Saturday, November 16, 2019

O religiji, magiji i ezoterijskim kristalizacijama (autor Dorijan Nuaj)

O seksualnom monoteizmu i ludilu sistema
Sanjao sam da se iznenada pojavio nekakav Seksualni Monoteizam čije je osnovno obeležje prevazilaženje podvojenosti između religije i seksualnosti. Seksualni Monoteizam je izvršio inverziju formule istorijskog restriktivnog monoteizma, uvodeći pravilo da religija više ne uređuje seksualnost nego seksualnost uređuje religiju.
Proročica Hanifa iz Hadramauta polaganjem ruku isceljivala je polne bolesti, a dahom praćenim Rečju Objave lečila je karakternu izopačenost ljudi. Inšallat, inšanat...
Ludilo i razum koračaju ruku pod ruku. Na primer, tekfirizam je vesnik autentične islamske sekularizacije...
Racionalizam u teologiji ima za posledicu stvaranja ludila u društvenoj praksi, a u ludilu društvene prakse, uostalom kao i u svakom drugom ludilu, ima nekakvog sistema.

O papi i đavolu
Snage revolucionarne subverzije u Evropi samo su iskoristile jaz između Krune i Crkve, jaz nastao željom demonske lunarne prirode papstva da ospori primat solarne carske i kraljevske centralne pozicije. Crkva se oglušila o versku naredbu „caru carevo“, poželevši svetovnu moć. Posledica posezanja za moći je sunovrat hrišćanstva, opadanje Krune i Crkve u korist Oligarhije. U tarot arkanama su Papa i Đavo veliki drugari. Obojica imaju po dvoje na uzici.

O svetim hostijama i bogoviđenju
Ljudi su uglavnom nesposobni da donose odluke, nebitno jesu li te odluke moralne ili nemoralne. U svetlu krajnjeg ishoda vidimo da su ljudske odluke mahom mortalne. Oni misle da odlučuju. A i Sveti Otac bi trebalo da zna kako produkcija vrhunske religiozne estetike privlači ljude, a osim toga i upotreba psihoaktivnih hostija svakako bi imala pozitivan efekat u pogledu opšte moralizacije kako pastve tako i sveštenstva. Pobožnost i crkvenost bi imali sasvim drugačiji smisao i mnogo veći odziv kada bi u tim hostijama i svetim vodicama bilo rastvoreno malo LSD-a, da i prost svet vidi Boga.

O blagoslovima
Kada sveštenik, koji ima pravo da deli blagoslove, poseti javnu kuću, onda tu nije reč o običnoj nego o svetoj prostituciji.
Tu moju misao prokomentarisa jedan moj bivši kolega: „Bolje da blagoslovi javnu kuću nego obdanište.“

O zaveštanju dogmata
„Dogma je dala gotske katedrale, neprevaziđenu umetnost i večitu filozofiju, a slobodni um nije odmakao dalje od trčanja za novcem, marketinga i jebavanja ko s kim stigne.“ Reče jedan moj prijatelj.
I tu se nadovezah... Slobodni um je dao nebodere poslovnih zgrada, nuklearno naoružanje, gomile đubreta i šoping molove. Dogmatični incestuozni papa Aleksandar VI bio je mecena jednom homoseksualnom Mikelanđelu, dok liberalne fondacije sponzorišu lepo napisane izveštaje sa jasno preciziranim budžetskim stavkama a koje pišu ljudi slabog seksualnog senzibiliteta.

O svetogrđu
Postoje dve škole magijskog mišljenja: prva, ona hrišćanska, koja kaže da se treba moliti za ljude na vlasti da im Bog podari pameti; druga, satanistička - da na njih valja bacati zle čini. Po meni obe su nekako ekstremne pa zato zagovaram srednji put. Eto, onomad upalih u crkvi sveću za jednog živućeg, ali u onom delu za mrtve. Kada se živom čoveku upali sveća kao za pokojnika, onda je duša mirna onom ko sveću pali a na onog drugog ide sav nemir.

O sveštenstvu
Digla se kuka i motika po društvenim mrežama na sveštenike koji uživaju u životu i luksuzu. Šta vam smetaju popovi u džipovima, audijima, bmw-ima, mečkama, a? Jesu li vama oteli? Uspešni ljudi, zarađuju, završili bogoslovski megafrend fakultet i sad furaju. Imao je pravo onaj Konstantinović - duh fejsbuk palanke! Uspeh ne praštaju, emancipaciju još manje. Projuri pop u audiju sa plavušom nagizdan bogougodnim kajlama, a oni cokću i krste se. Bože, zavidnog li sveta....
„I ti automobili su kršteni za razliku od većine ovde.“ - dobaci jedan kolega.
Takoe, prijatelju! Dokon pop jariće krsti, a poslovan mečku!
Potom se ubaci drugi: „Ne voze popovi mašine zato što vole, nego da bi raskrinkavali zavist obezbožene sirotinje. Osim toga, ne bi bilo lepo ni da se gorde svojom skromnošću.“
Ako smatrate da bi sveštenik, u materijalnom smislu, trebalo da bude skroman, onda vi ne razumete svrhu i prirodu sveštenstva. Sveštenik je pre svega analni karakter. On prikuplja stvari i tezauriše ih mećanjem u dupe. Primerice, sveštenikov „audi“ je u njegovom anusu. Od pamtiveka je ta kasta prikupljala i čuvala zlato, žito, iće i piće. To je zajedničko sveštenstvu svih religija odvajkada. Licemerno je i ignorantski sa naše strane što od (analnih) sveštenika očekujemo da neguju falusni mentalitet mistika. Mistik je taj ko je skroman, a ne sveštenik, jer sveštenik je pozvan da održava poredak, a mistik da ga menja ili da se od istog distancira. Stoga imajte ovo na umu kada sledeći put vidite popa u besnim kolima sa napućenom plastičarkom. On je faktor stabilnosti.

O poreklu iluminata
Na pomen Hora bečkih dečaka ne mogu a da ne uzmem u obzir svu tu muku, stenjanje, škrgut zuba, rektalne podlive, životne traume, stres rigorozne selekcije, veliki trud i nadasve talenat - da se pojeći anđeoskim glasom slavi danteovska vizija Pakla. Štros-Kanovi njihovog detinjstva, ti volšebni dreseri, zadovoljno trljaju... ruke! Maestralno!
Prvi iluminati su u detinjstvu bili zlostavljani od strane sveštenstva. Konkretno, bavarske iluminate su kao decu zlostavljali jezuiti, otud sva ta iluminatska edipovska fama oceubistva, osporavanje falusnog autoriteta Crkve... Sve to ima svoje.

O čudnim putevima Gospodnjim
I tako upoznah jednog baptistu. Već nakon nekoliko sekundi našeg razgovora njemu beše pomalo neprijatno. Pitao sam ga u čemu je razlika između baptista i analbaptista? Nisam posebno naglašavao ono L, ali ga jesam razgovetno izgovorio. Onda je on ponovio, u nameri da nekako potre ono što je čuo kao da nije čuo: „Pa razlika između baptista i anabaptista je...“ I zaista, po ko zna koji put se pokazalo kako su čudni putevi Gospodnji...

O osveštanim hedovima
Digla se hajka po medijima i društvenim mrežama na jednog popa koji je dilovao travu. Jaka stvar! Toliki dileri i nikom ništa, a diže se kuka i motika na sirotog palanačkog popa. Ako se može osveštati voda, razni predmeti, svijetlo oružje, pa možete li onda zamisliti duhovne efekte osveštane trave? Kamo sreće da se jerarhija uzme u pamet i okrene ćurak ka svetom travarstvu. Toliki mašrumi neosveštani, sve prirodno, organsko, sakralno, vapi za promenom svesti... Mediokriteti prosto ne zaslužuju osveštane hedove!

O silasku goluba
Da bi se čovečanstvo vratilo sa bespovratnog puta u katastrofu, neophodno je ponovo uvesti državnu religiju, ali ne onu religiju kakvu znamo, punu kontradikcija i solomonskih rešenja, nego onu koja iziskuje ritualno žrtvovanje ljudi. E tada će se bogovi konačno umilostiviti...
Ova mi je misao prošla kroz glavu dok sam gledao kako su gavranovi pocepali goluba na sred glavne ulice. Saturnove ptice oglođaše Venerinu, samo krila ostadoše da svedoče o „silasku Goluba“.

O ritualnom žrtvovanju
Zaista živimo u zatucanim vremenima. Danas bi socijalne službe oduzele Avramovog sina Isaka od oca rođenoga, samo zato što je ovaj hteo da ga žrtvuje, slušajući glas svog nevidljivog boga. Zato danas, umesto krvnih žrtvi, bogovima nudimo energizovane imaginacijske konstrukte i impregnirane derivate koji samo glume ono pravo - žrtvu. Institucionalizacija ritualnog žrtvovanja je rešenje za većinu problema koje mori savremeno demokratsko društvo, jer ponovo uspostavlja kosmički poredak i legitimizuje društveno ustrojstvo. Tada građanin bespogovorno poštuje vlast koja uvek može da ga baci pod nož u slavu nekog boga. ABRAHADABRA!

O popovima pedofilima Neke sile u dubokoj zapadnoj crkvi imaju agendu sistematskog seksualnog zlostavljanja dečaka kako bi posledična izopačenja njihove psihe kultivisali u pravcu izrazite psihopatologije da bi oni kada odrastu bili dobri vojnici crkve zaduženi za njene prljave poslove.

O Hermesovom zakonu
Ako je stanje u kome se nalazi ovaj materijalni svet posledica stanja u višim, suptilnijim svetovima, onda je ovaj svet zaista najbolji od svih mogućih svetova. Prosto se čoveku ne mili da ode, ili je nešto trulo u Hermesovom zakonu!

O luciferijanskoj gnozi i ateizmu
Moj prijatelj Zemunac izjavio je: „Najveći naučnici u istoriji (Ajnštajn, Njutn, Tesla...) su verovali u Boga, a moji prijatelji ateisti i dalje misle da je ateizam dokaz poznavanja nauke.“
Rekoh, Ajnštajn je bio kabalista, Njutn alhemičar, a Tesla njuejdžer koji je čenelovao izume. Ta vera u Boga bila je samo pokriće za praktikovanje luciferijanske gnoze. Njihov bog je Lucifer, što znači da su ateisti u pravu jer negiraju oficijelnog Boga, ali su u krivu jer ne vide božanske prerogative Lucifera koje su videli Ajnštajn, Njutn i Tesla.
No, Zemunac dalje nastavi: „Nastavak je da dragi mi ateisti VERUJU u to da racio i suva logika mogu objasniti sve pojave u univerzumu.
Na to doskoči jedan vickasti: „Budućnost ateizma je luciferijanizam, samo oni to još ne znaju, pogotovo kada počnemo sami sebe modifikovati.“
Zemunac na to dodade: „Taj oficijelni bog je izgleda mnogima služio kao pokriće a malo kome kao otkriće.“
Oficijelni bog, rekoh, pruža utehu a ne spoznaju.

O oslobađanju masona u čoveku
Sloboda za male zidare!
„U svakom detetu čuči mali mason. Samo ga se mora osloboditi.“ Reče brat Volt Dizni, trijestrojka.
I vaistinu, kada bi se deca od malih nogu učila Moralu-i-Dogmi, umesto Nemoralu-i-Relativizmu, da ne drvim dalje, kakve bi posledice tog pravca bile po pitanju moralnog oblikovanja i poboljšanja čovečanstva? Svet bi bio upravo onakav kakvim sam ga zamišljao u sedmom razredu čitajući Kosmos Karla Segana - ali cvrc! Naposletku, lako je njemu, mislim Dizniju, on je zaleđen.
Ako je primanje u ložu oslabađanje malog masona, koji po rođenju leži skriven u čoveku, onda bi to bilo i neko drugo primanje/oslobađanje. Mali musliman, mali pravoslavac, mali katolik, mali mormon, mali Đokica, mali Budo, mali hasid, mali svesnokrišnost, mali tamte-vamte...
U svakom detetu čuči mali tetan, samo ga se mora osloboditi! Rekli bi sajentolozi.
U svakom detetu čuči mali šehid, samo ga se mora u zrak dignuti! Rekli bi drugovi iz Kalifata.
U svakom detetu čuči mali ajvaz, samo.... Rekli bi braća krolijevci.
U svakom detetu... čika... svećenik... khm... bez komentara.
Ma šta čučalo u svakom detetu, odrasli to uglavnom upropaste. Zbirni efekat generacijskog upropaštavanja je iščezavanje ljudskih bića. Moguće je usavršavanje odabranih pojedinaca, ali čovečanstva - nikako! - osim ukoliko čovečanstvo ne čine upravo odabrani pojedinci, ali onda nije reč o čovečanstvu nego o brojčano neznatnoj skupini ljudskih bića. Na primer, svedimo sedam milijardi na par hiljada...

O astroveganima
Kako postati astrovegan? To me pitanje muči već 12 sekundi... Priznajem, ovo je jedna prilično glupa izjava, ali iza koje stoji plemenita misao. Recimo, svaka planeta ima svoje biljke, ima ih i svaki zodijački znak, gotovo svako vidljivo sazvežđe ili neka konkretna zvezda. Na osnovu toga, na osnovu trenutne nebeske konstelacije, priprema se jelovnik. Eto, u tom grmu leži astrovegan. No, ne smetnimo sa uma da čovek isto tako može postati i astrokarnivor ili astrokanibal, odnosno astroseksualni kanibal! O zar se i to može!? Znate, astroseksualni kanibal je persona koja se drži pravila za uje(b)st kada je planetarni raspored košer za te stvari. Seks kao hrana i hrana kao seks, ali strogo onda kada su Venera i Mesec tamo gde treba.

O kontrainicijaciji
Kako se čuva tajna (u ezoterijskom smislu)? Tako što se stvori mnoštvo falsifikata.
Eve me (kontra)inicijacijo!

O darovima sudbinskih sila
Ekstaza je ludilo.
Nadahnuće je smrt.
Kreativnost je psihoza.
To su darovi sudbinskih sila...

Predskazanije
Glas reče: „Sudbina je Volja.“
Od severozapada ka jugoistoku nebom propara munja. Oblaci zauzeše borbenu poziciju...

O besmrtnosti
I eto baš se sada podsetih kako je lako prepustiti se osećaju besmrtnosti. Niko nas ne sprečava da usmerimo svest u tom pravcu. Za početak to je jednostavno lelujavo maštarenje, ali ko to zaista čini?

Karmička meditacija
Čini zlo i dobrim će ti se vratiti.
Nekim ljudima i zaista...

Hekatin san
Odoh u Had a tamo me sačekaše seni žena umrlih na porođaju. One se pretvaraju u strašne utvare bez očiju. Pa ipak one mogu mnogo toga učiniti za žive, dobro ili loše. Stara je to magija, starija od svih bogova čija imena znamo.
Eto kakvi mi snovi dolaze kad spavam glavom okrenutom ka zapadu. Ima u tom zagrobnom ahetipskom Zapadu izvrnuti pupak sveta, oličen velikom lobanjom. Ta lobanja, stalno poprskana svežom krvlju, nasađena je na jednu stenu i drži osu donjeg sveta.

O kosmičkim Mađaricama
Sve ljudske (i humanoidne) rase, kulture i civilizacije koje postoje, koje su postojale i koje će postojati na Zemlji, eho su ljudskih (i humanoidnih) rasa, kultura i civilizacija koje postoje, koje su postojale i koje će postojati negde u kosmosu. Dakle, moja fantazija o kosmičkim Mađaricama nije bez osnova.
Na to se javi jedna maserka: „Deretić bi ovde odkunjao novu teoriju Kosmosa. Nekad se pitam, a znajući da pomenuti postoji, da li su Delfi ostali bez halucinogenih gasova? Nešto mi treće oko govori da tamo leti odlazi na snif.“
Halucinogeni gasovi! Na to sam potpuno zaboravio. Bravo maserka! Tako Majka-Zemlja obezbeđuje gnozu i energetsku nezavisnost!
Na to će ona: „Pa, silne ratove prorekoše antičke sniferke. To nikako da ne stavljaš van bivstvujuće-tražećeg fokusa.“
„Oduvek sam želela da budem deo tvoje fantazije!“ Istrča jedna koja gotovo nikad ne komentariše, ali eto baš je ovim povodom osetila neizdrživi poriv da se razotkrije.
Može, rekoh, pod uslovom da je košer...

O prosvetljenju
Čim čujem da neko teži svetlosti odmah znam da je reč o osobi sa izvesnim patološkim predispozicijama. Što je neko prosvetljeniji to je veća i gušća senka koju baca njegova svest. Samim tim su moćnije i strašnije mračne strane duše čija razorna nagota ponekad pomrači um prosvetljenog. Otuda nije redak slučaj da je kakav istaknuti prosvetitelj ili prosvetlitelj zapravo surovi tiranin ili „satanista“, jer u suštini on ne vlada sobom nego to čini njegova senka u čiju je gustu tminu projektovao idealizovanog izopačenog sebe kojeg se „odrekao“ težeći svetlosti i idealnom sebi. Udruženja takvih ljudi, naoko razumna i svetlonosna, zapravo su pećine užasa iz kojih oni obasipaju čovečanstvo snopovima potisnute duševne tame. I posle nam je đavo kriv.
Šalju mi Love-and-Light u poljupcima, od kojih posle ne mogu da spavam jer se manifestuju kao smrdljiva stvorenja iz močvare...
Reče jedna: „Upravo... A kad ne reaguješ, onda pokazuju lice fašiste i ubice.“
Reče druga: „Oče, zgrešila bih!“

O modelu svemira
Geocentrični model univerzuma je zapravo simbolički oblik antropocentrizma jer čoveka stavlja u njegovo središte čime potvrđuje ljudsko biće kao mikrokosmos. Heliocentrični, a potom ne-centrični (naučni) model, čoveka izbacuje u kosmički ambis, lišavajući ga poznate strukture i hijerarhije prostornih oznaka, simbola, pojmova, božanstava ili božanskih aspekata. Lišavanjem antropocentričnog uporišta i suočavanjem sa perspektivama beskraja čovek biva izgubljen pa mu ostaju dve mogućnosti: da se spasonosno preobrazi ili pak rasprši u ambisu ne-centričnog univerzuma. Jedini način spasonosnog preobražaja jeste da tačku u ambisu u kojoj bitiše proglasi središtem univerzuma. Pošto čovek bitiše na Zemlji, onda potvrđivanje tačke bitisanja za centar sveta vodi ka svojevrsnom geocentrizmu, čime se zatvara krug. Dakle, ne odričimo se Zemlje jer beskraj univerzuma je neuhvatljivi hologram.
Zanimljivo da je dekompozicija geocentrizma i antropocentrizma istorijski propraćena širenjem sekularizma.

O ambisu svemira
To što mi stojimo čvrsto na zemlji samo kamuflira činjenicu da je svuda oko nas u svim pravcima - ambis...

O univerzumu kao šali
Eliksir Života, večne mladosti, beznadežno traganje Gilgameša... Preostaju dva tipa obećanja, jedno je Obećanje a drugo je Podrazumevanje: ozirijanska formula obećava uskrsnuće nakon Smrti, a akvarijanska podrazumeva rastakanje Smrti. Pa ipak, kada se nađem sam sa sobom, u neki gluvi i mračni sitan sat, ne bih tako sigurno dao ruku u vatru ni za jednu ni za drugu formulu. I tada kao da čujem tihi šapat koji me uverava da je misterija Smrti van domašaja racionalizacije. A sa druge strane vidim kako mnogi ljudi samouvereno nastupaju i odmahuju rukom na pomen Smrti, govoreći „Univerzum je šala.“ Pa ako je Univerzum šala, onda su i oni koji to tvrde takođe šala, ma koliko se trudili da budu šaljivdžije.

Nosferatu
Jednostavno, kad umremo, naši zemni ostaci ostaju Zemlji, ali ono što njoj ne pripada odlazi recimo na Mesec, odakle se sortira dalje ili vraća nazad. Problem nastaje u slučaju kada ono što je namenjeno Mesecu ostane da i dalje nekako tumara po Zemlji ili u njenoj atmosferi. Međutim, čak ni to nije veliki problem koliko onaj redak slučaj kada se to što je namenjeno Mesecu zavuče u kakve zemne šupljine, pećine ili uroni u morske dubine.

Mungejzing
Od prstiju obe šake formirao sam oblik vesike i ruke usmerio prema Mesecu smestivši Kraljicu Neba u taj simbolički komad prostora. Netremice sam zurio u Mesec i na poseban način artikulisao vibraciju odgovarajućih bajalica. Zatim sam ućutao. Dah sam usmeravao kroz ruke ka Mesecu da bih mogao duže da održavam taj položaj bez zamaranja. Tako sam mungejzovao. A onda je Duh sišao na mene stvarajući intenzivnu sliku na mom mentalnom ekranu, sliku nalik čudnovatoj samorefleksiji. Nakon određenog vremena spustio sam ruke i dao znak tišine...
Mesec voli šaputanja, ali ne zaboravimo da je Mesec poput velikog ogledala, pa ako nas je strah samih sebe onda...

O Straštovidu
Zaboraviše boga Straštovida. Onaj što strašti, što meša strahotu i strast, što vida rane strasti i uteruje-isteruje strah. Strahotan i strastven. E taj. E njemu čast svaka, i kult, i žrtva, i himna, i vatra!
Kako blude tako će im biti bluđeno.

O putevima koji vode u okean
Evo sad baš nešto razmišljam o urni kao analnoj kutiji za kremirane zemne ostatke. Urna podseća na uriniranje, na neko primitivno seksualno ili sekso-magijsko pomagalo. Zamisliš želju i onda se dohvatiš urne i nanišeš ostvarenje želje prostom impregnacijom urne. Impregnirati urnu željom i onda je zakopati da se nakupi zemne energije i razašalje nameru. A možda je i ne zakopaš nego je metneš u vitrinu pa sa njome malo besediš.
Uskoči jedna: „Pa normalno, bubrezima protiv straha, od ostajanja bez polnih organa svog pretka/bližnjeg u ovom slučaju.“
Gaće naše nasušne su takođe oblici urni, poput pelena za odrasle, nikad svesno-voljno-sa namerom impregnirane, čak i kada se budimo vlažni između nogu - a imaju dobar potencijal.
Evo draga, vidi, ubrao sam ti sveže urne... za sarme urnašice, sloppy blowđobovi deka se đobuju, veselje da bude!
Opet se ubaci ona od malo pre, i sama veganka (barem tako kaže): „Vegani posle sirovih urni najviše vole morske alge, jer sve kanalizacije vode u okean.“

O jebstvu sebstva
Jebstvo je oblik sebstva. Naše više jebstvo predstavlja metafizički jebstveni ideal, genijalnost našeg unutrašnjeg jebstva. Nejebstvo je stanje patnje jebstva. Bile bi to osnovne premise filozofije jebstva.

O trenutnom bavljenju
Levi testis - desno oko;
desni testis - levo oko;
koren penisa - treće oko.
U slučaju da se neko pita čime se trenutno bavim...

O svesti
„Svest je beskrajna i nije linearna, i nije sve čega smo svesni naše. Neka bića komuniciraju sa nama tako što otvore svoju svest za našu percepciju i onda mi gledamo te slike koje su konfigurisane u skladu sa našim asocijativnim sklopom. Ali mi grešimo onda kada se poistovetimo sa vizijom umesto da komuniciramo sa njom.“
Glas u mojoj glavi.

Ehad
Mistična izreka: „Sve je Jedno“, samo je poetski izraz iza kojeg stoji složen sistem analogija.

Identifikacija
Ja sam geocentrista. To je moje osnovno ideološko usmerenje iz kojeg izvodim sve ostale stavove, uverenja i vrednosne orijentacije.

O poštenoj spiritualnoj inteligenciji
Najpoštenije su one Inteligencije koje ti u pravom trenutku saopšte da prekineš kontakt, jer ako to ne učiniš - mogao bi poludeti.

Za ljubitelje tzv Programa
I sama želja za izlazak iz Programa takođe je deo Programa.
Program sam nudi now-how.

O vuku i svetom Savi
Kao tinejdžer sanjao sam da me juri vukodlak koji se predstavio kao sveti Sava. Podsećao je na lik sveca sa ikone ali je imao nešto zversko i atavističko u sebi. To je taj htonski svetac unutar sveca.
„Svetogrđe!“ Povika jedan.
Svetogrđe je ono što su učinili hristijanizatori, jer da nije tako ne bi iz nacionalnog sveca iskakao drevni plemenski totemski predak - vuk!

O mestu u večnosti
Kada izgubiš tlo pod nogama zvezde su jedino za šta se možeš uhvatiti. Ipak, ne možeš se uhvatiti za čitav nebeski svod nego samo za jednu zvezdu. E ta je zvezda tvoje mesto u večnosti.
Pogledaj zvezde mladiču! One su čista poezija, a poezija je magična. Večnost je magična a mesto u večnosti onaj je ključni stih tvoje pesme. Osedlao sam magičnog Muharema i otprhuo put treperave noćne sfere. Muharem je moj konj, mentalni negliže mojih obožavanja, Bukefal i Burak!

O crkvenoj magiji
Jedan od značajnih oblika magijskog delovanja Crkve je da na odabrane i istaknute pojedince prikači određeni arhetip i tako ih učini svecima. Tada oni postaju funkcionalni i zadobijaju moć. Ako to nije magija, onda ja ne znam šta magija jeste.
O lobanjama u cveću
Skull-flowers blossomed tonight....
I tako, video sam prelepe bašte, čije su ruže, lavande i orhideje umesto cvetova, krasile male lobanje. Dešavalo se da vidim malu decu koja spavaju u glavicama kupusa, ali cvetove u obliku lobanja to nikada. Duše mrtvorođene ili abortirane dece ipak se negde, nekako, moraju ovaplotiti. Viđene su za život, a život, kakav-takav, mora se ostvariti...

O duhovnoj zatucanosti
Kada čujem da se neko bavi tzv duhovnim stvarima, ranije bih se često zapitao u kojoj je meri ta osoba luda, ali pošto sam to apsolvirao, ovih dana se pitam koliko je ta osoba zapravo zatucana u toj duhovnosti? Dakle, ima li ovde neko ko sebe može okarakterisati kao osobu zatucanu u duhovnosti?
Kao bio je normalan, a onda je počeo da čita nekakvu čudnu literaturu, svamije, reikiste i.... zatucao se u te meditacije i čakre, pitaj boga šta već.

O duhovnom iskustvu
Najbolji su mi oni koji imaju nekakva (mistična) iskustva (ili barem misle da ih imaju - kao da je to nešto što se poseduje) te povodom sopstvenog iskustva stvore predstavu na osnovu koje pogrešno procenjuju druge ljude. Oni kažu vi nemate pojma jer nemate iskustva. Ako pak imate kakvo iskustvo, onda kažu da to vaše iskustvo nije ono iskustvo koje oni imaju jer je to iskustvo navodno apsolutno i jedino. Otud kako vi možete imati nekakvo iskustvo mimo njihovog, nešto drugačije, kada je njihovo apsolutno i jedino, a? Biće onda da nemate iskustva i da ste apsolutna neznalica budući da samo čitate knjige a ništa niste lično proživeli/doživeli. Odavno je poznato da oni koji čitaju knjige pojma nemaju - barem tako tvrde ovi sa iskustvom.

O indigo penzosima
Agresivni i logoreični New Age penzioneri nastupaju po tjubovima, forumima i društvenim mrežama. Glavna kvaka im je drsko negiranje bilo kakvog vašeg iskustva i znanja, stava i mišljenja jer NEMATE ISKUSTVO SVESTI. Samim tim sve vaše predstave i tvrdnje su zablude jednog naduvanog ega. Rečju, nemate pojma. U redu. A šta bi onda trebalo da radimo? Pa, slušajte NAS, NewAgeOnLinePenzioneritas, jer Mi donosimo kasiopejsku gnozu za vas nevidnike koje lovimo po internetskim budžacima. Samo se pitam za čije (kasiopejske 7D) babe zdravlje, koja samo što nije već četvrt veka doživela korenitu transformaciju svesti bla, bla...? Onda ti šibnu link na jutjubu gde gledaš neko mučeno prizemljeno kosmičko 5D biće kako proserava opšta mesta trt, mrt... To su indigo penzosi!

O učitelju
Kada je učenik nepripremljen, posve nespreman i kada to nimalo ne očekuje - pojavljuje se Učitelj... Zabagovao mi zen ovih dana. Kada je učenik neupotrebljen a besraman, onda se pojavljuje Ućitelj! Čak i ako je sramežljiv, učenik je uvek besraman.

O Bogu u penziji
Sa onu stranu zvezda živi stanovnik neba.
Daleko od ljudi, ravnodušan prema stvarima sveta, nema lika ni sveštenika.
Deus Otiosus. Bog u penziji.
U delti velike reke svemira, zavaljen u stolici za ljuljanje, sedi u gluvoj tišini zagledan u večnost. Njegova lula žar je stvaranja. Kada povuče dim svet u trenu nestane. Kada izdahne svet opet postaje...

O simbolima
Nijedan simbol neće sam govoriti za sebe nego je uvek potrebna nečija pomoć da se odgonetne njegova tajna. To je smisao inicijacije. Krst, to su samo dva ukrštena štapa, ali metafizika krsta jeste tajna dovoljno obuhvatna da okupira čitav jedan ljudski vek.

O večnosti
„Večnost“ je verbalni izraz za beskrajno i uglavnom nepoznato, sa akcentom na vreme. Postojanje večnosti za nas nema nikakav praktičan značaj.

O (ne)izvesnosti
Čovek ima potrebu za izvesnošću, ali za bilo kakvu izvesnost u duhovnom smislu, nemamo nikakvu garanciju. Vera nije garancija, rad nije garancija, niti je tu vrstu garancije u stanju da pruži bilo koji autoritet. Ko može garantovati čoveku da se na svom putu neće izopačiti, da neće propasti, da će proći sve ispite? Nemamo takvu garanciju. Otud neizvesnost. Zato je nužno izgraditi sposobnost za opstajanje u neizvesnosti. Jedina izvesnost koja bi u tom smislu bila poželjna jeste izvesnost besprekornosti naše volje. Naša volja je jedino za šta se možemo uhvatiti. Bilo bi poželjno da je učinimo izvesnom, u smislu da nikada neće zakazati, a za sve ostalo nemamo garancije.

O mudrosti
Mudrost je po definiciji nepogrešiva. Ako smo napravili grešku ili previd onda to nije bila mudrost. Ko radi taj i greši, dakle uči. Mudrac je sebe lišio rada, otud je nepogrešiv.

Učenje Don Huana
Postoji i drugi oblik energije. Možemo izgubiti svu pranu, možemo umreti, ali to ne menja poziciju te suptilnije energije. Kada tačno odrediš svoju poziciju u večnosti, sve onda postaje irelevantno, ali i dobija važnost samo u odnosu na tu jasno definisanu tačku. Ja jesam vampir, ali vampir nesvakidašnje prirode. Ja isisavam samog sebe. Uroboros. Naravno, u tom procesu nešto malo kane i drugima, ali i od drugih dođe ka meni, pa sam tako uvek na jednoj konstanti. Pa ipak, osećam kako starim. Starost je zapravo suštinska nelagoda života. Tu ne pomaže čuvanje energije, jer se ona nepovratno gubi. Izgubićete sve što ste sačuvali, a ono što niste čuvali, jer i niste znali za to, ostaće netaknuto. Paradoks.

O umeću gledanja u tarot
Ne radi se samo o tome da dobro protumačimo karte koje nam se otvaraju, nego i da prizovemo one karte koje nam odgovaraju.

Survivali
Još uvek postoje ljudi koji veruju u nadgrobni život...

Njuejdž momenat
Bazdi na sveće, mirisne štapiće, ambijentalnu muziku, natalne čartove i tarot karte, a uredno mi soli pamet svaki put kada objavim nešto na blogu.

Onaj trenutak...
Ona blaga jeza kada shvatiš da si nekako privukao pažnju leša. Srećom, te se nije uskopistio.

O zaštiti Stounhendža i bosanskih piramida
Stounhendž je izložen vandalizovanju od strane neo(pseudo)paganskih štrokavih neohipika, love & light agitatora sa najopskurnijih hrono-veganskih karmičkih deponija. Stounhendž je preživeo Rimljane, invazije Saksonaca, Normana, neurotičnih puritanaca, ratove ruža i kromvelovska gibanja iz XVII veka, ali teško da će preživeti savremene NewAge talibane... Zaštitimo Stounhendž od štrokavih njuejdžera! Vidite samo koliko đubreta i izmeta ostavljaju za sobom. A tek što zapišavaju ovo staro sakralno kamenje, to nikom ništa! Dokle više!? Prvo kupanje, pa zaplena tableta i alkohola, zatim test na droge, soju i organsko povrće, pa tek onda može da se uđe.
Pita jedna: „Zar nije najbitnija duhovna čistota?“
To možda tamo u Indiji, gde zeka pije vodu i gde svete krave kake i piške, ali ne u Evropi, aman!

Eto, sad su i bosanske piramide ("Ancient Bosnians") na udaru ove bahgre. Posle štrokavci smišljaju teorije zavere jer ih se ne pušta da metanišu i zaseravaju svaku sakralnu tačku na planeti! Dobro da su Kinezi okupirali Tibet jer bi bagraši i na tamošnjim piramidama i agartama zabili svoje usrane mantre i energizovane formule svetlosti. Bosanci bolje da sakriju te svoje piramide jer u protivnom stižu droge i infekcije...

O pozivarima na budnost
Oni koji nam poručuju da se probudimo, zapravo govore "slušajte mene"...

O zombifikaciji
Važno je da živi počivaju u miru, a mrtvi neka se šećkaju...

Friday, November 15, 2019

Iz Neoliberalnog kodeksa finansijskih derivata (autor Dorijan Nuaj)

(Doprinos Ferengijanskom Rules of Acquisition)
1. Nemoralno je sve što ne donosi profit. Izbegavaj delovanje koje nije usmereno ka sticanju profita.
2. Čovek koji nema poslovnu ideju ili samo služi tuđoj poslovnoj ideji zavređuje prezir. Takve ljude tretiraj samo kao puko sredstvo na putevima razvoja sopstvene poslovne ideje.
3. Sve i svako može biti sredstvo stvaranja profita. Zato pažljivo procenjuj na koji način ti neko ili nešto može koristiti i shodno tome vrednuj tu osobu ili stvar. Ako ti neko ne donosi profit oteraj ga jer te ometa u sticanju profita.
4. Svaka osoba i svaka stvar imaju svoju cenu. Ako neko tvrdi da nema cenu taj je lud ili nastoji povećati cenu. Ako je lud, izbegavaj ga, jer te ometa u sticanju profita, a ako se cenjka zavređuje tvoju pažnju. Ako neka stvar nema cenu to znači da do tog trenutka niko nije u njoj video profit. Ukoliko u nečemu vidiš profit, tvoje je pravo da taj profit ostvariš. Ako je nešto ničije, dakle to je tvoje, jer je nemoralno da nešto leži van tokova sticanja profita.
5. Ako te tvoji bližnji ometaju u stvaranju profita, odrekni ih se. Ti nemaš bližnjih izvan kruga koji ti omogućuje stvaranje profita. Onaj ko ti omogućuje profit – tvoj je najbliži rod.
6. Ako nečiji život stoji na tvojim putevima sticanja profita, nemoj se libiti da isti uzmeš, pod uslovom da te to neće lišiti sticanja profita u budućnosti.
7. Ako uhvatiš sebe da nisi usredsređen na sticanje profita, to je znak slabosti. Poradi na svojoj snazi – zaradi!
8. Stvaraj profit uvek, svuda, u svakoj prilici i sa svakim. Sve i svakog gledaj kroz profit jer za tebe nema smisla ništa što nije podložno optici profita. Izvan profita je ništavilo, a ništavilo je prepreka na putevima profita – ukloni prepreku.
9. Nije čovek nastao od majmuna, nego je majmun nastao od čoveka koji nije bio sposoban da stvara profit. Profitno nesposobna forma zvana „majmun“ je pedagoška opomena, perspektiva koja stoji na kraju tunela neprofitnog. Sticanje profita je jedina razlika između životinje i čoveka. Ako neko nije usmeren ka sticanju profita tretiraj ga kao životinju i neka bude isključen iz društva ljudi.
10. Prosjak je najgora od svih životinja – otud ako ti prosjak zatraži milostinju, ti uvek traži nešto zauzvrat. I neka načelo reciprociteta bude uslov svakog tvog davanja, jer ti ne poklanjaš, nego investiraš. Neka svaki tvoj akt bude investicija. Ako neko nema šta da ti pruži – oteraj ga, traći tvoje vreme, jer „vreme je novac“. Nepoštovanje vremena je nepoštovanje novca, a nepoštovanje novca jeste bogohulno.
11. Na putevima sticanja profita ne dozvoli da te pokolebaju povici da si sebičan i pohlepan, jer to su etikecije koju nadenjuju oni manje uspešni ili neuspešni. To su kletve životinja, ne obaziri se na njih, žele te odvojiti od tvog cilja.
12. Poštuj novac, jer novac je Bog. Samo se njemu klanjaj, novac obožavaj, novcu se moli – za još više novca. Neka bude što manje toga što ti nećeš biti kadar da uradiš za novac. Neka ti ništa ne bude teško ili neprijatno, jer jedina teškoća i neprijatnost dolaze od nedostatka novca i izostanka profita. Prokleto neka je sve što je neprofitno!
13. Uvek imaj na umu ko si i šta je tvoj smisao. Stoga, kada te profit pita ko si ti, pravilan odgovor glasi ja sam profit.
14. Bog je stvorio čoveka da bi ovaj stvarao profit. Ko ne radi na stvaranju profita nije dostojan milosti Božje, taj je jeretik i neznabožac. Kloni ga se.
15. Ko na ovom svetu profitira, činiće to i na onom.
16. Siromaštvo, to su drugi. Siromaštvo je pakao. Kloni se siromašnih. Oni su stvari - nisu ljudi. 

Thursday, November 14, 2019

O medijima i internet rulji (autor Dorijan Nuaj)

Pretpostavke stvaranja internet rulje
Većina ljudi je udobno zavaljena u fotelju (koja često ima i aplikacije za masiranje vrata i leđa) - zvanu uverenje. Lepo se osećaju okruženi bujnom florom i bogougodnom faunom koje njihova mašta izmišlja tvoreći privid kosmičke zaokruženosti, logičke konciznosti i moralne ispravnosti bla, bla, bla... I svako ko se ne uklapa u taj idejni mikrosvet nekako je faličan, zao, poremećen, glup, što iziskuje određene mere u obliku prevaspitanja, promene svesti, hospitalizacije, oduzimanja slobode, naposletku - ako je baš tvrdoglav - istrebljenja! To je temeljni motiv manifestacija masa u digitalnom dobu - internet rulje! Ta rulja je najogavnija posledica masovne digitalizacije. Oni vazda nešto osuđuju, cokću, protestuju, potpisuju peticije, hejtuju, lajkuju, traže nekakve zabrane, nečiju glavu, hoće da vide nečiju krv, olako presuđuju i osuđuju na smrt te traže hitnu egzekuciju! Kod njih nema milosti niti olakšavajućih okolnosti, nema sagledavanja svih bitnih činjenica. Internet je omogućio svakojakom polusvetu da „digne glas“. I sada je ta rulja uticajnija od klasičnih medija. Donosioci odluka sa zebnjom gledaju na društvene mreže i portale, osluškujući šta će bagra reći, kako će reagovati, koliko je skupljeno lajkova, koliko klikova za i protiv...

O unošenju u igru 

Unose emotivni naboj u rasprave na društvenim mrežama i portalima. Ozbiljno shvataju nešto što je neko drugi napisao, a još ozbiljnije ono šta oni pišu na tim istim mrežama. Odu na internet, na njemu frkću, a onda se sa neta skidaju besni (ako se uopšte skidaju). Internet je još veće zlo od televizije i štampanih medija jer pruža iluziju učestvovanja u nečemu. A onda te strpaju u zatvor zbog statusa na društvenim mrežama ili izlučevine na blogu. Vlasti su još luđe, ali nije ni čudo, jer isti, ako ne i gori patološki likovi, čine tu vlast, većinu vlasti svake vlasti.

O postkomunikaciji
Neki ljudi objašnjavaju a ja ništa ne razumem. Postavljaju neodređena i nejasna pitanja koja u sebi sadrže logičke nedoslednosti i očekuju precizan i opširan odgovor. A meni ruka visi nad opcijom „block“ jer je katatonija uvek bolje rešenje od kakofonije. Hvataju se za svaku reč i traže što konkretnije iskaze, a kada ih dobiju ne uviđaju kakav sam put morao preći da uzvišenu stilsku figuru, kao plod visokih dometa imaginacije, svedem na banalnost njihovog razumevanja. Naravno, tada se razočaraju, umesto da kontempliraju o slici kao bremenitom simbolu jednog apstraktnog razumevanja. A onda mi pukne film i stvarno kliknem „block“. Posle mi se jave sa drugog profila ili na mejl onako uvređeno: „Zašto si me blokirao?“ Pa zbog nesnosne gluposti i lenjih mentalnih creva!

O ogoljenosti virtuelnog ludila
Nemam živaca za one koji ne umeju da se nose sa sobom. Odužila se blok lista. Ludilo na društvenim mrežama vidi se letimičnim pogledom na nečiji profil. Prosto zrači. Osoba uživo još ima neke šanse da prikrije svoje ludilo, ali virtuelni svet je nepogrešiv, jer komunicira sa onim iznutra. Profilna slika ne može da sakrije dušu kao što može lice uživo.

O brujanju društvenih mreža
Mrzim one vesti za koje spikeri informativnih TV emisija značajno i dramatično kažu da o tome „bruje društvene mreže“. Kako to „bruje društvene mreže“? Iz čistog prezira demonstrativno odbijam da učestvujem u tom volšebnom brujanju koje je toliko uzbudilo spikere više nego same te vesti. Brujanje je vest. Jebalo vas brujanje...
Eto na primer, baš mi je nekako išla nakouratz ona „vest“ o nekakvoj mističnoj Teslinoj urni (za koju sumnjam da uopšte postoji), koja vibrira hare-krišna frekvenciju, nego su je izmislile televizije da bi brujale društvene mreže brrrr-brrr-brrr... Ima puno takvih gluposti koje se ne sipaju u pametni telefon.

TV emisije o mladima i za mlade
Nema veće patetike od onih TV emisija koje imaju fokus na mladima (inače reč koju najviše mrzim u medijskoj upotrebi), gde oni kao imaju stav bezmalo o svemu. Odakle mladima stav? Oni kao imaju šta da kažu. Gomila besmislica, opštih mesta, jer kakvo to iskustvo (čast izuzecima) mladi imaju pa je njihov pogled na svet relevantan? Ti dežmekasti mladi, vazda najglasniji, samouvereni, misle da sve znaju – mršupičku, tišina tamo! - ne znaju ama baš ništa i zato bi bilo bolje da ćute i smeškaju se, glume perspektivu ili barem prigodne seksualne objekte. Ipak, poražavajuće je kada se i dvadesetak godina kasnije drže istih fraza. A tek kada nekakvo političko-partijsko-aktivističko-revolucionarno društvance mladih sazove konferenciju za štampu povodom kakve kosmičke nepravde ili nečeg tako trivijalnog („jako važnog“) i krenu da verbalno hramlju svojim nerazvijenim intelektualnim organelama. Tako zamišljaju slanje „poruke“ u fantazmagoričnu somnabuliju zvanu „javnost“, kao da je ikoga briga, izuzev samog društvanceta, njihovih mama i tata. Čak i oni koji to lajkuju čine to reda radi.
Pih, gnusni mediji i njihovi „mladi“! Ja, Černobog, Loki, Hromi Daba, Ahriman, Set, Behemot, ovim iskazujem svoj prezir prema njihovim asgardima i olimpima, pardesima i devahanskim lokama.

O reklamiranju bolesti
I tako idu dani, prolaze godine, a domaći TV dnevnici na svim televizijama, svakog dana, kao po dogovoru odaberu neku bolest kojom zastrašuju gledalište i panično pozivaju na prevenciju, obasipaju podacima o hiljadama obolelih, umrlih. Dakle, svakog dana „reklamiraju“ neku bolest. Ta praksa nepogrešivo funkcioniše. Nisam primetio da recimo jedna televizija u svom dnevniku plaši narod karcinomom kože a druga dijabetesom. Ne, bolesti na informativnim emisijama svih TV stanica su savršeno koordinisane. Pa kako to? Kako se to dešava? Kako urednik informativnog programa nepogrešivo zna da ubode koja je bolest tog dana aktuelna? Ko im to dojavljuje? Kakav to medicinski tarot otvaraju ili je možda reč o uticaju nekakvog novca budući da za sve te boljke neko reklamira „lekove“.

O Rimljanima i varvarima
Ne želim više da raspravljam niti da objašnjavam. Ko će ugoditi svakoj žabi što je noge digla?
Ubaci se jedna lakirana: „Ja znam ko neće.“
Potom se ubaci i druga: „Ја не сакам да се расправам околу тоа зошто те поддржувам во твоето несакање.“
Reče neko, znam ko, ali nije ni važno: „Sve je manje kvalitetnih svađa i rasprava po Fejsbuku. Šteta.“
Ko će ugoditi svakoj babi što je suklju zadigla?
Opet onaj koji nije važan: „A i to što kažeš. Zabrinjavajuće je što je to opšti trend. Sve je manje varvara a sve više Rimljana.“

O brzopletim odlukama
Brzopleto zaključuju, a onda zaključak grčevito brane. Kada ih vreme demantuje, oni negiraju svoje nekadašnje zaključke ili se ne sećaju šta su uopšte tvrdili. Dakle, ne raspravljati!

O botovima
Na delu je sunovrat anonimnog komentatorstva po internet portalima. Umesto da komentarišu objavljene vesti i članke, komentatori optužuju jedni druge da su botovi. Botovi su tako završili posao preuzevši identitete ne-botova. Svaka čast botovima! I to je vrhunac uvrede digitalne ere - optužiti nekog da je bot. Nisi ličnost sa svojim stavom nego glupi bot. Do juče tako nešto nije postojalo. Čuj, bot!

Još jedno proročanstvo
Osećam nadolazak post-fake-news doba. Uskoro će svi mediji sjajiti nepatvorenom svetlošću post-istine u postkomunikaciji...                
O virtuelnom očaju
Pametan čovek, obrazovan, lepo vaspitan, vedrog duha i sa smislom za humor pretvara se u zaslepljenu ostrašćenu zver čim razgovor skrene na polje politike i pretpostavljenih društvenih vrednosti. Nije bitno kakve stavove neko ima već kako ih zastupa, kakve grimase tom prilikom pravi, kakve vibracije izbijaju iz njega, intonacija, body-language itd. Ljudi ne primete da se tokom razgovora na temu koja ih dotiče pretvaraju u nekakve zveri koje urlaju, nesvesno pljuju sagovornika kad govore, mlataraju rukama, imaju tikove i sl. Meni je nerazumno toliko odsustvo samokontrole i takva slabost karaktera koju lako dotiču opšte stvari da ona emotivno-bihejvioralno prsne.
A nije malo ni onih u ovom virtuelnom svetu koji su ovisni o verbalnim sukobima sa svakim sa kim se ne slažu po bilo kojem pitanju. Oni stalno tragaju za bilo kakvim stimulansom. Recimo, ukoliko je negde neko nešto napisao, dao makar i benigni komentar, oni nepozvani, bez pardona i sagledavanja konteksta rečenog, odmah uleću đonom i sve meću na onu stvar. Oni nemaju sposobnost da izignorišu nešto i uzdrže se od komentara. Međutim najgora vrsta ljudskog otpada su komentatori na informativnim portalima koji gmižu u komentarima ispod vesti. Ta mogućnost javnog komentarisanja vesti je jedna od najgorih stvari koja se pojavila u virtuelnom svetu.

O kosmičkoj konfuziji na društvenim mrežama
Neki misle da ako znam ponešto to bi značilo da znam baš sve, pa i ono što bi oni da me priupitaju, a ja baš to ne znam. Kada im kažem kako ne razumem šta me pitaju i nemam odgovor na njihovo pitanje, oni se nadure, misle namerno izbegavam odgovor, ili sam prosto folirant i odmah me optuže da nisam ono za šta se predstavljam. Pitam a kako se to ja predstavljam, onda oni tajanstveno - znaš ti dobro... I ja odmah kliknem opciju „blok“ i začudim se samome sebi zašto sam uopšte prihvatio zahtev za prijateljstvom od dotične osobe i kako nisam odmah primetio kosmičku konfuziju u tom umu?
Razvoj virtuelnih društvenih mreža otvorio je nebrojene mogućnosti razmahivanja onih malignih psihičkih mehanizama koji bi u drugim okolnostima lakše bilo sanirati. To je cena progresa. Pripadnici malignih psihičkih mehanizama uvideli su krucijalni momenat društvenih mreža, a to je ujedinjenje u svojoj dijagnozi. Ne časeći časa, udružiše se u više velikih malignih celina. I umesto da dele terapiju, oni dele kosmičku konfuziju, koja po prirodi stvari, zbog sve većeg pridolazećeg broja jedinki, biva sve veća i veća...

Allah burda jok
Kažu, imam jedno pitanje, a onda ispišu pasuse i pasuse prepune grešaka i nedorečenosti, često nakon par rečenica demantujući prethodno rečeno... i nigde pitanja. Onda prođe neko vreme, naljute se i zahtevaju nekakav odgovor. Odgovor na šta? Komentar na njihov tok misli? Nema boga tamo gde sam ja!

O uzdržavanju od komentarisanja
I tako uzdržim se od komentara kada vidim ko je pre mene komentarisao. To je isto kao kada bismo koristili WC iza nekoga ko za sobom nije povukao vodu.

O virtuelnom razočaranju
„Dorijane, moram ti reći da si me razočarao. Dodao sam te jer sam pratio tvoj blog te očekujući da ću na tvom profilu naići na više tvojih toržestvenih i gromopucatelnih mudralija / naravoučenija / koana i fatvi učenog hafiza, ali ti uglavnom objavljuješ nekakve gluposti i perverzije. Da li si to uopšte ti?“
Pa ako sam se nekad negde jednom ili može biti više puta izjasnio u korist nečega ili nekoga, neću valjda stalno da drvim o tome u hiljadu varijanti. Valjda mogu da se odlepim od svojih volšebnih kreda i tihovanja unilazeći u društveno-mrežni playground kao budala.

O govoru mržnje
Ako se i dalje ovako nastavi sa globalnom cenzurom i presijom, za jedno desetak godina pravopisno neispravan tekst smatraće se u najmanju ruku „govorom mržnje“, ako ne i „ekstremističkom propagandom“, dok će svako brisanje ili prepravljanje postova na društvenim mrežama od strane samog autora biti tretirano kao „akt ugrožavanja bezbednosti na internetu“ ili čak kao „akt sajber terorizma“. Zakuca policija na vrata i postavlja banalna pitanja tipa, zašto ste pre dve nedelje u toliko i toliko sati prepravljali vaš post? Onda vam pokažu transkript i istoriju menjanja vašeg iskaza. Ili recimo, svaka dvosmislenost u iskazu ili logička nedoslednost, takođe će biti tretirani kao sumnjivi ili opasni postovi koji će dobijati posebnu oznaku. Ako autor skupi tri takve oznake, sledi banovanje ili dolazi e-komunalna policija na vrata.

O kul blogerima
Pojedini blogeri nikako da uvide da ne idu bela slova na crnoj pozadini. Naporno je za čitanje. Jeste da to izgleda kul, ali nakon trideset sekundi već biva bizarno, a kada naglo skrenem pogled automatski se astralno projektujem i čujem neko zujanje u ušima. I apeluj, upozoravaj, kumi, moli - oni jok, ni da čuju. Uporno održavaju taj dominantni darkerski imidž, pa još povećavaju kontrast na radost duha epilepsije.
P.S. Rado bih pratio blogove pojedinih mojih prijatelja, ali kolorit njihovih stranica histerično vrišti i tera svaku pristojnu dioptriju.

O virtuelnim smorovima
Ugasio sam stari profil, otvorio novi i tako se oslobodio jedno 300 i kusur smarača. Dodao opet neke stare prijatelje, neke nove i sve to uzalud - nikako da se oslobodim slika šugavih mačketina, lamentiranja nad svetskim nepravdama ili nečijim tragedijama i jalovih poziva da se uključim u nekakve „akcije“.

O sajber ratnicima
I tako, digitalna era iznedrila je ratnike na internetu i društvenim mrežama. Bulje u ekrane i manitaju tastaturom. Vode sajber-rat a ne sajber-seks. Kopi-pastuju, troluju, pičkaraju, pljuju, tvituju... To sve iskusno, prekaljeno, oteklih guzica od sedenja. Kakvo doba, takvi i ratnici. Ratuju vakseri i antivakseri, ravnozemljani i njihovi protivnici, ateisti i teisti, strukturalisti i poststrukturalisti, ratuju fa i anti-fa, fejknjuzovci i true-njuzovci, blokčejnovci i zagovornici fiat novca, pravoverni telemiti i crna braća, takfiristi i salafisti... Neke sumanute linije podele kakvih nikada pre nije bilo. Ko ratuje, dve sreće grabi - ko ne ratuje, taj nema društveni život.
„Boj se bije bije, zastava hemoroida se vije, za slobodu guzice!“ – reče neko, više se ne sećam ko.

O agoniji i ekstazi
Katarzom do statusa ili statusom do katarze? Zapravo, veliko je pitanje šta je starije katarza ili status? Hm... Neki ljudi dožive katarzu odmah nakon ejakulacije statusa, a drugi prvo dožive katarzu a onda to ovekoveče statusom.
Kada malo bolje razmislim, postoji i treća opcija: status frustracije, status nastao iz teskobe koja se morala nekako ovaplotiti u jalovom pokušaju da se nekako dođe do katarze. Tako nastaje psihološki nedelotvoran status.

O glupim komentarima
Bolje da troluju, pa i pljuju, nego da daju glupe komentare koji niti smrde, nit mirišu, niti imaju jasnoće, a što obesmišljava svaki napor da im se odgovori. Glupi komentari, kao oblik nesvesnog trolovanja, predstavljaju jednu od najvećih pošasti društvenih mreža.

O dodavanju i nevirtuelnom druženju
Prvo da se jedno deset godina gledamo na društvenim mrežama, pa tek onda može kafica, pićence, druženje, razmena brojeva telefona, ovo-ono... A i to, ako smo se jednom videli, ne znači da smo sada na izvol'te. Neka prođe malo, barem 5-6 godina do sledećeg susreta. Neka se malo nakupi materijal za sledeći susret. Sretnemo se na nekom bezveze mestu u prolazu, kao "ej ćao, žurim, vidimo se..."

O ubacivanju u komentar
Iritantno je kada nepoznati lik ima repliku na moj komentar na zidu zajedničkog prijatelja. Ko si ti? Šta me smaraš svojim mišljenjem? Šta se ubacuješ, ko te zvao? To je poput mešanja u tuđi razgovor. Nepristojnost. Kao eto, osetio je potrebu da reaguje na neki moj iskaz koji uopšte nije njemu upućen, jer dok se nije javio ja nisam ni znao da on uopšte postoji. Pobogu, jer baš mora uvek da se reaguje na nešto, na nekog, na nečije nešto? To mu dođe kao zapišavanje bandere. Ja nešto rekao nekom i sada on, ničim izazvan, ubacuje se, izražava svoje neslaganje ili šta već. Šta te briga, pa ne razgovaram sa tobom. Napiši novi komentar, a mene zaobiđi. Običaji društvenih mreža ljudima dozvoljavaju veliku aroganciju zbog koje se u stvarnom životu može zapasti u neprilike, pa i izgubiti glava. Ima i još gorih slučajeva: jednom sam nešto nekom lajkovao i taj me odmah dodao. Bože kakav očaj! Zato sam uveo pravilo: ne lajkujem nepoznatima po tuđim zidovima! Ne šapućem konjima.

O vnagosti
Šta je vnago? To je ono kada se ljudi nepozvani ubacuju nešto da kažu. Vnago je svačije pravo na slobodu iskazivanja svog mišljenja (koje je često pojednostavljeno ili rascepkano tuđe mišljenje ili deo nekakvog manipulativnog narativa). U strukturi nečijeg misaonog vnaga često prepoznajem trule komadiće opšteg mentalnog vnaga koje kruži okolo...

O moralnoj osudi
Moralna osuda je najprimitivniji oblik komentara.

O senzitivizaciji
Kreatori patetičnih TV programa i medijskih sadržaja žele da vi stvorite empatiju prema gubitnicima, žrtvama neprilika, nasilja, nepravdi ili prevara, sa bolesnima, nesposobnima ili podjarmljenima, sa onima koji pate ili koji se nalaze u kakvoj agoniji ili beznađu. Naposletku, oni žele da se vi poistovetite sa svima njima, da zaiskate pravdu, osvetu, nadoknadu za bol, tugu, čemer i jad. To se zove senzitivizacija. Svrha te senzitivizacije je u tome da vi pristanete platiti deo cene ispravljanja svetskih nepravdi, a u čijoj se pozadini krije interes da glavni uzročnici svega toga nekako izbegnu to plaćanje.
O društvenomrežnom tihovanju
Često puta uhvatim sebe kako napišem komentar na nečijem zidu, a onda izbrišem i nastavim dalje. Zašto bih se ja mešao i petljao u tuđe rasprave i misaone tokove nadasve rizikujući nerazumevanje? I tako, polako se pretvaram u onog sumnjivog i iritantnog koji prati, retko lajkuje i nikad ne komentariše... 

O virtuelnom libidu
Priča mi jedna poznanica kako je na FB frends listi dugo imala jednog sjajnog gospodina, obrazovanog, rečitog, naočitog, kulturnog. Godinama su se međusobno lajkovali i komentarisali, a onda joj je on, ničim izazvan, poslao sliku svog penisa i broj telefona na PP. Pa čak i pseto koje uvek samo laje jednom ipak ujede a neće li fini uglađeni gospodin...

O neprimerenoj toleranciji
S obzirom da sam mizantrop razvio sam visok nivo tolerancije, odnosno podnošenja. Međutim, primetio sam da neki nisu mogli tolerisati moje tolerisanje pa su odlučili da se uklone sa moje frendz liste. Neki su još uvek tu jer im je ispod časti takvo detinje ponašanje, ali ih zato čujem kako tiho škrguću zubima kad god na mom profilu vide nekog nepoćudnog ili primete kako ne reagujem "primereno" na nečiju izjavu... Zašto bih ja to činio? Zašto bih osuđivao nekog samo zbog njegove mentalno-ideološko-kulturne fizionomije?