U tibetanskoj tradiciji seksualna ili partnerska joga naziva se Karma Mudra. Jedna od boljih knjiga na tu temu dostupna na engleskom jeziku jeste Karmamudra: The Yoga of Bliss - Nida Chenagtsang. U tom pogledu puno su otvoreniji kineski autori koji iznose taoističke veštine spavaće sobe. No, možemo reći da je suštinska razlika u tome što je u tibetanskoj tradiciji cilj uzajamno prosvetljenje, dok se u taoističkoj preferira moć, vitalnost i dugovečnost, a same veštine su neretko jednostrane (sa ženske ili muške strane) i ponekad naginju seksualnom vampirizmu. Ipak, naglasio bih da većina taoističkih seksualnih praksi nije bila zasnovana na eksploataciji partnera, već na harmonizaciji yin i yang principa. Ideja seksualnog vampirizma javlja se pre svega u pojedinim ekstremnim interpretacijama, popularnim predajama i pojedinačnim alhemijskim strujama koje akumulaciju vitalne esencije stavljaju ispred uzajamnog razvojnog preobražaja.
Najraniji otkriveni kineski tekstovi o seksualnosti (Mavangdui, pre 2. veka p.n.e.) već jasno naglašavaju da je preduslov za seksualni odnos obostrana želja. Ako muškarac traži, a žena ne pristaje, ili žena želi, a muškarac ne odgovara, to će narušiti prirodnu harmoniju jina i janga i naškoditi obema stranama. Ova „obostrana saglasnost" nije kasnija konfučijanska moralna nadogradnja, već je sadržana u taoističkom razumevanju fiziologije: cilj seksualnog odnosa je „negovanje života" (yangsheng), a ne jednostrano uzimanje. Žensko zadovoljstvo nije sredstvo za postizanje cilja, već sastavni deo mehanizma harmonizacije jina i janga, samo kada žena doživi zadovoljstvo, „jinska esencija" može nastati i podržati „jang". Ova logika, iako još uvek u okviru fiziologije „muškarac prima, žena daje", suštinski nije „vampirska", jer nalaže muškarcu da poštuje ritam i osećanja žene, a ne da je jednostrano iscrpljuje.
Da bi se razumeo kineski seksualni vampirizam, neophodno je postaviti kontrast u odnosu na tibetanski model. Knjiga dr Nide Chenagtsanga (Karmamudra: The Yoga of Bliss) jedan je od retkih tekstova koji je srušio tabu oko tibetanskog „Puta veštih sredstava“ (Thab lam). Svrha ove seksualne joge jeste iskorišćavanje same sile želje (kama) kako bi se u trenutku orgazmičkog stanja razbila konceptualna svest i doživela čista svetlost / praznina (Rigpa). U tom smislu dinamika je uzajamna i simetrična. Dva partnera (yab-yum) deluju kao ogledala. Nema „sisanja“ niti otimanja energije, a oboje moraju ovladati vetrovima (prana) i kanalima (nadi) kako bi podigli suptilnu energiju (kapi iz tačke bindu) do temene čakre. To je kružni rezonantni sistem u kome energija ne napušta par, nego cirkuliše između njihovih suptilnih kanala, pojačava se u frekvenciji i podiže ka višim centrima (čakrama / dantijanima). Oba partnera iz čina izlaze sa većim nivoom vitalnosti, mentalne bistrine i duhovnog ushićenja.
U tradicionalnoj kineskoj misli, seksualnost je uokvirena teorijom o tri blaga (San Bao): Jing (đing, esencija), Qi (ći, vitalnost) i Shen (šen, duh). Kineski seksualni vampirizam je operativna veština ekstrakcije tuđeg Jing-a radi jačanja sopstvenog Jing-a i Qi-ja. Taoističke „veštine spavaće sobe“ (Fangjung Shu ili Fangzhongshu) izviru iz medicine i unutrašnje alhemije (Neidan). Svrha ove veštine jeste očuvanje i akumulacija vitalne esencije (Jing, đing) radi dugovečnosti, zdravlja, sticanja moći ili postizanja statusa besmrtnika (Xian). Međutim, u ovoj tradiciji postoji mračni rukavac u kome je dinamika učesnika asimetrična i taktička. Tada je na delu entropijski model, odnosno energetska ekstrakcija, prikupljanje lične moći, podmlađivanje, fizička dugovečnost putem ovladavanja drugim bićem. U ovom, suštinski parazitskom odnosu, stvara se otvoreni, jednosmerni vektor. Jedan partner deluje kao svesni usisivač (vampir), dok drugi služi kao pasivni ili nesvesni darodavac. Tom prilikom jedna strana doživljava priliv snage, dok druga ostaje u stanju hronične iscrpljenosti, praznine i mentalne mutnoće.
U pojedinim radikalnim taoističkim priručnicima za spavaću sobu (poput Jiji Zhenjing, tj Kratki spisi o potpunom sjedinjenju), seksualni čin se doslovno opisuje terminologijom ratne veštine. Tu se partner oslovljava kao neprijatelj, a spavaća soba je bojno polje. Seksualni čin je bitka u kojoj pobeđuje onaj ko prvi ne poklekne (odnosno onaj ko ne doživi nevoljno pražnjenje). Jasno je da cilj te seksualne bitke podrazumeva izazivanje orgazma kod partnera kako bi se usisao njegov izlučeni vitalni fluid, dok operator po svaku cenu zadržava vlastite tečnosti.
Važno je napomenuti da tekstovi koji opisuju seksualni odnos terminologijom ratovanja nisu bili cenjeni u taoističkoj tradiciji unutrašnje alhemije, već su često bili osuđivani kao „sporedna vrata" (pangmen). Učenjaci unutrašnje alhemije dinastije Song i kasnije, kao što je Li Daochun, u svojoj „Zhonghe ji" klasifikovali su seksualne prakse koje su za cilj imale „prisvajanje" u najniže dve kategorije „sporednih vrata", smatrajući ih moralno devijantnim, a ne autentičnim putem unutrašnje alhemije. Drugim rečima, unutar taoističke tradicije postoji jasna unutrašnja granica: ono što se naziva „veština spavaće sobe" (fangzhongshu) može biti uključeno u različite svrhe, ali „prisvajanje" (caizhan) je od strane glavne struje unutrašnje alhemije odbačeno kao „pljačka", a ne priznato kao praksa. Ova unutrašnja kritika upravo pokazuje da „vampirizam" nije suština taoističke seksualne alhemije, već devijacija koju tradicija sama identifikuje i osuđuje.
U kineskoj tradiciji, seksualni vampirizam nije mitološka fikcija već funkcionalna bio-energetska tehnologija bazirana na konceptu Xi (usisavanje, privlačenje, upijanje). Kineski erotski vampir crpi vitalnu esenciju, tj onaj najgušći, najčišći oblik životne energije koji je u telu direktno povezan sa seksualnim tečnostima (seme kod muškaraca, vaginalni sekret i menstrualna krv kod žena). Kada partner doživi orgazam, dolazi do masivnog otvaranja energetskih kapija i oslobađanja visoko-koncentrisanog đinga. Vampirski praktičar koristi tehnike disanja, vizuelizacije i fizičkog zadržavanja kako bi povukao tu oslobođenu energiju u svoj Dantian (energetski centar). Povodom ovoga možemo razlikovati muški i ženski oblik vampirizma.
Muški vampirizam funkcioniše tako što muškarac stimuliše ženu do višestrukih orgazama dok sam sprovodi potpunu retenciju (zadržavanje) semena. U trenutku kada žena doživljava orgazam, muškarac koristi specifičnu kombinaciju fizičkog pritiska, daha i mentalne vizuelizacije. On tom prilikom blokira akupresurne tačke (npr. Huiyin tačka između genitalija i anusa), što je praćeno njegovim dubokim udisajem i vizuelizacijom kako se oslobođena ženska energija kroz penis i korenske kanale usisava i podiže uz kičmeni stub (Du Mai kanal / mikrokosmička orbita) pravo u gornji ili donji Dantian. Kroz tehniku vizuelizacije i povlačenja daha uz kičmu (mikrokosmička orbita), on isisava oslobođenu yin (jin) energiju žene. U taoističkim upozorenjima, žena koja je više puta podvrgnuta ovom postupku bez uzvraćanja ostaje bez vitalnosti, brzo stari, oboljeva i energetski „vene“.
Isto tako, taoistička tradicija ima izuzetno snažnu liniju ženskog seksualnog vampirizma oličenog u arhetipskoj figuri Xiwangmu (Kraljica Majka Zapada), koju se tvrdilo da je postigla besmrtnost spavajući sa mladim muškarcima, crpeći njihov yang (jang, seme, energiju) dok je njen ten ostajao mladalački sjajan. Ženski vampirizam funkcioniše tako što žena indukuje ejakulaciju kod muškarca, ali umesto da pasivno primi fluid, ona kroz ying-jing (vaginalni kanal i grlić materice) i vizuelizaciju upija energetski naboj muškarca u svoju matericu, uzrokujući kod muškarca brz energetski kolaps i hroničnu iscrpljenost.
U nekim taoističkim krugovima postoji praksa koja se eksplicitno bavi ženskim aktivnim radom sa seksualnom energijom, a čiji cilj nije prisvajanje muške energije, već sopstvena transformacija. U tradiciji „Bele tigrice", žena ne doživljava sebe kao pasivnog primaoca, već aktivno uči da „apsorbuje i u potpunosti iskoristi" sopstvenu orgazmičku tečnost i energiju, kao i muškarčevu, za sopstveni duhovni i fiziološki napredak. Ključna razlika je u tome što ova praksa naglašava „sopstveno", jer žena prvo mora ovladati sopstvenom energijom, a ne zavisiti od „usisavanja" tuđe. Istovremeno, uloga muškog partnera („Zmaj od žada") u ovoj tradiciji jeste da pruži podršku, zaštitu i disciplinu, a ne da bude iscrpljen. Iako ova tradicija ima komercijalne i popularizovane elemente u modernom svetu, u svojoj unutrašnjoj logici ona pruža primer „ženske aktivne, a ne vampirske" prakse.
Dakle, možemo zaključiti da u sakralnom sjedinjenju, seksualni fluidi i uzbuđenje su ponuđeni kao žrtva unutrašnjem božanstvu, dok se u ekstraktivnoj alhemiji, fluidi i oslobođena vitalnost partnera posmatraju kao plen koji treba prisvojiti. Povodom ovoga suštinsko je pitanje zašto bi praktičar izabrao put ekstraktivne alhemije umesto svetog partnerstva? Motivi su duboko usidreni u ljudskom egu i želji za dominacijom nad prirodnim zakonima. U kineskoj tradiciji, Jing je konačna količina goriva data rođenjem. Kada se Jing potroši, nastupa smrt. Vampirski motiv izvire iz želje da se sopstveni Jing nikada ne troši, već da se dopunjuje tuđim gorivom. To je u korenu mračne vampirske alhemije. Za razliku od toga, svetla duhovna alhemija zahteva dugogodišnju meditaciju, asketizam i rad na sopstvenim blokadama. Seksualni vampirizam zapravo nudi brzu ali opasnu prečicu, odnosno brzu akumulaciju sirove vitalne sile otimanjem od drugih. Nimalo beznačajno jeste i to da energetsko isisavanje stvara psihološku i energetsku zavisnost kod žrtve. Žrtva čiji je Jing podsvesno vezan za predatora oseća neshvatljivu privlačnost i potčinjenost, što vampiru daje potpunu kontrolu nad tom osobom.
Tantra, taoistička seksualna alhemija i seksualni vampirizam
Iako se na prvi pogled može učiniti da između pojedinih taoističkih tehnika akumulacije životne esencije i indijske tantre postoje brojne sličnosti, njihove osnovne pretpostavke se razlikuju. Kao što sam rekao, u klasičnoj tantri seksualno sjedinjavanje nije ustanovljeno kao proces preuzimanja energije od partnera, već kao ritualno spajanje dva komplementarna načela. Muški i ženski pol predstavljaju ispoljenje univerzalnih sila Šive i Šakti, čijim se sjedinjenjem pokreće proces unutrašnjeg preobražaja. Partner nije sredstvo za postizanje cilja, već neophodni učesnik zajedničke transformacije.
Dakle, u tantričkoj simbolici seksualna energija se ne posmatra kao ograničeni resurs koji jedan učesnik može oduzeti drugome. Naprotiv, cilj prakse jeste da se kroz skladnu razmenu i usmeravanje seksualne sile budi kundalini, latentna duhovna moć koja počiva u ljudskom biću. Zbog toga su u mnogim tantričkim školama naglašeni međusobno poverenje, ritualna priprema, kontrola uma i svest o jedinstvu partnera. Nasuprot tome, u modelima seksualnog vampirizma odnos postaje asimetričan. Cilj više nije zajedničko uzdizanje svesti, već unilateralno prisvajanje vitalne esencije. Partner se ne doživljava kao božanski princip niti kao ravnopravni učesnik alhemijskog procesa, već kao izvor životne sile koju treba preuzeti i uskladištiti.
Moglo bi se reći da tantra i seksualni vampirizam predstavljaju dve suprotne mogućnosti rada sa istom snagom. U jednom slučaju seksualna energija služi prevazilaženju individualnog ega i ostvarivanju jedinstva, dok u drugom postaje predmet akumulacije i sredstvo ličnog jačanja. Zato se između ove dve tradicije ne nalazi samo razlika u tehnici, već i u samom razumevanju čoveka, partnerstva i svrhe duhovnog razvoja.
U tantričkoj metafizici nijedan princip nije potpun sam za sebe. Šiva bez Šakti ostaje čista, nepokretna svest, dok je Šakti bez Šive nesaobrazna i neusmerena energija. Njihov susret stvara kosmos, život i duhovno buđenje. U seksualnom vampirizmu ova polarna ravnoteža biva narušena. Jedan pol pokušava da apsorbuje drugi umesto da sa njim ostvari jedinstvo. Zato bi se iz tantričke perspektive seksualni vampirizam mogao posmatrati kao svojevrsna degeneracija hijerogamije, odnosno svetog braka, u kojem se komplementarnost zamenjuje odnosom dominacije i eksploatacije. U oba slučaja pojavljuje se ista središnja tema koja se provlači kroz većinu tradicionalnih ezoterijskih sistema. Sveta sila može biti iskorišćena za uzdizanje svesti ili za akumulaciju moći, a razlika nije u samoj energiji, već u nameri i načinu njenog usmeravanja.
Da se ne bi stekao utisak da ja taoističku seksualnu alhemiju smatram mračnom i vampirskom, izneo bih neke istorijske činjenice. U kasnijim taoističkim praksama „dvostrukog kultivisanja" (shuangxiu) unutrašnje alhemije, postoje primeri koji su veoma blizu tantričkom shvatanju. Na primer, u kontekstu unutrašnje alhemije dinastije Ming, neki praktičari su naglašavali da odnos sa partnerom treba da bude smešten u religijski ritualni okvir, a ne u puko zadovoljstvo ili prisvajanje. Istraživanja su pokazala da je u praksi unutrašnje alhemije Chen Zhixua iz dinastije Yuan „uzimanje spoljašnjeg leka" od partnera bilo sprovedeno kroz ritualizovani, ne-ejakulativni seksualni odnos, uz korišćenje složenih korelativnih kosmoloških simbola, sa jasnom razlikom u odnosu na običnu „veštinu spavaće sobe": fokus je bio na transcendenciji, a ne na zadovoljstvu. U ovom modelu, partner nije „izvor energije" koji se jednostrano iscrpljuje, već učesnik u procesu ritualne transformacije. Iako se terminologija još uvek koristi kao „uzimanje leka", njeno značenje je već pomereno ka „zajedničkom učešću u svetoj stvari", a ne „prisvajanju tuđe esencije".
Treba dodati da unutar taoizma postoji i potpuno „ne-seksualni" put harmonizacije jina i janga. U tradiciji monaškog taoizma koja zagovara celibat (kao što je Wang Chongyang i rana škola Quanzhen), princip „jedinstva jina i janga" ne zahteva sprovođenje kroz seksualni odnos sa drugom osobom, već kroz unutrašnju praksu pojedinca - „unija muškog i ženskog principa ostvaruje se unutar samog pojedinca". Legenda o Lu Dongbinu, koji je odbio da ima seksualni odnos sa kurtizanom, to najbolje ilustruje. Njemu se pripisuje da je rekao: „Jin i jang energije pre neba su se već spojile u mom telu, seksualni odnos se već dogodio u meni, embrion je već formiran". Ovaj put ne uključuje nikakvu „ekstrakciju" od spoljnog sveta, već unutrašnju transformaciju. Njegovo postojanje pokazuje da je, čak i ako prihvatimo da su neke seksualne prakse „vampirske", to samo jedna grana u taoističkoj tradiciji, i to ona koju glavna struja unutrašnje alhemije ne priznaje.
