Devetka štapova u tarotu

Devetka štapova Sola Buska špila

zvezda – neodređeno

sazvežđe Ara (Oltar, Žrtvenik)

zapadna dubina

zemljani aspekt Strelca

Devetka štapova stoji u vezi sa trećom mesečevom četvrti, onda kada se Mesec kreće kroz vatrene znakove: Ovna, Lava i Strelca. To je faza u kojoj svetlost opada, ali se napetost ne smanjuje, naprotiv, ona se kondenzuje. Astrološki, karta pripada drugoj dekadi Strelca, kojom vlada Mesec, čiji su viši arhetipski ekvivalenti Prvosveštenica i Umerenost. Već u toj kombinaciji javlja se unutrašnji paradoks: vatrena priroda Strelca prožeta lunarnom nestabilnošću, oscilacijom, sećanjem i strahom. Za Picatrix, ovo je dekada straha, jadikovki, tuge, teskobe i poremećaja, predstavljena likom uplakane žene prekrivene ogrtačem. To nije strah od spoljašnje pretnje, već anksioznost koja proizlazi iz preopterećenja iskustvom. 

Devetka štapova se može povezati i sa devetom sedmicom leta, trenutkom kada je Sunčeva snaga još uvek prisutna, ali se već oseća njeno zamaranje. Vatra ne jenjava, ali gubi lakoću. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem Velike snage, što na prvi pogled deluje kontradiktorno u odnosu na pikatričku sliku straha. Međutim, upravo tu se otkriva njena suština: to nije snaga koja osvaja, već snaga koja istrajava. Povodom Devetke štapova, Kroli ističe aforizam: „Promena je postojanost.“ Ovde se snaga ne ogleda u pokretu, već u sposobnosti da se izdrži pritisak promene bez raspada identiteta.

Ovoj karti odgovara sazvežđe Ara (Oltar), čiji je plamen na antičkim prikazima okrenut nadole, ka jugu, ka takozvanoj spoljašnjoj tami. To je vatra koja ne uzlazi ka nebu, već se spušta, vatra žrtve, sagorevanja i očišćenja. Apokaliptička slika potvrđuje ovaj smer: „Ali vatra je sišla od Boga s neba i pojela ih…“ (Apokalipsa 20:9–10). I u Knjizi zakona nailazimo na sličan motiv: „My altar is of open brass work: burn thereon in silver or gold!“ (III:30). Oltar ovde nije mesto molitve, već operativni instrument transformacije. Biblijska paralela sazvežđa Are nalazi se u oltaru koji je Noje podigao po izlasku iz potopa. Žrtva paljenica i „ugodan miris“ nisu izraz pokornosti, već obnova kosmičkog ugovora. Bog priznaje trajnu sklonost ljudskog srca ka zlu, ali obećava kontinuitet prirodnih ciklusa: setvu i žetvu, leto i zimu, dan i noć. Devetka štapova tako postaje karta preživljavanja sveta posle katastrofe, sveta koji više nije nevin, ali jeste održiv.

U grčkoj mitologiji, sazvežđe Ara predstavlja žrtvenik koji su podigli stariji kiklopi, kovači Zevsovih munja, prilikom zakletve bogova protiv Titana. U drugoj verziji, to je oltar na kojem Kentaur prinosi žrtve, figura koja stoji između divljine i kulture. Takođe, Ara se može dovesti u vezu sa Hestijom (Vesta), boginjom kućnog ognjišta, prvorođenim detetom Kronosa i Reje. Hestija ne učestvuje u sukobima bogova već ostaje u središtu, čuvajući vatru kontinuiteta. Ova veza dodatno osvetljava Devetku štapova kao kartu unutrašnjeg ognjišta koje se ne sme ugasiti.

Prema Ptolomeju, uticaj sazvežđa Are je pretežno venuzijanski, uz primesu merkurovskog: , naklonost nauci, posvećenost duhovnom, ali i potencijalni egoizam. To nije egoizam moći, već egoizam opstanka, instinkt da se sačuva ono što je već teško stečeno.

U Sola Buska špilu, Devetka štapova prikazuje nagu devojku koja stoji u vodi do kolena, dok joj ključne delove tela zaklanja gomila štapova koje prigrljuje. Ova slika objedinjuje ranjivost i odbranu: telo je izloženo, ali opkoljeno simbolima borbe. Voda ukazuje na emocionalnu nesigurnost, dok štapovi predstavljaju iskustva koja su istovremeno teret i štit. 

U krajnjoj liniji, Devetka štapova nije karta borbe, već karta opstanka posle borbe. Ona govori o onome koji stoji, ne zato što je pobedio, već zato što još nije pao. To je vatra koja više ne plamti, ali i dalje gori, tiho, tvrdoglavo i neophodno.

Osmica štapova u tarotu

Osmica štapova Sola Buska špila

zvezda Vega

sazvežđe Lira

severozapadna dubina

vazdušni aspekt Strelca

Osmici štapova odgovara prva dekada Strelca, kojom vlada Merkur, u sadejstvu arhetipova Čarobnjaka i Umerenosti. To je vatra u svojoj najpokretljivijoj i najpropusnijoj fazi: ona još nije opterećena iskustvom iscrpljenja, već se kreće, prenosi, umnožava. Po Pikatriksu, ova dekada označava odvažnost, slobodu, blagostanje, polja i vrtove, ali i zlobu, što je dvoznačnost tipična za merkurijansku vatru, koja može biti i blagotvorni nosilac poruke i oštro, razorno sredstvo. Ove osobine prati lik glasnika: brzina ovde nije neutralna, ona nosi i odluku i posledicu.

Alternativno, Osmica štapova može se povezati sa osmom sedmicom leta, periodom u kojem toplota i svetlost dostižu vrhunac dinamike, a promene se odvijaju gotovo neprimetno, ali neumoljivo. 

Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem hitrine, čime se naglašava njena osnovna priroda: kretanje bez zastoja, energija koja ne trpi prepreke. Kod Krolija, Osmica štapova upućuje na govor, svetlost, elektricitet i energiju velike brzine, tj. na sve oblike manifestacije u kojima se impuls prenosi trenutno, bez posredovanja i bez odlaganja.

Astrološki, karti se dovodi u vezu sazvežđe Lire, koje je u starijim tradicijama ponekad predstavljano slikom orla ili sokola koji se munjevito obrušava na plen. Njegova najsjajnija zvezda, Vega (Ushićena), jedna je od najsvetlijih na noćnom nebu. To je bleda, safirna zvezda, smeštena u donjem delu sazvežđa, ali sa izrazitom dominacijom nad okolinom. Prema Ptolomeju, Vega ima prirodu Venere i Merkura: dobročinstvo, idealizam, profinjenost, ozbiljnost i trezvenost, ali i promenljivost, uobraženost i sladostrašće. Upravo zbog te dvoznačne prirode, stari astronomi su ovo sazvežđe nazivali i Grifonom koji pada, simbolom naglog uzleta koji u sebi već nosi mogućnost pada.

Ushićenost, jarost i munjevito ustremljavanje ka cilju nalaze svoju paralelu u biblijskim slikama iznenadnog dolaska i nagle presude. U Prvoj poslanici Solunjanima stoji: „Jer i sami dobro znate da Gospodnji dan dolazi baš kao lopov u noći. Kad budu govorili: ‘Mir i sigurnost!’, tada će ih iznenada zadesiti uništenje…“ (5:2–3). Slično tome, u Apokalipsi se kaže: „Evo, dolazim brzo i donosim platu, da platim svakome prema njegovom delu.“ (22:12). Ove slike ne opisuju kaznu u klasičnom smislu, već iznenadni preokret, događaj koji se odvija brže nego što svest može da se pripremi. U Knjizi zakona, III:42, brzina i nemilosrdnost delovanja dobijaju magijski i ratnički karakter: ne raspravljati, ne ubeđivati, ne govoriti previše, već delovati odlučno i bez zadrške. To je etos Osmice štapova, energija koja se potvrđuje uspehom, a ne argumentom.

Značajno je i to da se upravo Vega, pre oko 14.000 godina, nalazila na mestu zvezde Severnjače. Ona je, dakle, nekada bila oslonac orijentacije i kretanja, što dodatno naglašava simboliku brzog usmeravanja i jasnog pravca. Po mitu, bog Hermes je šetajući obalama Nila pronašao kornjačin oklop i na njegovoj unutrašnjoj strani razapeo žice, stvorivši tako liru. Taj instrument poklonio je Orfeju, čija je muzika imala moć da pokreće, očarava i razara. Nakon Orfejeve smrti, Zevs je, na zahtev Apolona i muza, liru uzdigao na nebo kao znak sile zvuka, ritma i nevidljivog impulsa.

U špilu Sola Buska, Osmica štapova ne prikazuje ljudske figure. Umesto toga, vidimo pažljivo složene štapove u velikoj kofi, uzdignutoj od tla. Ta slika sugeriše energiju koja je već prikupljena, organizovana i spremna za trenutni prenos. Ništa se još nije ispalilo, ali sve je na svom mestu: Osmica štapova je stanje neposredno pre kretanja, trenutak u kojem brzina postoji kao potencijal koji samo čeka povod da se oslobodi.

Sedmica štapova u tarotu

Sedmica štapova - Sola Buska tarot

zvezda Alhita

sazvežđe Corvus (Gavran)

severozapadni horizont

zemljani aspekt Lava

Sedmici štapova odgovara treća dekada Lava, kojom vlada Mars, u sadejstvu arhetipova Kule i Snage. To je faza vatre u kojoj se moć više ne podrazumeva, već mora biti potvrđena kroz otpor. Kula ovde može označavati tvrđavu autoriteta, poziciju dominacije ili već stečeno uporište, ali istovremeno i strukturu koju razara neobuzdana sila, bilo spoljašnja, bilo ona koja dolazi iznutra. Snaga, u ovom kontekstu, nije pitoma ni uravnotežena: ona je napeta, izazvana i stalno na ivici sukoba. Po Pikatriksu, ova dekada se opisuje kao vreme ljubavi, užitka, društvenosti, izbegavanja svađa i pažljivog pristupa poslu. Ta naizgled blaga karakterizacija stoji u oštrom kontrastu sa marsovskom prirodom dekade i upravo u tom rascepu leži unutrašnja napetost Sedmice štapova. Slika koju Pikatriks nudi - mladić sa bičem i tužan, zapušten čovek, ukazuje na asimetriju moći, na situaciju u kojoj jedan princip upravlja, dok drugi trpi, ali i na latentnu opasnost da se dominacija pretvori u okrutnost ili samorazaranje.

Alternativno, Sedmica štapova može se povezati sa sedmom sedmicom leta, periodom kada sunčeva snaga počinje da se troši u neprekidnom dokazivanju sopstvene prevlasti. Zlatna zora ovu kartu naziva Gospodarem odvažnosti, naglašavajući da je reč o hrabrosti koja nije čista ili spokojna, već nametnuta okolnostima. Kod Krolija, Sedmica štapova označava narušavanje ravnoteže i gubitak pouzdanja: borba se ne vodi zato što je željena, već zato što se više ne može izbeći.

Astrološki, karta se dovodi u vezu sa sazvežđem Gavrana. U egipatskoj tradiciji ono nosi ime Her-na, „poraženi neprijatelj“, što već implicira kaznu, pad i posledice greške. U biblijskom simbolizmu, Gavran svedoči o ishodima neposlušnosti autoritetu i narušavanja hijerarhije: „Oko koje se ruga ocu i prezire poslušnost majci iskljuvaće gavrani s potoka i poješće orlovi mladi.“ (Izreke, 30:17). Ova slika ne govori samo o kazni, već o brutalnoj razgradnji samovolje — o gubitku vida, orijentacije i zaštite. Sličan motiv nalazimo i u Knjizi zakona, I:52, gde se upozorava na posledice greške, nemarnosti ili pogrešnog razgraničenja: ako se pomešaju granice, ako se ritual izvede pogrešno ili površno, sledi neminovna odmazda Ra-Hoor-Khuita. Sedmica štapova je upravo ta tačka u kojoj greška više ne ostaje apstraktna, već proizvodi konkretan pritisak i sukob.

U grčkoj mitologiji, ovo sazvežđe se povezuje sa gavranom kojeg je Apolon kaznio zbog oglušavanja o božansku zapovest. Kazna nije bila samo telesna, već ontološka: gavran je izgubio prvobitnu svetlost i postao simbol lošeg znaka, glasnik krivice i opomene. Prema Ptolomeju, uticaj ovog sazvežđa ima prirodu Marsa i Saturna: prepredenost, pohlepu, pronicljivost, osvetoljubivost, lažljivost, agresivnost i strastvenost, ali i sebičnost, materijalizam, strpljenje i dar za propovedanje. Ta kombinacija ukazuje na figuru koja može istrajati pod pritiskom, ali često po cenu etičkog kompromisa.

U špilu Sola Buska, Sedmica štapova prikazuje snažno pogurenu mušku figuru koja na leđima nosi masivne, lepo uređene štapove. Njegovo telo je povijeno, ali teret je uredan i sistematizovan: ovde nije reč o haotičnom naporu, već o nošenju odgovornosti koja je teška upravo zato što je svesno prihvaćena. Sedmica štapova, u tom smislu, označava stanje trajne odbrane, borbu za zadržavanje pozicije i napor koji proizlazi iz potrebe da se sopstvena moć neprestano dokazuje.