„Pošto sama suština pravde i njen razlog postojanja traže da na njoj ne bude ničeg skrivenog, i da je zbog traganja za istinom i njenog pokazivanja prinuđena da se svima prikazuje u punom sjaju pravičnosti, veo, napola sklonjen, nužno mora otkriti tajnu ličnost drugog lika, vešto skrivenu u obliku i pod atributima prvog. Ovaj drugi lik nije niko drugi do Filosofija.“ Fulkaneli, Alhemijska boravišta, tom II, Službeni glasnik, Beograd, 2009, strana 178.
Marseljski špil
Najdžel
Džekson pominje da je Ciceron ideju Pravde odredio kao usklađivanje sa razumom
i prirodnim poretkom stvari. Otud Džekson zaključuje da ona predstavlja
božansku mudrost i ističe platonističku ideju o Pravdi u božanskom umu kao
arhetip Dike u Nusu. Takođe, on dodaje ideju Alberta Velikog o Pravdi kao
mističnom simbolizmu broja 8 (mada je u nekim špilovima ona označena brojem 11) i harmoniji planetarnih sfera sa osmom zvezdanom. Džekson navodi
i Džona Hejdona koji je u poznom XVII veku na ovu temu zapisao da rozenkrojceri
broj 8 smatraju izrazom pravde i punine, što je istovetno poimanju
pitagorejaca. I Agripa je povezivao ovaj broj sa
idejom pravde. Mnogi autori u ovoj karti prepoznaju lik antičke Temis ili
Temide, titanke koja oličava zakon i pravdu. Za stare Grke pravda je bila
božansko načelo univerzalnog poretka, koje je otelovljavala božica Temida, stojeći uz Zevsa, vladara
neba. Temida je bila prikazana kako drži vagu, koja je predstavljala red i
ravnotežu, te mač i lanac, oruđa kazne. U grčkom mitu Temida i Zevs su
imali ćerku po imenu Dike, personifikaciju zemaljske pravde. Pravda, odnosno Temida ili rimska Astrea, ukazuje na sveti poredak svojstven pokoljenju
mitskog Zlatnog doba.
Pravda je
uvek prikazana ženskim likom. To je opšte mesto. Takođe, često je prikazivana
sa uglastim oreolom iznad glave, na primer u špilu Šarla VI. U Pierpont Morgan Bergamo špilu Pravda u desnoj ruci nosi mač a u
levoj vagu, kao simbol nepristrasnog logičkog promišljanja i merenja, i nema povez preko očiju, ali je na karti prisutan plavokosi vitez u crnom oklopu koji jaše belog konja ukrašenog
žutim pokrovom na kome se nalaze petougaoni simboli. U Rozenvald špilu Pravda u
levoj ruci drži mač a u desnoj vagu, a prikazana je kako sedi na četvrtastoj
stolici bez naslona. U Vivil špilu Pravda nosi broj 7, ima krunu, te je prikazana kako sedi, dok se iza njenih leđa
uzdižu velike izbočine poput krila. Kruna je prisutna i na glavi Pravde
Marseljskog tarota, ali ima kružni oblik. Zapravo ta kruna sadrži dva
koncentrična kruga, što ukazuje na hijerarhiju. To može označavati zemaljsku i
nebesku pravdu kojom se ona prva nadahnjuje. Ronald Deker u tome prepoznaje
solarno obeležje te se poziva na Panofskog koji ukazuje na Direrovu grafiku Sol
Justitiae (Sunce pravde) u kojoj ženski lik sedi na lavu i drži vagu i mač.
Naravno, ovo jasno navodi ka Fulkanelijevom objašnjenju. U Marseljskom špilu
Pravda je predstavljena kako sedi na stolici sa visokim naslonima nalik
stubovima (to su ona „krila“). Njena haljina je crvena a pokrov plav, kao u
slučaju Papese i Pustinjaka.
Zlatna zora
Pravdu naziva Kćer Gospodara Istine. Kroli je promenio naziv ove arkane
u Usklađivanje, budući da je on pojam pravde smatrao neprikladnim da
izrazi ideju karte. Po Kroliju, reč „pravda“ nema nikakvo
drugo značenje osim čisto ljudskog, odnosno relativnog. I
prema tome, ideju pravde ne bi trebalo smatrati prirodnom činjenicom, jer priroda nije pravedna, sudeći po bilo kojoj teološkoj ili etičkoj
ideji, ali je zato
priroda tačna. Tako uzevši nemam šta
prigovoriti Kroliju, ali ukoliko uđemo malo dublje u reč, ne u justiciju, nego baš pravdu, spazićemo
mogućnost njenog raščlanjivanja. Tako pravda postaje pra-veda, prekognicija,
praznanje ili prvo znanje, odnosno više znanje. Otud lik koji drži vagu i mač,
ima znanje i višu perspektivu sa koje meri i preseca. Onaj ko je pravedan,
pravednik, tako postaje pra-vednik, praznalac, a ona koja je pravedna, isto
tako može postati i pra-vedma, prastara veštica ili čarobnica starijeg, odnosno
višeg ranga, a takva je često gospodarica sudbine. Priroda je tačna jer pravo
vedi, a bez pravoveđenja nema ni usklađivanja.
Menli
Palmer Hol primećuje da ova arkana uči da samo uravnotežene snage mogu opstati,
a da večna pravda mačem uništava ono što je neuravnoteženo. Mač Pravde ukazuje
na načelo razlikovanja tačnog od netačnog, lažnog od istinitog, svetlog od
tamnog itd. Seli Nikols kaže da je uloga mača da uz pomoć njega prodremo kroz
naslage konfuzija i pogrešnih slika kako bismo otkrili centralnu istinu.
Pravdin mač je nepokretan i usmeren ka nebu. Ta nepokretnost stoji u
suprotnosti prema osetljivim tasovima vage. Oni su, kako kaže Nikols, kao
simboli ženske prijemčivosti i dualnosti, suprotstavljeni beskompromisnom stavu
muškog mača. U krajnjoj liniji sve to poprima falusnu simboliku, gde strogi i
hladnokrvni ženski lik, kao da je u pitanju urolog ili kakva stroga domina,
barata muškim genitalijama.
Načelo
oličeno u egipatskoj boginji Maat ne trpi diskrepance. U knjizi Ljubinke
Radovanović, Velika jednačina – mit i
simbolika starog Egipta, između ostalog, za boginju Maat se kaže da ona
predstavlja sintezu svega najuzvišenijeg, najčistiji pojam svesti i istine, pa
je otud simbolizovana srpom. Pojam pravde je vulgarizovan modernim te
monoteističkim shvatanjima i uslovljenim promišljanjima u nastojanju da se
zadovolji dijapazon koji dozvoljava dogma. Tako danas imamo jedno vulgarno
pravo i galimatijas sudstva, advokata, moralnih gromada i ostalih
izopačenja jednog nekada veoma preciznog i u iskustvu utemeljenog pojma. Pravda
je drevno ravnanje utemeljeno na znanju i poznavanju opštih tokova prirode i
njenih zakonitosti. U Egipatskoj knjizi
mrtvih, bog Tot je taj koji drži vagu na
suđenju pokojniku u Ozirisovoj dvorani. Na jedan tas te vage stavlja se tzv
drugo srce, a na drugi tas pero istine, pero božice Maat. Ukoliko pokojnikovo
srce pretegne, znači da je ono teško, pokvareno, puno vlage, grehova i zagađenosti
koje je čovek pokupio za života. Takvo srce se baca strašnom zmaju Apepu (grčki
Apofis) da ga ovaj proždere. Srce koje je lagano poput perceta zadobija večni
život. Svest o toj ravnoteži, o ravnoteži prirodnog toka, toka svih netera,
jeste u korenu pojma Pravde, pra-ravnanja. To je etička vertikala koja se iz
jednog beskraja pruža u drugi beskraj i vodi dušu kroz večnost.
Ova karta je po atribucijama Zlatne zore, Venera kao Vaga, u kojoj je Saturn u najvišoj tački (stavite Ji đing trigram Nebo iznad geomantijske figure Puella i razmišljajte o tome). Saturn, kao faktor vremena je neophodan sastojak bez kojeg nikakvo usklađivanje nije moguće. Saturn je u obliku glifa T prisutan i na karti Marseljskog špila, tačno ispod vrata ženskog lika koji drži vagu. U Marseljskom špilu, primetićete, Pravda i Prvosveštenica odevene su po istom principu što ih dovodi u međusobnu vezu kao simbole tačnosti i zakonitosti. Kroli kaže da je Usklađivanje ženska dopuna Lude. Egipatska boginja Maat je, po Zlatnoj zori, mitološki lik prikazan na ovoj karti. U Krolijevom špilu ona drži vagu na čijim se tasovima nalaze svedoci u obliku grčkih slova alfa i omega. Kroli ovoj karti pripisuje i ideju karme, takođe i zadovoljenu ženu.
Kabalistički, ova karta može biti dovedena u vezu sa osmom sefirom Drveta života – Hod / Sjaj, koja pripada Merkuru, ali po kabalističkoj doktrini Zlatne zore, budući uparena sa stazom slova lamed, ona povezuje marcijalnu sefiru Strogosti / Geburah sa Tifaretom / Lepotom. Ideja božanske strogosti usredsređena je na mač Pravde. Kao što je rečeno u slučaju Kočija, mač je povezan sa munjom, što ukazuje na njegovo nebesko poreklo. Zato je mač u rukama Pravde izraz delovanja neba. Pravda je nebeska. Na ovo možemo nadovezati opasku Sali Nikols da funkcija Pravde iziskuje duhovnu pronicljivost pre nego intelektualno oštro oko. To što ponekad Pravda ima povez preko očiju, kaže Nikols, znači da na njenu procenu ne utiču detalji, dok lični stav ne može da pokoleba nepristrasnost. U praktičnom smislu kartu Pravda možemo shvatiti i kao upozorenje, na šta ukazuje Elifas Levi, pre svega misleći na upozorenje onima koji kroče na stazu tajne nauke. Pravda kao izraz znaka Vage u izopačenom obliku označava nepravdu i Kuću umiranja.