Njih je veoma, veoma mnogo, a ja sam samo jedan. Koga njih? Pitaju mentalni uhljebi. Njih, misli, knjiga, neorganskih žena, neosveštanih psihoaktivnih supstanci, vremenskih sekvenci, u krajnjoj liniji univerzuma. Ne može jedan protiv mnoštva osim ukoliko se to mnoštvo nekako svede na jedno. U tom slučaju mogući su kubni milimetri šansi.
Iskoračivši u nepoznato i neizvesno, našao sam se na polju neodređenosti, i to one neodređenosti koja čini temelj svake izvesnosti.
Nisam više zainteresovan da budem pametan. Sada mi preostaje samo ta pijedestalna izopačenost bizarnih iskušenja... Ona svetli u tami, a tama je ne spozna.
