 |
| William Mortensen |
Tumačeći astrološku psihologiju Marcilija Fičina, Tomas Mur u knjizi „Planete u nama“ kaže da se duša hrani predstavama zato što su predstave izvor duha. Astrološke i hermetičke predstave o prirodi planeta i zodijačkih znakova jesu jedan od ključnih izvora kultivisanja magijske imaginacije na Zapadu. Klasične predstave o planetama, kao agensima duha, jesu upečatljiv izraz drevnog shvatanja psihe kao odraza makrokosmosa. Međutim, da bi psiha to zaista i bila neophodno je posedovati dobro izvežbanu i snažnu imaginaciju, jer bez uređene mašte nema ni uređene psihe, a ova samo kao uređena može odražavati uređenost kosmosa. Naime, svaki od planetarnih duhova / bogova, u gnosticizmu označenih kao arhonti, kojih ima sedam, skladno broju planeta poznatih u starini, a što obuhvata i Sunce i Mesec, dodelio je čoveku deo svoje prirode. Otud ljudska bića, u svojoj prirodi i karakteru, predstavljaju mešavinu planetarnih svojstava. U tom smislu planete jesu u nama. U idealnom stanju, harmonija koja vlada među planetama u kosmosu, prirodno se odražava u mikrokosmosu, ali iskustvo života na Zemlji proizvodi narušavanje tog prirodnog makro-mikrokosmičkog sklada. Naše se unutrašnje planete prepliću, sudaraju, sukobljavaju, narušavaju sklad, a što rezultira ljudskom bedom, nesrećom, bolešću ili ludilom. Učenje o planetarnim uticajima lepo je predstavio Hol:
„U Misterijama je sedam Logosa, ili Stvaralačkih Gospoda, prikazano u obliku bujica snage koje izlaze iz usta Večnog jednog. To označava spektar ekstrahovan iz bele svetlosti Vrhovnog Božanstva. Sedam Tvoraca, ili Fabrikatora, nižih sfera Jevreji su nazvali Elohim. Egipćani su ih nazivali Graditelji (ponekad Upravnici) i prikazivali ih sa velikim noževima u rukama, pomoću kojih su izrezbarili svemir iz njegove prvobitne supstance. Obožavanje planeta temelji se na njihovom prihvatanju kao kosmičkih otelovljenja sedam stvaralačkih atributa Boga. Za Vladare planeta govorilo se da prebivaju unutar tela sunca, jer prava priroda sunca, analogna beloj svetlosti, sadrži seme svih potentnosti tonova i boja koje manifestuje.“ Menli Palmer Hol, Tajna učenja svih epoha, Metaphysica, Beograd, 2011, str 352-353.
Dodatnu svetlost na ovu doktrinu baca Tomas Mur u pomenutoj knjizi:
„Još jedna hermetička rasprava, Asklepije, sadrži ideje koje ćemo naći u osnovi Fičinove teorije magije. Ono što održava život u svim stvarima, tvrdi se u toj raspravi, jeste dah ili spiritus. Ili, kako to izražava Frensis Jejts, vazduh je instrument ili organ svih bogova. Prema Fičinovoj teoriji, spiritus je posrednik u magijskoj sprezi između planetarnih demona i fizičkog sveta ili života pojedinca u njemu. Način na koji se taj spiritus prenosi s planeta na pojedince opisan je u Asklepiju kao pitanje tvorenja predstava. Svaka predstava - oličena, na primer, u nekoj statui - koja reprezentuje svojstva određenog planetarnog božanstva, ima sposobnost da sabere, zadrži i podari moć tog božanstva osobi koja se tom predstavom služi. Predstave nose duboku, arhetipsku moć.“ Tomas Mur, Planete u nama, Fedon, Beograd, 2016, str 54-55.
Predstave o kojima govori Mur utkane su u same temelje ljudskog uma. Nisu samo planete u nama, nego je to sva priroda. U tzv primitivnim zajednicama i onima u drevnoj prošlosti, možemo naći verovanja o poreklu ljudske duše, odnosno koncept začeća koji uključuje (nat)prirodne sile, a iz čega, u krajnjoj liniji, poreklo izvodi i učenje o bezgrešnom začeću hrišćanske Bogorodice. Na primer, egipatska boginja Neit je začela od vetra. Na ovom mestu skrenuo bih pažnju čitalaca na predstave prirode i duha sedam tradicionalnih planeta. Prva među njima, ujedno i nastarija u mitološkom smislu, a fizički svakako najudaljenija od nas, jeste Saturn. Pažljivim posmatranjem mnogih detalja na klasičnim slikama, možemo dokučiti osnovne elemente predstave o prirodi ne samo Saturna, nego i svake druge planete.
„Sedma i najviša planeta je Saturn, koji predstavlja "jednostavno i skriveno znanje, odvojeno od svakog pokreta i sjedinjeno s božanskim stvarima; tim znanjem vlada Saturn koga su Jevreji s pravom nazvali Tihi - Šabat." (navod iz Fičinovog dela Opera). Da bi se zaista opazile misterije u dubini duše, neophodno je udaljiti se od uobičajenih aktivnosti i ustaljenih misaonih obrazaca.“ Tomas Mur, isto, str 169.
Po antičkoj tradiciji, osnovni elementi Saturnove prirode su težina, dubina, kontemplativnost, usmerenost ka apstraktnom, ka duhu, ka religioznom i umetničkom, a sve to uronjeno u melanholičnu atmosferu duha. Mur ističe dve prirode Saturna: puer i senex. Puer je Saturn revolucionar, onaj koji vitla srpom i škopi svog oca Urana, lišavajući ga vlasti. To je, reklo bi se, marcijalna strana Saturna, ona energična, mladalačka, revolucionarna, željna vlasti, a koju možemo videti recimo u Krolijevoj velikoj arkani Car, iako ta karta po sistemu tarotskih atribucija Zlartne zore ni u jednom slučaju nije dodeljena Saturnu već astrološkom znaku Ovna čiji je vladalac Mars. Senex je, kako kaže Mur, senilni stari kralj koji ljubomorno štiti svoj autoritet, monarh zlatne prošlosti. Upravo je ta zlatna prošlost najzanimljivije obeležje Saturnove prirode jer povezuje vremenski ambis koji skriva nešto vredno, poput zmaja koji brani skriveno zlato. U alhemiji Saturn predstavlja metal olovo, polaznu materiju koja će, prošavši kroz niz promena, na kraju proizvesti zlato. U tom smislu Saturn je otac zlata, poistovećen sa Crnim Suncem (Sol Niger), alhemijskom fazom truljenja čija je simbolička ptica gavran. Saturn je grob. Njegova deca su grobari, ali i drvodelje, zidari. Oni grade, ali i sahranjuju. Obrađuju zemlju, ali i kopaju rake. Tako možemo povući paralelu između Saturna i još jedne velike arkane tarota, a to je Smrt. Time osvetljavamo još jednu vezu Saturna i Marsa, jer niz Puer-Car-Ovan ukazuje na zlato (zlatno runo) čiji je čuvar saturnovski zmaj. Sa druge strane, alhemijski Saturn blizak je truljenju i Smrti. Kako objašnjava Fulkaneli, Saturn je simbolički predstavnik prvog zemaljskog metala, roditelja svih ostalih, ali je istodobno i jedini njihov prirodni rastvarač. Čitamo dalje:
„Pošto se svaki rastvoreni metal spaja s rastvaračem i gubi svoje odlike, tačno je i logično smatrati da rastvarač „jede“ metal, i da tako basnoslovni starac proždire svoj porod.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str 174.
Fičino je naglašavao da Saturn isušuje dušu, pa zato preporučuje razne metode ublažavanja njegovog zloćudnog uticaja, ali takođe naglašava da istrajavanje, ukoliko se sprovede na pravi način, zapravo donosi blagodet, Saturnov dar, skriveno zlato o kome je reč. Zlato je, kao što znamo, solarni metal, te ujedno predstavlja vezu između Saturna i Sunca. U njegovim otpacima, kako to naglašava Mur, i u njegovoj olovnoj težini, krije se veliko blago koje treba otkriti. Fičino je govorio da bi u stanje melanholije trebalo da zađemo veoma duboko i tu ostanemo dovoljno dugo te omogućimo da posao koji obavlja dovede do kraja. Tu se negde krije to blago. Kako bismo se nekako primakli tom blagu pozvaćemo opet Mura koji objašnjava Džejmsa Hilmana:
„Hilman je odgovorio da je depresija zapravo odgovor na sveprisutni manični aktivizam i da predstavlja umiranje za podivljali svet doslovnosti. Osećajući se klonulim i teškim, prinuđeni smo da se prebacimo u sopstvenu nutrinu i da se umesto doslovnoj aktivnosti Ja okrenemo fantaziji. A upravo je to okretanje ka unutra neophodno duši zato što ono stvara psihički prostor, sadržalac za dublju refleksiju, prostor u kome duša raste a površina zbivanja postaje manje bitna. Taj Hilmanov odgovor vezuje se za njegov esej o senex-svesti, u kojem kaže da nas Saturn gura do ivice, gde naše predstave postaju primordijalne, istančane i udaljene od uobičajenih šema razmišljanja, od ustaljenih predstava i ličnog referentnog okvira.“ Mur, isto, str 282.
To je sve
na tragu Fičinovog učenja po kome melanholični temperament olakšava izbavljenje
duše od spoljnih zbivanja i predstavlja jedan od uslova koji pogoduju
proricanju! Proricanje, proročište i proroci jesu Apolonova deca, solarna
priroda. Dakle, dubina depresije i melanholije, ako ne isuši čoveka, dovodi ga
do solarnog sjaja i darova Sunca, jasnog viđenja, dalekog viđenja, viđenja u
svetlosti istine, pojava i stvari kakve one zaista jesu. Nije li to pandan
zlatu? Saturn je otud uzročnik melanholije, ali je i onaj koji je otklanja. Pad
u melanholiju, nalik silasku u Had, jeste svojevrsno skupljanje, zatvaranje,
povlačenje sa oboda u centar, sve pod Saturnovim zracima. Osim toga, kako kaže Mur, u Fičinovoj teoriji saznanja saturnovska svest najbliža je onom najvišem delu duše, tj. Mens-u, funkciji koja je
najudaljenija od materijalnog sveta. To nije
duhovnost Sunca niti racionalnost Merkura, već funkcija duboke
kontemplacije.
Fičino je
ukazao i na zajedničku crtu Saturna sa Merkurom, a to su sklonost i nadarenost
za bavljenje naukom i književnošću, dok je u odnosu na Veneru posve suprotne
prirode. Venera daje život, Saturn ga oduzima, pa ipak ne možemo a da ne
primetimo Saturnovu starost. Starost je i suvoća, ali je i dugovečnost, te zato
Fičino naglašava kako su radi postizanja iste ljudi pravili Saturnov talisman
od safira u Saturnov čas, kada je on bio u usponu i u povoljnoj poziciji na
nebu. Talisman je prikazivao sliku starca koji sedi na visokoj stolici, ili na
zmaju, glave pokrivene tamnom platnenom tkaninom i ruku podignutih iznad glave,
držeći u jednoj srp ili ribu umotane u pokrov tamne boje. Tamne boje, srp,
riba, zmaj, to su odlike htonskih moći Velike Majke, a podsetimo se, kabalisti
povezuju sefiru Binah, „veliko majčinsko more“, sa planetom Saturn.
