 |
| Foto: Besnik Hamiti |
Mesec je glavni činilac koja potvrđuje
geocentrični model svemira samim tim što kruži oko Zemlje. Mesec je taj koji
Zemlju čini središtem vasione a samim tim i nas. Otud je Mesec otac ljudske
svesti i ljudske volje od koje je istorijski čovek gotovo odustao prepustivši
se Suncu kao životvornoj Majci čije kapije vode izvan univerzuma ali i
zatvaraju u njega. Lunarni putevi u i izvan ovog univerzuma su zaboravljeni.
Zato je Mesec kasnije proglašen ženskim iako je suštinski muško, čime je u
ljudskoj svesti izvršena zamena polova Sunca i Meseca. Zapravo, duh Meseca je
muški a duh Sunca ženski. Tako je u davnoj prošlosti stvorena pretpostavka za
svu zabunu istorijskog te naposletku i našeg vremena, kao i vremena koja tek
dolaze. Semitske paganske religije su u priličnoj meri sačuvale ostatke takve
svesti jer je za njih Mesec (Sin) bio muškog pola. U kabali imamo drevno ime
lunarnog božanstva Šadaja (Šadaj El Haj) kao Božje ime pridodato sefiri Jesod
(Temelj) koja je pripisana Mesecu. U slovenskim jezicima imenica Mesec je
muškog pola dok je Sunce polno neodređeno. U indijskoj fiziologiji suptilnog
tela postoje tri glavna kanala (nadi) za protok svesti: ida, pingala i sušumna.
Ida kontroliše mentalne procese i pripada Mesecu, dok je pingala vezana za
životne procese i pripada Suncu. Vidimo da je funkcija lunarne ide u suštini
muške prirode (manas) a solarne pingale ženske (prana). Sušumna je u ulozi
sjedinjenja, kanal za probuđenu duhovnu svest.
Jedino u
odnosu na položaj Meseca mi imamo pravo na tvrdnju da se nalazimo u središtu svemira. Mesec nam daje
za pravo, a ako nam daje za pravo, daje nam i moć da tako bude. U tome leži
suština magijskog značaja Meseca. Zamislimo situaciju u kojoj nema Meseca.
Zamislimo da smo prepušteni ogoljenoj tiraniji ritmičnog Sunca kao suverenog
vladara našeg neba bez premca. Zamislimo stanje ljudske svesti bez zaštitničke
uloge Meseca, bez njegovih mena koje su nam stvorile svest o promeni, o vremenu
i merenju protoka vremena. Kakvo bi to čovečanstvo bilo bez Meseca? Pa ne bi ga
bilo jer je postojanje Meseca u orbiti Zemlje preduslov stvaranja i postojanja
čoveka kao mikrokosmosa. Bez Meseca čovek ne bi bio mikrokosmos nego sličniji
životinji ili bi možda bio poput bogova. Ako smo u mitskom Zlatnom dobu bili poput
bogova onda je nešto povezano sa Mesecom u osnovi udesa koji je zadesio zlatni
naraštaj bogolikog čovečanstva. Kako god bilo, Mesec nas čini
ljudima kakvi sada jesmo.
Prividna jednakost veličine diskova Meseca i Sunca, posmatrano sa Zemlje,
pokazatelj je te mikrokosmičnosti i uravnoteženosti čoveka te svakolikog života
na našoj planeti. Zamislimo situaciju da imamo dva meseca! Zamislimo nebo kojim
plove dva meseca, a onda pokušajmo razumeti kakve bi
posledice to imalo po život na Zemlji. Naša svest bila bi potpuno drugačija.
Sav život na Zemlji bio bi drugačiji. Bez Meseca, dnevna tiranija Sunca i noćne
praznine bila bi nesnosna.
U magijskom smislu Mesec je posrednik
uticaja svih nebeskih tela, uključujući i Sunce, jer odbija sunčeve zrake.
Istovremeno Mesec je i zaštitnik života na Zemlji budući da predstavlja
neposrednog čuvara zemaljskog sveta, nešto poput Saturna koji čuva svet
unutrašnjih planeta unutar sunčevog sistema. Mesec u svojih dvadeset osam faza,
svojom pojavnošću predstavlja sedam tradicionalnih planeta univerzuma drevnih
naroda (Saturn, Jupiter, Mars, Venera, Merkur, Sunce kao planetu i samog sebe).
Svaka od tih sedam planetarnih priroda ogleda se kroz četiri modaliteta koji
predstavljaju tradicionalne elemente. Dakle, po četiri lunarne faze pripadaju
svakoj planeti u varijantama Vatre, Vode, Vazduha i Zemlje kao elementa tako da
svaka faza ima svoju astrološku lunarnu kuću. Mikrokosmički položaj Meseca
sledi lunarne faze dok njegova makrokosmička pozicija sledi lunarne kuće.
Lunarne kuće su staništa Meseca na nebu, a u mikrokosmičkom smislu mesečeve
faze imaju svoje stanice unutar prirode ljudskog bića. Glavna uloga Meseca je u
uobličavanju i usmeravanju kosmičkih uticaja ka Zemlji, zvezda ali i Sunca
tokom noći. Kada se kaže „kosmički uticaj“ valja imati na umu da je čovek pre
svega i iznad svega mikrokosmos, što znači da u sebi sadrži čitav univerzum.
Ljudsko biće ima sposobnost da osvesti svaki delić svemira, da komunicira sa
svakim delom univerzuma posredstvom određenih saobraznosti koje ljudsko biće u
svojoj celokupnosti ima sa svemirom. Na primer, čovek sadrži prirodu elemenata,
zatim planetarnu prirodu te naposletku zvezdanu prirodu. Svako nebesko telo ima
svoj aspekt, svog predstavnika u ljudskoj prirodi. Čitav svemir bi mogao biti
oslikan na ljudskoj koži, sve planete, zvezde, sazvežđa. Ljudsko biće je hram a
hram je slika univerzuma.
Zamislimo
zigurat, odnosno piramidalnu strukturu sačinjenu od sedam nivoa ili spratova,
poput onog legendarnog Nabukodonosorovog u Vavilonu, ali za ovaj prikaz
prilagođenog onom što želim istaknuti. Svaki sprat pripada određenoj planeti.
Prizemlje ima osamdeset i jednu sobu i pripada Mesecu. Nivo iznad njega je
Merkurov sprat i ima šezdeset četiri sobe. Sledeći pripada Veneri sa četrdeset
devet soba, a onaj iznad Suncu sa trideset šest soba. Poviše Sunčevog je Marsov
sprat sa dvadeset pet soba, iznad kojeg je Jupiterov sa šesnaest i na vrhu
Saturnov sprat sa devet soba. Ukupno sedam nivoa i dvesta osamdeset soba.
Primetićete da je redosled planeta usklađen sa dijagramom kabalističkog Drveta
života a da brojevi 81, 64, 49, 36, 25, 16 i 9 odgovaraju tzv planetarnim
kamejama odnosno pitagorejskim magičnim kvadratima. Magični kvadrati, odnosno
kameje, predstavljaju geometrijsko-numerički izraz ezoteričnih priroda
tradicionalno pripisanih planetama, a to su Saturn, Jupiter, Mars, Venera,
Merkur, kao i Sunce i Mesec, koji su u drevnim astro-magijskim i religijskim
doktrinama imale status planeta. Svaka od njih predstavlja univerzum iz
perspektive određene planetarne prirode. Na primer, priroda Saturna
predstavljena je kvadratom od devet polja označenih brojevima, poređanih u tri
reda i tri kolone, tako da zbir brojeva svake kolone i svakog reda, kao i zbir
dijagonala uvek bude isti (u tom slučaju 15). I tako za svaku planetarnu
prirodu. Obično se kameje koriste za iscrtavanje sigila koji imaju svoju
upotrebu u magijskim operacijama ili za izradu za talismana.
Svaka od dvesta osamdeset soba zamišljenog
zigurata predstavlja po jedan deseti deo svake od dvadeset osam lunarnih faza i
zauzima oko 1 stepen i 16 sekundi zodijačkog kruga te sadrži po jednu ili više
zvezda. Otprilike na svakih stotinu godina te zvezde pređu iz jedne u drugu
sobu ovog volšebnog imaginarnog zigurata. Na primer, zvezda Betelgez je u našem
vremenu saobrazna završetku sedme Mesečeve mene, odnosno periodu Mesečevog
rasta (prva četvrt) i na mikrokosmičkoj kružnici nalazi se u predelu između srca
i vrata, krećući se niže. U imaginarnom ziguratu Betelgez se nalazi u
dvadesetoj sobi solarnog sprata (polje pod brojem 20 u kvadratu Sunca). Tako
kroz naše biće plovi čitav nebeski svod, svaka vidljiva zvezda i planeta, Sunce
i Mesec. Sve što postoji tamo može biti prizvano u našu svest. Bez postojanja
Meseca nama sa Zemlje to ne bi bilo moguće. Mesec je poput nekakvog
(de)modulatora telepatskih talasa, da se tako izrazim. Sve šta bi trebalo da
uradimo jeste da pratimo Mesečev ritam kretanja i faza i da pomoću mnemotehnike
upamtimo saobraznosti važne za ovaj proces. A onda, kada budemo spremni, možemo
pozvati određenu inteligenciju sa neke od zvezdanih odredišta i spoznati nešto
što zaključani u materijalistički, religijski ili čisto intelektualni oklop
nikada ne bismo mogli.
 |
| Mesečeva kameja (talisman) |
Upravo
je u tom procesu uspostavljanja telepatskog kontakta i komunikacije sa dalekim
inteligencijama zvezdanih odredišta, uloga Meseca kao nekoga ko nam to
omogućava, nezamenljiva. Mesečeva priroda, osim što može biti određena i kao
neka vrsta (de)modulatora, takođe može biti i obuhvaćena pojmom rezonantne
kutije, budući da je Mesec kao nebesko telo šupljikave građe. Međutim, valja
napomenuti da inteligencija Meseca ima širok spektar svojih izražaja, od onih
naklonjenih čoveku do krajnje neprijateljskih i opakih. Mesec je magijsko
kosmičko ogledalo, pa sve šta je sadržaj kosmosa ujedno je i sadržaj Meseca.
Kao što ogledalo samo po sebi nema dubinu, tj nema dušu, tako i Mesec nema onu
životnu silu koja bi to nebesko telo činilo živim na način kao što su planete
žive. U samom središtu Meseca nalazi se šupljina. Ta šupljina je, između
ostalog, stecište svojevrsnih vampirskih magijskih sila. Istovremeno, središte
Meseca je i sedište njegove snage gde se uliva snažna energija Sunca i drugih
planeta solarnog sistema, kao i dalekih zvezda iz čega se cedi nektar večnosti
soma, haoma, ambrozija bogova. Magični kvadrat Meseca u svom centru sadrži broj
41 koji pisan na hebrejskom sadrži dva tzv majčinska slova alef (1) i mem (40).
Zajedno oni obrazuju reč koja se odnosi na utrobu. Mesečeva utroba savršen je
magijski instrument, istovremeno strašna i privlačna, jalova i blagorodna,
ubistvena i životvorna. To je magična ženstvenost koja u svojoj nutrini porađa
mušku inteligenciju, drevnog lunarnog muškog boga kao prototip svakolike
muškosti na Zemlji. Bez tog detalja Adama ne bi bilo, ne bi bilo muškaraca, pa
samim tim ni ljudskih bića kakva jesu takođe ne bi bilo.
Broj 41 predstavlja oblik proširenja broja 5, a takođe se nalazi u centru Saturnove kameje. Dakle, u središtu ove dve kameje imamo pentagram. Broj 41 je, kao što sam pomenuo, kombinacija hebrejskih slova mem-alef. Slova koja ga čine označavaju elemente Vodu i Vazduh. Tako u tome možemo videti duh nad primordijalnim vodama, odraz duha u ogledalu vode, refleksiju najviše mudrosti ali i odraz ludila, vode zaborava. U lunarnoj kameji, iznad broja 41 nalazi se njen najveći broj 81, a odmah ispod središta smešten je ulazni broj kameje 1. Ulaz, izlaz i centar lunarne kameje su praktično jedan do drugoga. Čitava ta kolona brojeva u sebi sadrži broj jedan, odnosno slovo alef, jer broj alefa jeste 111. Središnja kolona predstavlja vertikalni krak lunarnog krsta i deli kameju na dve jednake polovine, levu i desnu, što odgovara dvema osnovnim fazama Mesečevog ciklusa. Svi brojevi desno od te osnovne ose pripadaju fazama opadanja, dok ovi levo označavaju period punjenja. Horizontalni krak tog krsta deli brojeve lunarne kameje na gornje i donje: gornje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine pod senkom, bilo da raste ili opada, i donje - kada je Mesečev disk većim delom svoje površine osvetljen. Donji desni kvadrant lunarne kameje jeste Mesec u opadanju nakon uštapa do polovine (faze od 15 do 22). Gornji desni kvadrant označava faze od 22 do 28, od polovine do mladine. Gornji levi kvadrat jeste mladina u punjenju do prve polovine (faze 1 do 8). Donji levi kvadrat je od prve polovine do uštapa (faze 8 do 15). Kao što vidimo, tok lunarnih faza u kameji Meseca ima smer nasuprot kretanja kazaljke na satu.
Primetićemo
da su svi brojevi centralnog krsta lunarne kameje neparni i kada ih svedemo na
proste brojeve dobijamo sledeći niz: 384951627, što jeste niz brojeva od 1 do
9. Njihov zbir daje broj 45, što istovremeno predstavlja i zbir svih brojeva
kameje Saturna. Time dolazimo do još jedne podudarnosti između kvadrata Saturna
i Meseca, najmanje i najveće kameje. Obratite sada pažnju na donji desni deo
kameje Meseca, fokusirajući se na oblik koji obrazuju sledećih pet brojeva: 53,
3, 43, 75, 35. Na istom položaju u preostala tri kvadranta videćete da neparni
brojevi zauzimaju isti takav položaj u L obliku, (ugao od 90 stepeni). Dakle,
imamo krst formiran od neparnih brojeva, a onda i četiri L, takođe formirana od
neparnih brojeva, a što asocira na simbol krsta sa četiri ocila. Međutim, tu
ima još jedan detalj, jer su četiri broja u samim uglovima lunarne kameje
takođe neparni. Sada slika rasporeda svih neparnih brojeva u lunarnom kvadratu
daje krst sa polumesecom i zvezdom u svakom kvadrantu. To podseća na tradicionalni
Mesečev pečat, ali daje drugačiju perspektivu. Takođe, ono što je
karakteristično za lunarnu kameju jeste da dijagonala brojeva koja ide od
donjeg levog ugla ka gornjem desnom, izražena u prostim brojevima daje niz od
devet petica. To je dijagonala petice. Nasuprot njoj je dijagonala od 1 do 9,
naravno, izraženo prostim brojevima. Broj pet koji se ovde pojavljuje povezan
je sa prirodom Geburaha, odnosno Marsa, a što ima veze sa snagom. U kabali, bog
Meseca je Snažni, Svemoćni, Šadaj, bog života. Ime lunarne sefire na Drvetu
života je Jesod, što se prevodi kao temelj. Mesec je stoga temelj čitave
konstrukcije Drveta, a što podseća na antičkog Atlasa ili egipatskog boga Šu
koji pridržava nebo.
 |
| mikrokosmička putanja Mesečevih faza |
Središnji krst Mesečevog talismana ukazuje na dve prirode duha.
Vodoravna središnja linija brojeva (57, 17, 49, 9, 41, 73, 33, 65, 25) je
pasivni vid duha. Polja pod brojevima 57, 17, 49, 9 jesu pasivni aspekt duha u
odnosu na element Vode. Polja pod brojevima 73, 33, 65, 25 predstavljaju
pasivni aspekt duha u odnosu na element Vode. Uspravna središnja linija brojeva
(21, 71, 31, 81, 41, 1, 51, 11, 61) ukazuje na aktivni vid duha. Od toga, polja
pod brojevima 21, 71, 31, 81 jesu aktivni duh u odnosu na element Vazduha, a
polja pod brojevima 1, 51, 11, 61 označavaju aktivni duh u odnosu na element
Vatre. Brojevi u krajnjim uglovima kameje jesu polja gde je elementarna priroda
najizraženija. Tako je polje pod brojem 77 izraz najzemaljskijeg vida elementa
Zemlje, polje 45 je vatreni aspekt Vatre, polje 5 vodeni aspekt Vode, dok je 37
vazdušni aspekt Vazduha. Brojevi 45, 44, 76 i 4 jesu vatreni kvadrant vatrenog
kvadranta Mesečeve kameje; isto tako 77, 28, 68 i 36 su zemljani kvadrant
zemljanog kvadranta kameje itd za svaki ugao. Brojevi 66, 34, 35 i 75 čine
vodeni kvadrant vatrenog kvadranta kameje. Svaki broj, u skladu sa svojim
položajem na kameji, predstavlja posebnu prirodu sačinjenu od kombinacije
elemenata.
U lunarnom magičnom kvadratu osnovnih brojeva, red i kolona gornjeg levog ugla počinju nizom: 162738495. To je svojevrsni kod sefira Keter i Malkut projektovan u lunarni kvadrat. Tako dobijamo redosled sefirotskih projekcija: 1 – Keter, Malkut (Zemlja), 6 – Tifaret, Sunce, 2 – Hokmah, sfera zodijaka, 7 – Necah, Venera, 3 – Binah, Saturn, 8 – Hod, Merkur, 4 – Hesed, Jupiter, 9 – Jesod, Mesec, 5 – Geburah, Mars. Na osnovu polaznog broja svakog reda i kolone određujemo sefirotsko-planetarnu analogiju svakog numeričkog polja u lunarnom kvadratu. Sada znamo kakve sile vladaju kojim poljem. Na primer, polje 44, svedeno na broj 8, nalazi se u vatrenom delu lunarnog kvadrata. To je vatreni Merkur sa manjinskom vazdušnom komponentom u preseku uspravnog i vodoravnog lunarnog uticaja. Dalje proučavanje ovih analogija, nakon ovih osnovnih natuknica, ostavljam čitaocu. Otkrivanje prirode svakog polja stvar je dubokog fokusa. Kakav je tačno kvalitet „vatreni Merkur sa manjinskom vazdušnom komponentom u preseku uspravnog i vodoravnog lunarnog uticaja u kvadratu Meseca“ iziskuje posebno udubljivanje, jer to nije nešto što se može shvatiti na uobičajeni način.
|
1 |
6 |
2 |
7 |
3 |
8 |
4 |
9 |
5 |
|
6 |
2 |
7 |
3 |
8 |
4 |
9 |
5 |
1 |
|
2 |
7 |
3 |
8 |
4 |
9 |
5 |
1 |
6 |
|
7 |
3 |
8 |
4 |
9 |
5 |
1 |
6 |
2 |
|
3 |
8 |
4 |
9 |
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
|
8 |
4 |
9 |
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
3 |
|
4 |
9 |
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
3 |
8 |
|
9 |
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
3 |
8 |
4 |
|
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
3 |
8 |
4 |
9 |
Lunarni magični kvadrat sveden na
osnovne brojke
Sada ćemo projektovati mesečeve faze na mikrokosmos. Prva faza punjenja Meseca, odnosno novi Mesec pa sve do polovine, počinje od temena (čakra sahasrara) i zaključno sa osmom fazom dolazi do srca (čakra anahata). Druga faza punjenja, od polovine do uštapa, počinje od srca i zaključno sa fazom 15 dolazi do nivoa čakre muladare. Treća faza, odnosno opadanje, od muladare penje se naviše do faze 22, odnosno srca - anahate. Četvrta i završna faza dolazi nazad do temena glave, odnosno čakre sahasrara. Kabalistički, mlada mesečina u punjenju, izvire iz Ketera, i kako raste, ide levom stranom čoveka (na dijagramu Drveta života to je Desni stub), da bi se pri uštapu, mikrokosmička lunarna putanja našla u sefiri Malkut. Opadanje Meseca predstavlja uzdizanje desnom stranom čoveka (Levi stub). To veoma podseća na meditaciju kruženja svetlosne struje „Šin-tet“ koja predstavlja korak dalje nakon vežbe Srednjeg stuba, datog u kurikulumu Zlatne zore. Ovde uviđamo značajnu kosmičku simboliku izraženu dijagramom Drveta života, na kome Levi i Desni stub, kao elementi Drveta spoznaje dobra i zla, predstavljaju Mesec u opadanju, odnosno u punjenju. U tom smislu Levi stub (desna strana čoveka) je opadajući Mesec, odnosno sila koja ide odozdo ka gore, dok je Desni stub (leva strana čoveka) - Mesec u rastu, odnosno sila koja ide odozgo ka dole. Tako na osnovu lunarne faze možemo biti svesni gde se tačno na našoj mikrokosmičkoj mapi nalazi Mesec. Sada je jasno zašto je pun Mesec povezan sa fenomenom likantropije, jer se uštap poklapa sa čakrom muladarom.
Obratio
bih pažnju na neka pitanja koja temu Meseca uvezuju sa dobom Vodolije. Alister
Kroli je u svom magijskom sistemu koristio tarot karte i hebrejski alfabet u
funkciji dijagrama Drveta života kao orijentira razumevanja univerzuma,
makrokosmosa tako i mikrokosmosa. Kao što je poznavaocima okultne istorije
poznato, Kroli je sledio šemu podudarnosti koja po jedno hebrejsko slovo vezuje
za po jednu veliku tarot arkanu. Ta šema je potekla iz učenja Zlatne zore,
uslovno govoreći. Međutim, Kroli je uneo izmenu u taj redosled zamenivši arkane
slova cadi i he, u skladu sa uputstvom koje je dobio od entiteta koji mu je
diktirao „Knjigu zakona“. U toj knjizi piše da su sva slova „stare knjige“
(velike tarot arkane) ispravne, ali „cadi nije zvezda“. Kroli je to protumačio
na način da je kartu Zvezda, koja je po Zlatnoj zori, atribucija slova cadi,
dodelio slovu he, čiji je tarot pandan karta Car. Tako su Car i Zvezda zamenili
svoja mesta na Drvetu života. Posledično, uticaj sefire Necah (Venera), u eonu
Horusa, ide kroz Cara. Zvezda je tradicionalno povezivana sa znakom Vodolije
(Saturn), dok je Car bio Ovan (Mars). U starom je eonu Venera kroz Vodoliju
delovala na Mesec, a po Krolijevoj formuli to bi sada trebalo da čini kroz
Ovna. Staza cadi, koja povezuje Mesec i Veneru, sada je vatrena a više ne
pripada vazdušnom elementu. U praktičnom smislu, ovaj igrokaz simbola
najavljuje dalekosežne promene, a u suštini tih promena nalazi se Mesec koji će
u naredna dva milenijuma biti naelektrisan. To je, reklo bi se, tehnički cilj,
ili posledica nastupanja Novog Eona. Upotrebio sam reč „naelektrisan“ u
nedostatku boljeg izraza za promenu prirode Meseca u značenju vatrenog
elementa.
Pomenuto „naelektrisanje“ Meseca je namera Ank-af-na-Khonsua (Onaj koji živi za Konsua – (lunarno božanstvo), davno preminulog egipatskog sveštenika sokoglavog boga Mentua[1] (VIII vek pre nove ere) prikazanog na Steli Otkrovenja.[2] Upravo je duh ovog egipatskog sveštenika opseo nesvakidašnjeg i ekscentričnog engleskog mladića Krolija, 1904. godine u Kairu („Pobednički grad“). Posredstvom Krolija, kao „proroka novog eona“ ovaj stari duh, u službi sokoglavog ratničkog gospoda, namerava da „zapali“ Mesec, pokretanjem okultne struje pod imenom Telema. Dakle, Kroliju je naloženo da na magijskom i simboličkom nivou stvori uzroke za naelektrisanje Meseca. Magijske sile koje će dodatno naelektrisati Jesod, temelj Drveta života, odnosno Mesec, imaju svoje predstavnike među tri velike arkane tarota shvaćenih kao odgovarajućih staza Drveta koje se iz viših sefira ulivaju u Jesod. Te staze / arkane su: Car, slovo cadi, dolazi iz Necaha (Venera); Umerenost, slovo samek, dolazi iz Tifareta (Sunce); Sunce, slovo reš, dolazi iz Hoda (Merkur). Posledično, Mesec će sjajiti jače a električna lunarna energija osvetliće Zemlju. Pojačano lunarno isijavanje stvaraće utisak da se mesečev disk povećao. Ljudska svest će stoga dosegnuti nivo predstavljen sefirom Tifaret (Lepota). U pitanju je proces intenzivne solarizacije ljudske svesti u narednih par hiljada i nešto godina. Taj proces predstavljen je jednom od tri pomenute arkane / staze, a to je Umerenost, odnosno četrnaesti ključ tarota i slovo samek, koje označava stub.
Slovo samek, u svojoj primitivnoj osnovi, jeste trostruki krst. Motiv trostrukog krsta u tarotu se pojavljuje na karti Prvosveštenik čija je jedna od uloga inicijatorska. Taj trostruki krst sameka ukazuje na trostruku vatru koja se iz viših sefira usmerava ka Jesodu. Po Kroliju, vreme tame na Zemlji moglo bi potrajati barem još pet vekova nakon čega bi trebalo nastupiti obnavljajući period blagotvornih uticaja Novog eona. Alternativa tome je katastrofa čovečanstva.
[1]
Čije se svetilište nalazilo u gradu Teba. Mentu je oblik boga Horusa i
predstavlja oličenje boga rata.
