Zloćudni magijski uticaj: stvarnost ili paranoja

Brian Luong 

U ovom tekstu iznosim gledište povodom češće umišljenog nego stvarnog problema pojedinih osoba da se nalaze pod nečijim magijskim uticajem. Ne nudim rešenja, ne dajem savete, ne pomažem ljudima, ne bavim se time, ali želim naglasiti ono što smatram ključnim momentima ove tematike. Takođe, odmah bih podvukao razliku između magijskog uticaja, magijskog napada, zaposednutosti, energetskog vampirizma i magijske otvorenosti.
 
Magijski uticaj je kontinuirano ili jednokratno delovanje neke magijske osobe, ili grupe, prema nekoj drugoj osobi sa ciljem uticanja na njenu volju, osećanja ili ponašanje. U tu vrstu spadaju i opštepoznata magijska delovanja: da se neko zaljubi u nekoga, poludi, da bude ekonomski, emotivno ili seksualno iskorišćavan ili padne u nečije ropstvo, psihološku zavisnost itd.
 
Magijski napad je nešto izuzetno i složeno. Iziskuje veoma veliku energiju onoga ko to čini i ima veoma duboke razloge, a što mahom nije slučaj kod velike većine onih koji smatraju da su izloženi takvim napadima. Naravno, poznati su mi sasvim budalasti pokušaji magijskih napada od strane neukih i neistreniranih psihički nestabilnih osoba uronjenih u okultno, povodom umišljenih razloga i sa takođe umišljenim uspehom. Ne bih sporio učinke i takvih magijskih radnji, ali to je poseban oblik patologije, a odaslana energija se na razoran način vraća onima koji su je angažovali. U krajnjoj liniji oni koji pribegavaju takvim delovanjima već su sami oštećeni a potom dodatno povređuju sebe. U pogledu magijskih napada, njima su uglavnom izloženi sami magovi od strane drugih magova. Napadi na nekog magijskim sredstvima, odnosno agresivno magijsko delovanje iskusne magijske osobe naspram nemagijske, jeste nešto nalik klanju vola zarad kila mesa. Svako ko u magijskom svetu iole ima razuma time se ne bavi, a ako se ipak bavi, onda neće dugo opstati u magijskom svetu, i ne samo u njemu. Eventualno, neki vrač može nešto magijski napraviti nekome, ali to nije napad. Imajmo na umu da magijski napad cilja na smrt žrtve, bušenjem tzv etarskog tela. Zavisno od snage napadača, žrtva može umreti momentalno ili nakon određenog vremena. Takvo delovanje iziskuje mnogo energije i motivi za tu vrstu napada su duboki. Takvu motivaciju spram običnih ljudi, moćne magijske osobe jednostavno nemaju. Energija je magovima veoma dragocena da bi je oni traćili na takav način kao što je bušenje aure običnih ljudi.  
 
Demonska zaposednutost je retka pojava i iziskuje neka druga rešenja. Ona može biti potpuna ili delimična, jednokratna, višekratna, kratkotrajna, dugotrajna ili stalna. Može obuhvatiti celu osobu, deo tela ili kakav predmet u ličnoj upotrebi, a ponekad i prostoriju u kojoj zaposednuta osoba najčešće obitava. Može se desiti da zloćudno astralno biće i ostavi svoju žrtvu na miru, ali to za posledicu može imati ludilo kod te osobe. No, to je već pitanje egzorcizma i ovde se time neću baviti.
 
Energetski vampirizam je više mit nego što je u pitanju konkretno i svesno delovanje. Da bi se neko uopšte bavio time mora savladati magijsko delovanje i posedovati zavidnu veštinu u malom prstu. Dakle, energetski vampir je retka zverka, ali svako od nas može posvedočiti o izvesnim osobama čije nas prisustvo na neki čudan način iscrpljuje. Takvu pojavu ipak ne bih podvodio pod energetski vampirizam nego bih to pre okarakterisao kao energetsku prirodu date osobe koja na neki način iscrpljuje druge ljude a da nije u pitanju smrtonosan ishod. Neko takav može postati pravi energetski vampir, ali to obično nije slučaj, jer kao što rekoh, namerno i svesno uzimanje tuđe energije nije jednostavna magijska radnja. Naravno, niko ne može tvrditi da ne postoje pravi energetski vampiri, bilo da se kao takvi rađaju ili tokom života to postaju, ali pre će vas udariti grom nego što ćete se susresti sa takvom opakom osobom. Ukoliko ste žrtva neke takve magijski moćne predatorske osobe onda vam nema spasa. Njihovo delovanje je smrtonosno.
 
Magijska otvorenost jeste stanje na pola puta do vidovitosti, odnosno stanje između vidovitosti i opsednutosti. Često imate osećaj da vas nešto ili neko posmatra, ponekad vidite likove, ljude, bića, čak i razgovarate sa njima. Pod magijskom otvorenošću podrazumevam i izloženost subpsihičkim autonomnim entitetima. Ponekad su ti entiteti stvarani ili usmeravani od strane nekog ili nečeg izvan naše psihe, ali su često proizvod samih ljudi koji postaju njihove žrtve. Obično se upravo taj deo izloženosti entitetima laički najčešće smatra onim što većina ljudi nejasno podrazumeva pod magijskim uticajem.

Neretko sam se susretao sa pričama o tome kako se neki nalaze pod određenim negativnim magijskim uticajima a koji potiču od strane nekih zlonamernih ljudi ili patoloških crnomagijaša. Slušajući ih, ili čitajući njihove poruke, često sam imao utisak da su oni na neki način psihotični te da je njihova paranoja izraz njihovog neuravnoteženog stanja duše. Nisam psiholog niti psihijatar, ali sam duboko uveren kako bi za neke moje sagovornike bilo mnogo bolje da svoja osećanja, misli i iskustva, umesto sa mnom, podele sa nekom stručnom osobom koja bi ih mogla bolje uputiti i pomoći im da reše svoje probleme. Ovim putem ih ohrabrujem da zaobiđu moju malenkost jer ja nisam voljan čak ni da ih saslušam, a kamo li da im pomognem. Moja jedina pomoć je upravo ovaj tekst i to je sve sa moje strane.
 
Mnogi koji veruju da su pod uticajem crne magije mogu imati deluzije, koje su simptom psihotičnih poremećaja. Konkretno, ova vrsta deluzija se može klasifikovati kao „deluzije o kontroli“, što znači da osoba veruje da su drugi ljudi ili sile u potpunosti preuzele kontrolu nad njenim telom, umom ili životom. Sa ovim sam se često sretao. U pitanju je simptom svojstven šizofreniji i drugim psihotičnim poremećajima. Važno je napomenuti da ljudi koji veruju da su pod uticajem crne magije ne moraju nužno imati psihotični poremećaj. Ova uverenja mogu biti povezana sa kulturom podneblja u kome žive. Pa ipak, ovde je reč mahom o urbanim ljudima a ne o onima iz tradicionalnih zajednica, a savremeni ljudi su skloni patološkim psihičkim stanjima i poremećajima. Grubo govoreći, ukoliko neko iz ruralnog dela istočne Srbije pomisli da se nalazi pod zloćudnim magijskim uticajem, pre će biti da je to istina nego da je lud, za razliku od nekog iz Beograda ili Novog Sada, koji će pre imati nekakav psihički poremećaj. 

Isto tako, imajmo na umu da cilj nekog magijskog delovanja takođe može biti teranje nekog u ludilo. Neko može biti žrtva magijskog delovanja kakve kultne grupe, ma o kakvim motivima da je tu reč. Na primer, obračun među članovima kulta ili okultnog kruga, kažnjavanje pobunjenika ili otpadnika i slično. U istoriji okultizma je poznato da neko ko je žrtva grupnog zloćudnog magijskog uticaja može izgubiti psihičku ravnotežu, poludeti, izvršiti samoubistvo, razboleti se ili izgubiti život pod čudnim okolnostima. Pa ipak, i to nije čest slučaj. Nema mnogo sposobnih okultnih grupa. Imajmo na umu da se najjače okultne grupe nalaze po manastirima i tekijama, pa ipak, veliko je pitanje zašto bi fokus njihovog anatemisanja bio izvesni mali Đokica, sa očitom dijagnozom, iz beogradskog naselja Mirijevo?
 
Dakle, po ovom pitanju najčešće imamo slučajeve raznih psihoza. One se definišu kao ozbiljni mentalni poremećaji koje karakteriše gubitak kontakta sa stvarnošću. Tada osoba gubi sposobnost razlikovanja šta je stvarno od onoga što nije stvarno. To se ispoljava u obliku halucinacija, deluzija, neorganizovanog govora i ponašanja, teškoća u razmišljanju i koncentraciji, kao i smanjenja funkcionalnosti u svakodnevnom životu. Neki od najčešćih tipova psihoza uključuju šizofreniju, što je ozbiljan, hronični psihotični poremećaj. Zatim, imamo poremećaje raspoloženja poput bipolarnog poremećaja i teške depresije koji mogu izazvati psihotične epizode. Na kraju, tu su poremećaji ličnosti kao što su paranoidni i šizotipski, a koji mogu uključivati psihotične simptome. Psihoze mogu biti izazvane raznim faktorima, uključujući genetiku, stres, traumu, upotrebu droga ili određenih lekova.

David Demaret

Slušajući mnoge ljude ili čitajući njihove iskaze o tome kako ih, neko njima nepoznat, a ponekad i tačno znaju ko je u pitanju, magijski proganja i napada, sticao sam utisak paranoje. Paranoja je psihički poremećaj koji karakteriše duboki osećaj nepoverenja, sumnjičavosti i straha. Osobe koje pate od paranoje imaju tendenciju da vide uobičajene situacije kao izvor pretnje i često su uverene da su drugi ljudi protiv njih. Ove osobe takođe mogu iskusiti halucinacije ili deluzije, što dodatno doprinosi njihovoj sumnjičavosti i nepoverenju. Osobe koje pate od toga često veruju da su drugi ljudi lažni, zlonamerni ili da ih pokušavaju povrediti. Oni često pretpostavljaju da će se dogoditi neka katastrofa ili da su im pretnje upućene, odnosno da neko aktivno radi protiv njih na različite načine. Paranoične osobe mogu čuti glasove ili videti stvari koje drugi ne vide. Oni takođe mogu imati čvrsta uverenja koja nisu u skladu sa stvarnošću. Naposletku, osobe sa paranojom mogu biti sklonije agresivnom ponašanju, posebno kada se osećaju ugroženo ili kada misle da ih drugi ljudi napadaju. 
 
I konačno, dolazimo do šizofrenije, koja je ozbiljan psihijatrijski poremećaj okarakterisan gubitkom kontakta sa stvarnošću, što može dovesti do poremećaja mišljenja, percepcije, emocionalne reaktivnosti i ponašanja. Simptomi šizofrenije mogu biti različiti kod različitih osoba, ali se obično dele u tri kategorije: pozitivni simptomi, negativni simptomi i poremećaji kognitivne funkcije. Pozitivni simptomi uključuju halucinacije (čujenje, viđenje, osećanje stvari koje ne postoje, ubeđenje u nešto što nije istinito[1] i poremećaj mišljenja (nepovezane i konfuzne ideje). Negativni simptomi uključuju gubitak motivacije, emocija i interesovanja, socijalnu povučenost i smanjenje verbalne komunikacije. Poremećaji kognitivne funkcije uključuju poteškoće u koncentraciji, pamćenju i odlučivanju. Osobe sa šizofrenijom mogu imati i druge simptome ali ovde sada to nije glavna tema.
 
Ipak, imajmo na umu da postoje i neka psihička stanja koja imaju simptome slične šizofreniji, ali ne spadaju u ozbiljne psihijatrijske poremećaje. Neka od tih stanja uključuju psihoze usled droga. Upotreba nekih psihoaktivnih supstanci, poput marihuane, LSD-a, kokaina i amfetamina, može izazvati privremenu psihotičnu reakciju koja podseća na simptome šizofrenije. Zatim, imamo i tzv bipolarne poremećaje koje karakterišu promene raspoloženja, od manije do depresije. Tokom manične epizode, osoba može imati simptome koji mogu podsećati na simptome šizofrenije. Određeni poremećaji ličnosti, poput paranoidnog, šizoidnog ili šizotipskog poremećaja ličnosti, kao i intenzivni stres ili anksioznost, takođe mogu imati simptome koji podsećaju na šizofreniju.
 
Razjasnimo još jednu stvar, a to je neuroza. To je izraz koji se koristi da opiše različite poremećaje mentalnog zdravlja koji nisu ozbiljni poput psihoza i šizofrenije. Neuroze su psihička stanja koja mogu biti izazvana stresom i emocionalnim konfliktima, a karakteriše ih anksioznost, fizičke tegobe i funkcionalni poremećaji. Neki od najčešćih tipova neuroza je generalizovani anksiozni poremećaj. Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju hroničnu i nekontrolisanu anksioznost i brigu, često bez jasnog uzroka. Osim toga, neurotici pate i od fobija, odnosno iracionalnih strahova od određenih objekata, situacija ili aktivnosti, koji mogu biti toliko intenzivni da osoba izbegava da se suoči sa njima. Obeležje neurotika jeste i opsesivno-kompulzivni poremećaj, odnosno prisila da se izvodi određena radnja (kompulzija) kako bi se umirila opsesivna misao. Naposletku, pomenimo i tzv somatoformne poremećaje koje karakterišu fizički simptomi za koje se ne može naći medicinski uzrok. 

Tokom svoje okultne "karijere" susretao sam se sa velikim brojem individua kod kojih sam prepoznavao opisane simptome u ponašanju i mišljenju. Stekao sam utisak da su oni pristupili svetu okultnog tražeći izlaz iz lošeg psihičkog stanja. Hoću reći, nisu oni "poludeli" zato što su se bavili okultnim, nego su već psihički načeti uronili u okultno, što je veoma loš izbor, budući da je praktikovanje okultnih praksi dodatno pogoršalo njihovu duševnu situaciju. Naravno, to ne znači da su svi koji pristupaju okultizmu, ili imaju takva interesovanja, psihotični ili poremećeni, niti znači da će usled bavljenja time oni takvi postati. Međutim, veliki deo onih koji su u tom svetu imaju lakše ili teže psihičke probleme. Okultizam sam po sebi privlači takve. Ponekad sam svedočio da je praktikovanje određenih okultnih metoda imalo blagotvoran uticaj na nečije duševno stanje. Sa druge strane, postoje sasvim normalni ljudi privučeni okultizmom, koji na kraju završavaju u ludilu, ali to je tematika tzv duhovnog pada. Da bi osoba duhovno pala mora pre svega postići vanredan nivo psihičke i energetske uravnoteženosti. Razlog sunovrata je neuravnoteženost povratka na uobičajeni nivo svesti nakon iskustva egzaltacije. Takvi ne žive u Mirijevu, niti u svojstvu "crne braće" magijski napadaju razne psihotične individue koji su tek nešto zagrebali po okultnom. 

Imajući u vidu prethodno rečeno, zamolio bih čitaoce da dobro razmisle i pronađu sebe u nekom od pomenutih simptoma i definicija. Ovo naglašavam jer biti pod magijskim uticajem podrazumeva da je žrtva toga uglavnom nesvesna. To i jeste suština magijskog delovanja na neku osobu, da ta osoba to uopšte i ne primeti. Sasvim drugo je biti objekat nečije psihološke manipulacije. Da bi neko uopšte bio svestan tuđeg zlonamernog magijskog delovanja mora posedovati neku vančulnu sposobnost, a to, bez obzira na povremene intuitivne uvide, proročke snove ili jasnoviđenja, mahom nije slučaj. Svako može posvedočiti kako je u nekom trenutku nekada nešto predosetio, predvideo ili sanjao što se kasnije ostvarilo. To nije jasnovidnost, prozorljivost, odnosno posedovanje vančulnih sposobnosti. Ukoliko bi to stalno bio slučaj onda možemo govoriti o tome. Ne sporim da neko može postati vidovit upravo zbog ludila, ali uveren sam da to mahom nije slučaj. Prirodna vidovitost je retka, baš kao i ona koja se stiče vežbom.
 
Dakle, kako zaista znati da smo pod nečijim magijskim uticajem? To je zaista teško sa sigurnošću ustanoviti, a mnoge osobe podležu tuđim sugestijama da su njihovi životni ili zdravstveni problemi izazvani upravo nekim takvim delovanjem. Sledeći korak je odlazak kod vračara i ljudi sumnjive reputacije koji za novac „skidaju“ magiju, što nekoga može baciti u lanac manipulacije i iznude novca. Dozvolimo mogućnost da to u nekim slučajevima može imati efekta i da oni koji to čine nisu nužno prevaranti. Međutim, dosta njih jesu prevaranti, a nije nerealno pretpostaviti da među takvima ima i onih koji su sami svoje žrtve. I nezavisno od toga, imao sam prilike da upoznam ljude koji su praktično sami sebe omađijali, što ne znam pod koju bih patološku kategoriju to svrstao.

Ellygator

Ipak, jedan od temeljnih simptoma jeste utisak da nešto sputava našu volju. Često to ide do neizdrživog osećaja teskobe, što je praćeno vizijama i osećajem nekakvog fantomskog prisustva u našem životu, a što posebno biva snažno kada smo sami, a naročito noću. Zapravo, kako je to najčešće slučaj, mi imamo posla sa tzv entitetima. O tome sam pisao u knjizi "Mistični okultizam", kao i na ovom blogu, tako da ovde neću previše ulaziti u tu temu. Postoje razvijene tenhike za uklanjanje problema entiteta. I tek kada, nakon svega pobrojanog, eliminišemo entitete, ostaje nam taj famozni crnomagijski uticaj ili napad od strane neke konkretne magijske osobe. I šta ćemo preduzeti u tom slučaju? O tome u nekom drugom tekstu.

---

---

[1] Mada, pitanje je ima li uopšte osobe koja u nekoj meri nije podložna deluzijama.