U potrazi
za kabalističkim izvorima tarota, ne možemo izostaviti neke poznate ličnosti.
Kako je poznato, Đovani Piko dela Mirandola je prvi na hrišćanskom Zapadu pisao
o kabali, oslanjajući se na prevode hebrejskih tekstova na latinski koje je za
njega uradio učeni jevrejski konvertit Rejmondo Monkada (Samuel ben Nisim
Abulfaraj, poznat kao Flavije Mitridat). U neku ruku Mirandola jeste otac tzv
hrišćanske kabale, ali je njen značajni kodifikator ili urednik, bio poznati nemački jezuita Atanasius Kirher, koji je u značajnoj meri uticao
na razumevanje kabale od strane kasnijih okultista. Isto tako vredi pomenuti i Hajnriha
Kornelijusa Agripu koji je u svojoj čuvenoj i uticajnoj
knjizi De Occulta philosophia
(Antverpen, 1531) uključio kabalističku magiju. Međutim, imajmo na umu da ni
Mirandola, niti Agripa, ni jednom rečju nisu pominjali tarot. Naposletku, u
kontekstu razvoja hrišćanskog kabalizma i uopšte otvaranja kabale izvan krugova
jevrejskih posvećenika, vredi pomenuti Johanesa Rojhlina katoličkog humaniste i
Pikovog sledbenika, zatim Frančeska Đorđija (koji je uticao na rad Atanasijusa
Kirhera i njegovo shvatanje kabale, budući da su Kirherove šeme izvedene iz
Đorđijeve knjige De Harmonia mundi iz
1525), Baltazara Valtera, čije je učenje uticalo na Jakoba Bemea, potom
čuvenog Kristijana Knora fon Rozenrota, autora
uticajne Kabbala denudata (1678) itd.
U to vreme, među evropskim okultistima, kabala je već bila neodvojiva od
hermetizma, astrologije i magije.
Opisujući „teatar pamćenja“ Đulija Kamila (drveni i lepo ukrašeni, slikoviti didaktički mnemotehnički mehanizam u obliku teatra, namenjen za jednog ili par posmatrača, inspirisan hermetizmom i kabalom), Frensis Jejts sumira sledeće:
„Međutim, njegova memorijska građevina treba da odrazi poredak večne istine; u njoj će se čitav svemir pamtiti preko organske povezanosti svih njegovih delova sa večnim poretkom na kojem su zasnovani.“ Jejts, str 166.
Na isti način, mogli bismo reći da su i tvorci tarota hteli da njihovo delo odrazi poredak večne istine. Kamilov teatar je previše složen da bi mu ovde bio posvećen prostor koji zaslužuje, ali zato pozivam čitaoce da istraže ovu odrednicu i uvide njeno kabalističko-hermetičko utemeljenje te prouče sličnost sa Mantenja tarokijem i Viskonti Sforca sistemom tarota. To su sve vizuelni sistemi za pamćenje načela univerzuma i razvijanja analogijskog načina razmišljanja, povezivanja pojava, bića i procesa u okvirima jedne zaokružene simboličke celine. Kod Kamila je, kako Jejts naglašava, predstavljena ideja o pamćenju koje je organski povezano sa univerzumom. Njegov teatar zasnovan je na sistemu od 49 slika, s tim što je posmatrač, koji se nalazi u centru teatra, poput glumca na bini, onaj pedeseti član. Broj 49 je kvadratna ekspresija sedam planetarnih načela. U Kamilovom teatru svaka planeta ima sedam oblika ispoljavanja predstavljenih određenim slikama, poređanih u određenom poretku. To je jedna mentalna mašina za mapiranje univerzuma. Kamilov teatar, poput Kirherove šeme, podeljen je na sedam glavnih nivoa koje sadrže po sedam celina. Tzv Prometejev nivo uključuje veštine, nauku, religiju i pravo. Nivo Gozbe predstavlja izdvajanje elemenata iz vode. Pećina označava spajanje elemenata. Stvaranje čovekovog duha postavljeno je na nivou tri Gorgone. Na nivou Pasifaje i Bika nalazi se spajanje čovekove duše i tela. Merkurovim sandalama opisane su čovekove prirodne aktivnosti.
 |
| Rekonstrukcija Kamilovog teatra |
Naposletku, Jejts u „Veštini pamčenja“ donosi sledeći zaključak:
„Mada veština pamćenja i dalje koristi mesta i slike prema pravilima, u njenoj pozadini se desila radikalna promena filozofske i psihološke prirode, jer ona više nije skolastička već neoplatonska. Kamilov neoplatonizam je u punoj meri prožet hermetičkim uticajima, koji se nalaze u središtu pokreta koji je uveo Marsilio Fičino.“ Isto, str 173.
„Jakom hermetičkom uticaju koji je poticao iz Fičinove filozofije, Piko dela Mirandola pridodao je uticaje proistekle iz njegove popularizacije jevrejske kabale u hristijanizovanom obliku. Ta dva tipa kosmičkog misticizma međusobno su srodni, te su se stopili u jedan oblik hermetičko-kabalističke tradicije, koja je posle Pika prerasla u jednu moćnu renesansnu silu.“ Str, 176-177
„Religiozni zanos, povezan sa srednjovekovnim pamćenjem, sada je krenuo novim i smeonim pravcem. Čovekov um i pamćenje sada su „božanski“, pošto imaju moć da švate najviše stvarnosti preko imaginacije koju pokreće magija. Hermetička veština pamćenja sada je postala instrument kojim se obrazuje mag, imaginativno sredstvo pomoću kojeg se u božanskom mikrokosmosu može odraziti božanski makrokosmos, i sa onog božanskog nivoa kome pripada mens shvatiti značenje odgore. Veština pamćenja postala je okultna veština, hermetička tajna... Jedino je okultna tradicija ponovo prihvatila veštinu pamćenja, proširila je novim oblicima i udahnula joj novi život.“ Str 186-187.
 |
| Jedan od Kirherovih dijagrama |
