Organizaciju Radost Satane, odnosno Joy of Satan Ministries, (u daljem tekstu JoS), osnovala je početkom XXI veka Andrea Maksin Ditrih (1962-2020). JoS svoju doktrinu određuje kao spiritualni satanizam. Osnovna načela učenja JoS sažeta su u nekoliko tvrdnji po kojima je satanizam stariji od hrišćanstva i drugih, kako kažu, mejnstrim religija, što svakako uključuje i judaizam. U skladu s tim, satanizam nije nekakva reakcija na judeohrišćansku represiju, niti je izmišljotina Antona LaVeja ili drugih satanista, a nije ni farsična gotičarska maskarada, niti se odnosi na koncept zla, ili na smrt. Istinski satanizam radi na jačanju čovečanstva kako bi ono moglo postići jednakost sa bogovima. Po učenju JoS pravi satanizam predstavlja duhovnu alhemiju i pravi religijski identitet čovečanstva koji stoji nasuprot lažnim, manipulativnim, porobljivačkim i pljačkaškim avrahamskim religijama (judaizam, hrišćanstvo i islam), koje su počinile istorijski falsifikat i nasilje nametnuvši jedan neprirodan oblik duhovnosti, odnosno anti-duhovnosti. Epitet pravi služi da se naglasi razlika JoS od drugih satanističkih organizacija, naročito od Crkve Satane, ali i da se istakne paganska priroda satanizma. Taj paganski satanizam, po JoS učenju, takođe se razlikuje od njuejdžerskog neopaganizma i vike (wicca), odnosno modernog veštičarstva, koje predstavljaju iskvarene oblike starih religija, a što ih čini vrstom korisnih idiota u rukama jevrejskog magijskog egregora. I dalje, JoS ne priznaje kao sataniste sve one koji tvrde da Satana nije biće, ili koji svoj satanizam temelje na biblijskim konceptima i jevrejskoj tradiciji. U tom smislu takvi satanisti su obrnuti judeohrišćani, ali nisu pravi satanisti.
Po tumačenju JoS, avrahamske religije su programi utemeljeni na jevrejskoj izopačenosti i usredsređenosti na smrt sa namerom da Jevreji porobe čovečanstvo. U tom smislu, hrišćani i muslimani deluju kao nekakva jevrejska pešadija. Za razliku od njih pravi satanizam je utemeljen u znanju, dakle nešto u šta se možemo uveriti kroz praksu i učenje. U tom smislu, JoS ističe da satanizam zastupa ravnotežu između duhovnosti i tehnologije. Satana donosi znanje. Cilj spiritualnog satanizma je primena tog znanja i preobražaj u biće nalik bogovima, odnosno samodeifikacija. Kako bi neko pristupio spiritualnom satanizmu potrebno je da uradi posvećenje Satani, što predstavlja neki oblik samoinicijacije. Taj čin je važan radi obezbeđivanja Satanine zaštite dok posvećenik radi na svom jačanju i usavršavanju. Duhovni rad bez duhovne zaštite koju pružaju Satana i njegovi demoni sa sobom nosi rizike od napada ljudima neprijateljskih sila koje mogu uništiti čoveka. JoS naglašava da su neprijateljske sile tokom istorije lažno predstavljale Satanu, koji je, po njima, stvarno biće (koje se oglašavalo putem spisa kao što su Al Jilwah, Qu’ret Al Yezid itd). Tvrdnju da je Satana stvarno biće JoS potvrđuje ličnim svedočanstvima, vizijom i razgovorom sa njim. Po rečima Maksin Ditrih, Satana se pojavljuje kao predivan plavokosi čovek u dugačkoj beloj haljini (taj opis podseća na mormonske slike anđela i Velikog nebeskog Oca.) Satana i demoni otud nisu judeohrišćanski izum nego je reč o oklevetanim drevnim bogovima.
U pogledu istorijsko-mitološkog identiteta Satane, JoS ima zanimljivih ideja. Tako je Satana poistovećen sa sumerskim bogom koji se zove Enki, ili Ea. Takođe, poznat je i pod imenima nekih drugih bogova, a jedno od njih je Votan, odnosno Odin. Satana je najmoćniji među bogovima. Po učenju JoS njegov zodijački znak je Vodolija, kao znak čovečanstva, tehnologije i genija, a pošto je jedanaesti po redu, otud je jedan od bitnih Sataninih brojeva upravo broj 11. Za pravog satanistu Satana je tvorac čoveka, dakle božansko biće. Satana je tvorac ljudske duše i energetskog suptilnog tela, dakle i čakri, a što ljudima omogućava reinkarnaciju. JoS ima čitav sistem vežbi i meditacija za aktiviranje čakri i buđenje kundalini. Zapravo, čovečanstvo je naučnim putem stvoreno od strane vanzemaljaca radi robovskog rada putem genetske modifikacije i veštačke oplodnje ljudskih primata semenom nefilima. Nefilimi su, po učenju JoS, vanzemaljska humanoidna bića, na višem nivou razvoja od ljudi i mnogo moćnija. Navodno, oni su genetski modifikovali svoj DNK, i tako obezbedili sebe od starenja. Satana je u tom procesu bio taj koji je dizajnirao aktuelno čovečanstvo. Međutim, on je bio filantrop i imao je nameru da ljudima prenese znanje bogova-vanzemaljaca i tako učini ljudska bića ravna njima. Drugi vanzemaljci-bogovi su ga u tome sprečili jer to nije bilo u skladu sa njihovom robovlasničkom agendom. Namera bogova bila je da unište čovečanstvo onda kada im više ne budu bili potrebni. Satana i njegovi demoni su to sprečili, ali božanski neprijatelji ljudskog roda nisu odustali od svoje nakane. Slične stvari propovedaju Zaharija Sičin i Dejvid Ajk. Glavni među tim kosmičkim negativnim silama je biblijski bog Jahve, čije su sluge na Zemlji njegov odabrani narod, kao i oni koji slede Hrista i oni koji se klanjanju Alahu. Osim toga, Jevreji su i nosioci vanzemaljskog reptilskog gena koji je recesivne prirode, ali je tokom istorije, zbog ukrštanja sa drugim narodima, taj gen prešao i na nejevreje. Navodni dokaz o reptilskom genu je retka bolest zvana harlekin ihtioza.
JoS takođe pominje Pakao, o čemu govori kao o stvarnom mestu. To mesto jeste mračno ali je osvetljeno plavim svetlom (po svedočanstvu članova JoS, demoni se često pojavljuju u plavom svetlu). U nekom smislu Pakao je čekaonica za dalju inkarnaciju, bilo na ovoj ili nekoj drugoj planeti. Po učenju JoS, Pakao je alegorija koja upućuje na tri niže čakre. Satana simbolizuje i zmiju koja predstavlja sklupčanu kundalini na dnu kičme, a takodje i DNK. Ta zmija je život. Po njenom buđenju ljudsko biće biva prosvetljeno. Po tumačenju JoS, biblijski pad čoveka odnosi se na stanje sklupčanosti i uspavanosti ljudske kundalini – koja je povezana sa Satanom i demonima. Zbog toga je čovečanstvo na niskom nivou duhovnog razvoja i podložno manipulacijama neprijateljskih bogova. Uzrok svih ljudskih zala jeste stanje kundalini u ljudskim bićima.
JoS je razvio veoma opsežan asortiman spiritualnih, meditativnih i magijskih tehnika i praktičnih instrukcija za koje tvrde da dobar deo njih potiče od samih demona. Ipak, u njihovom sistemu veoma važno mesto zauzimaju istočnjački koncepti, joga, vežbe disanja, kundalini, čakre. Pomenuti astralni hram se može koristiti za mentalne obrede, kontakt sa demonima, ostvarivanje telepatske komunikacije, meditaciju. Naravno, to nije sve, jer JoS u svom repertoaru poseduje značajan broj magijskih tehnika i rituala koji se dele na početničku magiju, srednje-tešku magiju, naprednu magiju i gatanje. Na primer, oni detaljno opisuju tehnike stvaranja astralnog hrama, zatim korišćenje runa, uidža table, crnog ogledala, viska, ali i stvari poput krađe energije (vampirizam), seksualnu magiju i još mnogo toga. Meditacije su u sistemu JoS veoma važne jer predstavljaju osnovu za energetsko balansiranje čakri, bez čega nema napretka. Isto tako, meditacije otvaraju put ka razvoju telepatskih sposobnosti koje su ključne za komunikaciju sa demonima.
U JoS-u postoji sveštenstvo ali njihova uloga je savetodavna, jer po njihovoj doktrini, u odnosu između Satane i čoveka nije neophodan posrednik, pa je otud sveštenička vlast nešto što oni odbacuju. JoS je organizovana po kovenima, što je vikanski izraz koji se koristi za magijsku grupu, i obično ima trinaest ili manje članova, a što uključuje Velikog Sveštenika ili Veliku Sveštenicu, osobu koja je ujedno i vođa kovena. Onda kada broj članova premaši trinaest, osniva se novi. JoS smatra da je napredak pojedinaca izraženiji ukoliko radi u saradnji sa drugima, dakle u kovenu, u grupnom radu, nego ukoliko praktikuje razne vežbe, magiju i meditaciju isključivo individualno. Rad kovena odvija se u tajnosti. Svaki koven JoS-a ima svog demona zaštitnika sa kojim neposredno radi. Udruženi u kovene, vođeni određenim demonom, članovi JoS dobijaju na snazi jer se vremenom razvija snažan egregor koji članovi i individualno mogu koristiti kako bi nadogradili ličnu moć. Novi član kovena prolazi kroz obred inicijacije, polaže zakletvu vernosti Satani i zakletvu tajnosti. Svaki koven ima svoje posebne oznake, što znači da i članovi kovena imaju svoje magijske uniforme, odnosno odore ili ogrtače obeležene tim znakom.
Za JoS, a što im je zajedničko sa mnogim LHP grupama i pojedincima, demoni su nekadašnja paganska božanstva oklevetana od strane sveštenstva avrahamskih religija. Po njima, priroda demona nije zla, već je reč o predstavi koju su stvorili avrahamski sveštenici. Kako JoS kaže, demoni su se borili protiv jevrejskih adepata, a potom i protiv hrišćanskih te islamskih, jer su ovi napadali paganske religije. Cilj tih napada bio je da se spreči demonski milenarni program preobražaja ljudi u bogove koji je u suprotnosti sa avrahamskim programom pretvaranja ljudi u robove. Naravno, avrahamovci su odneli pobedu, što je rezultiralo klevetom paganskih bogova i uništavanjem njihovih hramova, spomenika, kultnih mesta i knjiga. Tako su te laži doprle i u okultnu literaturu stvorivši lažne predstave o tome kako pristupiti demonima. Taj pristup utemeljen je na predstavi o demonima kao agensima smrti, uništenja, tame, ludila, a što je dovelo do povezivanja demona sa jevrejskim kabalističkim konceptom klipota (ljuštura). Naime, u kabalističkoj teoriji, barem po onoj koju je razradio čuveni Isak Lurija iz XVI veka, ljušture, odnosno klipoti su posude koje sadrže Božju svetlost stvaranja, a one same od sebe jesu tvar tame koja prethodi samom stvaranju. Svrha klipota je da sakriju Boga kako bi fizički svet uopšte mogao postojati. Dakle, klipoti su oblik nekakvog negativnog postojanja. Naravno, JoS se oštro protivi načelima lurijanske kabale, posebno njenom učenju o klipotima. Na taj način, iz perspektive JoS, iskrivljen je i pristup nekih LHP grupa koji fenomenu demona pristupaju iz perspektive klipotskog dijagrama kabalističkog Drveta života. Zapravo, po mišljenju JoS, sve što je zapadnjački LHP mogao znati o demonima je iskvarene prirode jer potiče iz avrahamskih izvora.
Po shvatanju JoS, što je inače rasprostranjeno u okultnom svetu, postoje dva načina prizivanja demona, i ne samo demona, nego i bilo kojih drugih magijskih ili duhovnih bića, a to su evokacija i invokacija. Evokacija je prizivanje čiji je cilj potpuno ili delimično fizičko pojavljivanje prizvanog entiteta, dok se invokacija odnosi na poziv duhu da se pojavi unutar operatora. U tom smislu, primetio bih, osoba koja priziva, tj. invocira, zapravo deluje u svojstvu medijuma. U tehničkom smislu to bi se moglo nazvati spiritizmom. Međutim, ovde bih istakao kratko objašnjenje koje je dao Tomas Karlson: invokaciju karakteriše apstraktna prisutnost više sile, dok je evokacija uprisutnjenje duha u konkretnijem obliku. Može i ovako: u užem smislu evokacija je podsećanje, a invokacija pominjanje ili pozivanje na nešto. Evociramo uspomene, a nasuprot tome invociramo, ili pozivamo se na nečiju reč, neki autoritet i sl. Dakle, možemo evocirati neku energiju, neki osećaj, nešto što je skriveno, na primer demona, pritom se pozivajući, ili invocirajući, silu autoriteta. Invokacija takođe može biti i u obliku određene molitve. Bogovima se magijskim putem obraćamo invokacijom, ali kada su u pitanju magijska bića nižeg reda, u tom slučaju koristimo se evokacijom.
Iz perspektive JoS, kao i mnogih drugih demonolatrista, demoni koji su pod autoritetom Satane, prilikom zaposedanja ljudskog bića koje ih priziva, neće napraviti nikakvu štetu ili povredu. To zaposedanje ne rezultira odsustvom svesnosti, kao prilikom potpunog zaposedanja od strane recimo vudu loa. Vudu loa i slična bića afričkih i afro-karipskih, odnosno afro-brazilskih kultova, mogu potpuno zaposesti ljude bez da se ovi ičega sećaju, ali mogu i delimično, odnosno mogu zaposesti određene delove tela, najčešće šake ili ruke. Po svedočenju članova JoS, čak i kada demon govori kroz njih, oni su svesni. Po tome se razlikuju zaposednutosti goecijskih i načelno Sataninih demona od nekih drugih spiritualnih bića ili čak anđela koji za sobom ostavljaju praznine u sećanju. JoSovci tvrde da se anđeli, koje oni smatraju neprijateljskim prema ljudima, često prerušavaju u demone kako bi prevarili ljude i otud ona zastrašujuća svedočanstva o demonskoj zaposednutosti. Dakle, ovde je perspektiva potpuno obrnuta: anđeli su opaki i zlonamerni i rade na kompromitaciji i diskreditaciji Satane i njegovih demona koji su prijateljski raspoloženi prema ljudima jer žele da se ljudska bića usavrše i uzdignu. U tom smislu anđeli će namerno povređivati ljude kako bi ih zastrašili i odvratili od saradnje sa Satanom i među njima učvrstili autoritet avrahamskog sveštenstva čija je svrha da drže ljude u pokornosti, neznanju i bespomoćnosti.
Ima još jedna tema koje se dotiče JoS, a to je duhovni seks, odnosno seksualno-emotivne veze sa demonskim bićima. Oni svedoče o fizičkom dodiru demonskog bića, kao i o vođenju ljubavi sa njima koje može biti intenzivnije nego sa drugim ljudima. Navodno, demoni nam pristupaju astralno, pa stoga mogu stimulisati svaki deo tela i na način kako drugi ljudi ne mogu ili ne umeju. U vudu religiji postoje određeni loa duhovi, na primer Papa Gejdej (Papa Gayday) čija je specijalnost seksualni odnos. Naime, impotentan muškarac može prizvati ovog duha koji će zaposesti njegov polni ud, i tako ga ukrutiti. Dakle, demoni nas mogu dovesti do orgazma. Po uputstvima JoS moguće je ostvariti vezu sa sukubom ili inkubusom. Neki od njih ne trpe da njihov ljudski ljubavnik ima paralelnu vezu sa drugim ljudskim bićem, ali nekima to ne smeta. Demonski ljubavnik može biti ljubomoran i zato valja biti veoma oprezan, pa je potrebno na početku uspostavljanja takve veze sa demonskim bićem unapred uspostaviti jasan dogovor. Po JoS-u, jednom uspostavljena monogamna veza sa demonskim bićem traje kroz nekoliko reinkarnacija, a možda i duže, jer ste se time praktično vezali sa demonom za večnost. Nevolja ulaska u takvu vezu sa demonskim bićem jeste mogućnost potpunog gubitka seksualnog interesovanja za druga ljudska bića. Poznate su legende raznih naroda da muškarac koji ima fantomsku ljubavnicu neće biti u stanju da vodi ljubav sa ženom, ili da ženu koja je u sličnoj vezi neće moći da se uzbudi neki muškarac. Ipak, u pogledu seksa sa demonom ne morate brinuti o tome jeste li uspeli zadovoljiti vašeg partnera ili partnerku, niti o polnim bolestima ili trudnoći. Takođe, s obzirom da je demonska energija mnogo jača od ljudske, a tokom seksa sa njima mi takođe razmenjujemo energiju, po učenju JoS, velika bliskost sa njima odražava se na fizičkom nivou čoveka. Oni nas mogu naučiti da podignemo naš energetski nivo. Isto tako, sa demonskim ljubavnikom možemo komunicirati telepatski, a možemo uživati zaštitu tog bića, pa i posredovanje kod drugih demona i sl. Pa ipak, JoS preporučuje svakome da dobro razmisli o braku sa demonom, jer je taj zavet neraskidiv.
