Arkana Pustinjak

Vejtov špil

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

Pustinjak nosi broj devet, koji se po Elifasu Leviju, odnosi na posvećenike i proroke. Pustinjak ima više imena: Rerum Edax, L’Eremite, Le Viellard, Capuchin, Le Pretre, Il Gobbo, Il Vecchio itd. On je poput Lude, takođe lutalica. Seli Nikols primećuje da odora marseljskog Pustinjaka predstavlja prototip Ludine kape, što ih čini braćom po duhu. Međutim, kako ističe Nikols, Pustinjakov hod se razlikuje od Ludinog. Pustinjak ne gleda preko svog ramena kao Luda već pravo. On ne uzima u obzir ono što je prošlo, jer je usvojio i nekako svario iskustva. U svakom pogledu pred nama je mistik. Označen je brojem devet i od strane mnogih autora doveden u vezu sa vremenom, pa je otud jedan od njegovih naziva i Gutač stvari. Pustinjak, budući starac, oslonjen na štap, te povezan sa vremenom, ukazuje na saturnovsku prirodu. 

U nekim špilovima Pustinjak ne nosi svetiljku nego peščanik, što je jasno ukazivanje na vreme kao saturnovsko svojstvo. Kabalistički, preko broja devet ovu kartu povezujemo sa devetom sefirom Drveta života koja je pripisana Mesecu, a ovaj predstavlja upravo merač vremena, s obzirom da je lunarno merenje vremena starije od solarnog. Pitagorejci su broj devet dovodili u vezu sa Prometejom čije se ime tumači kao onaj ko vidi unapred. Ronald Deker poistovećuje Pustinjaka sa horoskoposom, tvorcem časa, a što predstavlja tačan stepen ascendenta. Takođe, horoskopos je izraz za drevnog sveštenika-astrologa. On posmatra tačno vreme te otud Pustinjak u toj ulozi nosi peščanik. Deker pominje da se u numerologiji broj devet ponekad naziva horizont, zato što predstavlja najveći jednocifreni broj. Naposletku broj devet, kao kvadrat trojstva, predstavlja vrhunac svesnosti, dovršenje dela te, po Rečniku simbola, predstavlja meru dozrevanja.

Marseljski špil

Takođe, Pustinjak je povezan i sa tradicionalnom vrlinom razboritosti, a poznato je da je ta vrlina često uparivana upravo sa Saturnom, te predstavljena ženskim likom koji se ogleda u ogledalu. Ponekad je u drugoj ruci žena sa ogledalom držala zmiju kao simbol mudrosti. Taj motiv prepoznajemo u karti Prudencija u Mantenja tarokiju: ženska figura sa dva lica – ženskim koje se ogleda u ogledalu i muškim koje se nalazi na potiljku. U donjem desnom uglu stoji maleni krilati zmaj. Sličnog zmaja, ali u obliku Uroborosa, zatičemo na štapu koji drži stari Saturn / Hronos, u Mantenja tarokiju prikazan kako proždire decu. U mitovima zmaj je uvek taj koji čuva neku tajnu ili blago. To je Saturnovo zlato. Zmaj koji ga čuva, kako kaže Fulkaneli, nikada ne spava, odnosno spava otvorenih očiju, kako on tumači etimologiju te reči na grčkom. Kako objašnjava Fulkaneli, simbolizam Pustinjaka povezan je sa vrlinom Razboritosti, koja u interpretaciji vajara Mišela Kolomba iz XV / XVI veka ima dva lica okrenuta na suprotne strane glave figure. Jedno je lice starca sa dugom bradom, a drugo lice mladića. Figura u desnoj ruci drži ispupčeno ogledalo a u levoj šestar. Kraj nogu lika nalazi se zmija. Sve su to simboli smotrenosti i mudrosti. Fulkaneli pominje da je pesnik Dante ukrasio Razboritost sa tri oka. Fulkaneli objašnjava da se u tom ogledalu vidi svet mudrosti u malom jer je Mišel Kolomb isklesao ogledalo sa ispupčenim sočivom kojem je svojstveno da umanjuje oblike čuvajući njihove izvorne razmere. Reč je zapravo o svetlosnom pentaklu koji u svom minijaturnom volumenu sadrži sve što i univerzum. Po Fulkaneliju, fenjer i peščanik imaju međusobno komplementarna značenja. On kaže da fenjer osvetljava jer nosi svetlo, a časovnik je davalac svetlosti koja ne dolazi odjednom, nego postepeno, tokom godina rada i uz pomoć vremena. Po Ciceronu, kardinalna vrlina razboritosti sadrži poznavanje šta je dobro, šta loše, kao i ono što nije ni dobro ni loše. Razboritost u sebi uključuje sećanje na prošlost, razumevanje sadašnjosti i moć predviđanja budućnosti. Otud ovu vrlinu povezujemo sa proviđenjem.

U Marseljskom špilu Pustinjak nosi svetiljku i štap, i kreće se s desna na levo, nasuprot kretanja Lude. Dakle, Pustinjak se ovde kreće kontra vremenu. On prkosi vremenu, baš poput onog iz Keri Jejl Viskonti Sforca i Pierpont Morgan Bergamo špila, a koji, umesto lampe nosi peščanik. U istom tom špilu Luda se kreće u istom smeru kao i Pustinjak. U tarotu Šarla Šestog i Vivil špilu Pustinjak se kreće s leva na desno. Kod Šarla Šestog on drži visoko podignuti peščanik a pred njim se uzdiže krivudavi i strmi planinski puteljak. U Marseljskom špilu, Pustinjakov plašt je plav a unutrašnja odežda crvena, baš kao i njegova kapuljača. Zlatna zora ovu kartu imenuje kao Magus Glasa Svetlosti, Prorok bogova. U tom smislu Pustinjak, zajedno sa Hijerofantom i Opsenarem, predstavlja jednog od tri maga iz Novog zaveta. Pol Kristijan suštinu karte Pustinjak opisuje kao prekrivenu svetiljku čija tanana ali neugasla svetlost predstavlja luč uma koja osvetljava prošlost, sadašnjost i budućnost. 

Keri Jejl Viskonti Sforca tarot

Upravo povodom Pustinjakove lampe, Fulkaneli pominje čudesne plamene svetiljke, zvane večne ili neugasle, kao jedno od zadivljujućih dostignuća hermetičke nauke: „Napravljene su od tečnog eliksira dovedenog u stanje isijavanja i držanog u potpunom vakuumu.“[1] Taj detalj ukazuje na paralelu koju povlačimo između Pustinjakove svetiljke, unutrašnjeg svetla adepta i zapanjujuće dugotrajnog veštačkog svetla kao proizvoda rada posvećenika Velikog dela. Pustinjak takođe predstavlja prikaz luciferskog načela jer je nosilac tajnog plama, skrivene svetlosti. Ta svetlost istovremeno je i peščani sat koji ukazuje na Pustinjakovo gospodarenje vremenom, čime u njegovoj pojavi prepoznajemo alhemičara, odnosno Merkura. Njegov štap je zmija, a zmija, po Fulkaneliju, označava izjedajuću i rastvaračku prirodu Merkura. On je sledbenik prirode koja se ne vidi na karti ali je postulirana. To je posvećenik koji prati tragove prirode i pažljivo posmatra njene procese. Kao posvećenik, Pustinjak je i čuvar plama, inicijacijskih znakova i tajnih reči. Upravo su tajne reči predstavljene svetiljkom ili peščanikom. To su reči bogova, moćne formule, koje se predaju prilikom inicijacije. Kao nosilac malog sunca, Pustinjak je takođe i nosilac, odnosno znalac božanskih imena.  

Starac sa štapom i svetiljkom, često u pratnji psa, takođe podseća na čuvenog antičkog filozofa Diogena (412 p.n.e. – 323 p.n.e.). Robert Plejs primećuje da Pustinjak u Marseljskom špilu drži svoj fenjer u visini očiju, što predstavlja simbolični gest potrage. Ovaj gest je izveden upravo iz opisa samog Diogena. On je pripadao cinicima, odnosno grani filozofije koja je učila da se prava vrednost može pronaći samo kroz odbacivanje udobnosti i konvencija civilizacije. U tarotu d’Este, Diogen je prikazan na karti Sunce. Ilustracija prikazuje poznatu anegdotu u kojoj je Diogen, koji je živio u bačvi, zamolio Aleksandra Velikog da se makne sa otvora njegovog doma i prestane zaklanjati sunce. Osim što je živeo u bačvi, za Diogena se govorilo da obilazi grad danju noseći lampu visoko kao simbol njegove potrage za čestitim čovekom.

špil Šarla Šestog

Kod Krolija njega prati troglavi pas Kerber, čuvar ulaza donjeg sveta. Psa je Kroli sklonio sa karte Luda i dodelio Pustinjaku koji ga je, kao gospodar zveri, pripitomio. To ima opravdanje u stihu Knjige zakona, zar da Bog živi u psu? Otud psu nema mesta na karti koja pokazuje božanskog ludaka te je njegovo mesto kod nogu psihopompa, koji je blizak poslovima Hada. Pse razuma je potrebno zauzdati i uposliti da rade nešto korisno. Tako je Luda postao mudrac, dok je Pustinjak njegovo ludilo (psa) primio na sebe i postao ključar / čuvar donjeg sveta i zmijonosac. On u levoj ruci nosi svetiljku koja, po Kroliju, predstavlja pečat velikog Kralja Vatre, malo sunce sa šesnaest zraka. Svaki od tih zraka predstavlja po jednog duha moćne htonske solarne vatre čija je priroda izražena u simbolizmu geomantijskih figura. U njegovoj desnoj ruci (ili ispred njega) nalazi se zmijsko jaje, odnosno jaje obavijeno zmijom. Zato je Pustinjak zmijonosac te ga možemo dovesti u vezu sa istoimenim sazvežđem (mada, astrološki on pripada sazvežđu Device kao atribut hebrejskog slova jod koje britanska škola okultizma dodeljuje ovoj karti). Za Devicu, Kroli kaže da predstavlja najniži, najprijemčiviji, najženstveniji vid zemlje i obrazuje koru nad Hadom. U tom smislu pogledajte dobro Krolijevu Princezu Diskova. Za pomenuto jaje obavijeno zmijom, Kroli kaže da se graniči sa samim Univerzumom. Kod Krolija, Pustinjak kao da je pošao na alhemijsko venčanje predstavljeno kartom Ljubavnici, noseći zmijsko jaje na poklon, koje se na toj arkani takođe pojavljuje. Pošto u Marseljskom špilu Pustinjak drži štap, otud je prisustvo zmije kod Krolija neka vrsta simboličke zamene za štap, jer zmija jeste štap. Dakle, Kroli u levu Pustinjakovu ruku stavlja pečat velikog Kralja Vatre umesto štapa, dok se štap transformiše u zmiju koja obavija dragoceno filozofsko jaje. Na prirodu tog jajeta ukazuje stih Knjige zakona: „zdrobio sam univerzum“. Kako je ova karta u znaku Device, Pustinjaka možemo sagledati i kao figuru koja predstavlja koren svega.

Krolijev Tot tarot

Vejtov Pustinjak stoji na planinskom vrhu, a takođe, u pozadini su prikazani pusti vrhovi. Po tumačenju Roberta O’Nila, to ukazuje na rozenkrojcersko mistično putovanje i na samoposmatranje. Po O’Nilu karta sugeriše da Pustinjak drži uzdignutu zvezdu kako bi je drugi mogli pronaći, pa je otud on izraz čuvara i prenosioca tradicije posvećeništva u tajnu nauku. Za Menli Palmer Hola Pustinjak otelovljuje tajna društva posvećenika koja vekovima skrivaju svetlost drevne staze mudrosti od profanih. Njegov štap, po Holu, predstavlja znanje koje je njegova glavna i jedina trajna podrška. Osvald Virt ovu kartu povezuje sa sazvežđem Volar. Volar je izvorno čuvar stada. U jednoj ruci drži visoko podignut srp (htonski i saturnovski simbol) a u drugoj štap ili koplje. U biblijskom smislu pastir je Mesija. U Jovanovom otkrovenju (14:16) pominje se drugi Hristov dolazak u kontekstu kosca. Pustinjak je, kao Volar, onaj koji dolazi. Pustinjak je otud Spasitelj, rođen od Carice (sazveđže Device). Pustinjak i Carica, tj Volar i Devica zajedno čine jednu posebnu mitološku celinu. Egipćani su ovo sazvežđe zvali Smat ili Šmat, što označava onog što vlada. Zanimljivo je što ova reč može da se hebrejskim slovima napiše kao šin-mim-alef-tau, koje sadrži tri majčinska slova i poslednje koje se pripisuje Saturnu. To su tri prostorne dimenzije koje se sreću u središtu i obrazuju kocku. Pustinjak kao pandan znaku Device predstavlja Kuću podzemne svetlosti a što ukazuje na duboke tajne.

---

[1] Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 101 (u fusnoti).