 |
| William Blake |
NAPOMENA:
Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige "Duh kontrainicijacije". Ukoliko želite da ovu knjigu, ali i druge moje knjige, čitate na hartiji a ne da buljite u ekran, obezbedite sebi primerak. Više o tome Sabrana dela Dorijana Nuaja
„Adam pozna ženu svoju Evu i ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Muško sam dete dobila s pomoći Jahvinom!“ (Postanje 4:1)
U starozavetnom tekstu čitamo da je Kain rodonačelnik kainitske
loze od koje se pominje sedam kolena: 1. Kain; 2. Enoh; 3. Gaidad; 4.
Maleleil; 5. Metusal; 6. Lameh; 7.
Jovil, Juval, Tubal-Kain i njegova sestra Naama ili Noema. Imamo, dakle, sedam
kainitskih generacija koju čini deset ličnosti, uključujući i samog Kaina.
Međutim, tekst pominje i dve Lamehove žene Adu i Selu, kao i samu Kajinovu ženu
čije se ime ne pominje. Ukupno imamo trinaest likova, ovog biblijskim
prokletstvom obeleženog rodoslova, devet muških i četiri ženska. Nema potrebe
naglašavati niti posebno objašnjavati značaj i značenje brojeva 7 i 10 u
kontekstu apokaliptične beštije sa sedam glava i deset rogova, a takođe nema
potrebe ni naglašavati simboliku broja 13. Valjalo bi samo podsetiti da je 13 =
1, kao zbir brojčane vrednosti te reči na hebrejskom (ehad je alef (1) - het
(8) – dalet (4)). Reč je o svojevrsnom jedinstvu koje ukazuje na strukturu
Drveta života. Kain je u tom smislu pandan sefiri Keter (kruna, prvi pokretač);
Enoh je Hokmah (mudrost, zvezdana sfera) - kome je Kain sazidao grad; Gaidad je
Binah (razumevanje); Maleleil je Hesed (blagost, milost); Metusal je Geburah
(snaga, strogost); Lameh je Tifaret (lepota) - onaj sa dve žene i četiri
potomaka, koji je ubio čoveka i mladića i koji će biti osvećen 77 puta; Jovil
ili Džabal je Necah (pobeda) - rodonačelnik nomada; Juval ili Džubal je Hod
(sjaj) - rodonačelnik svirača i zabavljača (u simboličkom smislu cigana, ali i
gatača); Tubal-Kain je Jesod (temelj) - rodonačelnik kovača i graditelja (u
simboličkom smislu masona) - paralela sa grčkim Vulkanom; Naama je Malkut
(kraljevstvo). Njihovo obitavalište je zemlja Nod, istočno od Raja, gde se
Kain, nakon što je ubio svog brata Avelja, sklonio od lica Božjeg. Upravo je
tajanstvena zemlja Nod atribut četrnaestog načela, čime se kompletira puna
numerološka slika ove priče. U kabalističkom smislu Nod je Daat (znanje), dok
Lamehove žene i Kainova žena predstavljaju tri vela ništavila: Ain, Ain Sof i
Ain Sof Aur. Sada kada smo uspostavili poznatu nam sliku univerzuma možemo
krenuti u dalja razmatranja.
 |
| Sigil Niantiela |
Ime Kain, onako kako je zapisano na hebrejskom, sastoji se od tri
slova: kof-jod-nun čiji je zbir vrednosti 160, odnosno 810, ukoliko uvažimo
hebrejsko numeričko pravilo da ukoliko se slovo nun nađe na kraju reči njegova
vrednost više nije 50 nego 700. Na grčkom se Kain piše kao Καιν, čija je
brojčana vrednost 81. Dakle, imamo 810 i 81 kao indikatore lunarnog porekla.
Mesečev magijski kvadrat se sastoji od isto toliko brojeva i sama ta činjenica
već dosta govori o poreklu Kainovom. Sa druge strane, broj 160 je zbir slova
imena Niantiel što se odnosi na klipotskog čuvara staze nun, čiji je znak
Škorpija i tarot ključ Smrt. Po nekim izvorima, ime Kain se može prevesti kao
kovač, ali i kao koplje. Kovač je metalurg, pa ako se ravnamo po zaključcima
koje je izneo Mirča Elijade, on je i predak alhemičara. Kovač, odnosno
alhemičar, jeste onaj ko remeti prvobitnu ravnotežu, razbija početno stanje
neobrađenog materijala i činom nasilja, oblikuje novo stanje. Po nekim
izvorima, Kainov brat Avelj je predstavljen kao solarni anđeo koji održava
ravnotežu. Ime Avelj se na hebrejskom piše kao he-bet-lamed i ima vrednost 37,
dok je na grčkom Αβελ = 38. Ime Avelj, odnosno Abel, možemo porediti sa imenima
solarnih božanstava kao što su sirijski Baal, kritski Abelios, galski Abelio,
grčki Apolon itd. U tom kontekstu, Kain je ubica Sunca. Imajući ovo u vidu ne
možemo a da ne primetimo sličnost sa egipatskim mitom o Ozirisu kojeg ubija
njegov brat Set i komada ga na tačno četrnaest delova. U toj perspektivi Kain
bi bio Set a Avelj Oziris. Set i Oziris su Atumovi, a Kain i Avelj Adamovi
sinovi. Po Talmudu, gore pomenuti Kainov potomak Lameh, oženio je dve Kenanove
ili Kajnanove kćeri. Ime Kajnan / Kenan ukazuje na starog arabljanskog (ili sabejskog)
boga Meseca, odnosno na božanstvo nomada koji su štovali drevnu zvezdanu
religiju. Otud je prvi Lamehov sin Jovil / Džabal u starozavetnom tekstu
označen kao rodonačelnik nomada, a nomadi su zvezdočatci i štovatelji
lunarno-stelarnih božanstava. Ako spekulaciju dodatno rastegnemo, možemo se
zapitati jesu li možda tajanstveni osvajači Egipta, poznati kao Hiksi (narodi
sa mora), zapravo kainiti, kajnanovci, obožavaoci Seta (Kaina), kako su ih
Egipćani upamtili? Kada kažem kainiti, ne mislim na istoimenu gnostičku sektu
iz drugog veka nove ere za koju se u neku ruku može tvrditi da je preteča
šabatajstva kao, uslovno rečeno, satanističkih doktrina koje se suprotstavljaju
ili namerno izokreću vladajuće mistično-magijsko-religijske struje u potrazi za
izvornom formulom ili njenom obnovom. Izvorno, kainizam u kontekstu predmeta
ove rasprave, ne smatram formulom inverzije nego autentičnim i samoniklim
drevnim kultom čija je formula zasnovana na prirodnim zakonima još iz vremena
totemizma.
motiv Krolijeve verzije karte Ljubavnici (Braća)
Postoji teza koja Kaina povezuje sa sazvežđem Zmijonosca koji
je u Sumeru poistovećen sa božanstvom magijskih bajalica i prizivanja (Sagimu).
Zmijonosac je poput fakira, onaj koji hipnotiše i opčinjava, onaj koji govori
zmijskim jezikom. I tu opet dolazimo do simbolizma koplja, jer koplje je štap,
a štap je zmija. Štap i zmija su obeležja magije. Osim toga, ime Kain može biti
protumačeno i kao kof-ain (Q-Ain), čiji su tarot atributi Mesec i Đavo, čime
otvaramo analogiju Mesec-Oko, odnosno Potiljak-Oko, mesečevo oko, levo oko ili
treće oko. To je oko istovremeno i Kainov znak, na nebu poistovećen sa zvezdom
Ras Al-Hag, koja se nalazi na glavi zamišljenog lika Zmijonosca.[1]
Mit o Kainu i Avelju je poduka o zakonu akcije i reakcije, analize i sinteze. Kain
je u tom smislu simbolički lik analize - solve. U svetlu mog ličnog verovanja i
iskustva, Kainov lik, sam po sebi, jeste nešto mitsko, daleko i nestvarno.
Ipak, držim da je svojevrsna kainitska magijska struja stvarna te da je ključ
njenog poimanja lik Naame, Lamehove kćeri, čiji sam ovaploćenje prepoznao u
liku ćerke srednjoevropskog šabatajca Jakova Franka – Eve Frank. U nekom
praktičnom aspektu teško je razlikovati kontrainicijacijski prokainitski
satanizam od manifestacija izvornog kainizma. Kako smo Naamu poistovetili sa
sefirom Malkut, to znači da otelotvorenje njenog načela kroz neki
religijsko-magijski kult ili ličnost, možemo uzeti ne samo kao mogućnost nego i
kao nešto opipljivo. Naama, Lilit, Eva Frank, Babalon, Mejrinkova Asja
Hotokalunginova itd, jesu ispoljenja struje obuhvaćene, između ostalog, i mitom
o Kainu i Avelju. Čitava ta epizoda, koja je u bilbijskom tekstu samo ovlaš
dotaknuta, bremenita je povesnim magijskim potencijalom koji kao senka prati
istorijski razvoj religija i civilizacije. Po jednoj legendi Naama je izumela
tkanje, što je jedan od atributa veštičarstva. Njeno ime se prevodi kao
prijatna, ugodna ili zgodna. Kao takva, Naama je bila ta koja je zavela Sinove
Elohimove (Postanje, 6:2). Zohar imenuje te sinove kao Azu / ain-zajin-alef i
Azaela / ain-zajin-alef-lamed te sa njima izrodila razne vrste klipota. Koren
reči naam (nun-ain-mem) označava zadovoljstvo. Brojčana vrednost njenog imena
je 165 (nun-ain-mem-he), a što ne može a da ne izazove podizanje obrva s
obzirom da je broj Babalon 156. U Krolijevoj knjizi kabalističkih
korespondencija Liber 777 Naama je označena kao demonska kraljica Malkuta. Pa
ipak, Kroli je rekao kako je u Novom Eonu Škorpija prikazana kao Žena-Zmija. U
krajnjoj liniji, po jednom tumačenju, to znači da je inicijator skriven u liku
Smrti, jer: I am Life, and the giver of Life, yet therefore is the knowledge of
me the knowledge of death. Knjiga zakona, 2:6. Upravo se u ovom okviru kreću
načini kako inicijacije tako i kontrainicijacije u dobu Vodolije.
[1] Upravo nas kontekst koplja i Kaina dovodi do Alistera Krolija i
njegovog tumačenja karte Ljubavnici (ili Braća), na kojoj su u njegovom špilu
prikazani upravo Kain i Avelj: „Atu VI se odnosi na Blizance u zodijaku, kojima
vlada Merkur. Odgovarajuće slovo hebrejskog pisma je Zain, što znači „Mač“, i
otuda je okvir karte Svod Mačeva, pod kojim se odvija Kraljevsko Venčanje. Mač
je prevashodno oruđe deobe, podele. U svetu intelekta - to je svet boje Mačeva
- on predstavlja analizu. Ova karta i Atu XIV zajedno čine sveobuhvatnu
alhemijsku maksimu: Solve et coagula.“ Alister Kroli, Knjiga Tota,
Esotheria, Beograd, 1996, str. 88. I dalje Kroli nastavlja navodima iz njegove
knjige Vizija i glas, gde nailazimo na ono što je od značaja za temu Kaina:
„Postoji jedna asirska legenda o ženi sa ribom, kao i legenda o Evi i Zmiji,
jer Kain ne beše sin Adamov i Evin, već sin Evin i Zmijin. I zato kad ubi brata
svojega, beše prvi ubica jer žrtvovaše žive stvari demonu svojemu, te dobi Kain
beleg na licu svojemu, koji je beleg Zveri o kojoj se besedi u Apokalipsi i
beleg Inicijacije. Prolivanje krvi je nužno, jer Bog nije čuo decu Evinu sve
dok krv ne bi prolivena. A to je površna religija; ali Kain nije govorio s Bogom,
niti je imao beleg inicijacije na licu, tako da su ga se svi ljudi klonili, sve
dok nije prolio krv. A ta krv beše krv brata njegovoga. To je tajna šestog
ključa Tarota, koji ne treba nazivati ljubavnici, nego Braća. Posred karte
stoji Kain; u desnici drži Torov Čekić kojim je ubio svog brata, sav vlažan od
krvi. A levicu svoju pruža otvorenu kao znak svoje nevinosti. Sa desne strane
mu je majka Eva, oko koje je izuvijana zmija čija kukuljica je raširena iza
Evine glave, a sa leve strane mu je lik koji je u ponečemu nalik na
hinduističku boginju Kali, ali mnogo zavodljiviju. Pa ipak ja u njoj
prepoznajem Lilit. Nad njim je Veliki Pečat Strele, okrenut nadole, ali
prostreljen kroz srce deteta. I to je dete Avelj. A značenje ovog dela karte je
nepoznato, ali to je tačan crtež tarot karte. I to je tačna magijska bajka iz
koje su hebrejski prepisivači, koji nisu bili potpuni Inicijanti, ukrali svoju
legendu o Padu i svim kasnijim događajima. Od veoma je velikog značaja to što
gotovo svaka rečenica u ovom odlomku naizgled preobraća značenje one koja joj
je prethodila. Tome je razlog to što je reakcija uvek jednaka i suprotna
akciji. Ova jednačina je, ili bi trebalo da bude, simultana u svetu intelekta,
u kojem nema velikih vremenskih zaostataka; formulacijom neke ideje gotovo u
istom trenutku stvara se i njena suprotnost. Suprotnost bilo koje tvrdnje je
sama po sebi implicitna, što je neophodno da bi se održala ravnoteža
Univerzuma.“ Alister Kroli, isto, str. 88/89.
