Thursday, April 23, 2020

Zvezdana doktrina malih arkana (autor Dorijan Nuaj)

Ovaj tekst predstavlja deo mog serijala na temu tarota, njegovih istorijskih izvora i ideologije. Vidi prethodne radove: Uvod u ideologiju tarotaIzvori okultnog tarotaUspon spekulativnih doktrinaSola Busca.

Tragajući za izvorima tarota primetio sam da mnogi autori poreklo malih arkana vezuju za tzv Mamelučki špil koji je došao u Evropu negde u XIV veku. Istoričari tarota Ronald Decker i Michael Dummett su u knjizi A History of the Occult Tarot izneli stav da poreklo simbola malih arkana možemo pronaći u heraldici Mamelučkog sultanata. Pod tim nazivom označava se period vladavine neosmanskih Turaka (turskih robova-ratnika) u Egiptu od 1250. do 1517. Njihovu vladavinu su okončale Osmanlije. Međutim, autor Pol Huson u knjizi Mystical Origins of the Tarot otišao je korak dalje sugerišući sufijsko i persijsko poreklo osnovnih simbola i strukture karata, koje, između ostalog, preslikavaju klasni poredak u drevnom Iranu. Pa ipak, kako se ne bi rasplinjavali u tumaranju po drevnoj prošlosti Bliskog i Srednjeg istoka, za svrhu ovog teksta iskoristio bih Husonovu natuknicu lociranu u nama bliži prostor-vremenski okvir. On je pomenuo kapelu Svetog Đakoma (San Giacomo) u firentinskoj crkvi San Miniato al Monte, čiji je svod dekorisao firentinski umetnik Luka dela Robija (1399-1482). Na svodu su prikazane četiri kardinalne vrline u liku četiri anđela, od kojih svaki nosi po jedan predmet koji predstavlja njenu prirodu. Tako Razboritost nosi ogledalo i drži zmiju u ruci; Umerenost nosi pehar; Snaga ima štap, Pravda nosi mač. Hijerarhijski redosled kardinalnih vrlina koje je razmatrao Platon je upravo takav. Glavna vrlina je Razboritost bez koje je nemoguće razvijati druge vrline, pa sve do Pravde. 
Luka dela Robija: kardinalne vrline
Ova predstava je svakako indikativna za naše ciljeve te u njoj nedvosmisleno možemo prepoznati ono što nas zanima:

a) Razboritost = IX Pustinjak = diskovi / dinari. Novčić je i uglačani zlatni, odnosno srebrni pladanj.
b) Umerenost = XIV Umerenost = pehari.
c) Snaga (Hrabrost) = XI Snaga = štapovi. U jednoj od Viskonti verzija tarota na ovoj karti prikazan je lik sa batinom. Takođe i lik koji predstavlja Snagu u Mantegna tarokiju ima topuz.
d) Pravda = VIII Pravda = mačevi. 

Sada već možemo naslutiti da diskovi pričaju priču uspona i padova Razboritosti, pehari Umerenosti i tim redom, a ta priča je najočiglednija u Sola Busca tarotu koja ne sledi orijentalni impersonalni i geometrijski obrazac nalik na domine ili geomantijske figure. Imajući sve ovo u vidu sada možemo sačiniti detaljniju tabelu korespondencija četiri klase malih arkana:
Karte Mamelučkog špila
Korespondencije četiri klasa malih arkana (sinteza tarota Visconti – Mantegna – Marciano)
IX Pustinjak
XIV Umerenost
XI Snaga
VIII Pravda
Diskovi / dinari
Pehari
Štapovi
Mačevi
Razboritost
Umerenost
Snaga / hrabrost
Pravda
Bogatstva
Zadovoljstva
Devičanstva
Vrline
Zemlja
Voda
Vatra
Vazduh
Mars
Venera / Sunce
Mesec / Jupiter
Merkur / Saturn
Feniks
Golubica
Kornjača
Orao

Korespondencije četiri klasa malih arkana po Elifasu Leviju
Znak
Kerubimi
Zodijak
Element
Esencija
Slovo IHVH
Štapovi
Lav
Lav
Vatra
Sumpor
Jod
Pehari
Čovek
Vodolija
Voda
Živa
He
Mačevi
Orao
Škorpija
Vazduh
Azot
Vav
Diskovi
Bik
Bik
Zemlja
So
He

U kabalističkoj teoriji tarota, koju slede okultne škole, diskovi se nalaze na dnu četvorne hijerarhije jer predstavljaju materijalni svet Asijaha, odnosno ambijent pomešanih i zgusnutih elemenata te je njihova ravan delovanja označena hebrejskim slovom he (H) kao poslednjim slovom imena Tetragramatona IHVH (jod-he-vau-he). Mačevi su sledeći u toj hijerarhiji jer predstavljaju svet Jeciraha, element vazduha te su označeni slovom vau (V). Iznad njih su pehari: slovo he (H), element Vode, svet Brijaha. Na vrhu su štapovi: slovo jod (I), Vatra, Acilut. Kako god da se ravnamo ne možemo poreći petoslojnu strukturu tarota koju čine četiri hijerarhije po četrnaest malih arkana koje predstavljaju po jednu kardinalnu vrlinu (ili kabalističku dimenziju), dok je peta hijerarhija sačinjena od velikih arkana. U kabalističkom smislu je jednostavno tumačiti značenje svake male karte. Na primer, Sedmica pehara je Necah u Brijahu, pa ćemo samo potražiti šta se krije na tom nivou u petodekadnoj kabalističkoj kosmološkoj šemi. Odmah otkrivamo da je u pitanju arhanđeo Hanijel. Međutim, šta onda s tim? Kako možemo znati šta tačno znači Hanijel i kakve uopšte veze ima sa predstavom sedam posuda? Mi to ne možemo znati dok ne prizovemo Hanijela i ne upitamo ga šta nas zanima. Ali, to nije jednostavno, pa se onda u tom slučaju oslanjamo na opšte predstave i natuknice o tome ko je i šta Hanijel. Suočivši se sa enigmom Hanijela i beskrajem njegove metafizike uočavamo da je praktičnije i razboritije slediti obrazac varijacija vrline te pronaći šta se dešava sa umerenošću kada je projektujemo u broj Sedam. Sola Busca karta Sedam pehara prikazuje jednu skladnu strukturu pehara čvrsto posađenu na četvorougaono postolje. Lik koji dominira ovom kartom je nagi mladić u punoj snazi, pa ako je to Hanijel, onda mu moramo priznati da je lep što ovoj karti daje pozitivan ton.
Okultisti su ipak otišli korak dalje, jer kabalistička identifikacija karata očito nije dovoljna da posluži svrsi. Pol Kristijan (Jean-Baptiste Pitois, 1811-1877, francuski okultista poznat po knjizi Istorija magije objavljenoj 1870), povezao je 36 malih arkana (izuzev asova) sa 36 astroloških dekada. Tu je ideju kasnije razradio Mek Gregor Meters i sačinio jednu kompleksnu astrološku šemu, po kojoj bi naša Sedmica pehara predstavljala Veneru u Škorpiji, što je protumačeno kao iluzorni uspeh. Svakoj od tih 36 malih arkana okultisti su dodelili po dva kabalistička anđeoska entiteta Šemhamforaša, od kojih je svaki zahvatao po 5 stepeni zodijačkog kruga (ili je jedan bio dnevni a drugi noćni). Podsetimo se, Šemhamforaš je podeljeno ime Boga (IHVH), skriveno u biblijskoj Knjizi izlaska XIV:19, 20, 21. Na hebrejskom se svaki od ova tri stiha sastoji od 72 slova (ukupno 216, što je solarni broj). Ako ta tri stiha ispišemo jedan iznad drugog, u prvom redu sa desna na levo, u drugom sa leva na desno i u trećem ponovo sa desna na levo, dobićemo 72 kolone od kojih svaka ima po tri slova. Ta tri slova čine jedno ime kojem dodajemo nastavak el (alef-lamed, AL) i jah (jod-he, IH) u zavisnosti od toga da li je reč o muškom ili ženskom entitetu. Svako ime ima svog anđela sa kojima se na poseban način, uz pomoć talismana, komunicira. Svaki od anđela ima neku svoju užu specijalnost i nadležnost. Takođe, kao pandan imenima Šemhamforaša postoji i sistem od 72 demona koje je, navodno, kralj Solomon prizvao i svezao.

Povodom teme astroloških dekada i malih arkana skrenuo bih pažnju da Frensis Jejts u knjizi Veština pamćenja, pominje umeće pamćenja filozofa Metrodora iz Skepse (145 p.n.e – 70 p.n.e) koje je bilo zasnovano na dvanaest zodijačkih znakova. Rečju, Metrodor je pamćenje doveo u vezu sa zvezdama. On je pronašao ili izumeo tri stotine šezdeset različitih mesta unutar 12 zodijačkih znakova i 36 dekada. Tako je on mogao da se u imaginaciji kreće po nebeskoj sferi i koristi ih za razne memorijske akrobacije. U Agripinoj Drugoj knjizi Okultne filozofije, poglavlje XXXVII posvećeno je opisu 36 slika koje simbolizuju prirodu i značenje astroloških dekada, a čije je poreklo vavilonsko, posredovano preko Arapa. Predstavljene slike, svojim izrazom, poput tarot arkana, olakšavaju pamćenje i tumačenje astroloških zakonitosti pa u tom smislu predstavljaju pravi astrološki tarot, budući da su potpuno u funkciji astrologije. Neću ovde predstavljati svaku od njih nego samo one za koje sam uočio da imaju određenih sličnosti sa izgledom i tumačenjima tarot karata. Tako recimo opis druge dekade znaka Ovna predstavlja moćnu ženu odevenu u crveno (sa belom unutrašnjošću) koja se povezuje sa idejom dominacije i vlasti te nas ovde podseća na kartu Carica. U arapskom srednjovekovnom spisu Picatrix ta ista žena odevena je u zeleno. Odmah za njom sledi treća dekada Ovna oličena muškim likom u crvenoj odeždi. Na jednoj ruci ima zlatnu narukvicu a u drugoj drži štap i tumači se kao nemir zbog nemogućnosti da ostvari svoje ambicije. Tu, dakle, prepoznajemo Cara u situaciji političke nemoći. U indijskoj verziji prve dekade Bika pojavljuje se, kao i kod Agripe, ratar, ali ovde slika sadrži i knjigu, dok se u drugoj dekadi Bika kod Agripe pojavljuje ključ. I ključ i knjiga su simboli koji su ponekad prisutni na arkani Papesa. U prvoj dekadi Lava vidimo muškarca koji jaše tu zver, a što neodoljivo asocira na kartu Snaga, a posebno na njeno Krolijevo rešenje, s tim što je u većini tarota žena u odnosu prema lavu. U trećoj dekadi Device imamo starca koji se oslanja na štap, poput karte Misero iz Mantegna tarokija ili Pustinjaka. Prva dekada Vage, između ostalog sadrži i čoveka koji čita knjigu, što opet podseća na Papesu. Druga dekada Vage prikazuje dva besna i međusobno zavađena lika povrh kojih treći, lepo odeveni čovek sedi na stolici, a što podseća na motiv karte Đavo. Druga dekada Škorpije prikazuje scenu čija je struktura u skladu sa kartom Mesec: vidimo nage muškarca i ženu i čoveka kako sedi na zemlji, a povrh njega su dva psa kako ujedaju jedan drugog. Na karti Mesec umesto nagih muškarca i žene imamo dve kule, a umesto čoveka koji sedi figuru raka. Treća dekada Strelca pokazuje besposlenog čoveka kako se igra sa palicom, što podseća na Žonglera ili Čarobnjaka. Prva dekada Riba prikazuje čoveka sa teretom na leđima, ali dobro odevenog, što se tumači kao putnik, putovanje, čime ovaj motiv povezujemo sa kartom Luda u smislu lutalice. Treća dekada Riba prikazuje dvoje lepih mladenaca što predstavlja sličnost sa kartom Ljubavnici. Takođe, kod Agripe nalazimo i opise planetarnih slika. Neću ovde iznositi nikakve pretpostavke ili razvijati teorije, ali moram naglasiti značaj stare astrološke i astronomske ikonografije kao jedan od značajnijih fantazmičkih izvora za generisanje motiva tarotskih prikaza. Načelno, asterizam predstavlja jedan od moćnih izvora fantazmičkih slika, budući da je čovek odvajkada posmatrao zvezdano nebo, uočavao sazvežđa i zakonomernosti nebeskih tela te njihovu apstrakciju uobličavao imaginacijskim slikama i povezivao sa mitološkim činjenicama. Tako su drevni ljudi svoju mudrost okovali u zvezde.

O poreklu magijskih slika koje su uticale na Agripu, a preko Agripe i na imaginaciju Đordana Bruna, Frensis Jejts piše na sledeći način:

"Ove slike potiču iz drevnog egipatskog učenja o zvezdama i astralnoj magiji. Tri stotine i šezdeset stepeni zodijačkog kruga podeljeno je na dvanaest znakova zodijaka, a svaki od njih još dodatno je podeljen na tri "lica" od po deset stepeni. ovo su "dekade" i za svaku od njih vezana je određena slika. ove slike za dekade stoje u vezi sa staroegipatskim zvezdanim bogovima vremena; spiskovi tih bogova čuvani su u arhivama egipatskih hramova, odakle su preuzeti u kasnoantičkom učenju o astralnoj magiji, a potom prenošeni kroz tekstove čije se autorstvo često pripisuje Hermesu Trismegistusu i koji se tesno povezuje sa dekadskim slikama i njihovim magičnim dejstvom. Ove slike variraju, već prema tome odakle potiču... Za većinu svojih magijskih tekstova Bruno je koristio lako dostupne štampane izvore, koji su se uglavnom oslanjali na delo De occulta philosophia Hajnriha Kornelija Agripe... Posle trideset i šest slika za dekade u spisku slika zvezda u Senkama (Brunovo delo) sledi četrdeset i devet slika za planete, po sedam za svaku... Kao što možemo da vidimo, ovakvim slikama prikazuju se bogovi planeta i njihovi uticaji, i to po uzoru na planetarne talismane." Frensis Jejts, Veština pamćenja, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2012, str 251. 

Jejts nas dalje uvodi u svrhu tih slika: 

"Bruno razmišlja u pravcima koji su današnjem čoveku skoro nedostupni - onim pravcima kojima se kretao i Fičino u svom delu De coelitus comparanda - prema kome su slike zvezda tek posrednici između ideja u nadnebeskom svetu i podnebeskog elementarnog sveta. Ređajući, manipulišući ili koristeći slike zvezda, baratamo oblicima koji su za jedan stepen bliži realnosti od predmeta u svetu, mada su svi podložni zvezdanim uticajima. Na niži svet može se uticati menjanjem zvezdanih uticaja sao ako znamo kako treba raspoređivati i baratati slikama zvezda. U stvari, slike zvezda jesu "senke ideja", senke stvarnosti koje su bliže stvarnosti nego fizičke senke u nižem (donjem) svetu... Knjiga koju Hermes predaje filozofu jeste knjiga "o senkama ideja sažetim za unutrašnje pisanje"; drugim rečima, u njoj je sadržan spisak slika zvezda koje treba da se utisnu u pamćenje... Utiskivanjem u pamćenje slika tih viših sila mi ćemo spoznati niže stvari iz visine; niže stvari poređaće se u pamćenju pošto u njemu budemo poređali slike viših stvari, koje u jednom višem obliku sadržavaju stvarnost nižih stvari, obliku koji je bliži krajnjoj stvarnosti... Jejts, isto, str 253/4.

Saobraziti se sa tim astralnim slikama u imaginaciji jeste jedna od ključnih stavki magijskog rada. Naposletku, Jejts parafrazira Đordana Bruna koji kaže da razne vrste memorijskih slika imaju različite stupnjeve moći, jer nisu sve te slike podjednako bliske stvarnosti. Naime, one sa najvećim stupnjem moći, i koje najmanje zaklanjaju stvarnost, Bruno naziva sigili. Upravo se sigili koriste kako u memorijskim sistemima okultne veštine pamćenja, tako i u konkretnim magijskim operacijama. Duboko sam uveren da dizajn malih arkana, iako impersonalan, predstavlja apstraktnu varijantu konkretnih imaginacijskih zvezdanih slika, nalik onima koje je opisao Agripa. Poput geomantije ili domina, one sasvim pojednostavljuju složenije imaginacijske oblike poreklom iz drevnog magijskog asterizma, koje su pak, svoj izraz našli u slikama velikih arkana tarota. Dakle, upravo u tim zvezdanim sigilima bi trebalo da potražimo istinske izvore tarota. 

Prikaz Venere iz Picatrix-a


Dodatak: Ukratko o Marcijano špilu

Špil uslovno nazvan po Marcijanu da Tortonu, dvorskom sekretaru milanske vladarske porodice Viskonti, kojima dugujemo prve špilove tarota, zapravo više ne postoji, ali postoji opis tog špila koji je ostavio pomenuti sekretar. Navodno, taj špil je izrađen između 1414 i 1418, pa bi shodno tome, predstavljao najstariji tarot za koji se zna. Zapravo, da Tortona u spisu Tractatus de Deificatione Sexdecim Heroum tvrdi da je autor ovog špila poznati italijanski slikar i iluminator Michelino da Besozzo (1370-1455). Helen Farli je u knjizi A Cultural History of Tarot dala kratak opis špila Marcijano koji se sastoji od 24 karte: šesnaest nebeskih princeza i barona i četiri kralja, dok se preostalih četiri, kao i male arkane, ne spominju. Šesnaest karata je sekvencijalno organizovano u četiri grupe.

Prikaz nebeskih princeza i barona Marcijano špila
Vrline
Orao
Bogatstva
Feniks
Devičanstva
Kornjača
Zadovoljstva
Golubica
1. Jupiter
2. Juno
3. Pallas
4. Venus
5. Apollo
6. Neptunus
7. Diana
8. Bacchus
9. Mercurius
10. Mars
11. Vesta
12. Ceres
13. Hercules
14. Eolus
15. Daphnes
16. Cupido

Svaka od ovih karata na sebi je nosila određenu pticu koja simbolizuje po jednu od četiri grupe značenja. Tako je orao povezan sa vrlinama, feniks sa bogatstvima, kornjača sa devičanstvima ili nevinostima i golubica sa zadovoljstvima. Četiri kralja i još četiri nepoznate karte nisu bile povezane sa pticama. U igri su karte sa pticama su imale prednost nad onima bez. Na kraju, Helen Farli navodi da se grupe Marcijano tarota mogu povezati sa malim arkanama na sledeći način: diskovi / dinari su bogatstva; mačevi su vrline; pehari su zadovoljstva; štapovi su devičanstva.

Takođe, vidi tekst na sličnu temu: Planetarna heptada - Saturn