Desetka pehara u tarotu

Desetka pehara u Sola Buska špilu

zvezda Alderamin

sazvežđe Kefej

jugoistočna dubina

vazdušni aspekt Riba

Trećoj dekadi Riba, kojom vlada Mars, po sistemu Zlatne zore pripada Desetka pehara (alternativno: deseta sedmica jeseni). U ključu velikih arkana, to su Kula i Mesec, spoj koji bismo mogli nazvati Mesečeva kula, odnosno Mesečev zigurat, piramidalna građevina podignuta od snova, strahova i potisnutih sadržaja. Alister Kroli ukazuje na duboku napetost između prirode Marsa i znaka Riba: tu gde bi trebalo da vlada odlučnost, nailazimo na rastakanje, a gde bismo očekivali jasnoću, susrećemo maglu. Rezultat je poremećaj ravnoteže koji se ne razrešava sukobom, već prelivanjem. 

Po Pikatriksu, ova dekada označava mirotvorstvo, tišinu i odmor, ali i ushićenje, zadovoljstvo, pa čak i razvrat. Ambivalentna priroda karte oslikana je prizorom naočitog nagog mladića kojem prilazi lepa naga devojka, okićena i zavodljiva. U tom susretu prisutna je istovremeno nevinost i pad, ekstaza i opasnost od gubitka sebe. Pratesi Desetku pehara tumači kao crep, što upućuje na naselje, sklonište, zaklon, kuću, na ideju zatvorenog sveta, mikrokosmosa u kojem se osećanje savršenstva može lako pretvoriti u samozadovoljnu iluziju. Po Zlatnoj zori, kartom vlada Gospodar savršenog uspeha, ali taj uspeh je upravo onaj koji najlakše prelazi u samozavaravanje.

Astrološka paralela ove karte jeste sazvežđe koje prikazuje etiopskog kralja Kefeja, čije levo stopalo dodiruje Polarnu zvezdu. To je slika vladara univerzuma, onoga koji stoji na osi sveta i upravlja njegovim obrtanjem. Po nekim tumačenjima, Kefej se dovodi u vezu sa legendarnim faraonom Kufuom (Keopsom), graditeljem Velike piramide u Gizi, čime se ponovo vraćamo motivu piramidalne strukture kao kosmičke kuće. Njegova najsjajnija zvezda, Alderamin, tj „onaj koji dolazi brzo“, označava kraljevu desnu ruku. Stari Egipćani nazivali su ovo sazvežđe Pe-ku-hor, „onaj koji dolazi da vlada“. 

U hrišćanskom ključu, Kefej se preobražava u sliku Hrista Kralja, Mesije koji vlada nebeskim i zemaljskim poretkom: „…koju je na delu pokazao na Hristu kad ga je podigao iz mrtvih i postavio sebi zdesna na nebesima, daleko iznad svake vladavine i vlasti…“ (Efescima 1:20–21). U Starom zavetu, Zaharija (6:13) govori o vladaru koji istovremeno gradi hram i sedi na prestolu, ujedinjujući kraljevsku i svešteničku funkciju. 

U Knjizi zakona ovaj motiv dobija proročanski, gotovo apokaliptični ton (III:34), gde se govori o nevidljivoj kući koja opstaje kroz vekove, uprkos rušenju i ognju, i o dolasku novog eona, novog kralja i novog poretka. U stihu II:58 dodatno se naglašava ideja nepromenljivosti sudbine: kraljevi ostaju kraljevi, a robovi robovi, savršeni poredak koji, upravo zbog svoje zatvorenosti, nosi u sebi seme raspada, sve dok utemeljenija ravnoteža ne bude postignuta.

Po Ptolomeju, sazvežđe Kefej ima prirodu Saturna i Jupitera: trezvenost, ugled i autoritet, ali i strogo prosuđivanje. Osvald Virt ga povezuje sa arkanom Luda, što dodatno pojačava paradoks Desetke pehara: krajnja tačka ciklusa istovremeno je i prag novog haosa. U Sola Buska špilu, Desetka pehara prikazuje lik koji podseća na portret Hermesa Trismegistusa iz Secreta secretorum philosophorum, koji je naslikao Lazaro Bastijani u poznim 1470-im. Pehari su raspoređeni tako da tvore skladnu, zatvorenu celinu koja okružuje zagonetnu glavu mudraca. Tako se karta konačno otkriva kao kruna iluzorne celovitosti: svet koji izgleda savršen, ali je zatvoren, samodovoljan, a što u dužoj perspektivi otvara mogućnost buduće neravnoteže.