Magijska struja Božanske revolucije katastrofe

Nikolas Kalmakof

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

„Jer ako ti to ne učiniš svojom voljom, onda ćemo to Mi učiniti uprkos tvojoj volji.“

Alister Kroli, Liber Cheth Vel Valum Abiegni

 

Aspiranti Božanske revolucije katastrofe nosioci su jedne osobene magijske struje čija je svrha po osnovnim polazištima slična nekim pretpostavkama lurijanske kabale. Naime, reč je o obnovi ili popravci sveta putem njegovog uništenja, u čemu nalazim sličnosti sa šabatajskom strujom, koja predstavlja ekstreman oblik antinomijskog radikalizma. Naravno, u mojim vizijama i snovima, ideja revolucije i njenih nosilaca nema veze sa jevrejstvom, njegovim kreativnim alternativama ili pak antisemitizmom, niti sa iluminizmom. Šta konkretno znači uništenje sveta? I kako je to uopšte moguće? Zar nije apsurdno popravljati nešto nakon što je ono uništeno? Da bih to objasnio moram prvo početi od svojevrsne strukture revolucionarne struje.

Postoji unutrašnji i spoljašnji prsten revolucionara i aspiranata božanske revolucije. Unutrašnji prsten čine sanjači / proroci, a spoljašnji oni koji deluju u svetu. Ove poslednje nazvaću operativcima. Povrh ta dva prstena imamo i nepostojeći treći prsten, koji zapravo i nije prsten, nego je tu pre reč o prisustvu koje čine inteligencije nevidljive i nepristupačne ljudskom uobičajenom poimanju i opažanju. Te inteligencije, međutim, imaju svoje predstavnike koji se povremeno mogu ovaplotiti i njih ću nazvati glasnicima. Dakle, očitavamo jednu određenu, uslovno rečeno, strukturu, iako je u praksi zapravo i nema. Tu strukturu možemo predstaviti simbolom kruga sa tačkom u središtu. Kružnicu čine operativci, tačku predstavljaju sanjači / proroci, dok inteligencije prisustva, odnosno glasnici, imaju uporište u apstrakciji, odnosno tamo gde tačka postaje ništavilo. Sada bivaju jasniji obrisi trijade koja je ustrojena na način koji ima svoju analogiju sa dijagramom kabalističkog Drveta života. Glasnici se mogu uporediti sa vrhovnom trijadom Drveta,. Sanjači / proroci su Ruah. Dno dijagrama Drveta, odnosno sefira Malkut, označava aspirante, simpatizere, propagandiste i „korisne idiote“ Božanske revolucije katastrofe.

Ovde bih naglasio razliku između dve vrste aspiranata: one koji teže ulasku u krug operativaca, i onih koji teže da postanu glasnici. Ključnu ulogu u preobražaju nižih aspiranata u operativce igraju muški posvećenici, dok kod viših aspiranata tome doprinose posebne žene. Te posebne žene nisu ljudska bića na način kako mi uobičajeno poimamo ljudskost. One jesu i nisu ljudska bića. Uporedio bih ih sa valkirama. One ne pripadaju Revoluciji, nisu adepti, nisu posvećenici, uglavnom nisu prošle kroz faze razvoja ili preobražaja, nisu deo ovog sveta, nego su deo sistema sveta na čiju podršku aspirant u nekoj meri može računati. Zato ova knjiga, i načelno Božanska revolucija katastrofe, nije namenjena ženama već isključivo muškarcima, jer, da u određenoj izmeni parafraziram Krolija: aspiranti su muškarci, valkire su žene. Njihova uloga je da potaknu preobražaj višeg aspiranta, iz reda sanjača i proroka, u glasnike. One su Majke, mi smo Sinovi. Očevi su oni sanjači i proroci koji upućuju niže aspirante u red operativaca. Otud jedan Otac ima samo jednog Sina, jer je takvo pravilo nasleđivanja, da bi se sprečilo stvaranje zajednice, bratstva, organizacije. U pogledu odnosa žena i Božanske revolucije katastrofe, nemam nikakva praktična saznanja o tome, osim da izuzetno žene mogu postati „valkire“, odnosno „majke“ koje prevode muški element „preko“, ali putevi ženskog preobražaja u tu svrhu meni nisu poznati. 

 
Kao neko ko o revoluciji piše te je na neki način propagira, pisac ovih redova samoga sebe svrstava u Malkut, nivo na kome obavlja posao propagandiste. Međutim, imajmo u vidu da Malkut predstavlja četvorostruko kraljevstvo, odnosno svet sačinjen od četiri elementa: Vatre, Vode, Vazduha i Zemlje. Kako sam sebe naveo kao propagandistu, red bi bilo da objasnim šta to zapravo znači. Poput svih koji spram Božanske revolucije katastrofe stoje u ulozi svojevrsnih dobrovoljaca, a što nivo Malkuta obuhvata, tako je i propagandista slobodan, odnosno nevezan revolucionarnim zavetima koji su magijske prirode te posve neraskidivi. Zašto su neraskidivi? Zato što inicijacija nižeg aspiranta podrazumeva dodeljivanje određenog entiteta koji ima zadatak da pazi na posvećenika, da mu pomaže, upućuje ga, ali i da ga uništi ukoliko ovaj pokuša da prekrši inicijacijski zavet.

Propagandisti odgovara element Vode, budući da on govori, piše i prima saznanja sa višeg nivoa posredstvom ogledala koje predstavlja Mesec, tj lunarna sefira Jesod. Niži aspirant predstavlja element Vatre u Malkutu te je kao takav predodređen ka operativnim nivoima, pod uslovom da ostvari zavet. Simpatizeri su Vazduh te su kao takvi, odnosno neodlučni, osuđeni da se čitavog života vrte u krug ne stižući nigde i ne postižući praktično ništa. Oni su nesposobni za zavetništvo, životni fokus i disciplinu koja sve to iziskuje. Naposletku imamo „korisne idiote“ čija je priroda saobrazna elementu Zemlje. Oni su poput ludaka ili budala, predodređeni za sve i ništa. Mogu postići najvišu apstrakciju te postati glasnici ili uroniti u najdublje tmine. Za njih jednostavno nema pravila te ponekad predstavljaju svojevrsne medijume kroz koje govore dublji aspekti Božanske revolucije katastrofe a da oni toga uopšte nisu svesni. Simpatizeri i niži aspiranti svesno pokušavaju da se približe revoluciji, imaju želju i ambiciju da joj se pridruže, dok su propagandisti i korisni idioti protiv svoje volje k njoj privučeni.

Iz svega navedenog biva jasno da se revolucionarem ne može postati, ne može se zaslužiti nekakvim naporom, radom, samousavršavanjem, vežbama, meditacijom, tehnikama i raznim oblicima usredsređenosti na tzv lični razvoj. Ona ne prima prijave niti uvažava preporuke. Bivaš deo Božanske revolucije katastrofe onda kada se, potaknut zovom sila revolucije, setiš da je to tvoja prava priroda, pa samim tim i tvoja istinska volja. Oni čija to nije istinska volja i priroda nikada i nikako ne mogu stupiti u dodir sa silama revolucije. Sila koja pokreće revoluciju vrši odabir. Zapravo tu uopšte nije reč o nekakvom odabiru nego o prepoznavanju. Adept i Bog se međusobno prepoznaju i nekako stope. Neki ljudi su za to predodređeni a neki nisu. Neki ljudi slede svoje preodređenosti jer su ih otkrili i potpuno se okrenuli ka njima. Oblika predodređenosti ima onoliko koliko je u univerzumu sila koje učestvuju u njegovoj izgradnji, održavanju i uništenju. Koliko je onih koji su rođeni kao mikrokosmos toliko je i oblika predodređenosti. Dakle, viši ili niži aspirant, propagandista i korisni idiot mogu postati operativci, sanjači / proroci ili glasnici samo ukoliko taj poziv prepoznaju kao svoju pravu prirodu.

Sada kada smo razmotrili magijsko-inicijacijske pretpostavke Božanske revolucije katastrofe pokušao bih odgovoriti na pitanje koje sam postavio u prvom pasusu ovog odeljka. Kako svet može biti uništen i nakon toga prepravljen? Kako neka opskurna magijska struktura, koja i nije struktura, to može učiniti? Načelno, to je posao svih magijskih struktura bez obzira o kakvim je strukturama reč, bile one graditeljske, svetle, benigne ili izopačene. Svaka od njih svakodnevno uništava i uspostavlja novi svet. Kada kažem svet, na tragu Karlosa Kastanede, podrazumevam opšti opažajno-iskustveni proizvod čvrsto uspostavljene usklađenosti ljudskih percepcija i tumačenja. Teško je odrediti kada je i na koji način ta usklađenost postignuta, ali se sa svakim novim pokoljenjem iznova izgrađuje. Magijske sile aktivno i u kontinuitetu usmeravaju proces opšteg opažajno-iskustvenog i interpretativnog usklađivanja svakog ljudskog bića na način koji većina ljudi uopšte nije ni svesna. Uništenje i obnova sveta odnose se na ljudski svet, odnosno na svet koji tvore ljudske svesti u svojoj sveukupnosti. Iz perspektive ljudskih bića ljudski svet je mahom sav svet, čak i tamo gde ljudska noga nikada nije kročila. Iako se taj svet sporo menja (posmatrano sa ljudske tačke gledišta), ipak sve to može biti u trenutku izmenjeno. Božanska revolucija katastrofe cilja upravo ka smeni bogova a što jeste slično sa onim o čemu su pisali Lavkraft i Kroli. Ta smena dešava se upravo sada.

Evo kako je Hauard Filips Lavkraft u svojoj priči „Danvički užas“ prikazao paradigmu promene. 

„Ne bi trebalo ni pomisliti (...) da je čovek najstariji ili poslednji među gospodarima Zemlje, ili da uobičajena masa života i materije svetom sama hodi. Stari su bili, Stari jesu, Stari će biti. Ne u prostorima koji su nama poznati, nego između njih, Stari hodaju hladni i praiskonski, bezdimenzionalni i nama nevidljivi. Jog-Sotot zna pravu kapiju. Jog-Sotot je ključ i čuvar te kapije. Prošlost, sadašnjost, budućnost, sve je to jedno u Jog-Sototu. On zna gde su se Stari u davna vremena probijali i gde će svoj prolaz opet da probiju. On zna gde su oni polja Zemlje gazili i gde ih gaze sad, i zašto ih niko ne može videti dok to rade. Po mirisu Njihovom mogu ljudi ponekad znati da su Oni blizu, ali Njihov izgled ne može nijedan čovek znati, osim po izgledu onih koji su potomci Njihovi među ljudima, a takvih ima mnogo vrsta, i izgledom se pružaju od najvernije slike čoveka, do onog oblika bez lika i supstance koji je oblik Njihov. Hodaju neviđeni i gnusni po onim pustim mestima gde su izgovorene reči i gde su Rituali uz urlike izvedeni u odgovarajuće Doba. Vetar benavi glasovima Njihovim, a Zemlja mrmlja svešću Njihovom. Šumu povijaju i gradove drobe, a ipak ne može ni šuma ni grad videti ruku koja udara. Kadat, u hladnoj pustinji, znao je Njih, ali koji čovek danas zna za Kadat? Ledena pustinja Juga i potonula ostrva Okeana sadrže kamenove sa urezanim pečatom Njihovim, ali ko je video taj duboko zamrznuti grad ili zapečaćene kule odavno ovenčane morskom travom i školjkama? Veliki Ktulu je Njihov rođak, ipak ih može samo mutno videti on. Ia! Šub-Nigurat! Kao nešto ogavno poznaćete ih. Njihova ruka je na grlima vašim, a ipak ih ne vidite, a Njihova naseobina jedna je te ista kao i prag vaš što ga branite. Jog-Sotot je ključ kapije na kojoj se sfere susreću. Čovek vlada tamo gde su Oni nekad vladali. Oni će uskoro vladati tu gde čovek sad vlada. Posle leta je zima, posle zime leto. Oni čekaju stpljivi i moćni, jer će Oni ovde vladati ponovo.“ Hauard Filips Lavkraft, Nekronomikon (odabrane priče priredio Dejan Ognjanović), Everest media, Beograd, 2008, str 335.