NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa.
„Znajte sada da je izabrani sveštenik i apostol beskonačnog prostora princ-sveštenik Zver; a u njegovoj ženi zvanoj Skerletna Žena data je sva moć. Oni će okupiti moju decu u svoj zagrljaj: oni će u ljudska srca uneti slavu zvezda.“Knjiga zakona, I:15)
Iz krolijevske perspektive, ovim navodom
je zapravo obznanjena suštinska formula magijskog i gnostičkog modaliteta
vremena u kojem tek počinjemo da živimo. Skerletna Žena, odnosno Babalon, jeste
centralna tema te mitologije. U skladu sa Krolijevim učenjem, Babalon deluje
nečisto onima koji, simbolički rečeno, posmatraju odozdo ka gore, odnosno onima
koji se uspinju stazama Drveta života, dok je posmatrano odozgo ka dole, ona
savršeno čista. Naravno, pojmovi gore i dole ovde su uzeti simbolično i odnose se
na perspektivu dijagrama Drveta života. U ovom slučaju vredi istaknuti
Regardijeov navod iz Krolijeve knjige „Magika“, gde je objašnjena istovetnost
različitosti. Ovaj primer će nam pomoći da shvatimo na koji način su Kurva i
Jagnje u suštini ista stvar:
„Na višim nivoima, raznovrsnost oblika, usled proređenosti duhovne atmosfere, počinje da se gubi. Tako se astralna vizija „Izide“ potpuno razlikuje od vizije „Kali“. Prva je vizija Materinstva i Mudrosti, neizrecivo iskrena, jasna i puna ljubavi; druga je vizija ubistva i ludosti, krvoločnosti, požude i okrutnosti. Jedina veza između njih je simbol Žene. Ali onaj ko primeni samadi na Kali dobija potpuno isto prosvetljenje kao da je bila Izida; jer u oba slučaja on postiže istovetnost sa Kvintesencijom Ideje o Ženi, nesputane kvalitetima koje su joj pridavali i u koju su je prerušavali stanovnici Nila odnosno Ganga.“ Izrael Regardije, Oko u trouglu, Babun, Beograd, 2010, str. 293.
U knjizi „Vizija i glas“ Kroli kaže:
„Ovo je misterija Babalon, Majke strahota, i ovo je misterija njenih preljuba, jer ona se podala svemu živom, i podelila sa njima njihovu misteriju. A zato što je postala sluga svakome, postala je i gospodarica svih.“
Ta predstava ima svoju predistoriju.
Izdvojiću jedan pozniji oblik:
„I u fantaziji o đavolu seksualni elemenat ima svoje mesto: Alen de la Roš vidi čudovište greha sa odvratnim spolnim organima iz kojih izbija vatreni i sumporni mlaz koji svojim dimom zamračuje zemlju; on vidi „meretrix apostasiae“ (bludnicu otpadništva) kako guta otpadnike, povraća ih i izlučuje, ponovo guta, kao majka ih ljubi i neguje, pa iz svoga krila ponovo rađa.“ Johan Hojzinga, Jesen srednjega veka, Matica srpska, Novi Sad, 1991, str. 269.
Načelo Babalon uvek može biti ovaploćeno
tako što će nositeljka tog principa biti neka konkretna žena, sveštenica.
Zapravo, Babalon se ovaploćuje kroz konkretnu ženu. Ta konkretna sveštenica ima
svoj uzor u tantričkoj sveštenici suvasini – „mirisnoj ženi“, koja ima svoju
ulogu u seksualnoj magiji kao sredstvo ispoljavanja Boginje, tj. magijske moći.
To znači da ona, uzimajući u obzir reč Babalon, odnosno Bab-El, koja označava
kapiju (solarnog) Boga, kako to objašnjava Kenet Grant – propušta solarnu mušku
snagu kroz svoju kapiju, tj polni organ, te kao takva, predstavlja lunarni
aspekt stvaranja. Babalon je stoga uporediva sa Šakti. Sve su to elementi koji
Skerletnu Ženu povezuju sa drevnom indijskom boginjom Kali, koja u suštini
predstavlja simbol vremena, odnosno lunarnih i stelarnih perioda.
Sudbinske sile predstavljene simbolom
točka prikazane su tarot arkanom Točak sreće, što je zapravo točak sudbine,
točak zakona. To je spirala zakona univerzuma iznad kojeg stoji boginja sudbine
– sfinga sa krunom na glavi. Na sanskrtu reč vreme glasi kala, čime dolazimo do
jezičke poveznice boginje Kali sa pojmom vremena. Kala može značiti i crno,
pomračeno, zaprljano ili kaljavo. Vreme je crno jer je nadracionalno,
nemilosrdno, beskonačno i mutno poput vodenog bezdana. U tome vidimo povezanost
Babalon, kao aspekta Nuit, sa boginjom Kali. Takođe, ne možemo a da ne uvidimo
i sličnost sa sumerskom prvobitnom boginjom Tijamat koju je ubio i prepolovio
solarni bog Marduk, načinivši od njenog tela svet, a koju Erih Nojman opisuje
kao iracionalnu moć pravremena i stvaralačkog nesvesnog. Tu sličnost Nuit i
Tijamat vidimo u sledećim Nojmanovim rečima:
„Njeni saveznici su i zvezdani bogovi, bogovi noćnog neba, koje je takođe stvorila, dok su tablice sudbine, koje ona, kao velika gospodarica magijskog čaranja, ostavlja u nasleđe, konstelacije noćnog neba koje određuju sudbinu sveta.“ Erih Nojman, Velika Majka, Fedon, Beograd, 2015, str. 259. „Noćno nebo je odraz zemlje; to dvoje zajedno čine prapećinu iz koje potiču ljudi, biljke i svetlosna božanstva.“ Nojman, isto, str. 271.
Deseta arkana tarota: skica Elifasa Levija
Upravo je vreme jedno od ključnih
svojstava mesijanskog fenomena, s obzirom da je sa pojavom Mesije uvek vezano
neko posebno mesijansko vreme, neki novi početak ili poslednja vremena, kraj
jednog i početak novog i drugačijeg ciklusa. Ovladavanje vremenom i merenje
vremena, jeste jedan od važnih stavki moderne svesti. Vreme predstavlja novac,
investicioni ciklus, projekciju profita. Moderni projektni koncept vremena ima
znakovitu podudarnost sa značajem vremena u tradicionalnim operacijama tzv
visoke magije koja je zainteresovana za određena vremenska poravnanja. Zapravo,
da bi neka operacija mogla biti uspešno izvedena potrebno je da se zvezde i
planete nađu u određenim, za magijsko delovanje povoljnim, položajima na nebu.
Ideja akvarijanizma ukazuje na shvatanje predstavnika određenih magijskih
struja da je vreme za veliki povratak magijske svesti došao. Ovo zvuči nekako
petparački u doba kojim vladaju racionalizam, nauka, tehnologija, kapital, ali
kompromitacija i korupcija nauke i racionalizma, kao i bujanje rigidnih verskih
i sekularnih ideologija, otvara prostor za stvaranje takve potrebe.
Mirča Elijade ističe vezu Velike Boginje
sa pojmom vremena i tkanja sudbine, pa je otud recimo Ištar, ali i mnoge druge
bliskoistočne boginje, prikazana sa vretenom u ruci. Te boginje su predilje,
gospodarice vremena i sudbine. One ljudska bića oblače u vreme, u sudbinu, u
telo, u materiju. Otud je izgon Adama i Eve iz rajskog vrta posledica pada u
materiju, svojevrsnog oblačenja u telo, simbolički predstavljenog pregačama,
smokvinim listom u predelu genitalija, koja je ključna zona ovaploćenja.
Ogrnuti u plot, Adam i Eva nisu više mogli bitisati na suptilnom nivou, pa su
morali biti podvrgnuti mukama materijalnog postojanja, potpavši pod vlast
sudbine i točka vremena, onog vretena koje vrti eone i cikluse, koje daruje
život, ali ga i oduzima.
Zastanimo
na trenutak kako bismo bacili dodatno svetlo na neke tradicionalne aspekte
poimanja vremena, pa ćemo se malo kasnije vratiti na načelo Zveri. Magijski,
ezoterijski i uopšte tradicionalni koncept vremena se posve razlikuje od
vulgarnog poimanja svetine koja na vreme gleda merilima kvantiteta. Ezoterijsko
vreme je pre svega kvalitet. Julius Evola o tradicionalno shvaćenom vremenu
kaže da ono
nije kvantitet, nego kvalitet, nije niz, već ritam. Kako Evola kaže,
vreme ne teče ujednačeno i beskonačno, već se lomi u cikluse i periode čiji svaki trenutak ima značenje i stoga svoju specifičnu
vrednost u odnosu na svaki drugi, kao i jednu živu individualnost i
funkcionalnost.
Modaliteti vremena su izraz vladajuće inteligencije. To su, kako kaže Evola,
zatvorena i savršena jedinstva. Nije neophodno da eoni i ciklusi imaju
istovetno trajanje, kada već svaki od njih ima svoje posebne zakonitosti po
kojima se kreće istorija, ljudski razvoj, nastajanje i nestajanje, kultura,
svest. Naravno, vremenski ciklusi, tj. eoni, imaju i svoje karakteristične
potcikluse, ali to je već druga tema. Otud imajmo na umu da mesijanska ideja
može biti univerzalna, ali je njeno ispoljavanje različito, u skladu sa
specifičnim kvalitetom vremenskog ciklusa u kome se pojavljuje. Kenet Grant
kaže da prema okultnoj tradiciji život na Zemlji obuhvata sedam ciklusa, od
kojih se prva tri odnose na ogroman vremenski period. Tada su, po Grantu,
Zemljom vladali stariji bogovi (Gospodari Noći Vremena), podeljeni u dve glavne
struje: podzemne Starce i Gospodare bezdana, odnosno Duboke (o kojima svedoče
mitovi o prastarim htonskim božanstvima). Drevnost je, shodno tome, sva
uronjena u Žensko, jer po Nojmanu:
„Od menstruacije i njene pretpostavljene veze s mesecom, do trudnoće i nakon nje, žena je podešena prema vremenu i zavisna od njega; zato upravo ona određuje vreme, u mnogo većoj meri nego muško koje teži prevazilaženju vremena, oslobađanju od vremena, i večnosti. Taj vremenski kvalitet Ženskog neraskidivo je povezan sa mesecom. Kvalitet vremena kao i element vode mora se dovesti u vezu sa Ženskim, a ta veza je očigledna u simbolu tok vremena.“ Erih Nojman, Velika Majka, Fedon, Beograd, 2015, str. 274-275.
 |
| Babalon by Cristina Francov |
Nojman ističe da muški princip svesti
teži postojanosti a ne promeni, večnosti a ne preobražaju, zakonu a ne
stvaralačkoj spontanosti, pa često u rigidnoj društvenoj praksi satanizuje
Veliku Boginju. Ta vrsta muškocentričnog izopačenja jeste simptom manjka
maskuliniteta ili njegovog opadanja. Muški princip svesti se ne odriče Majke
nego teži da ovlada njenim silama. Ovladavanje tim silama jeste adekvatno
ovladavanju vremenom. Naposletku bih dodao kako smatram da ne možemo pouzdano
govoriti o matrijarhatu kao zakonomernoj pojavi koja važi za čitavo
čovečanstvo, niti da se prelaz iz jednog u drugi „sistem“ dešavao istovremeno
svuda. Možda pre možemo govoriti o promenama važećih ezoterijskih paradigmi i
ključeva inicijacije. Nojman napominje da izraz „matrijarhat“ pre označava
psihičku situaciju i da to ne bi trebalo shvatati kao dominantan društveni
položaj žena.
U mitološkom smislu moguće je povezati
načelo Zveri, koja ima jedno od ključnih mesta u Krolijevoj doktrini, kao
partner i pandan svetoj kurvi Babalon, sa egipatskim bogom Minom koga su Grci
poistovećivali sa Panom. Min je zapravo bio mnogo starije božanstvo. Prikazivan
je sa bičem u desnoj ruci i falusom u erekciji, što ukazuje na njegovu ulogu u
plodnosti. Njegov simbol bio je beli bik. Tu uočavamo zanimljivu kabalističku
poveznicu. Bič je značenje hebrejskog slova lamed, čija je jedna od varijacija
upravo falus. Bik je izraz slova alef. Dakle, AL – reč od ključnog značaja u
Krolijevoj mitologiji. U anatomiji čoveka, alef je simbol jezika a lamed polnog
organa.
 |
| boginja Keteš |
.
Babalon
