Sola Buska tarot

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Ideologija tarota" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Pre nego što krenemo u razmatranje malih arkana napravićemo mali osvrt na Sola Buska tarot iz 1491. godine, izrađenog u čast Alfonsa d’Este, vojvode od Ferare povodom njegovog venčanja sa Anom Sforca, unukom Bjanke Marije Viskonti, vojvotkinje od Milana. Ovaj tarot je od velikog značaja za rekonstrukciju izvornog smisla malih arkana na osnovu čijeg dizajna su kasnije u značajnoj meri izrađene male arkane u čuvenom špilu Artura Edvarda Vejta. Neću ovde mnogo ulaziti u istorijat ovih karata, već ću naglasiti ono što je bitno za ovu raspravu. Kao prvo, vredi pomenuti da je jedan od prvih učenjaka koji je proučavao ovaj, u najmanju ruku misteriozni tarot pun skrivenih značenja, bio Leopoldo Cicognara (1787-1834). On je ustanovio, s obzirom na natpis „ANNO AB URBE CONDITA MLXX“ na jednoj od karata, da je reč o jubileju ustanovljavanja grada Venecije. Kako je špil izrađen 1491. godine za posebnu prigodu, on je jednostavno od broja godine izrade oduzeo broj ispisan rimskim ciframa (1070) sa karte broj XIV i dobio 421, što po njemu, predstavlja godinu osnivanja Venecije. Dakle, može se reći da je ovaj tarot, osim za venčanje članove dve moćne familije tog vremena, istovremeno imao svrhu da oda počast i hiljadugodišnjici osnivanja ovog veličanstvenog grada.

Godine 1907, vlasnici ovog sačuvanog špila, aristokratska porodica Buska-Serbeloni, darivala je Britanskom muzeju fotografije ovih karata, pa je sasvim moguće da je upravo gledajući te fotografije inspiraciju za svoj tarot špil našao i Vejt. Pamela Kolman Smit je oslikala tzv Rajder-Vejtov tarot, London 1909, po Vejtovim uputstvima i verovatno ugledajući se na Sola Buska špil sa fotografija u Britanskom muzeju. Stuart Kaplan je u „Enciklopediji tarota“ iz 1978. sugerisao da su male arkane Rajder-Vejtovog špila nastale po uzoru na male arkane Sola Buska tarota, iako su neke od Vejtovih arkana nastale po uzorima iz Mantenja tarokija. Po mišljenju istoričara Đordana Bertija i Sofije Di Vićenco, Sola Buska tarot ima poveznice sa alhemijskom mišlju u doba renesanse. Po Bertijevim rečima, ovaj špil je autentičan rad znanja povezanog sa hermetičko-alhemijskom kulturom Italije XV veka. Međutim, postoje i druga gledišta koja u simbolizmu ovih karata vide ilustraciju hrišćanskih mističnih doktrina. Moguće je da ima i jednog i drugog. Ipak, izdvojio bih opasku koju je izneo Piter Mark Adams u knjizi The Game of Saturn, koji za ovaj tarot kaže da u svom imaginarijumu nema nikakvih dodirnih tačaka sa hrišćanstvom, po čemu ovaj odudara od drugih tarota, bez obzira što ima standardnu strukturu nalik Marseljskom špilu. Velike arkane Sola Buska tarota mahom prikazuju vojne ili vladarske figure sa oružjem i oklopom. 

O autorstvu i idejnom rešenju ovog špila postoji nekoliko spekulacija, ali ono što je neupitno, jeste da ovaj tarot obiluje skrivenim značenjima u stilu fonetske kabale, odnosno argoa. Piter Mark Adams takođe primećuje da mnoga imena upotrebljena kao nazivi velikih arkana ovog tarota potiču iz Plutarhove knjige „Uporedni životi Grka i Rimljana“. Po Adamsu, Sola Buska tarot predstavlja svojevrsno prevođenje raznih literarnih, istorijskih, filozofskih i magijskih izvora u vizuelni format. To znači da je autor ovog tarota, ili njegov idejni inspirator, neka veoma obrazovana, svestrana i upućena ličnost sa pristupom bogatim privatnim bibliotekama u posedu elita, što u to vreme nikako nije mogao biti neko sa margine. Kada smo već kod skrivenih značenja, vredi istaknuti mišljenja istraživača poput Nadije Histi Mudžahid koja tvrdi da je Sola Buska špil svojevrsna nema knjiga – mutus liber, inicijacijska slikovnica jednog italijanskog tajnog društva iz vremena renesanse. U pitanju je Rimska akademija čiji je osnivač bio humanista Pomponio Leto (Julius Pomponius Laetus, 1428-1498). Njegova Akademija, u neku ruku, predstavlja petnaestovekovnu verziju pokreta poznatog kao Iluminati. Sa druge strane, autor Piter Mark Adams je u gore pomenutoj knjizi dokazivao tezu da je ovaj špil u celosti okultne prirode i da njegove karte oslikavaju faze teurgijskog rituala. Šta god da je istina, a nešto slično svakako jeste, osnovano je pretpostaviti da je u pitanju slikovni oblik argoa nekih krugova posvećenika u ezoterijsko i okultno. Namerno nisam pominjao ovaj špil u ranijim razmatranjima jer sam hteo da čitaoci prvo povežu Mantenja taroki sa Marseljskim i pozabave se njihovim međusobnim analogijama, poklapanjima i razmimoilaženjima. Da sam odmah u razmatranje uvrstio i Sola Buska bojim se da bi to unelo zabunu. Za svrhu ovog prikaza prvo ću dati pregled velikih arkana i njihovog mogućeg značenja, uglavnom se oslanjajući na tumačenja savremenih italijanskih proučavaoca tarota Đordana Bertija i Andrea Vitalija:

Mato – Predstavlja ludu i tu je očigledna sličnost sa drugim špilovima. Tu vidimo odrpanca sa gajdama, na čijem levom ramenu stoji crna ptica, verovatno vrana. Piter Mark Adams spekuliše da Mato predstavlja poslednju veliku arkanu u nizu XXI Nabukodonosora u njegovom palom stanju.

I Panfilio – Lik na karti nam je okrenut leđima i nekud žuri (ima krunu na glavi). Zapravo on nas poziva da ga sledimo. Njegovo ime možemo slobodno protumačiti kao „ljubitelj svega“. Po Vitaliju, na karti je prikazan Markus Bebius Pamfilus, (koga ponekad na italijanskom zovu Panfilo), rimski pretor oko 192 p.n.e. (imao je izvršnu moć). Poznat je po tome što je jednom prilikom obezbedio mir u Grčkoj i pripojio Liguriju Rimu bez prolivanja krvi. Zahvaljujući tome pobednička kruna stoji na njegovoj glavi, jer je on jedini koji ju je dobio bez vođenja rata. U tom smislu, Panfilio je poput maga, vešt u političkim trikovima te se može povezati sa kartom Čarobnjak / Opsenar. Piter Mark Adams primećuje da je Panfilio ime lika iz Bokačovog „Dekamerona“ koji upućuje čitaoca da pogleda iza maske, dublje ispod površine, kako bi sagledao pravi karakter ljudi. Po Adamsu, Panfiliov mač podseća na srp što ovaj lik povezuje sa prirodom Saturna. Inače, takav mač koristili su Kartaginjani, a njihovo glavno božanstvo je Baal Hamon, bog plodnosti i vegetacije, poznat po obredu žrtvovanja dece. Adams takođe pominje humanistu i pesnika Panfilija Sasa (Panfilio Sasso) iz Modene kome je u vreme pretpostavljenog nastanka Sola Buska špila suđeno zbog podsticanja i instruisanja jedne lokalne žene na bavljenje magijom.

II Postumio – Na ovoj karti reč je o rimskom konzulu Luciju Postumiusu Albinusu. Poginuo je u borbi protiv galskih plemena i Hanibala oko 216 p.n.e. Neprijatelji su mu otsekli glavu, odneli je u svoj hram i optočili zlatom u religijsko-magijske svrhe. Zato je na karti pokazana pozlaćena lobanja istaknuta na stubu. Lik na štitu ima palmino drvo i zvezdu, simbole Kartagine. Piter Mark Adams zapaža da ova karta opisuje ritualno ubistvo. Takođe, on povezuje simbolizam ove karte, odnosno spuštenu baklju koju lik drži u ruci, sa petim, lunarnim stepenom mitraističkog posvećenja zvanog cautopates, čija je priroda akvatička.

 

III Lenpio – Lik sa ove karte nema očiglednu poveznicu sa nekom ličnošću od značaja u istoriji, a ključevi tumačenja ove karte nisu očigledni, osim činjenice da lik na karti jednom rukom zatvara oko da bi video drugim, što po Andrei Vitaliju ukazuje na izvesnog rimskog vojnika Leniusa Straboa koji je prvi počeo sa korišćenjem kaveza za ptice i pritom je imao strabizam. Pa ipak, Piter Mark Adams primećuje ritualnu pozu prikazanog lika, koji, navodno, započinje obred.

IV Mario – Bilo je više Mariusa u starom Rimu. Andrea Vitali smatra da je ovde reč o Kajusu Marijusu, uspešnom vojskovođi. U pitanju je Caius Marius, 157 p.n.e. – 86 p.n.e., rimski konzul i general, protivnik diktatora Sule (Lucius Cornelius Sulla Felix, 138 p.n.e. – 78 p.n.e). Krila na njegovom šlemu predstavljaju pobedu, što ukazuje na prirodu Marsa. Lik nosi i koplje sa crvenom zastavom, što po Vitaliju označava simbol Mariusove osvete nad Sulom. Vitali u liku ove karte prepoznaje kartu Car.

V Catulo – Andrea Vitali u liku ove karte prepoznaje rimskog konzula koji je okončao prvi Punski rat oteravši Kartaginjane sa Egejskog mora, a to je Gaj Lutacije Katul. U ruci drži skalu, simbol pravde, što ovaj lik automatski povezuje sa kartom Pravda. Takođe, na karti je prikazan i dugačak štap sa crvenom kapom na vrhu što označava slobodu od ropstva ili kastinske potčinjenosti. Katul je prvi iz plebejske familije Lutacija koji je postao konzul, što ovu kartu stavlja u kontekst emancipatorskog simbolizma. Piter Mark Adams primećuje da je Katulova noga ranjena, što ukazuje na hromost, te otud ova karta može biti povezana sa prirodom Saturna.

VI Sesto – Andrea Vitali u liku na karti prepoznaje Sekstusa Pompeja, sina Pompeja Velikog (Gnaeus Pompeius Magnus, 106 pn.e. – 48 p.n.e., rimski general i državnik, u velikoj meri zaslužan za preobražaj Rimske republike u imperiju). Sekstus se borio protiv Cezara, što ga je odvelo u preranu smrt. Lik na karti u ruci drži dugačku baklju i sa tugom, ali smireno gleda u plamen. Ova karta ukazuje na tragediju, preranu smrt, ali nema čvrstih pokazatelja za povezivanje sa nekom kartom iz standardnog špila. Lik ove karte drži baklju uspravnu što ukazuje na sličnost sa simbolikom šestog, solarnog stepena mitraističkog posvećenja – lucifer ili cautes. S obzirom da na stopalima ima mala krila, Sesto može biti povezan sa planetarnom prirodom Merkura.

VII Deotauro, odnosno, kako piše na karti Deo Tauro (božji bik). Po Vitaliju, lik prikazan na karti je Deitarus Filoromajos, vladar Galatije u Maloj Aziji i odani vazal Rima. On je lažno optužen od strane svog nećaka da kuje zaveru za ubistvo Cezara. U procesu pred Cezarom i rimskim senatorima, njega je branio čuveni Ciceron, hvalivši njegove vrline. Ova karta ukazuje na karakternu osobu punu vrlina. S obzirom da lik na karti sedi na tronu koji ima točkove, nosi skiptar i krunu od lovorike, teoretski ovu kartu možemo povezati sa kartom Kočije, međutim, u samom imenu imamo odrednicu koja ukazuje na bika – bikoubica, mitraizam? Deotauro je prikazan iz profila, i otkriva nam svoju desnu stranu. Takođe, njegov točak je ukrašen listom pored koga su upisana dva slova S i C (senatus consultum).

VIII Nerone – Nema sumnje, karta prikazuje cara Nerona koji je palio sirotinjske delove Rima kada je stradalo mnogo ljudi u požarima. Motiv karte je neviđena surovost gde je prikazan rastrojen ratnik, razbarušene kose (štit i kaciga su mu na zemlji, pored njega, dok njegovo koplje pada), zauzet bacanjem malog deteta u vatru. Surovost, sadizam, beskrupuloznost, zluradost, nepravda, infanticid ili jednostavno smrt, a možda i žrtvovanje deteta. Na smrt deteta asocira motka koja je prikazana pored surovog lika, a na čijem vrhu su dugačkim kanapima privezane loptice. U pitanju je stara rimska dečja igračka za igru zvanu tintinabula. Te loptice su poput zvečki, ispunjene orašastim plodovima. Takve jednostavne igračke su u to vreme bile polagane u dečje grobnice da bi se deca njima igrala u zagrobnom svetu. Za Pitera Marka Adamsa ovde je reč o obrednom žrtvovanju deteta, a što je drevni, mračni običaj osoben za saturnijanski magijski mentalitet. Takođe, valja istaknuti sličnost ove sa kartom XIII Catone, na kojima oba lika mogu biti jedan, jer su istovetno odevene. I što je zanimljivo, Nerone i Catone su obojica učesnici bitke između Rimljana i Kartaginjana u kojoj je ubijen i obezglavljen Hanibalov brat Hasdrubal.

IX Falco – Na karti je prikazan krunisani bradati lik koji u jednoj ruci drži skiptar (simbol moći), ali je na takođe na kolenima (njegov štit i šlem leže na zemlji). Poraženi i poniženi kralj. Neke dublje analogije povodom ove karte nisu mi poznate.

X Venturio – U istoriji Rima nije bio poznat niko pod imenom Venturio. Lik prikazan na ovoj karti ima sve merkurovske osobine (krilate čizme, štit, koplje, karakterističnu kapu), što Andrea Vitali povezuje sa sudbinom jer, navodno, sve je u rukama Fatuma ili Fortune. Upravo takav asocijativni niz dovodi ovu kartu u vezu sa Točak sreće. Lik na karti u levoj ruci drži koplje dok mu je desna blago podignuta kao znak pozdrava. Očito je u pitanju ritualni gest.

XI Tulio – Na karti je prikazan lik koji drži dugačku baklju. Tullius se može sa latinskog prevesti kao predvodnik. Takođe to je ime stare rimske porodice čiji je najpoznatiji predstavnik bio slavni govornik, državnik, filozof i pravnik Ciceron. Na osnovu Ciceronovog lika možemo naslutiti značenje ove karte, pa u tom smislu ona predstavlja moć reči i principa, veštu odbranu ili zastupanje. Zaista je teško povezati ovu kartu sa nekom kartom iz standardnog špila. Tulio, poput Sesta, ali više u obrednoj pozi, drži uspravnu baklju, u čemu prepoznajemo šesti, solarni stepen mitraističkog posvećenja, nazvan lucifer ili cautes.

XII Carbone – Đordano Berti pretpostavlja da se u ovoj karti može prepoznati Ludoviko Karbone, hermetista, humanista i retor iz Ferare. Andrea Vitali u liku ove karte vidi ličnost iz perioda antičkog Rima, a to je Gaj Papirije Karbo, koji je smatran izdajnikom, što ovu kartu automatski povezuje sa kartom Obešeni. Da je u pitanju pre ličnost iz antike nego iz XV veka, ukazuje i rimski natpis na karti S.P.Q.R. Ova karta umnogome podseća na Pustinjaka, ali takođe u gornjem levom uglu je prikazan Mesec. Na karti je prikazan starac koji se oslanja na dugačak štap dok u desnoj ruci drži lampu sa uljem koje gori. Tu vidimo bekstvo, odustajanje, usamljenički put, samostalnost. Karakterističan detalj na karti predstavlja mesec u opadanju u gornjem levom uglu. Lik na karti se obraća opadajućem mesecu, što asocira na crnomagijsko delovanje, ili kako kaže Piter Mark Adams, na delu je čin materijalizacije.

XIII Catone – Po Đordanu Bertiju, ova karta može biti poistovećena sa kartom Smrt u standardnom tarotu, jer je Katon ili Kato bio poznat po nepodmitljivosti, principijelnosti, tvrdoglavosti i suprotstavljanju Cezaru. Takođe, pokušao je ili je izvršio samoubistvo. U „Božanskoj komediji“, Dante ga je postavio kao čuvara Čistilišta. Asocijacije su tradicija, moral, etika, čast, samoubistvo iz časti, ili samožrtvovanje, načelno požrtvovanost. Zanimljivu stvar na ovoj karti predstavlja odrubljena masivna ljudska glava probodena kopljem kroz njeno levo oko koja leži pored levog stopala prikazanog lika. U gornjem desnom uglu postavljena je osmokraka zvezda sa koje padaju zraci (nalik kapima koje se pojavljuju u Marseljskom špilu). Pomenuta glava, sugeriše Piter Mark Adams, može označavati Algol, zvezdu malignog uticaja, poznatu i kao Đavolova glava, što lika sa karte stavlja u poziciju mitskog Perseja koji je obezglavio Meduzu Gorgonu. Lik sa karte u ruci drži natpis TRAHOR FATIS (vođen sudbinom). Isti natpis pojavljuje se i na kartama As diskova (gde je pored natpisa prikazana osmokraka zvezda), i As kupova. Ovaj natpis, ali nepotpun, nalazi se i na karti II Postumio, na dnu njegovog štita, u obliku RFATIS, što može predstavljati igru slova radi obeležavanja reči FRATIS (brat). Takođe, valja naglastiti i da na samoj arkani XIII ovaj natpis ima okrnjen ali indikativan oblik ORFATIS po kome padaju zvezdane kapi. Postoji mišljenje da bi ove kapi mogle predstavljati rep komete. Imajmo na umu da je u Evropi 1472. godine, prolazak komete bio vidljiv tačno 59 dana, počev od od Božića.

XIV Bocho / Bacho – Na ovoj karti prikazan je lik koji kleči ali u pozi zakletve, poput ratnika koji sada svoju lojalnost nudi nekom drugom. Ova karta, po Đordanu Bertiju, može biti povezana sa kartom Obešeni u standardnom tarotu, jer se odnosi na Bokusa Prvog, kralja Mauritanije u doba rimske vladavine u Severnoj Africi. Vladao je u periodu između 110 p.n.e do 80 p.n.e. Poznat je po tome što je izdao svoga zeta Jugurtu, kralja Numidije, i predao ga Rimljanima. Referenca: Jugurtski rat između Numidije (današnji severni Alžir) i Rima, vođen od 112 p.n.e. do 106 p.n.e. Međutim, imajmo na umu da je u belgijskom tarotu lik zvan Bako često zamenjivao kartu Papa. Asocijacije: raskidanje saveza, promena saveznika ili partnera, prevara ili prelazak na drugu stranu itd.

XV Metelo – Lik na karti predstavlja rimskog konzula i poznatog vojnog stratega koji se zvao Lucius Caecilius Metellus. Ovde nosi krilatu kapu, ima bradu, u jednoj ruci drži skeptar na čijem je vrhu posađen globus u plamenu. Ovde možemo prepoznati kartu Đavo. U prilog tome ide i činjenica da je Metelova kapa tipična za sledbenike kulta boga Mitre čija je jedna od uloga bila prometejskog, luciferskog tipa (bakljonoša). U hrišćanskom poimanju to je znamenje Lucifera, odnosno đavola. Piter Mark Adams u ovoj karti prepoznaje pozu invokacije. Kao i na karti Deo Tauro, tako i ovde imamo slova S i C postavljene na maloj zastavici koju nosi Metelo.

XVI Olivo – Na karti vidimo krunisanog mladića i Sunce u gornjem desnom uglu te otud može biti povezana sa arkanom Sunce, ali ovde ima očigledne aluzije na filozofsko (alhemijsko) zlato koje je takođe predstavljeno Suncem, dok je u donjem desnom uglu prikazan mali bazilisk. Bazilisk predstavlja sastojak neophodan za pripremu filozofskog zlata.

XVII Ipeo – Ova karta prikazuje krilatog starca u pozi molitve okrenutog ka krilatoj glavi pobodenoj na visok štap. Ovaj lik umnogome podseća na lik sa sedamnaeste karte Viskonti A tarota, a koji je povezan sa poznatom kartom Zvezda. U neku ruku, krilati lik jeste majstor svih zanata, označava sposobnost i samoodrživost, znanje te posvećenost višim stvarima duha. Andrea Vitali ovaj lik povezuje sa grčkim sofistom Hipijom iz V veka p.n.e. Na karti je prisutna krilata glava, jedan od simbola Kronosa (Saturna). Piter Mark Adams ukazuje da ova karta govori o božanskoj zaposednutosti.

XVIII Lentulo – Na karti je predstavljen starac koji naslonjen na neki sto ili komodu, drži lepo oblikovanu baklju u ruci i gleda u plamen. Vitali u tom liku prepoznaje mudraca i upravitelja kulturnog života Rima, a čije je Publije Kornelius Lentulus iz stare rimske patricijske familije Kornelija. Bio je Ciceronov savremenik. Gledanje u plamen ukazuje na proroštvo i vizije.

XIX Sabino – Krunisani lik koji u jednoj ruci drži štap a u drugoj kacigu i gleda gore. Vitali u tom liku prepoznaje tajanstvenu ličnost Teofilusa Sabinusa (a čiji je identitet i uopšte postojanje teško utvrditi), kome su posvećena „Jevanđelje po Luki“ i „Dela Apostolska“. Verovatno taj imaginarni lik predstavlja zajedničko ime za prve preobraćenike u hrišćanstvo, ali to je puko naklapanje. Vitali ovoj karti pridružuje Sunce iz klasičnog tarota.

XX Nenbroto – Na karti je predstavljen lik koji pokušava da se zaštiti od ognjenog mlaza ili (udara groma) koji silazi sa nebesa. U pozadini vidimo stub koji se urušava. Na tlu je polomljena kruna. Aluzija na kartu Kula je jasna. Može označavati katastrofu, udes, tiraniju, gubitak odnosno gubitak vlasti ili moći – pala mu je kruna s glave. Nenbroto je Nimrod. U Danteovoj Božanskoj komediji, kažnjen je u Paklu, jer je svojom arogancijom oličenoj u Kuli Vavilonskoj prouzrokovao Božju kaznu koja je onemogućila jezičko jedinstvo i mogućnost univerzalne komunikacije čovečanstva.

XXI Nabuchodenasor (Nabukodonosor) – Lik sa štapom u ruci koji gleda dole, iznad njega je zvezdani globus sa grifonom. Aluzija na kartu Svet. Nabukodonosor je takođe biblijski lik, vladar Vavilona, poznat po uništenju i pljački Solomonovog hrama u Jerusalimu u VII veku p.n.e. Ono što je zanimljivo na ovoj karti jeste prisustvo himerične životinje grifona (lav i orao), koja po nekim poznim srednjovekovnim tumačenjim označava dvojnu prirodu Hrista – ljudsku i božansku. Na ovoj karti grifon je postavljen na nebeskom globusu i nalazi se iznad Nabukodonosorove glave.

Kako je poznato, pojedine male arkane Sola Buska tarota takođe nose određeno istorijsko značenje. Na primer, na karti Kralj mačeva stoji natpis Alecxandro M i odnosi se na Aleksandra Makedonskog. Vitez mačeva (Amone) prikazuje Zevsa Amona, Aleksandrovog mitskog oca, po proročištu iz oaze u Sivi (Egipat). Kraljica mačeva (Olinpia) je majka Aleksandra Velikog – Olimpija. Vitez pehara (Natanabo) je mag Naptanabus, koji je, navodno, pored Aristotela, takođe bio učitelj Aleksandru Velikom, a po nekim legendama čak i njegov otac. Zapravo reč je o poslednjem vladaru tridesete i poslednje autentične egipatske dinastije, nakon koje su tom zemljom vladali Grci. Dakle, na slici je prikazan poslednji faraon Egipta pre grčkog osvajanja, Nektanebo II (380 p.n.e. – 340 p.n.e.). Na Dvojci diskova, pretpostavlja se, prikazan je Erkole Prvi D’este (1431-1505), vojvoda od Ferare. Po školi mišljenja koju zastupaju Đordano Berti i Laura Gnaćolini, dinari u Sola Buska špilu načelno označavaju novac, materijalnu bazu, ali primećuju da pojedine karte imaju i navodnu alhemijsku komponentu. Tako je, recimo, na karti Desetka pehara, prikazan lik koji podseća na portret Hermesa Trismegistusa iz knjige Secreta secretorum philosophorum koji je nacrtao venecijanski slikar Lazaro Bastijani (1429-1512) u poznim 1470-tim. Dalje, Trojka štapova pokazuje glavu probodenu sa tri štapa, koja podseća na neophodnost tajnovitosti alhemijskog znanja. Indikativno je i to što prikazana glava umesto ušiju ima krila (simbol Merkura filozofa), dok su joj usta zatvorena vencem. Takođe i Trojka mačeva ima zanimljivu simboliku jer prikazuje srce probodeno sa tri mača koji ukazuju na tri alhemijska metala – zlato, srebro i živu. Srce probodeno mačevima neodoljivo podseća na stil četrdeset rozenkrojcerskih amblema Daniela Kramera, objavljenih 1617. godine, grupisanih u četiri dekade. The Rosicrucian Emblems of Daniel Cramer, Phanes Press, 1991 (sa komentarom Adama Meklina).

Međutim, Andrea Vitali ukazuje na mišljenje profesora Majkla S. Hauarda sa Stjet univerziteta u Njujorku da dato alhemijsko tumačenje zamagljuje mogućnost nekih drugačijih tumačenja. Na primeru Desetke pehara prikazani lik sa turbanom može predstavljati i sefardskog trgovca i lihvara koji su u to vreme bivali sve češće prisutni na severu Italije. Lik je okružen bogatstvom, što ukazuje da ono može biti izgubljeno u svakom trenutku. Isto tako i trojke malih arkana mogu biti protumačene u ključu hrišćanskog poimanja, jer ukazuju na Sveto trojstvo i detalje iz života samog Isusa Hrista. I opet, profesor Hauard se dotiče pomenute Trojke mačeva te je stavlja u kontekst uobičajenog motiva italijanske umetnosti XIV i XV veka da prikazuje srce probodeno zracima, mačevima, strelama i sl. Verovatno je u pitanju sekvenca iz „Ispovesti“ Svetog Avgustina: Ti probijaš naša srca strelama tvoje ljubavi (Saggitaveras tu cor nostrum caritate). Otud je moguće da motiv ove karte sledi tu tradiciju. Profesor Hauard u tom kontekstu pominje firentinskog umetnika Filipo Lipija čija jedna slika, između ostalog, sadrži motiv srca probodenog sa tri zraka koja izviru iz vizije Trojstva. Ako ova scena može da izazove alhemijske asocijacije, očigledno onda može i teološke. Pomisao da na jednom nivou, ponekad između teološkog i alhemijskog možemo staviti znak jednakosti, odvela bi nas u jedno veliko i posve drugačije polje istraživanja, ali zamolio bih čitaoce da negde pohrane i takvu mogućnost. U smislu verskog simbolizma, srce probodeno sa tri mača (ili zracima) ukazuje da Strogost Oca posreduje Sveti Duh koji se spušta na Sina u trenutku njegovog krštenja. Time Otac određuje iskupljenje čovečanstva žrtvom Sina. To opet može biti predstavljeno u alhemijskom ključu. Nigredo je tama greha. Albedo je belina golubice (Duh). Rubedo je krv Iskupitelja. Ishod svega toga je, naravno, spasenje predstavljeno krunom ili vencem. Dakle, gde je god moguće neku kartu tumačiti u alhemijskom ključu, moguće je i u teološkom i obrnuto. Međutim, time se pristup tumačenju ne iscrpljuje. 

Između ostalog, Andrea Vitali ističe pristup matematičara i istoričara tarota Maura Kjapinija. Kjapiniju je za oko zapalo to što mnoge karte Sola Buska špila na sebi imaju natpise, što je protumačio kao anagrame, budući da mnogi od tih natpisa sadrže pravopisne greške. Na primer, karta Kraljica pehara ima natpis Polisena, umesto Polissena; Kraljica mačeva je Olinpia, umesto Olimpia; Vitez novčića je Sarafino, umesto Serafino itd. Kjapini kaže da su te greške namerno napravljene kako bi posmatrača navele da otkrije nešto skriveno. Kjapini daje sledeće primere: Fransoa Rable se potpisivao kao Alcofribas Nasier; Pietro Aretino kao Partenio Etiro. Rešavanjem anagrama sa dvorskih karata Sola Buska špila te se stvari razotkrivaju. Recimo, što se tiče pehara, imamo Viteza Natanaba, Kraljicu Polisenu i Kralja čije je ime Lucio Cecilio R. Kjapini to rešava kao l'ocio lucica pianto a l'insano bere, što je fraza koja savetuje umerenost u piću, a što se može odnositi na sve u životu. Ukoliko isti postupak sprovedemo na sve četiri klase dvorskih karata dobićemo moralnu pouku vezanu za svaku od četiri kardinalne vrline. As novčića takođe sadrži natpis na štitu koji visoko pridržava anđeo u liku deteta: Servir chi persevera infin otiene (Onaj ko istrajava postiže svoj cilj). To je podržano drugim natpisom koji u donjem levom uglu pridržava drugi anđeo: Trahor Fatis (prepuštam se sudbini). Tako dobijamo anagram Ho trist' a far per servire Rino Fieschi Venetian (Uradio sam ovaj posao za Venecijanca Rina Fiješčija). I zaista, posao je odrađen fantastično.