 |
| artist Laura Stoltsvärd |
NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa
Poznato je da najstariji zanat na svetu
ima svoje kultne, religijske pa i magijske korene. U ovom odeljku hteo bih osvetliti
magijski aspekt prostitucije, ne kakva je ona sada, već u njenim prvobitnim
oblicima i svrhama. Baveći se pitanjem magijske prostitucije, odmah bih se
ogradio od izraza „prostitucija“ jer taj pojam podrazumeva javno izlaganje
njenih aktera. Otud izraz javna kuća.
Tzv sveta prostitucija, kao i običajna prostitucija, jesu međufaze
istorijskog razvoja, da bismo naposletku dobili ono što imamo još od antike:
puku seksualnu eksploataciju. Prvobitna prostitucija zapravo i nije bila
prostitucija u istorijski poznatom smislu, niti je bila javna, već je počela
kao rukavac u suštini vampirskog magijskog delovanja. Dakle, koreni fenomena
prostitucije su vampirske prirode a koji su kasnije pridobili kultni i
religijski značaj. Isprva je kurva bila posve magijsko biće, sukubi pod
kontrolom kakvog opakog vrača ili čarobnjaka, koji ju je koristio kao sredstvo
za uzimanje životne energije od drugih ljudi. Takođe, kurva je bila
veštica-vampirica, kojoj nije bila neophodna nikakva fantomska posrednica nego
je sama uzimala šta je i kako htela. Tek je kasnije kurvom postala sveštenica i
proročica te naposletku ono što se u istorijskom svedočenju smatra
prostitutkom, obična kurva, što predstavlja posledicu profanizacije i
svojevrsne demokratizacije aktivnosti koja manipuliše seksualnošću.
Zamislimo sliku magijskih bordela kojima
vladaju slepe sile u službi energetskih vampira koji isisavaju seme muškaraca i
njihovu životnu energiju te tako održavaju svoje i bitisanje svojih gospodara.
U toj gotovo arhetipskoj slici, bordel je mesto razmene. U još starijem uzoru
imamo legende o strašnim vešticama koje su se pretvarale u lepe i mlade devojke
te zavodile razne junake, spavale sa njima i ubijale ih. Taj motiv je u korenu
čitave današnje industrije seksa, prostitucije i pornografije. Ta opaka čarobnica
održava svoju dugovečnost uzimanjem životne energije zavođenjem muškaraca. U
ekstremnijem obliku ona ih ubija, ali takođe, praktičnosti radi, ona svojim
seksualnim umećem čini da joj muškarci dobrovoljno predaju svoju energiju. Tako
joj dolaze mnogi a ona vlada njima. Osim seksualnog umeća čarobnica vlada i
pomoću drugih veština: proricanja, isceljivanja, droga, bajanja i stvaranjem
opsesija. Time ona izlazi iz opskurnosti i zločina u društveno prihvatljiv
oblik. Iz tog prvobitnog društveno prihvatljivog oblika rađa se sveta
prostitucija a iz nje običajna. Kurva postaje sveštenica sa ulogom u kultu
plodnosti. U klasičnoj knjizi na temu prostitucije o sveštenicama-prostitutkama
zapadnoafričke tradicije kaže se:
„Sveštenice nikada ne stupaju u brak, niti se može za sveštenicu platiti glavarina. Čini se da je razlog tome, što sveštenica pripada bogu kojem služi te ne može postati vlasništvo muškarca, kao što je to slučaj s udatim ženama. Ta se zabrana odnosi samo na brak, a sveštenici se ne zabranjuju seksualni odnosi.“ „U vavilonskom epu o Gilgamešu, Ištar, boginja plodnosti, ujedno je i boginja prostitucije. Njene podanice, svete bludnice, učestvovale su u svečanostima koje su simbolizovale plodnost i pri tom se podavale štovaocima.“ Fernando Henriques, Historija prostitucije, Epoha, Zagreb, 1968, str 31.
Sveštenice koje su služile u hramovima
svete prostitucije tretirane su gotovo kao svetice. Deca koju bi one rađale
bila su deca bogova, posebno ukoliko su rađana kada je Mesec u nekoj posebnoj
fazi, kada je neka zvezda na nebu itd. Sveštenica-prostitutka u suštini
predstavlja arhetip tarot arkane Prvosveštenica, ona koja čuva ključeve
mudrosti, koja je skrivena iza vela itd. U tom smislu su hramovi u svojstvu
javnih kuća bili betili svetosti. Ovo može konvencionalnom mentalitetu zvučati
blasfemično, međutim, setimo se da je sve ono što je u jednom trenutku
proglašeno nečistim, bogohulnim, perverznim ili bolesnim, nekada bilo sveto.
Tako su recimo i homoseksualne kurve zapravo bili sveštenici, često puta
kastrati. Imajmo na umu da su uškopljenici bili Kibelini i Astartini
sveštenici. Nije li to slično što i celibat asketizma? Muškarac-čarobnjak koji
postane žena stiče veliku moć, pridobija magijsku moć svojstvenu ženama. Otud
drevni homoseksualac, odnosno transseksualac nije nikakav izopačenik nego
svetac. Upravo ga njegova homoseksualnost a potom i uškopljenost čini
izuzetnim, odnosno čini osnovu na kojoj gradi svoj magijski identitet. O tome
Fernando Henrikez kaže:
„Ti su šamani glasoviti po moćima koja im se pridaju. Takva bi se praksa mogla tumačiti time da se ona magična svojstva koja se često pridaju ženama prenose takvim imitiranjem na muškarca. Drugi je aspekt da se muškarac u dodiru sa svetom duhova pretvaranjem u titularnu ženu odriče svoje muškaračke ličnosti i tako stiče imunitet. Sveti ljudi pri hramovima često su nastupali i kao homoseksualne prostitutke.“ Fernando Henriques, isto, str 29.
Današnji trend transseksualizma je
psihički odjek tih običaja koji silovito izbija u ovo vreme seksualnih sloboda
usled popuštanja represivnog morala i prodora emancipatorskih ideologija
utemeljenih na kontrainicijacijskim ezoterijskim načelima. Uzgred, podsetio bih
na jedan detalj iz Kastanedinih knjiga, kada on opisuje jednog drevnog
meksičkog šamana, koji je i nakon dve hiljade godina i dalje na čudesan način
živ, nakon što je uspeo pobeći iz zatočeništva tzv neorganskih bića jednostavno
pretvorivši se u ženu. Kao žensko on njima više nije bio zanimljiv pa im je
tako utekao te potom održavao svoju dugovečnost pokazujući čarobnjacima
Kastanedine loze neke položaje skupne tačke u zamenu za malo vitalne
energije. Tu je tanka linija koja bi takvu, u biti posve magijsku osobu, mogla
povezati sa vampirskim i magijskim korenima prostitucije. Kurva je ta veštica,
čarobnica, vampirica, koja u zamenu za svoje seksualne ili kakve druge usluge,
vidovnjačke, magijske, od određenih ljudi uzima energiju, seme, krv i tako
održava svoju vitalnost i dugovečnost. Oblik javnog izlaganja, dakle
prostituisanje u užem smislu reči, samo je odraz, oponašanje tog prvobitnog
magijsko-vampirskog odnosa. Kao sveštenica, kurva i dalje zadržava taj magijski
veo, tu vezu sa onostranim, sa svetom duhova i bogova, dok obična kurva biva
samo telo te biva žrtva trgovaca belim robljem.
Takođe, postoji veza između
prostitucije, odnosno heterizma, inicijacije i smrti. Kirka, kao čarobnica,
odnosno hetera-čarobnica, bila je ta koja je, kako to primećuje Karolj Kerenji,
Odiseju otkrila put u podzemlje. U knjizi „Kćeri Sunca“ Kerenji kaže da
heterstvo ima veze sa smrtnim i podzemnim, pa u tom smislu pominje sirene.
Smrtno i podzemno, kaže Kerenji, povezuju Kirku sa htonskim dubinama, daleko
više nego što bi to samo po sebi učinilo materinstvo. Takođe, imamo pojavu
poput tantričke suvasini, odnosno partnerke u seksomagijskoj praksi i obredima.
To jeste jedan od rukavaca svete prostitucije, ali one su daleko od onoga što
se danas smatra kurvom. Te žene nisu kurve nego svetice jer služe buđenju
božanske svesti kod muškaraca. Zamislite sada u ovoj našoj civilizaciji javnu
kuću čija je svrha ne da služi prostom iživljavanju ili gašenju strasti, nego
da kultiviše duh i diže svest svojih posetilaca. Tada bi javne kuće zaista
postale betili svetosti - ljudi bi iz njih izlazili bolji nego onda kada su u njih
ušli, jer kako kaže Alister Kroli - savršeni orgazam za sobom ne ostavlja
pohotu.
