni „preuzimanje“ obličja paganskog božanstva sa imenom monoteističkog Boga koji je grmeo protiv starih bogova. Ovde je reč o kreativnoj sintezi. U magijskoj imaginaciji možemo šta god hoćemo kako hoćemo.

Horus

Nakon znaka „Ulazećeg“, vratite se korak nazad, kažiprst leve ruke stavite na donju usnu, kao Harpokratov znak tišine. Tom prilikom stabilizujte u imaginaciji sliku sjajnog pentagrama. Znak tišine označava prekid projekcije i povratak astralnih niti kojima ste delovali u virtuelnom prostoru iza pentagrama. To ćete sebi predstaviti odjekom projektovanog imena koje vam se vraća poput vetra. Kabalistički, znak tišine predstavlja ogrtanje aure milošću jovialnog Heseda. Otud se taj znak daje levom rukom. U međuvremenu, zamislite da se oko vas stvara plavičasti vodeni omotač kojim štitite sebe, a nakon toga pokušajte da potpuno prekinete bilo kakvu misao ili aktivno zamišljanje bilo kakvog oblika, boje, oseta ili zvuka. U toj pozi možete ostati koliko god želite. Ukoliko izvođenje ovog rituala nije svrha sama po sebi, onda možete ubrzati. Moja je preporuka da se, barem u početku, ritual izvodi što sporije, tako da svaka njegova sekvenca potraje što duže i da proizvede određene efekte koji sa iskustvom mogu automatski da se pojavljuju sve intenzivnije i brže.

Sledeći korak je zabadanje desne ruke u središte pentagrama, opet sa ispruženim kažiprstom i srednjim prstom (ili palcem) i tako ispružene ruke krećete se ka jugu, kao da u vazduhu iscrtavate plameni trag do mesta gde ćete potom iscrtati novi pentagram. Ponovite sve isto i na jugu uz vibriranje ili pevanje imena „Adonaj“. Na zapadu vibrirajte „Ehejeh“, a na severu „Agla“ (akrostih od izreke: „Ateh gibor le-olam Adonaj“ – tvoja je moć zauvek, o Gospode ili ti si zauvek moćan, moj Gospode).

Kabalističko Drvo života primenjeno na ljudsko telo

Dolazeći ponovo na istok, stanite u znak krsta. Recite: „Ispred mene je Rafael“ (ime Rafael takođe vibrirajte ili otpevajte) te zamislite stub svetlosti iza sjajnog pentagrama na istoku. Zatim recite: „Iza mene je Gabriel“, na isti način kao i Rafael. Zatim kažete: „Desno od mene je Mihael“, te naposletku: „Levo od mene je Uriel“. Istaknuti član Zlatne Zore, Artur Edvard Vejt, u svojoj verziji tarota predstavio je povezanost ova četiri arhanđela sa velikim arkanama. U tom smislu kao motiv vizuelizacije možete uzeti Vejtov ili Krolijev dizajn sledećih arkana: Rafael je anđeo prikazan na karti Ljubavnici, Mihael je lik sa karte Umerenost (mada bi Mihael trebalo da bude predstavljen sa mačem), Gabriel je anđeo sa karte Sud (u Krolijevom špilu na toj karti nema anđela), dok je Uriel prikazan kao Đavo. U literaturi Zlatne Zore postoji detaljniji opis kako se arhanđeli mogu zamišljati. Takođe, nije nevažno za ovaj ritual, potrebno je biti svestan sledećih analogija sa strukturom Drveta života: Rafael je arhanđeo Tifareta, što znači da imate svest o tome da je ispred vas, na istoku, središnja sefira Drveta; iza vas je Jesod / Gabriel; desno od vas je Hod / Mihael; a levo je Necah / Uriel. Dakle, vi se nalazite tačno na mestu ukrštanja staza samek, koja povezuje Tifaret i Jesod, odnosno istok i zapad, i pe, koja povezuje Necah i Hod, odnosno sever i jug. Na kraju, okrenuti istoku, ponovo izvedite kabalistički krst, sažmite krst u kocku te ostanite u pozi znaka tišine.

Vejtov "Rafael"

Po završetku rituala sednite na stolicu, držite leđa pravo i položite ruke na butine (poza egipatskih bogova u sedećem stavu) i u mislima ponovite sve. Zamišljajte kako ustajete sa stolice, izvodite kabalistički krst, zatim odlazite malo ka istoku, iscrtavate prvi pentagram i tako u imaginaciji obavite svaki detalj rituala. Na kraju vratite svog zamišljenog dvojnika na stolicu i utopite ga u fizičko telo. Ovim se ukazuje druga svrha ovog rituala, postizanje stanja poznatog kao astralna projekcija. Tokom vremena nakon svake izvedbe rituala pentagrama vaš doživljaj zamišljene izvedbe biće sve življi i stvarniji. Naposletku možete, nakon mentalnog izvođenja, pre nego što se „vratite“ u telo, prošetati malo po prostoriji gde radite, razgledati, popeti se na plafon i slično. Kasnije odatle vode mnogi putevi, ali za početak neka ovo bude cilj.

Vejtov "Mihael"

Sada bih izneo neka moja iskustva sticana tokom godina upornog i svakodnevnog izvođenja ovog rituala. Ono što sam prvo primetio jeste da intenzitet iskustva varira. Drugo, neke pojave teže da se iznova ponavljaju jednom kada se ustanove kao pravilo imaginacijske struje. Na primer, na mom mentalnom ekranu ustanovi se određeni oblik ili boja koja se efektnije prima od ostalih. U početku sam želeo da kontrolišem taj samostvoreni obrazac ali sam vremenom shvatio kako bi trebalo da prepustim toku dešavanja da se sam od sebe obrazuje. Konkretno, oblici koje su u mojoj mašti zauzimali arhanđeli, vremenom su se ustanovili kao obrazac i bilo mi je sve teže da uobličim neku drugu sliku, naročito onu koja je od strane Zlatne zore bila propisana kao telezmatski izraz njihove prirode. Umesto toga, svaki od njih je zauzeo oblik posve nezavisno od moje namere i taj se oblik iznova ponavljao svaki put kada bih vibrirao njihova imena. Ispostavilo se da je taj obrazac formatiranja imaginacije koristan u smislu uživljavanja u ritual. Isto važi i za kolorit iscrtanih pentagrama i njihovih pozadina na koje se oni projektuju. To mi je pomoglo da lakše stvorim veoma živu i posve autonomnu mentalnu sliku koja vremenom biva interaktivna. Tako su vizuelne slike na neki način postale samostalne, a utisak prisustva pozvanih entiteta stvarniji, u meri da oni više nisu bili statični prikazi već su se pomerali i svaki je imao određene pokrete ili je komunicirao samnom pokazujući mi neke simbole ili radnje te na kraju inicirao posebne slike u mom umu.

Vejtov "Gabriel"

Opet bih se vratio na promenljivost intenziteta iskustva. Rekao sam da taj intenzitet varira, što zavisi od mog raspoloženja, nivoa energije ili mesečeve faze. Nekad sam imao utisak da stvari otaljavam a ponekad kao da se energija otela mojoj kontroli. Na kraju, nemojte moja uputstva shvatiti linearno. Jedan pokret, vibraciju ili iscrtavanje možete ponavljati po nekoliko puta ukoliko niste zadovoljni efektom. Ako ste jednom izveli kabalistički krst i niste zadovoljni količinom pokrenute energije, niste zadovoljni količinom svetlosti koja vas je preplavila onda kada ste dotakli čelo, učinite to još nekoliko puta uzastopce sve dok efekat ne bude zadovoljavajući. Od kvaliteta izvođenja kabalističkog krsta zavisi i kvalitet svih drugih radnji. I na kraju, u određenim trenucima rada može se desiti da vidite stvari koje niste nameravali, a što se barem meni dešavalo tokom vrhunca rituala, da vidim širu scenu kao i prisustvo entiteta koji stoje u pozadini. Takve pojave pripisao bih spontanim astralnim projekcijama, odnosno pomeranjima percepcije. Istodobno, nisu bile retke situacije da sam upravo u tim trenucima bio izložen nekim vrstama napada, budući da isijavanje svetlosti privlači i neželjenu pažnju sila koje nisu baš prijateljski raspoložene. Tada je važno ne paničiti nego nastaviti sa radom. Ipak, najveći izazov predstavljaju dešavanja izvan uspostavljenog kruga, za vreme ili čak nakon završtetka rituala. Na primer, dešavalo se da čujem određene zvuke, čak i glasove, da osećam nekakvo čudno prisustvo, da viđam nekakve senke ili da se u sobi iznenada pojavljuje i zatim brzo nestaje snažna svetlost, da se predmeti u sobi pomeraju ili da nešto lupka. Takve pojave snažno uzbuđuju i mogu izazvati čak i fiziološke reakcije. Zato je važno biti priseban i naučiti kako se nositi sa time. Za to nema pravila. Svako iznalazi svoje načine prevazilaženja situacije, pa ipak smatram kako nema mnogo smisla opirati se tome. U tim trenucima stvari treba prepustiti njihovom prirodnom razrešenju. 

Vejtov "Uriel"

U literaturi Zlatne zore ritual pentagrama otkriven je u dva oblika, kao Mali (terajući-prizivni) ritual pentagrama i Veliki (terajući-prizivni) ritual pentagrama. Podsetimo se nekih osnovnih simboličkih i kabalističkih činjenica. Osoba koja izvodi ovaj ritual sebe projektuje na svojevrsnom raskršću, koje se na dijagramu Drveta života nalazi između sefirota Tifaret, Jesod, Necah i Hod, odnosno sfera Sunca, Meseca, Venere i Merkura. To raskršće se nalazi na mestu gde se presecaju staze označene hebrejskim slovima pe (tarot arkana Kula) i samek (arkana Umerenost). Kula je u tom smislu vodoravna linija krsta i povezuje mušku i žensku stranu Drveta, Necah i Hod, i predstavlja izbor koji označava skretanje u vradžbine, odabir leve ili desne strane. Uspravnu stranu krsta, osnovni stub, predstavlja Umerenost, čije je alhemijsko značenje transmutacija, dakle promena prirode tvari koja se uzdiže. U ključu tarot simbolizma, karta Hijerofant, odgovara prirodi rituala pentagrama.

Ponavljam, ritual se sastoji iz četiri faze, ne računajući pripremu: a) kabalistički krst, b) iscrtavanje pentagrama, c) priziv arhanđela i d) ponavljanje kabalističkog krsta. Šta se dešava kada izvodimo kabalistički krst? Mi time potvrđujemo eshatološki scenario objavljen u Apokalipsi: u ime Boga umiremo raspeti na krstu, da bismo se potom u vaskrsenju sabrali u kocki Novog Jerusalima. To je ideja kabalističkog krsta, a njegovim stalnim izvođenjem iznova potvrđujemo tu ideju. Kocka, kao simbol večnog života, jeste ovaploćenje krsta koji se savija u taj oblik. Krst, kocka, to je središnja sefira Drveta života - Tifaret. Krst poništava razlike i ujedinjuje suprotnosti. Krst, skupljen u kocku, predstavlja izraz tog jedinstva. Krst predstavlja onog koji je raspet, a kocka onog koji je vaskrsao. Izvođenje kabalističkog krsta podražava tu doktrinu, onaj koji izvodi kabalistički krst, poput jezuite, u svojoj imaginaciji, proživljava taj proces. Krst / kocka je simbol koji povezuje pentagram i heksagram, odnosno Stari zavet i Novi zavet, ukoliko stvari tumačimo biblijskim ključevima. To su dve moći, gornja i donja, moć Sunca i moć Meseca. To direktno ukazuje na formulu androgina, a ne himere hermafrodita. Ključ Đavo je, između ostalog, prikaz himere hermafrodita, fantom opsesije, dok je ključ Umerenost predstava androgina, a androgin je, setimo se, anđeo-čuvar. O da, Duh Vremena je bezimen. Tišina je njegovo ime. Amen.

Vratimo se sada ritualu pentagrama. Taj ritual osmislili su Adepti sa ciljem da u umu onog ko to izvodi, pokrenu inicijacijski scenario. Taj scenario se odvija u imaginaciji, korišćenjem tela, pokreta, znakova, uz odgovarajuće glasovne artikulacije, koje se na poseban način pevaju, odnosno vibriraju (tzv vibratorne formule). Ritual pentagrama, ali i heksagrama, uči se tako što se prvo savlada prizivno pevanje (inkantacija) božanskih i arhanđeoskih imena. U užem smislu, ta imena su formule. Bogovi ili svojstva Boga su formule. Bez glasa nema magije. Glas pokreće imaginaciju, a imaginacija pokreće telo. Ono pokreće energiju, a energija pokreće dešavanje. Ritual pentagrama je temelj sistema i njime se otključava lunarna sefira Jesod. Ritual heksagrama otključava solarnu sefiru Tifaret. Ritual Ružinog krsta otključava Malkut. Osim toga, ovi temeljni rituali slavnog okultnog reda viktorijanske Engleske imaju svrhu i da stvore bezbedno okruženje za prebacivanje svesti u astralnog dvojnika, pošto se oni, nakon određenog vremena usavršavanja, mogu izvoditi u projekciji.

Jedan od ciljeva primene rituala pentagrama, bilo velikog, bilo malog, prizivnog ili terajućeg, jeste uspostavljanje mikrokosmičkog poretka zasnovanog na istini, tj na onim načelima na kojima je ustanovljen i makrokosmički poredak. Na ovom mestu hteo bih da napravim jednu digresiju, budući da bi sve ovde rečeno nekom moglo zaličiti na nekakvo propagiranje hrišćanstva. Imajmo na umu sledeće: hrišćanstvo nije doktrina sveštenstva, sveštenstvo nije Crkva, Crkva nije religija, religija nije objava, objava nije moral, moral nije spasenje, spasenje nije čin, čin nije obnova, obnova nije vera, vera nije vernost, vernost nije dogma, dogma nije saznanje, saznanje nije greh, greh nije pad, pad nije izbor, izbor nije volja. Postoji hiljadu zašto i hiljadu zato zbog čega deklarisano učenje crkvenih otaca nije hrišćanstvo, ili onda to i takvo hrišćanstvo nije u duhu Jevanđelja. Tako bih najpre mogao reći da Jevanđelje nije hrišćanstvo, da hrišćanstvo nije doktrina sveštenstva itd. Dakle, doktrina iskazana u rečima četiri jevanđelista i pisca Apokalipse (u ovaj niz mogli bismo uvrstiti i neke apokrife), jeste nešto zaključano u samim tim tekstovima, čiji su ključevi posvećenički, gnostički i kabalistički, a ne dogmatski i crkveni. Spasitelj polaže ruke na ljude i izgovara: „Elohim atem“ - Bogovi ste! To je evanđeoski duh, a ne duh hrišćanstva koje se ispoljilo u istoriji. Imajući sve ovo u obzir, nemojmo mešati istorijsko hrišćanstvo, onako kako se ono kroz istoriju ispoljavalo, sa duhom objave. Duh te objave dolazi iz izvora koji Rene Genon naziva Primordijalnom Tradicijom.

---

[1] U sklopu priprema, odradimo osnovnu vežbu disanja uz prateći rad imaginacije koja ima za cilj da nas oslobodi „teške“ energije i zameni je „lakom“ koja dolazi odozgo. To ćemo uraditi tako što prilikom udaha zamišljamo da vazduh ulazi kroz teme a izlazi kroz tačku „ći“, koja se nalazi nekoliko centimetara ispod pupka. Već nakon desetak takvih udisaja-izdisaja osetićete nekakvu lakoću. Nije potrebno brojiti udisaje i izdisaje, već se jednostavno prepustite procesu dokle god vam volja. Znamo da je ljudsko biće tokom svog života izloženo delovanju raznih energija. Neposredno smo izloženi uticaju donjih, htonskih energija, koje nam omogućavaju da živimo, krećemo se, delujemo i ostvarujemo našu nameru. Previše ove energije čini nas teškim, inertnim i statičnim. Naposletku, ova energija je i jedan od glavnih nevidljivih uzročnika starenja. Nasuprot toj energiji postoji i ona gornja, nebeska, duhovnija, misaona, odnosno uranska energija kojoj zahvaljujemo na idejama, mentalnim slikama, entuzijazmu itd. Praksa mnogih magijskih vežbi sastoji se u tome da se gornja energija sprovodi ka dole, ne bi li se praktikant oslobodio viškova inertne energije čineći sebe lakšim u tom smislu.

[2] Najbolje je u početku ovo izvoditi u zatvorenoj i zamračenoj, ili čak u potpuno mračnoj i zvučno što izolovanijoj prostoriji. Dakle, radite u tišini, bez zvukova, muzike ili nekih detalja koji bi vam mogli odvraćati pažnju i remetiti koncentraciju.

[3] Ta svetlost kružnog oblika je zapravo preobražaj svetlećeg heksagrama, kao simboličkog izraza makrokosmosa, koji se obratnjem pretvara u svetleći krug sa tačkom u svom središtu.

[4] Redosled ovih poteza izaziva određene nedoumice. Drugi oblik izvođenja kabalističkog krsta podrazumeva dodirivanje prvo leve strane (slava) pa tek onda desne (moć). U krajnjoj liniji neka to zavisi od vaše motivacije.

[5] Kada je reč o vibriranju navedenih reči, to se radi dubokim glasom, iz stomaka, što podseća na pevanje mongolskih šamana. Taj način pevanja, kako kažu mongolski šamani, tera zle duhove, dakle deluje pročišćavajuće, pa ne bi bilo loše vežbati takav način vibriranja pomenutih formula.

Mesijanska loza, krv i gral

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Nisam sklon verovanju u postojanje direktne Hristove krvne loze, jer je i samo postojanje njegove ličnosti upitno. Verovatno zaista jeste postojao neko nalik biblijskom Isusu, ali u krajnjoj liniji to je bez značaja budući da je njegov mit i te kako živ a što ga na neki način opredmećuje. U tom smislu je i teorija o Svetom Gralu kao simbolu Isusove krvne loze više nego tek simbolička predstava. Kao dokaz za tvrdnje o Isusovom potomstvu navodi se jedan detalj iz Jevanđelja po Jovanu (19:25-27, prevod Emilijan Čarnić):

„A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.“

Upravo u ovom stihu zagovornici svetogralovske loze vide snažnu indiciju o seksualnoj vezi Isusa Hrista i Marije Magdalene čije navodno potomstvo predstavlja nosioce božanske krvi. Naravno, svako ko je čitao jevanđelja nije mogao a da ne zapazi Isusov radikalan stav po pitanju razmnožavanja, po čemu je potpuno odudarao od zvanične hebrejske verske doktrine koja je nalagala rađanje i stavljala prokreaciju u središte bračnog života. Međutim, ukoliko pretpostavimo stvarno postojanje osnova nekakve eventualne veze seksualne prirode između Isusa i Marije Magdalene, uvidećemo da su nosioci te božanske krvi upravo žene a ne muškarci. Dakle, krv Isusova se prenosi sa majke na ćerku, budući da je, po bibliji, i sam Isus potomak kralja Davida – po ženskoj liniji. Po muškoj liniji to nije mogao biti, jer Josif, muž Isusove majke, nije bio njegov otac. Upravo je u toj liniji indikativan lik Solomona, odnosno njegove žene, poznate kao kraljica od Sabe, kao nositeljke jedne posebne loze i okultne struje, a što može baciti sasvim drugačije svetlo i na čitavu priču o Isus Hristu.

Matrimonijalna je priroda linije mesijanskog zaveštanja, a Mesija je otud Sin Majke a ne Oca bez obzira što je upravo Otac „onaj koji ga posla“. To je drevna formula nasleđivanja, lunarno-stelarna i suštinski htonska, iako je mit o Isusu Hristu smešten u patrijarhalni kontekst. Naslednik je Jagnje, odnosno Dete, zapravo budući Ovan, što je već višeslojan simbol, a ponajviše obredna žrtvena životinja. Ali, da ne skrećem sa teme, u čijem je središtu stavljena žena kao živi kontejner krvi koji nosi božansku moć i ključ manifestovanja Mesije. Žene u pretpostavljenoj genetskoj liniji, izraženo jezikom Apokalipse, jesu sve od reda žene „ogrnute Suncem“, solarne Maje, tj Marije, jer svojim porodom one učestvuju u međugeneracijskoj izgradnji drugog Hristovog dolaska. Rađanje je njihova suštinska svrha, što deluje u potpunoj suprotnosti sa ukusima današnjice, kao i sa načelima asketizma. Možda te žene mesijanske krvne loze nisu obične žene, dok imperativ rađanja nije izraz nikakvog patrijarhalnog viđenja uloge žene. Nasuprot tome, rađanje je imperativ matrijarhata. U patrijarhatu, ako je žena nerotkinja, ona biva zamenjena drugom, plodnom ženom. U matrijarhatu je nemogućnost rađanja kraj loze.

Šta dalje predstavlja neprekinuti niz žena ogrnutih u Sunce? One su sve načelno iste, a muškarci koji im pristupaju zarad ispunjavanja svrhe mogu biti kakvi god. Taj detalj podseća na Herodotov opis vavilonskog običaja da žene pre nego što se udaju imaju obavezu da se podaju svakom ko im u krilo ubaci novčić dok one ispunjavaju versku ulogu Svetih Kurvi u hramu svete prostitucije. Ovako započeti asocijativni niz vodi pravo do apokaliptičke Kurve Vavilonske, odnosno Skerletne Žene, tj do Babalon. Njena svrha je, po „Knjizi zakona“, da rodi dete „moćnije od svih“ i da svoj pehar ispuni krvlju svetaca (misterija jedanaestog tarot ključa). Stoga bi bilo prirodno pretpostaviti da se ta krvna loza nalazi u stalnoj opasnosti od strane vampirskih sila koje bi htele da se dokopaju te krvi ili prekinu njen kontinuitet. 

Sa muške strane, ključni Isusovi učenici su Petar, Jovan i Pavle. Pavle je prenosio reč. Na Petru je sazidana Crkva, ali je Jovan nosilac ezoterijske tajne hrišćanstva, pa stoga apostolska (muška) loza svetaca nije krvna nego inicijacijska, od Jovana pa do današnjih dana. Petar je izraz egzoterne Crkve i institucionalizovanog hrišćanstva. Petar je kamen, tj kamen temeljac, ali je i pitrim, odnosno otac, sveti otac, papa, patrijarh. Jovan je izraz unutrašnjeg, ezoterijskog hrišćanstva. U krajnjem obliku, u istorijskom iskustvu, Petar je Vatikan (ili recimo pravoslavni Vaseljenski patrijarh), a Jovan je rozenkrojcerski i masonski pokret. Dakle, kvarljiva roba. No, tako to biva kada se tajne povere muškarcima a ne ženama, koje samom svojom prirodom, energijom i anatomijom opredmećuju tajnu. 

Da bi se došlo do Svetog Grala (misterija sedmog tarot ključa), do sakupljene krvi svetaca (formula „širim svetlost i skupljam rasuto“), do trenutka, mesta ili stanja predavanja sopstvene krvi u Pehar, potrebno je proći kroz solarnu kapiju – Babalon. Kao takva, Babalon je poput kakvog bogodemona. Spolja je mračna, iznutra nosi skrivenu svetlost. Ona jaše Zver koja je gospodar Grada Piramida. Ona se, da parafraziram Alistera Krolija, podala svemu živom te svojom nejakošću nadvladala njihovu snagu, jer u tom nastupanju ona je razumela. Otud je on povukao liniju između Babalon i saturnovske sefire Binah koja predstavlja razumevanje. To se ne može razumeti bez razumevanja hrišćanstva čiji su ključevi dati u Apokalipsi. Ko i šta tačno jeste Babalon ne može se spoznati bez da se zna ko i šta Bogorodica jeste (u ezoterijskom smislu) i obrnuto. Međusobna suprotstavljenost tih predstava postoji samo do jednog nivoa razumevanja. Podsetiću na reči Elifasa Levija da neobrazovani ljudi poređenja rado shvataju kao razloge, a apstrakcije simbolizma kao materijalnu stvarnost. Da bi se otključala kapija Sunca, potrebno je rastvoriti Krst u Solarnoj Vatri (misterija devetnaestog ključa tarota). U poemi „Cvet Varataha“, što predstavlja izraz jedne moćne vizije, Kroli kaže sledeće:

„Sedam je koprena razigrane devojke u haremu Njegovom. Sedam je imena i sedam svetiljaka kraj njene postelje. Sedam uškopljenika isukanih sablji bdi nad njom; Nema tog muškarca koji makar i pogled može da spusti na nju. U njenom peharu vina sedam je mlazeva krvi, Sedam Duša Božijih. Sedam je glava na Zveri koju Ona uzjahuje. Glava Anđela; glava Sveca; glava Pesnika; glava Žene Preljubnice; glava Neustrašivog Muškarca; glava Satira; i glava Lava-Zmije. Sedam je slova u imenu njenom najsvetijem; a ono je

To je Pečat na prstenu koji je na Kažiprstu Njegovom: i to je pečat na Grobnicama onih koje je Ona u smrt poslala. Evo Mudrosti. Neka onaj kadar da Pronikne sračuna Broj Naše Gospe; jer to je Broj Žene; a njen je Broj Stotinu Pedeset i Šest.“

Zapitajmo se sada čemu pehar pun krvi svetaca? Evo šta Kroliju kaže anđeo u „Viziji i Glasu“:

„Blaženi su sveci, čija je krv izmešana u peharu, i više nikada se ne može razdvojiti. Jer, prekrasna Babalon, Mati grozota, zavetovala se svojim svetim kteisom, čija je svaka tačka bol, da neće prestati s preljubama sve dok krv svega živog ne bude skupljena u njemu i vino njegovo ne bude odležalo, sazrelo i posvećeno, dostojno da razvedri srce moga Oca. Jer, moj Otac je klonuo pod bremenom starosti, i ne dolazi joj u ložnicu. I to će vino biti kvintesencija i eliksir; i pijući ga obnoviće svoju mladost; i tako će biti zauvek, dok se vek za vekom svetovi budu rastapali i preobražavali, a univerzum se rastvarao kao Ruža, i zatvarao se kao Krst koji je savijen u kocku.“

To je vino, kako kaže Kroli, koje svaku misao uništava, vino tišine i milosti. Univerzum koji se rastvara kao Ruža i zatvara kao Krst savijen u kocku, jeste formula kabalističkog krsta i misterija dvadeset i prvog ključa tarota. Naravno, ne radi se ovde o prikupljanju krvi nevinih ne bi li se njome hranio i oživeo kakav prastari vampir koji se krije u nekakvoj „satanističkoj“ rupi, ali upravo ta scena može biti ishodište jedne banalne imitacije kontrainicijacijskog crnog bratstva, iako je u suštini reč o alegoriji koja ukazuje na ezoterijske istine višeg reda.

„I videh u desnici onoga što seđaše na prestolu knjigu, ispisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata. I videh jakog anđela kako objavljuje snažnim glasom: ko je dostojan da otvori knjigu i da otpečati njene pečate? I niko ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom, nije mogao da otvori tu knjigu niti da zagleda u nju. A ja sam mnogo plakao što se ne nađe niko dostojan da otvori knjigu niti da zagleda u nju. I jedan od starešina reče mi: ne plači; vidi, pobedio je lav iz Judina plemena, izdanak iz korena Davidova, pa može da otvori knjigu i njenih sedam pečata. I videh sred prestola i četiri živa bića i sred starešina Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam očiju, to su sedam Božijih duhova poslanih po svoj zemlji. I dođe te uze knjigu iz desnice onoga što sedi na prestolu. I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, i svako je imao kitaru i zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti, i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji. I videh i čuh glas mnogih anđela oko prestola, i živih bića, i starešina, i njihov broj beše mirijade mirijada i hiljade hiljada, koji govorahu snažnim glasom: Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi silu i bogatstvo i mudrost i moć i čast i slavu i blagoslov. I svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i pod zemljom i na moru, i sve što je u njima, čuh kako govore: blagoslov i čast i slava i sila u sve vekove onome što sedi na prestolu i Jagnjetu.“ (Jovanovo otkrivenje 5:1-13, prevod Emilijan Čarnić)

Imajmo na umu šta ovde anđeo kaže ko je dostojan da otvori zapečaćenu nebesku knjigu: Lav iz plemena Davidovog. Lav je Jagnje. Otud snaga u Jaganjca. Kao što se vidi dalje u tekstu, Lav je svojstvo i Zveri i Jaganjca (misterija ključeva IV i XI). Obožavanje Jaganjca je obožavanje Ovna (karta Car) u obliku Jaganjca. To je obožavanje Marsa, a Mars je snažan. Mars je jedan od temelja carstva, pa otud nije ni čudo što je Rim naposletku prihvatio hrišćanstvo kao imperijalnu religiju. Alister Kroli je zamenio hebrejske slovne atribucije tarot ključeva Car i Zvezda, odnosno Jaganjca i Aždaje, tj Zmaja. Aždaja je Nuit, a Nuit je Zvezda. Kao što znamo prva tri stiha „Knjige zakona“ započinju ispoljavanje poruke: 

„Had! The manifestation of Nuit. The unveiling of the company of heaven. Every man and every woman is a star.“

Dakle, svaki muškarac i svaka žena je zvezda. To je temeljna poruka, da smo svi mi, kao čovečanstvo, deca Aždajina, deca Zmajeva. Mi smo zvezde, deca Zmajeva na Zemlji, deca Nuit. Atribucija arkane Zvezda je Saturn, a Saturn je Majka, treća sefira Drveta života, Binah. To je drevna formula: Mars je Otac, a Saturn Majka. Kabalistički, Mars iz Saturna proizilazi, kao što Geburah iz Binaha biva ovaploćen, pa je on istovremeno i Sin i Otac, kao što je Hrist istovremeno nosilac dvaju priroda, ljudske i božanske, Jagnjetove i Lavove. Had je sjajna krilata kugla solarnog načela. Ipak, imajmo na umu da je čitava postavka Apokalipse usmerena ka potvrdi jehovističke pobede nad tradicionalnim bliskoistočnim kultovima, posebno nad obožavaocima zvezda i sledbenicima Ištar, Astarte, Baala itd. Oni su iz te perspektive izjednačeni sa prastarim demonskim uzorima, egipatskim Apepom, vavilonskom Tijamat ili sumerskim Kurom. Ta jehovistička pobeda, o kojoj peva čitav Stari Zavet, preduslov je vaspostavljanja hrišćanskog kulta Jagnjeta. Elifas Levi je tome posvetio knjigu pod nazivom: „Misterija kabale ili okultna harmonija dva zaveta“, u kojoj se bavio simbolizmom Jezekilja i Apokalipse. Evo ključne Levijeve ocene podudarnosti te dve biblijske knjige:

„Upravo se kroz Jezekiljovo proročanstvo visoka teologija Jevreja nadovezuje na hrišćanstvo. Ta teologija služila je kao osnov i uzor za Apokalipsu svetog Jovana, koja pod znacima kabale skriva najdublje tajne hrišćanske teologije.“