Ljudska svest je stalna meta raznih entiteta i neljudskih svesti koje žele da u nju prodru, trajno, privremeno ili da trajno obezbede povremeni i privremeni pristup. Lavkraft je pisao o zameni svesti između ljudi i drugih inteligentnih bića iz kosmičkih daljina ili vremenskih dubina. Dakle, tema nije nepoznata. Dešava se to u snovima ali i na javi, zapadnemo u nekakvo neodređeno sanjarenje i vidimo neke čudne stvari, kao da gledamo tuđim očima. Isto tako, neki tuđi pogled zuri kroz naše oči, čuje naše misli i upija svet u kome mi postojimo. To je tiho i neprimetno zaposedanje. Naravno, uz određene metode taj proces može biti osvešćen i usmeravan. No, to je druga tema. Hoću reći, dešavalo se da uhvatim sebe u trenucima kako „nekome“ objašnjavam šta je ono što opažam, odnosno tumačim smisao čulnih utisaka koje moja imaginacija uobličava u asocijativni niz. Tom prilikom primetio sam, svest pridošlice uopšte ne reaguje na sadržaj ekrana nego samo na trodimenzionalne pojave. Najviše ih fasciniraju objekti koji se kreću u visinama, helikopteri, avioni, ali i teške bučne mašine koje se brzo kreću. Na moje čuđenje nisu pokazivali zanimanje za sise i dupeta koja ja u prolazu osmotrim.
