Teorija elemenata
U ovom poglavlju ću razmotriti teoriju elemenata u hermetizmu. Da bismo shvatili teoriju elemenata potrebno je da ih sagledamo ne kao izolovane i statične supstance, nego kao kombinacije kvaliteta. Vidljiva supstanca je u tom smislu simbol, dok je kombinacija kvaliteta zapravo formula koja nam ukazuje kako se sila ponaša. Dakle, moramo razumeti da u okultnom smislu elementi nisu isto što i elementi periodne tablice iz hemije.
Pokušaću da to predstavim slikovito. Zemlja se rastvara u Vodi. Voda se rastvara u Vatri, a Vatra u Vazduhu. Elementi četvoropola stoje u međusobnim komplementarnim odnosima: Vazduh je komplementaran Zemlji, a Vatra Vodi. Elementima se u hermetizmu pridodaju svojstva pomoću kojih možemo vršiti njihov preobražaj: Vatra je topla i suva, Vazduh je vlažan i topao, Voda je vlažna i hladna, dok je Zemlja suva i hladna. Ova svojstva pojavljuju se u knjizi Hajnriha Kornelijusa Agripe „De occulta philosophia“, u odeljku o elementima:
Vatra - suvo i toplo;
Voda - hladno i vlažno;
Vazduh - toplo i vlažno;
Zemlja - hladno i suvo;
Ako svaki od elemenata zauzme po jedan ugao pentagrama onda njihov međusobni odnos postaje očigledan. Donji levi ugao je Zemlja, donji desni ugao je Vatra, gornji levi ugao je Vazduh, gornji desni ugao je Voda, dok bi vrh pentagrama bio rezervisan za peti element, odnosno Duh ili Etar. Zajedničko svojstvo Zemlje i Vode je hladnoća, pa je otud linija pentagrama koja spaja zemljani donji levi ugao sa vodenim gornjim desnim uglom zapravo dijagonala hladnoće. Ujedno, reč je o pasivnom aspektu Duha. Zajedničko svojstvo Vatre i Vazduha je toplota a linija koja povezuje vatreni donji desni ugao sa vazdušnim gornjim levim uglom zapravo dijagonala toplote. To je aktivan aspekt Duha.
Ako pentagram zamislimo kao šemu ljudskog bića, onda se dijagonale toplote i hladnoće ukrštaju u ljudskom međunožju, odnosno između donja dva kraka pentagrama. Zajedničko svojstvo elemenata Vode i Vazduha je vlažnost, pa je samim tim linija koja povezuje vodeni i vazdušni ugao pentagrama linija vlažnosti. Kako je gornji vrh pentagrama direktno povezan samo sa donjim kracima, ispada da je svojstvo Duha suvoća.
Na osnovu Agripine šeme uviđamo da Vatra i Zemlja imaju kao zajedničku prirodu suvoću, dok Vazduh i Voda dele svojstvo vlažnosti itd. Takođe, Agripa daje i Platonovu podelu koja u obzir uzima po tri svojstva elemenata:
Vatra - sjajno, lagano i pokretno;
Voda - tamno, čvrsto i pokretno;
Vazduh - tamno, lagano i pokretno;
Zemlja - tamno, čvrsto i nepokretno;
U Platonovoj šemi vidimo da samo element Vatre poseduje sjaj, dok je recimo samo Zemlja nepokretna. Za razliku od svojstava koje daje Agripa, u Platonovoj podeli suprotnost se očituje između elemenata Vatre i Zemlje. U suštini, obe klasifikacije se nadopunjuju, tako da u praktičnom razmatranju možemo uzeti u obzir svih pet svojstava za svaki element radi promišljanja njihove prirode. Tako naposletku imamo potpuniju listu:
Vatra - sjajno, lagano i pokretno / suvo i toplo;
Voda - tamno, čvrsto i pokretno / hladno i vlažno;
Vazduh - tamno, lagano i pokretno / toplo i vlažno;
Zemlja - tamno, čvrsto i nepokretno / hladno i suvo;
Agripa je predstavio prirodu elemenata u proporcionalnoj šemi. Tako je, po njemu, element Vatre četiri puta sjajniji od Vazduha, ovaj dva puta sjajniji od Vode, dok je Voda dva puta sjajnija od elementa Zemlje. Vatra je tri puta pokretljivija od vazduha, ovaj je četiri puta pokretljiviji od Vode, dok je Voda četiri puta mobilnija od Zemlje. U ovim Platonovim svojstvima elemenata prepoznajemo sličnost sa indijskim pojmom gune, koja označava kakvoću supstance. Sjaj ukazuje na gunu satvas, pokretljivost na radžas, čvrstoća na tamas. Na osnovu Agripine šeme dolazimo do liste sledećih proporcija elemenata:
Vatra : Vazduh / sjaj - 4:1; pokretljivost - 3:1; čvrstina 1:2;
Vazduh : Voda / sjaj - 2:1; pokretljivost - 4:1; čvrstina 1:3;
Voda : Zemlja / sjaj - 2:1; pokretljivost - 4:1; čvrstina 1:3;
Na osnovu ove šeme možemo izračunati apsolutne vrednosti sva tri svojstva. U pitanju su fiktivne jedinice koje odražavaju odnos proporcije pomenutih svojstava:
Vatra / sjaj - 16; pokretljivost - 48; čvrstina - 1;
Vazduh / sjaj - 4; pokretljivost - 16; čvrstina - 3;
Voda / sjaj - 2; pokretljivost - 4; čvrstina - 9;
Zemlja / sjaj - 1; pokretljivost - 1; čvrstina - 18;
U nekim ezoterijskim školama određene boje pripisane su elementima. Po zapadnom ezoterizmu, Vatra je crvene boje, Vazduh žute, Voda plave, a Zemlja zelene.
Zavirimo sada malo dublje u ovu temu, držeći se Agripine šeme, dok ću za ovu svrhu Platonovu šemu ostaviti po strani. Dakle, imamo četiri elementa i njihove kvalitete: Vatra je toplo i suvo, Vazduh je toplo i vlažno, Voda je hladno i vlažno, Zemlja je hladno i suvo. U pogledu karaktera elemenata uvek imajmo na umu da je element osnovni način na koji sila postaje vidljiva. To je zapravo obrazac po kojem je energija ukalupljena dok poprima oblik, ili dok ulazi u svest. Elementi su u neku ruku poput kalupa, da se izrazim u duhu Karlosa Kastanede, te predstavljaju osnovne modalitete tih kalupa. U tom smislu, ono što znamo kao vatru, jeste jedan oblik ispoljavanja načela, odnosno kalupa, elementa Vatre. Mora, reke, jezera, to je sve jedan izraz načela ili kalupa Vode. Kamenje, metal, pesak, asfalt, beton, sve je to oblik ispoljavanja element Zemlja. Vazduh koji udišemo, vetar koji nas šiba, celokupna atmosfera, sve je to izraz Vazdušnog elementa. Vidimo da nijedna od pomenutih fizičkih supstanci i načina ispoljavanja ne iscrpljuje značenje elementa. Posmatrajući fizički svet mi stičemo predstavu o svojstvima elemenata, ali u okultizmu je važno prepoznati obrazac iza te predstave.
Ako element Vatre poimamo samo kao fizički plamen, onda je naš odnos prema njoj površinski i plitak. U okultnom smislu, Vatra je obrazac toplote i suvoće, pa u tome prepoznajemo njenu aktivnost i tamo gde nema vidljivog plamena. To, recimo, može biti pročišćenje (jer se priroda obnavlja vatrom), sukob, ispoljavanje hrabrosti, strasti, volje, ambicije i sl. U svim ovim slučajevima nije potrebno prisustvo fizičkog plamena, s obzirom na prisutnost istog obrasca, jer je svest koja je istrenirana na opažanje simboličkih obrazaca, to u stanju da prepozna.
Hajde sada da uđemo u razmatranje četiri osnovna kvaliteta kako je to Agripa zabeležio, što bi nam pomoglo da razumemo prirodu magijske sile koju ti kvaliteti opisuju. U tom smislu, svojstvo topline ima širi značaj od temperature, dok je hladnoća nešto više od odsustva toplote. I dalje, vlažnost pokriva širi spektar od pukog sadržaja vode, dok je suvoća više od odsustva vlažnosti. U jednom operativnom načinu sagledavanja, ovi kvaliteti zapravo opisuju tendencije i načine na koje magijska sila deluje. Na primer, vlažnost povezuje, spaja, meša, prilagođava i omogućava da jedno teče u drugo. Toplina pokreće, stimuliše, ubrzava, širi, uzbuđuje, mobiliše, inicira. Hladnoća skuplja, obuzdava, usporava, konzervira i povlači aktivnost prema unutra. I konačno, suvoća razdvaja, razlikuje, definiše, raščlanjuje, stvrdnjava, daje individualne granice. Ovi opisi su praktične prirode i omogućavaju nam da razumemo šta te kombinacije podrazumevaju za magijsku praksu. Toplina i hladnoća čine jednu polarnost, dok vlažnost i suvoća čine drugu. Jedna polarnost se tiče aktivnosti (toplina povećava kretanje, hladnoća smanjuje ili sadrži kretanje), a druga se tiče odnosa (vlažnost omogućava kombinovanje, suvoća održava stvari odvojenim). Dakle, očigledno je da ih preseka ovih suprotnosti nastaju četiri elementa:
Vatra = toplo + suvo = aktivno i razdvajajuće
Vazduh = toplo + vlažno = aktivno i povezujuće
Zemlja = hladno + suvo = stabilno i razdvajajuće
Voda = hladno + vlažno = prijemčivo i povezujuće
Razmotrimo sada šta elementi otkrivaju. Kao prvo, Vatra nije jednostavno energija, kao što ni Vazduh nije samo misao, niti je Voda samo emocija, ili se Zemlja odnosi isključivo na fizički svet. To jesu tačni opisi, ali nisu dovoljno potpuni, pa kao takvi, ti opisi ogrnaičavaju razumevanje fenomena elemenata.
Vatra
Vatra je toplota kombinovana sa suvoćom, odnosno to je aktivnost kombinovana sa razdvajanjem. Nešto se pokreće i kroz to kretanje razlike postaju oštrije. Vatra razdvaja jedno stanje od drugog, razdvaja nešto što je bilo pre od onog što dolazi posle, omogućuje razlikovanje i daje nam moć da uočimo čisto i nečisto, vidljivo i skriveno, živo i mrtvo. Kao što svetlost stvara kontrast tako i Vatra otkriva stvari, pojave i procese. Ona pročišćava tako što odvaja ono što može da izdrži toplotu od onoga što ne može. Vatra uništava jer sagoreva i topi postojeće oblike. Naposletku, Vatra stvara jer uništenje jednog stanja oslobađa energiju za nastanak nečeg drugog. Otud je sasvim prirodno zašto hermetička tradicija povezuje element Vatre sa voljom. Neko čiju energiju karakteriše manjak Vatrenog načela može imati obilje ideja, osećanja i planova, ali ostaje nesposobna da ih pretvori u odlučno kretanje. Kod nekog takvog nema šta da se zapali nema inicijalne kapisle, nema iskre, nema varničenja, pa se otud ništa ne odvaja iz potencijanog stanja u stvarnu akciju. Svest bez energije ne može ništa učiniti.
Međutim, obilje Vatre izaziva drugačiju vrstu neuravnoteženosti, pa tako moć razdvajanja postaje neselektivna, hrabrost postaje nasilje i agresija, pročišćenje postaje opsesija, intenzitet postaje razorna sila, previše svetla zaslepljuje. Ista sila koja nekome omogućava da deluje može ga učiniti nesposobnim da prima. Jedna od temeljnih zakonitosti elementarnih priroda govori nam da sila nije dobra zato što je jaka, nego je korisna i delotvorna onda kada je srazmerna, usmerena i uravnotežena drugim silama potrebnim za ostvarenje naše namere.
Vazduh
Rekao sam da su temeljna načela elementa Vazduha toplota i vlažnost. To se razume kao aktivnost kombinovana sa povezivanjem. Vazduh se kreće, ali za razliku od Vatre, ne kreće se razdvajanjem, nego između stvari, prelazi granice, nosi zvuk, reči, dah, miris. Suštinsko svojstvo Vazduha jeste da povezuje jednu lokaciju sa drugom, jednu stvar sa drugom, a da se ni u jednoj ne učvrsti. Iz toh razloga element Vazduha se povezuje sa mišlju, jezikom, komunikacijom, analizom i odnosom između ideja. Misao se kreće, ona upoređuje, povezuje, uzima jedan koncept i stavlja ga pored drugog, dok jezik omogućava da nešto iz jednog uma uđe u drugi. Dakle, Vazduh stvara mreže, povezuje preko prividne razdvojenosti. No, Vazduh u svemu tome nije pasivan, već je topao i deluje stimulativno. Jedna ideja se može kretati kroz masu umova brže od bilo kog fizičkog objekta. Rečenica može aktivirati osećanja, ime može prizvati čitavo polje sećanja, simbol može povezati svesni um sa nečim što je ranije bilo nedostupno itd.
Nedostatak Vazdušnog svojstva ima za posledicu otežano kretanje ideja, misli, slika i svega onog što taj element prenosi. Tako komunikacija postaje blokirana, um postaje krut. Neko sa deficitom Vazduha takođe može posedovati znanje, ali neće biti u stanju da ga organizuje ili artikuliše. To je kao da smo iskusili ili doživeli nešto nesvakidašnje ali nemamo reči da to opišemo. Sa druge strane, višak energije Vazduha uzrokuje beskrajno kretanje bez dolaska na konačni cilj. U tom slučaju analiza se odvaja od svrhe, radoznalost postaje smetenost, komunikacija postaje buka. Um stvara vezu za vezom, ali nikada ne dozvoljava ničemu da postane dovoljno čvrsto da bi bilo upotrebljivo, tako da sve ostaje moguće, ništa ne postaje stvarno. Vazduh nas može povezati sa hiljadama ideja, a istovremeno nas može sprečiti da bilo koju od njih utelovimo.
Voda
Voda je nešto hladno i vlažno, što daje prijemčivost kombinovanu sa povezivanjem. Voda ne nameće jedan čvrsti oblik svom okruženju, nego prima oblik posude, spaja se sa onim što susreće, kreće se ka dubini, odražava ono što se pojavljuje iznad nje, dok istovremeno skriva ono što postoji ispod njene površine. Zato se Voda povezuje sa emocijom, maštom, sećanjem, intuicijom, snovima i podsvešću, jer ona prima utiske i zadržava tragove. Tako recimo neki san može povezati naše sadašnje iskustvo sa nečim što je naš svesni um verovao da je zaboravio. Isto tako i reč izgovorena pre više godina može ostati aktivna u našem emotivnom sloju. Nekakav simbol koji nam se ukazao u viziji takođe može biti potisnut u naše nesvesno odakle će nastaviti da utiče na naš život, snove i imaginaciju dugo nakon što smo taj simbol otkrili ili kanalisali.
Sa druge strane, Voda bez granice postaje poplava, saosećanje postaje gubitak sebe, prijemčivost postaje sugestibilnost, mašta postaje fantazija, emocija postaje struja koja nas nosi operatera gde god se kreće. Neko može osećati sve, a ne razumeti ništa, jer je svaki utisak prihvaćen, svaka unutrašnja slika tretirana kao otkrovenje, svako raspoloženje kao poruka iz univerzuma, poruka bogova ili duhova. U praktičnom smislu tada ne možemo govoriti o magijskoj osetljivosti već o nefiltriranoj prijemčivosti.
Zemlja
Svojstva elementa Zemlje su hladno i suvo, što je zadržavanje kombinovano sa razdvajanjem. Kretanje usporava, granice postaju čvrste, a različite stvari zadržavaju svoj identitet. To je uslov potreban za uobličavanje nečeg, i ovo se ne mora odnositi samo na neke materijalne strukture, nego i na misaone oblike, ili odnose između ljudi. Dakle, to se može odnositi na bilo kakvu strukturu, materijalnu ili nematerijalnu. Element Zemlje uspostavlja granicu koja omogućava nečemu da postoji, jer bez te granice energija može biti prisutna, ali nema posudu. To je kao kada bismo imali obilje ideja, ali ne samo što ih nismo ostvarili, nego ih nikada nismo ni zabeležili, nismo im dali nikakav oblik, kao reč, simbol, nacrt, model itd. Zemlja je ono što omogućava sili da opstane u kontaktu sa materijalnim uslovima, što i jeste suštinski razlog zašto se ovaj element povezuje sa manifestacijom, jer bilo kakva manifestacija, bilo kakvo ovaploćenje, zahteva ograničenje. Da bi se jedna stvar ostvarila, bezbroj drugih mogućnosti mora biti isključeno. Naravno, Zemlja ima svoju negativnu stranu, pa tako stabilnost postaje stagnacija, disciplina postaje krutost, granice postaju zatvor, očuvanje postaje strah od promene. Struktura koja je nekada štitila nešto počinje da sprečava razvoj tog što je štitila. Uporedio bih to sa larvom koja je čuvala crva tokom njegove inkubacije, ali ga je potom zarobila onda kada se on pretvorio u leptira jer nije mogao da se probije vani. Zemlja može držati silu dovoljno dugo da sazri, ali može držati i mrtvu formu dugo nakon što je život napustio.
Ravnoteža i preobražaj elemenata
Svaki element deli jedan kvalitet sa dva druga elementa, pa tako imamo sledeće:
Vatra deli toplinu sa Vazduhom
Zemlja deli suvoću sa Vatrom
Vazduh deli vlažnost sa Vodom
Voda deli hladnoću sa Zemljom
Ovo znači da se jedan element može pretvoriti u drugi kroz promenu samo jednog kvaliteta:
Vatra se pretvara u Vazduh tako što suvoća ustupa mesto vlažnosti (aktivnost ostaje, ali razdvajanje postaje povezivanje);
Vazduh se pretvara u Vodu jer toplota ustupa mesto hladnoći (povezivanje ostaje, ali aktivnost postaje prijemčivost);
Voda se pretvara u Zemlju tako što vlažnost ustupa mesto suvoći (sadržavanje nečeg ostaje, ali fluidnost povezivanja postaje fiksiranost razlike);
Zemlja se pretvara u Vatru jer hladnoća ustupa mesto toplini (definicija ostaje, ali stabilnost postaje aktivacija).
Na osnovu ovog pregleda uočavamo obrazac preobražaja, pa otud nije neophodno da baš u svakom slučaju ispravljamo neko stanje ili situaciju promenom njene celokupnosti, već je ponekad dovoljno da samo jedan kvalitet promenimo. Tako polako dolazimo do simboličke metode za ispitivanje obrasca neke određene situacije, ili možda onog šta želimo da postignemo. Pritom, potrebno je voditi računa o činjenici da intelektualno razumevanje elemenata nije isto što i operativni odnos prema njima. Možemo naučiti sve o elementima, uporediti ih sa kineskim elementima, znati sve njihove hermetičke atribucije, ali to je još uvek sve na intelektualnom i teorijskom nivou. Međutim, kroz određene okultne prakse to pasivno znanje se aktivira i pokreće, postaje živo, jer pokrenuta energija praktičnog rada zapravo primorava znanje da izađe iz apstrakcije.
