Vratimo se na Kulijanuovu priču. On naglašava da je Brunov manipulator deo države, a dodao bih i naddržave. Taj manipulator, kao načelo delovanja moći, jeste ugaoni kamen čitavog svetskog poretka stvaranog od renesanse na ovamo. Manipulator, kako kaže Kulijanu, opsežnim nadzorom nad građanima, stiče uvid u njihovo nesvesno (ili podsvesno) kako bi se odatle izvukle sramotne slabosti, sredstvo kojim se subjekt može vezati, manipulisati, hipnotisati i učiniti podložnim za upravljanje. Sličan metod koristili su, proroci, verovesnici i žreci religija. O tome Kulijanu kaže sledeće:
„Utemeljivač religije je na neki način transcendentni instrument, jer njegovi ciljevi nisu sebični. Uslov za njegov uspeh je stvaranje okruženja u kojem kolektivni subjekt postaje podložan i spreman na vlastitu žrtvu. Religija se može održati samo aktivnom kontrolom nad obrazovanjem pojedinaca, kontrolom koja takođe mora biti represivna kako bi pojedinca sprečila da izađe iz depersonalizovanog stanja i postane sposoban za reprogramiranje. Naravno, isti kriterijum vredi i za napredovanje pojedinca u religijskoj hijerarhiji.“ Kulijanu, isto, str 196.
Jezikom okultizma rečeno, astralno telo čoveka se, podsticanjem opsesija pod uticajem adekvatnih fantazmi, „magnetizuje“, čime se suštinski i sistematski vrši slabljenje njegovog sveukupnog energetskog potencijala. To je isto što i masovno sakaćenje. Zbog takvog stanja stvari krivica ne pada na okultiste, nekadašnje ili moderne, nego uvek i samo na vlastodršce koji su vazda bili zainteresovani za magijska znanja i metode iz nimalo plemenitih razloga. Po sebi, magija je mnogo starija od izopačenih gospodara ovoga sveta i goniča ljudske stoke. Fičino je na neki način stavio znak jednakosti između Erosa i magije. Moć magije je utemeljena na Erosu, koji uopšteno stvara dvojnost radi izazivanja tenzije koja teži ponovnom spajanju. Cilj magije je, po Fičinu, ujedinjenje stvari kroz njihovu inherentnu sličnost. Po njemu, svi delovi univerzuma, poput udova kakvog živog organizma, zavise od Erosa. Svi se oni nalaze u međusobnom odnosu po svojoj zajedničkoj prirodi. Eros je, dakle, sila koja obezbeđuje da saradnja delova univerzuma funkcioniše, jer kako kaže Kulijanu:
„Ljubav je ime dano moći koja osigurava kontinuitet neprekinutog lanca bića; pneuma je ime dato zajedničkoj i jedinstvenoj supstanci koja ta bića stavlja u uzajamni odnos. Po Erosu i kroz Eros svekolika se priroda pretvara u veliku čarobnicu.“ Kulijanu, str 164.
Ljubav je magija i magija je ljubav. Četiri veka kasnije, Alister Kroli je povikao: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“ Dakle, naša volja je zakon, ali samo onda kada je ljubav. Dodao bih, naša volja je zakon ali samo onda kada je zaista volja. U svojim komentarima na stihove „Knjige zakona“, Alister Kroli kaže da je magija, odnosno magika, kako je on zvao svoju magijsku struju:
„Umeće života, prema tome umeće uzrokovanja promena u skladu sa voljom; stoga je njen zakon ljubav pod voljom, i svaka njena aktivnost je čin ljubavi. Mi smo prihvatili ljubav kao značenje promene, promene koja je suština svekolike supstance univerzuma. I takođe smo prihvatili ljubav kao način kretanja, volje za promenom. Za nas je svaki čin koji uključuje promenu, čin ljubavi; život je ples ušita, a njegov ritam beskonačni zanos koji nikad ne malaksava, niti zamire. Naš lični užitak u tom zanosu proističe ne samo iz našeg vlastitog učešća u njemu, već i iz našeg svesnog razumevanja njegovih čistih savršenstava... Ljubav pod voljom - ne spontana paganska ljubav; niti ljubav pod strahom, kao što to čine hrišćani. Nego, ljubav magički usmerena i korišćena kao spiritualna formula... Simbol Boga u Egiptu je bio Ankh, koji predstavlja remen sandale, implicirajući moć kretanja; takođe, on svojim oblikom sugeriše Ružin Krst, ostvarenje ljubavi.“
Vidimo sličnost osnovnih magijskih postavki Fičina i Krolija. Takođe, uviđamo i značaj simbolizma velike tarot arkane Ljubavnici za ovu temu, kao i vezu te karte sa kartom Čarobnjak ili Opsenar. Ljubavnik i Čarobnjak rade sličnu stvar. Ljubav je magija zato što su magijski procesi slični ljubavnim. Kako to Kulijanu objašnjava, ljubavnik se služi svojim talentima ne bi li zadobio kontrolu nad „pneumatičkim mehaniznom“ ljubljene osobe. Sa druge strane Čarobnjak može uticati na predmete, pojedince, društvo ili prizvati nevidljive entitete, duhove, bogove i demone. Kulijanu apstrahuje shvatanje magije Marcilia Fičina i Đordana Bruna kao fantazmički proces koji se oslanja na kontinuitet individualne i univerzalne pneume, odnosno duha. Elifas Levi bi umesto pneume upotrebio izraz „astralno svetlo“ kao „univerzalni magijski agens“. Bez vere nema ni magije, a bez Erosa nema ni volje, budući da je, po Đordanu Brunu, jedina veza volje upravo Eros. Bruno ističe da je za uspešnost magijskog poduhvata neophodna uverenost u njegovu učinkovitost. Vera je jedna od magijskih poveznica. Nije Isus bezrazložno insistirao na veri svojih sledbenika. Veza između magije i Erosa je Merkur, a u tarotu je priroda Merkura najčistije prikazana kartom Čarobnjak. To je gospodar igre, veliki manipulator i opsenar, onaj koga je Đordano Bruno opisao u spisu De vinculis in genere, a koji Kulijanu opsežno tumači:
„Makijavelijev Vladalac je prethodnik političkog pustolova, danas već izumiruće vrste. S druge strane, čarobnjak iz De vinculis prototip je impersonalnih sistema masovnih medija, indirektne cenzure, globalne manipulacije i trustova mozgova koji vrše okultni nadzor nad masama zapadnog sveta. On nipošto nije tip koji je proizvela sovjetska propaganda, jer je previše istančan. Brunova manipulacija zahteva savršeno poznavanje subjekta i njegovih želja, bez čega ne može biti spone. Cilj Brunove erotske magije je omogućiti manipulatoru nadzor nad pojedincima i masom. Temeljna pretpostavka za to je postojanje najmoćnijeg oruđa manipulacije - Erosa u najopštijem smislu te reči: onoga što volimo, od telesnih užitaka do bogatstva, moći itd. Sve je određeno u odnosu spram Erosa, budući da averzija i mržnja predstavljaju tek negativnu stranu iste univerzalne privlačnosti.“ Kulijanu, 168-169.
Seks skandali, pornografija, pedofilske mreže, uopšte medijska eksploatacija seksualnog, sve su to delovi jednog opsežnog mehanizma manipulacije, što bi se danas reklo, programiranja. U tu svrhu stvaraju se kolosalni magijski lanci (ili mreže) koji obuhvataju čitav svet. Elifas Levi definiše magijski lanac na sledeći način:
„Uspostavljanjem Magičnog Lanca, mi ujedno stvaramo i magičnu struju, čija snaga raste u srazmeri sa veličinom lanca... Entuzijazam koji se u društvu prenosi putem međusobnih veza i zajedničkih običaja, proizvodi magnetnu struju koja ga održava i uvećava. Ta struja treba da obuzme i ušiti preko mere sve prijemčive, slabe i nervozne osobe, temperamenta sklonog histeriji i halucinacijama. Takvi ljudi veoma brzo postanu moćni prenosnici magične snage i uspešno projektuju astralno Svetlo u pravcu same struje; odupirati se delovanju te sile je, u izvesnoj meri, borba sa smrću... Otići ću još dalje i reći da se magični krugovi i magnetne struje sami obrazuju i da, u skladu sa zakonima sudbine, utiču na one koji su im podložni. Svako od nas je obuhvaćen sferom relacija. Ona konstituiše svet svakog pojedinca, te samim tim on postaje predmet njenog uticaja... Čovek ekscentrične prirode je onaj koji nastoji da formira krug boreći se sa centralnom silom privlačnosti postojećih lanaca ili struja. Suđeno mu je da uspe ili da propadne. Šta je potrebno za uspeh u takvom slučaju? Središnja tačka stabilnosti i neprekidno kružno delovanje inicijative.” „Stvoriti magijski lanac znači proizvesti struju ideja koja stvara sudbinu i privlači veliki broj volja u dati krug aktivnih manifestacija.” Elifas Levi, Transcendentalna magija, Esotheria, Beograd, 2004, 113/114 i 252.
 |
Rubens
Uspostavljanje
magijskog lanca spada pod osnovno magijsko delovanje, koje se zbiva, kako
Kulijanu parafrazira Bruna, posredno putem znakova i slika koji iskazuju svoju
moć nad čulima vida i sluha. Prethodni vek iznedrio je svetsku fabriku snova
Holivud, filmsku industriju, masovnu televizijsku produkciju radi usmeravanja
fantazmičkih slika u pravcu stvaranja određenih asocijativnih obrazaca u
ljudskoj svesti. Đordano Bruno kaže da glavni ulaz svih magijskih procesa jeste fantazija, a u umu nema
ničega čega prethodno nije bilo u čulima, a nema ničeg što dolazi iz čula što
bi moglo dosegnuti um bez posredovanja fantazije. Na delu je masovni uticaj na
fantaziju kakav nikada nije postojao ranije. Magijski lanci i razastrte mreže
prolaze kroz fantaziju primalaca, čoveka svedenog na publiku. Isti je mehanizam
ljubavne magije i njene mračne posestrime čiji je cilj manipulacija kako
pojedincima tako i masom. I to uopšte nije teško budući da ljudi, pojedinačno uzev, nemaju nikakvu samokontrolu, odnosno kontrolu
nad procesom sopstvene uobrazilje. Pojedinac fantazira gonjen željama, a ta
zamišljanja su neobuzdana i snažna. Tako lako postaje plen manipulatora bilo
koje vrste. Međutim, reč manipulator uglavnom ima loše određenje. I nije uvek
svaki manipulator zlonameran. Manipulator je svako ko na izvestan način deluje
na maštu drugih ljudi, ali isto tako i na sopstvenu. Proroci i utemeljivači
vera su takođe na izvestan način manipulatori jer manipulišu fantazmičkim
procesima pobuđujući maštu ljudi svojim uplivom. Imaginaciju uglavnom pobuđuju
spoljašnji uzroci, bilo da je reč o delovanju drugih ljudi, odnosno neljudskih
entiteta i sasvim magijskih bića. A ti neljudski entiteti mogu biti posve
nezavisni ili ljudskom maštom stvoreni, odnosno dovedeni u imaginarno
postojanje. Imajmo na umu da ako nešto imaginarno postoji ne znači da nije
stvarno. Da bi nešto bilo stvarno ne mora nužno biti opipljivo. Međutim, ako je
nešto već stvarno na neopipljiv način, nije nužno da tako uvek i u svakom
slučaju ostane. Naposletku, Kulijanu naglašava sledeće:
„Najočitiji rezultat Brunove misli jeste da je religija oblik masovne manipulacije. S pomoću učinkovitih tehnika utemeljitelji religija mogli su dugotrajno uticati na imaginaciju neukih masa, kanalisati njihove emocije i budeći u njima osećaje samopregora i požrtvovanosti koje inače ne bi osećali.” Kulijanu, str 174.
Čarobnjak, kao vrhunski manipulator, sposoban je, pre svega, da stvara fantazmičke slike i usmerava njihov tok, imajući pre svega veru u učinkovitost toga šta radi, ljubav u smislu snažne strasti prema tome šta radi i volju kojom tvori vlastiti zakon u domenu fantazmičkog. On je stoga slobodan od tuđih uticaja na sopstvenu fantaziju, baš kao što je imun i na delovanje fantazmičkog toka koji je sam pokrenuo. On učestvuje, snažno oseća, ali se ne podaje već vlada energijom. O tome dalje sledi Kulijanova parafraza Brunovih postavki:
„Pod izrazom vinculum vinculorum, „lanac nad lancima”, Bruno podrazumeva tri odvojene stvari, naime, Eros, fantaziju i veru. Naravno, već nam je poznato da je Eros fantazmički proces koji broj izraza svodi na dva. Takođe nam je poznato da je temelj na kome se vera oblikuje i produbljuje imaginacija, iz čega sledi da je vinculum vinculorum sintetičar, primalac i proizvođač fantazmi. Mređutim, Bruno taj izraz najčešće rabi kako bi opisao izvanrednu moć Erosa, daemonis magni, koji upravlja svim magijskim delovanjima. Ona su tek eksploatacija individualnih sklonosti i stavova u cilju stvaranja trajnih veza čija je svrha podvrgavanje pojedinca ili grupe volji manipulatora.” Kulijanu, str 174.
