Pre neki dan zatekao sam se u žustroj raspravi između jednog neopagana, odnosno rodnoverca i jednog pravoslavca. U početku sam se trudio nešto da im predočim ali panjevima je teško bilo šta dokazati pa sam odustao. Možda se mnogima neće svideti ovo što ću sada ovde izjaviti ali smatram da obnova nekakvog rodnoverja nije moguća bez RODA, odnosno zajednice, a ove nema bez kulta mrtvih, odnosno žive nekromantijske prakse. Kult mrtvih nije moguć bez jakih porodičnih veza i pre svega zajednice krvne povezanosti, jer je zajednica ta koja u tome učestvuje. Atomizovano društvo našeg vremena nije dobra atmosfera za tako nešto. Čovek koji ne zna ko su mu preci ne može se sa njima povezati niti ih prizvati. Hrišćanstvo je razorilo tradicionalnu višegeneracijsku zajednicu promovišući tzv nuklearnu urbanu porodicu: Josif, Marija i „njihov“ sin. U toj konstelaciji Josif mu dođe nešto kao „roditelj 2“ s obzirom na čudnovatost Isusovog začeća. U korak sa tim razaranjem drevnih porodičnih vrednosti hrišćanstvo je umesto kulta predaka podmetnulo kultove svetaca pritom tvoreći nekakvu beskrvnu crkvenu biografiju koja zapravo govori o preobražaju nekih ljudi u svece u nekom skorijem istorijskom trenutku, posredstvom Svetog duha, koji je svugde i nigde. Kakve veze sa nekim na Balkanu recimo, ima neki konvertit sa Bliskog istoka? Umesto slavljenja i obožavanja svog pretka hrišćanstvo je ovdašnjim ljudima ponudilo obožavanje konvertita sa Bliskog istoka. Stoga, iako mogu da razumem, ipak ne mogu da se poistovetim ni sa atomizovanim rodnovercima iz raspadnutih nuklearnih porodica, niti sa hrišćanima, ma kojeg usmerenja, koji obožavaju Sina onog Boga kojeg je rodila Devica uz podršku Roditelja 2.
