Tuesday, August 8, 2017

O delovanju astralnog svetla

Stvarnost je beskraj koji se zgnusnuo oko nas tvoreći utisak stabilnosti. Tradicija Istoka uči nas da je stvarnost iluzija. Međutim, o kakvoj je stvarnosti tu reč? Mi smo nekako naučeni na podrazumevanje toga da je ova stvarnost opsena te da postoji neka viša, neiluzorna prava stvarnost. Težeći višoj stvarnosti obično previđamo mogućnost da je svaka stvarnost opsena. Svaki put kada se beskraj nekako zgusne ovaploti se stvarnost. Svest može bitisati u ne-stvarnosti, ali za to stanje ne možemo reći da je postojanje u pravom smislu reči. Egzistencija je skopčana sa stvarnošću o kakvoj god stvarnosti da je reč, nižoj ili višoj. Možemo postojati u više stvarnosti simultano, ali ne možemo izvan bilo kakve stvarnosti. Dakle, stvaranje iluzije jeste uslov postojanja. Izvan iluzije je nepostojanje. Istovremeno postojanje i nepostojanje podrazumeva svest u i izvan iluzije, odnosno dvostruku pažnju. 

U pozadini našeg ovozemaljskog postojanja nalazi se fenomen u okultizmu poznat kao astralna svetlost. Sfinga je simbol astralne svetlosti koja postoji kroz četiri modaliteta koja odgovaraju tradicionalno shvaćenim elementima: Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja. Tako shvaćeni elementi nisu stanja materije nego stanja astralne svetlosti. Peti element nema astralnu prirodu. Načelno astral nije tek ravan, nije tek nekakva dimenzija postojanja, nego je živa tvar, duša Zemlje, svetlost različitog intenziteta, sačinjena od bezbroj entiteta i inteligencija. Njegova suštinska priroda je vatrena, tačnije svetlosna. Svaki astralni element ima svog čuvara, odnosno daimona koji predstavlja izraz celokupne prirode tog elementa. Po svojoj prirodi, elementi su osnove od kojih su sačinjene materijalne stvari, žive ili nežive, organske i neorganske.

Yaroslav Gerzhedovich
Daimoni elemenata, svi izuzev daimona Vazduha, proterani su u središte Zemlje, kontinuiranim magijskim delovanjem monoteizma a potom i sekularizma. Ti daimoni su u neku ruku uspavani. Posledica toga je razređena moć magije u naše vreme. Magovi prošlosti, dok su daimoni elemenata bili budni i aktivni, mogli su prikupiti velike količine astralnog svetla i manipulisati njime, zgušnjavajući ga i razređujući po volji, stvarajući čudesa i materijalizacije. Danas to više nije moguće u meri kako je to bilo moguće u prošlosti jer su presečene mogućnosti komunikacije sa proteranim daimonima. Ono što je danas moguće jesu manipulacije imaginacijom, manipulacije vazdušnim elementom, mnjenjem, klimom, atmosferom, psihičkim stanjima, mentalnim projekcijama itd. Sa magijske tačke gledišta, aktuelne klimatske promene su izraz takvog stanja stvari. Svi su vladari-čuvari elemenata mogli biti proterani istorijskim razvojem čovečanstva, ali ne i čuvar elementa vazduha, kome smo u eri vladavine Razuma, poverili sudbinu u ruke. Sa tačke gledišta magijske ravnoteže to uopšte nije dobro, jer posredstvom inteligencija vazdušnog elementa, na jedan vulgaran način, vodeći umovi čovečanstva pokušavaju ovladati i silama elemenata čiji su vladari-čuvari udaljeni iz neposredne komunikacije ljudi. Današnji magovi, posredstvom elementa Vazduha, pristupaju silinama drugih elemenata. Današnja nauka, pristupa prirodi samo sa stajališta racionalnog mentaliteta a što predstavlja derivat forme mentis čija je priroda saobrazna elementu Vazduha. To se sve poklapa sa duhom vremena i sa nastupajućom astrološko-magijskom erom Vodolije, čija je priroda takođe vazdušna, vođena inteligencijama Saturna, čija je priroda istovremeno konzervativna i revolucionarna. 

Ovo je doba anarhije i svojevrsnog anarhističkog dogmatizma. Taj anarho-dogmatizam vidljiv je u parolama revolucionarnih anarhista, čiji je najpoznatiji oblik: Sloboda, Jednakost, Bratstvo. To su izopačenja drevnog simbolizma iz legende o ubistvu arhitekte Solomonovog hrama Hirama Abifa (oblik legende o ubijenom i vaskrslom božanstvu). Anarhistička sloboda je iskrivljenje načela lenjira, a što se ovaploćuje kroz nabujalu seksualizaciju, sloboda za pohotu i strasti ma koje vrste. Anarhistička jednakost je iskrivljenje načela uglomera, a što se ovaploćuje kroz degradaciju istorijskih tradicija. Anarhističko bratstvo je iskrivljenje načela čekićaa što se ovaploćuje kroz razorna zamahivanja teškog malja. Političko-ideološke refleksije tih iskrivljenja su krivi lenjir (neo)liberalizma i (neo)kolonijalizma, netačan uglomer komunizma/socijalizma i manijakalni čekić fašizma/nacizma/nacionalizma. Sve su to izopačene refleksije umirućeg eona Riba u kontekstu prosijavanja kroz astralne modalitete elementa Vazduha.
Yaroslav Gerzhedovich
Oni koji obožavaju Istinu i predstavljaju je kao Svetlost, koji podučavaju jednu filozofiju, koji uče realnost, koji tolerišu sve oblike vere, koji negiraju hijerarhiju, imaju za cilj da predvode čovečanstvo i ljudsku inteligenciju jednim postepenim putem, sistemom korak-po-korak - ka vladavini Razuma. Oni su druga strana medalje onih koji obožavaju Reč Objave i sve šta proizilazi iz toga i čija je racionalizacija vere utrla put uspostavljanju vladavine RazumaObožavanje Istine je apsurdno, jer Istina nije Svetlost, a ludost je Svetlost obožavati. Setimo se mističnih reči poslednjeg objavljenog otkrovenja: 
"The Khabs is in the Khu, not the Khu in the Khabs. Worship then the Khabs, and behold my light shed over you!" (AL, I:8,9)
Vera od ljudi stvara magarce - da nose žrvanj greha ili da pod strašnim kletvama budu izgnani u pustinju, da budu žrtve, da se žrtvuju, da budu žrtvovani. Setimo se mističnih reči ponovo: 
"These are fools that men adore; both their Gods & their men are fools." (AL, I:11)
"I give unimaginable joys on earth: certainty, not faith, while in life, upon death; peace unutterable, rest, ecstasy; nor do I demand aught in sacrifice." (AL, I:58)
Posledica negiranja hijerarhije jeste uzdizanje robova i robovskih bogova. Setimo se mističnih reči još jednom:
"Therefore the kings of the earth shall be Kings for ever: the slaves shall serve. There is none that shall be cast down or lifted up: all is ever as it was." (AL, II:58)
Oni koji Razum slove za Istinu, koji teže vladavini Razuma, proizvode zbrku mentalnih psina, koncepata, regulacija, projekcija, procena. Povodom toga setimo se mističnih reči koje opominju: 
"He shall fall down into the pit called Because, and there he shall perish with the dogs of Reason. Now a curse upon Because and his kin! May Because be accursed for ever! If Will stops and cries Why, invoking Because, then Will stops & does nought. If Power asks why, then is Power weakness. Also reason is a lie; for there is a factor infinite & unknown; & all their words are skew-wise. Enough of Because! Be he damned for a dog!" (AL, II:27-33)
Oni koji uče realnost, koji teže da stvarnost spoznaju i budu utemeljeni u njoj, rade zaludan posao, jer stvarnost je fluidna. Oni stvarnost vide u brojevima i kroz brojeve, ali previđaju ono što mistične reči poručuju: 
"Every number is infinite; there is no difference." (AL, I:4)
Oni koji smatraju sebe pozvanima da predvode neka se sete mističnih reči po poslednji put: 
"Let my servants be few & secret: they shall rule the many & the known." (AL, I:10)
"Yet there are masked ones my servants: it may be that yonder beggar is a King. A King may choose his garment as he will: there is no certain test: but a beggar cannot hide his poverty. Beware therefore! Love all, lest perchance is a King concealed! Say you so? Fool! If he be a King, thou canst not hurt him." (AL, II:58,59)
Pomenuta izopačenja drevnih doktrina posledica su prirode sveta u kome bitiše ljudski element. Fantomske refleksije svetlosne postavke sveta zavode ljudski um, delimično dajući za pravo onima koji govore o satanskoj prirodi ovoga sveta. Elifas Levi je za Satanu rekao da to nije osoba, nije bog, nego duh i poistovetio ga sa astralnim svetlom koje opasuje Zemlju, podsećajući na simboličnu figuru uroborosa, zmije koja ustima hvata sopstveni rep. Isus je rekao da je đavo lažov poput svog oca. Odnosno, astralna svetlost je lažljiva, varljiva, zavarava um, jer zadržava i reflektuje mnoštvo slika koje imaginacija emituje u različitim perceptivnim i emotivnim stanjima čoveka. Po Leviju, astralna svetlost, odnosno veliki magijski agens, jeste medijum koji prožima sve što postoji na Zemlji, tj Zemlju samu. U tom smislu možemo nagađati imaju li druge planete astralnu svetlost, ili postoji li astralna svetlost izvan Zemlje. U to sada ne bih ulazio. Verujem da jeste tako, ali rasprava o tome bi nas suviše udaljila od osnovne niti koju ovde obrazlažem a svela bi se na puku spekulaciju. 

Naravno, ne želim zagovarati svojevrsni manihejizam, niti mislim da je ovaj svet na neki način zao, ahrimanski i sl. Ono što ostavlja utisak ahrimanskog jeste izgubljenost ljudske inteligencije u moru astralne svetlosti i plimi utisaka. Kao da su zvezde pale u kakvo uzavrelo more obrevši se u nebrojenim gustim mrežama magijskih lanaca. To su zvezde čija je volja uspavana a inteligencija sputana, akutno stanje čovečanstva. Astralna svetlost, premrežena magijskim lancima, jeste sredstvo stvaranja i uništenja. Trenutak početka takvog stanja u bibliji je opisano iskonskim grehom prvobitnih ljudi čija je posledica pad, odnosno izgon iz Rajskog vrta, što je jedna prilično pogrešno shvaćena alegorija. Levi je povodom toga rekao da je Adamov pad bio posledica erotske intoksikacije nakon čega je ljudska vrsta postala izložena dejstvu fatalnog svetla. Naime, prvobitni Rajski vrt je stvarao određenu vrstu zaštite, držeći ljudska bića van domašaja astralnog trovanja, ali ta zaštita nije bila potpuna, budući da nije mogla delovati protiv ljudske znatiželje. Posledica izloženosti astralnom svetlu je mogućnost greške. Inteligencija je navedena da pogreši, a što je u religijskom tumačenju poprimilo razmere metafizičkog greha kao posebne kategorije. Svetlo je opčinilo čula i uznemirilo imaginaciju. Poremećena ravnoteža imaginacije izazvala je fatalna oštećenja u astralnom omotaču ljudske zvezde u čemu se krije uzrok smrti. Ljudsko astralno obličje postalo je podložno topljenju i razlaganju od strane astralne svetlosti (Kastaneda je to nazvao stalnim udarima kotrljajuće sile). Ljudska percepcija izgubila je oštrinu i pouzdanost, utemeljujući se na fluidnim pozicijama. Činjenica je da astralno svetlo teži dezintegraciji i apsorpciji entiteta. To je u njegovoj prirodi. Istovremeno, ono teži da ispuni oblik. Otud to svetlo neprestano stvara i razgrađuje oblike. Ono utiče na volju ali je i podložno uticaju volje. 

Za kraj ovog poglavlja, podsetimo se reči velikog Elifasa Levija kojim on objašnjava prirodu astralnog svetla: 
"Astralna svetlost zagrejava, osvetljava, magnetizuje, privlači, odbija, oživljava, uništava, zgušnjava, razdvaja, lomi i sjedinjuje, pod impulsom moćnih volja. Bog ju je stvorio prvog dana, kada je rekao: Neka bude svetlost. Ova sila sama po sebi je slepa, ali njome upravljaju Egregori, tj gospodari duša, ili, drugim rečima, energični i aktivni duhovi." (Eliphas Levi, The History of Magic)