Giger
Džefri Berton Rasel u knjizi „Princ tame“, na jednom mestu govori o tome kako đavo
nije predmet interesovanja nauke (dok ljudska verovanja o njemu jesu), budući
da je on neuhvatljiv naučnim instrumentima, te neuklopljiv u njen metod. Kao
takav, đavo za modernu nauku ne postoji. Pa zašto bi se onda moderna nauka
uopšte bavila nepostojećim stvarima koje su predmet magijskog i religijskog
(nenaučnog) pogleda na svet, a uz to još i ne donose profit? To su
nekompatibilni pogledi. Čak i ukoliko bi naučnici izveli nekakvo zazivanje đavola,
i on im se tom prilikom zaista i ukaže, tako da ga oni stvarno vide i mernim
instrumentima registruju, to nipošto nije dokaz da đavo postoji. Da mu urade
sve moguće testove te izvrše bezbroj ogleda nad njim, čak i nakon seansi kod
psihologa, psihijatara, pa čak i sam đavo da prizna da je đavo – ni to ne bi
bio dokaz. Da je neko biće zaista đavo, ma koliko to biće bilo spektakularno te
imalo zaista čudnovata svojstva, metodima savremene nauke taj zaključak ne bi
mogli izvesti. Nauka bi nesumnjivo bila u stanju da ustanovi mnoga svojstva i
specifičnosti tog bića, ali ga sigurno ne bi tretirala u smislu koji
podrazumeva religijski pogled na svet po kojem Đavo postoji. Kada bi nauka
priznala da se pred njom zaista nalazi đavo, ona bi jednostavno negirala samu
sebe jer bi time dokazala ispravnost religijskog nazora protiv kojeg je ona usmerena
i sa kojim nije podudarna. Oni koji obezbeđuju finansiranje nauke i kojima je
stalo do njenog razvoja (ne mislim samo na naučnike), takvim jednim priznanjem
bi izgubili od legitimiteta. Takvo otkriće i priznanje bi ozbiljno udarilo na
temelje aktuelnog društvenog i civilizacijskog sistema vrednosti. Otkriće i prepoznavanje
đavola kao takvog imalo bi nesagledive ideološke i političke posledice. To
nedvosmisleno ukazuje na jadno stanje današnje nauke koja je nastala redukcijom
i specijalizacijom fokusa nekadašnje Filozofije, opšte mudrosti.[1]
Danas, kapital, kome se naučnik stavio na
raspolaganje, štiti jedino vlasnike kapitala a naučnike taman koliko su mu oni
potrebni, dok je svet prinuđen da se od plodova te nauke štiti kako god zna i
ume. Ekonomski, a samim tim politički i ideološki sistem zavise od ustaljenih ljudskih
navika. Društveni odnosi takođe zavise od ustaljenih ljudskih navika. Promenom
ili razbijanjem osnovne matrice obrazaca svakodnevnog proizvođenja tih navika,
menja se ekonomski, politički i ideološki sistem, a samim tim i priroda
društvenih odnosa na kojima počiva legitimitet i legalitet nečije moći. Bili bi
to sasvim čvrsti razlozi da se eventualno otkriće đavola zataška, ili da mu se
da neko prihvatljivo značenje, npr. Transhumanistički iskorak, genetska
mutacija, izgubljena karika u lancu humanoidne evolucije, vanzemaljski oblik
života, android, ugrožena retka vrsta, farsa itd. Dakle, u opticaju je sve
izuzev onog čije bi spektakularno otkriće izazvalo političke i idejne posledice,
makar to značilo i pakt sa đavolom. Verujem da đavola oko toga ne bi trebalo
mnogo ubeđivati.
[1] „Stanje u kojem se
nalazi današnja svetovna nauka je očigledno više nego loše. Mag, naučnik
prohujalih vremena, bio je mudriji od svog današnjeg kolege. Mag je zakrilio
svoje učenje da bi zaštitio ne samo sebe već i svet oko sebe.“
Kenet Grant, Magijski preporod,
Esotheria, Beograd, 1997, str 13.
