Podrška

Ukoliko vrednujete moj rad to možete iskazati podrškom preko računa 360-0381638245750-08 ili paypal.me/DorijanNuaj

Thursday, February 15, 2018

Inteligencij trenutka

Kada nešto spoznam kao da čujem aplauz nekakve nevidljive i apstraktne publike. To je taj Inteligencij trenutka. Oduvek sam bio u fokusu neprekinute pažnje te čudne nevidljive publike, kao da sam na sceni. Ponekad sasvim jasno čujem njihov tihi žamor, osmehe, aplauze. Katkad mi zvižde i dobacuju. Otkad znam za sebe ja ih zabavljam, sa njima delim šale i dosetke, njima obrazlažem moje misli i ideje. Jao onom smrtniku ko čuje i vidi makar i delić te moje predstave namenjene nevidljivim likovima. Oni su strašno ljubomorni i ne vole da dele nešto što je namenjeno samo njima. Svest je čudna zverka.

Sunce lagano klizi ka zapadu, noći smenjuju dane, a dani noći... Sve je u najboljem redu u mom svetu. Iz moje kule od slonovače posmatram ljudski svet.
Jedan glas kaže: „Siđi i umešaj se.“
Drugi glas poručuje da me se to ne tiče. Kada dođe trenutak - umešaću se, ali za sada trenutak još nije došao.

Postoji jedan kutak u svesti, rekao bih pre položaj, udoban i zaštićen, koji predstavlja izraz mog unutrašnjeg psihičkog eskapizma. Suočen pred izazovima i užasima sveta, ja se povučem u taj kutak, dok ostatak bića prepustim automatskim pilotima. Iz tog ugla, nedodirljiv i neuznemiravan, samo posmatram sve ono što ljude uznemirava, užasava, rastužuje, brine. I taman kada pomislim da sam potpuno odvojen, da besprekorno ne prianjam, uhvatim sebe kako se naslađujem nelagodom i nemirom koju u nekim ljudima izazivaju goleme svetske, društvene i lične nepravde i zulumi. Ta naslada je dokaz da moj eskapizam zapravo nije besprekoran jer dozvoljavam sebi smešak na uglu usana. Ipak, ja sam samo čovek...

Moju svest nastanjuju razni entiteti. Ne mogu baš tačno reći da li oni tu prirodno obitavaju ili se nekako moje biće prepliće sa njima. Nikada ne mogu biti siguran jesu li oni posebne pojave ili su deo mene, a možda su i jedno i drugo, ili ništa od toga. Neki od tih entiteta su korisni, neki gledaju svoja posla, ali ima i onih drugih. Ponekad me iznenadi i posve zatekne trenutak njihovog surovog i zastrašujućeg ispoljavanja. Tada se zapitam jesam li to ja ili...?