Antropogeneza

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Otkud ljudska bića na Zemlji? Jesmo li nastali razvojem iz nižih oblika života ili nas je neka božanska sila stvorila? Ili je možda u pitanju poražavajući slučaj da smo nastali propadanjem i involucijom viših oblika života? I ako nas je nekakva sila stvorila da li je to učinila ovde ili na nekom drugom mestu odakle nas je volšebno premestila na Zemlju? Za svaku od ovih mogućnosti nemamo neoborivih dokaza. Moj pogled na temu antropogeneze nadahnut je knjigama Karlosa Kastanede. U tom stilu privlačna mi je mogućnost po kojoj su prvi vesnici ljudske vrste (ili ljudskih vrsta) ovde došli iz druge stvarnosti, bilo da su to učinili svojevoljno ili su na neki način dovedeni od strane nekakve demijurške i čovekotvorne sile. Ta neimenovana sila na neki način bi mogla imati veze sa temeljnim izvorom života a koji opažamo i pojmimo kao Sunce. 

Ipak, mitovi mnogih naroda govore o htonskom poreklu ljudi. Navodno, ljudi su poput metala, nastajali i dozrevali u utrobi Zemlje, baš kao što svaka jedinka isto to čini u utrobi majke. Otud paralela između Zemlje i majke, odnosno koncept Majke Zemlje. Majka koja nas rađa je „mala majka“, a ona koja rađa svakolika bića je „velika majka“. Posledično, prvi ljudi su, sudeći po mitovima, izašli na površinu iz zamaljskih šupljina i otvora, najčešće iz pećina, pa se shodno tome, po smrti, duše preminulih vraćaju nazad. Po htonskoj teoriji, Zemlja je izvor ne samo građe za formiranje tela, nego i izvor duša. 

Ambijent našeg bitisanja određujemo kao Zemlja, o čijem postojanju, svojstvima i obliku imamo čvrsta uverenja, čak i nekakve empirijske dokaze, ali šta mi zapravo znamo o pravoj prirodi podloge na kojoj stojimo? Sve šta znamo potiče od svojstava energetskih vlakana koje naše skupne tačke primaju i koje po nekakvoj mustri kodifikujemo i uobličavamo na određeni način tvoreći istovetne utiske kod bezmalo svake jedinke ljudskih bića. 

Početak ljudskog bitisanja u ovoj stvarnosti odvija se u gotovo idealnom stanju, budući da su uslovi na Zemlji bili povoljni za održavanje visokog nivoa svesti ljudskih bića. Onda je nastupilo pomračenje, sveobuhvatni događaj koji je doneo korenitu promenu stvarnosti. Tada je na pozornicu stupio Mesec, označivši kraj stanja koje bi sa tačke gledišta našeg vremena mogli oceniti kao idilično. Naravno, nije krivica za pad odnosno suženje ljudske svesti na Mesecu, nego je njegova pojava posledica uzroka višeg reda. Mesec nije uzrok nego izraz posledice. Pritom, ne mislim da je neka tajanstvena sila ili prosto inercija, odnekud došlepala Mesec bliže Zemlji, nego je i to nebesko telo takođe iznenada osvanulo tu gde jeste, na sličan način kao i ljudski preci. Čak, ti preci i nisu bili ljudi kakvi smo mi sada, već je čovečanstvo u međuvremenu promenilo oblik, a da nije reč ni o kakvoj evoluciji nego o promeni izazvanoj izmenjenim uslovima bitisanja. Da bismo razumeli ovo neophodno je preispitati osnovna današnja tipična shvatanja o ljudskom položaju u svemiru i prirodi uopšte.

Očekivano bi bilo da mnogima, dok promišljaju ovu temu, pada na pamet recimo ideja o paralelnom univerzumu ili vanzemaljskom poreklu ljudi, koji su, uz pomoć naprednih vanzemaljaca ili kakve superiorne, sada nepoznate tehnologije, na Zemlju došli sa neke daleke planete. To je tako tipično za današnji način razmišljanja. Ideje o paralelnoj stvarnosti, paralelnom univerzumu ili ideja o vanzemaljskom poreklu ljudi, odnosno uplivu vanzemaljaca u tok ljudskog razvoja, izraz je shvatanja osobenog za pravolinijsku materijalističku i racionalističku, dakle nemagijsku svest našeg vremena. Magijski pogled na svet razmatra zakon uzroka i posledica u drugačijem fokusu, objašnjavajući te veze postojanjem i delovanjem magijskih činilaca a ne onih koje identifikuju teologija ili savremena nauka. Biće nam lakše da odredimo odakle smo došli onda kada spoznamo gde se mi sada nalazimo i kakva je stvarnost u koju smo uronjeni. Kastanedin učitelj Don Huan, govorio je kako je ovo jedan tajanstveni svet te da su ljudi tajanstvena bića. Pritom nije mislio na male ljudske tajne i kaprice, ili nešto što ljudi rade, nego je imao na umu pre svega ljudsku energetsku prirodu. I ako pogledamo neke druge primere, recimo indijski sistem čakri ili kineske akupunkturne meridijane, uviđamo neku posve drugačiju i rekli bi tajanstvenu strukturu ljudskog bića.

Iako se držimo čvrstih i tačnih predstava koje je naša svest ustanovila kao činjenice, ulivajući energiju u njihovo opredmećenje (što je samo po sebi magijski čin bez premca), ima trenutaka koji svedoče o fluidnosti ovoga sveta. Dakle, mi se ne nalazimo na „planeti Zemlji“, nego u stvarnosti koju su svesti pokoljenja naših predaka odredili i na magijski način učvrstili kao Zemlju. Sve je stvar opažanja. Ljudska svest je oblikovala, tokom pokoljenja, stvarnost čiji je izraz „planeta Zemlja“. Stvarnost sama po sebi nije ni „planeta“, niti je „Zemlja“, a još manje „stvarnost“. Ono što je neupitno i što predstavlja najveću tajnu jeste svest. Ona tka stvarnost, prevodeći bezoblično u stabilan oblik, objektivizujući na prvi pogled haotičnu energiju u pojmljiv poredak. Naravno, ne učestvuje u tome samo svest ljudskih bića, nego i neki posve drugačiji oblici svesti, međusobno umreženi u beskrajno složeno klupko energetskih niti koje se prostiru u beskraj. Ta mreža sazdala je sav nama poznat svet u obliku kakav poznajemo, pa i još mnogo toga o čemu nemamo nikakve predstave.

Zemlja po kojoj hodamo, nebeska tela, svetla na nebeskom svodu, čitav svemir – i jeste i nije opsena. Neko će reći da je nauka koristeći merne instrumente pokazala objektivnost stvarnosti i odredila beskrajnu veličinu svemira i ogromnu udaljenost zvezda od nas. To sve jeste tačno, ali istovremeno, oni previđaju da je upravo sve te merne instrumente sazdala ljudska svest pa kako onda oni mogu raditi drugačije od načina funkcionisanja svesti koja ih je sazdala? Ako napravimo časovnik on će pokazivati vreme, to je njegova svrha, pa tako i teleskop. Dakle, radiće samo to i ništa više. Nećemo moći uz pomoć časovnika putovati kroz vreme ili ga menjati, kao što se uz pomoć teleskopa nećemo teleportovati tamo dokle pogled kroz njegovu cev seže. Tehnologija je izraz jednog oblika svesti. Neki drugi oblik stvarao bi drugačiju tehnologiju.

Prostor i vreme, oblik i pažnja, određeni su stanjem svesti. Sve što mi jesmo (tj što smo odredili da budemo) i što nas okružuje, jeste izraz uobličavanja svesti, pri čemu čitav ljudski rod ima čudesnu saglasnost. Kako je i kada ta saglasnost postignuta, mogu samo pretpostavljati. Rekao bih da naše svesti vibriraju istom frekvencijom. Ta frekvencija je sazdala i održava sav nam poznati univerzum te omogućava uvođenje u postojanje čak i onog što ćemo tek iskusiti i spoznati. Kada bi te frekvencije nestalo sve bi se rastočilo u bezobličnost. Promena te frekvencije korenito bi izmenila naš svet i nas same i tada se više mi ne bismo nalazili na „planeti Zemlji“ koja se kreće beskrajnim svemirom kružeći oko „Sunca“, a možda više mi i ne bismo bili „ljudska bića“, barem ne u smislu kakvi sada jesmo. Ta frekvencija je istovremeno naš štit, ali i je i kavez. Suština slobode je izaći iz tog kaveza i preživeti. To je moguće uraditi, ne samo u pojedinačnom slučaju, nego i grupno, pa ipak dokle god postoji taj sveopšti dogovor svesti oko frekvencije na kojoj se sazdana stvarnost, taj izlazak će pre biti retka pojava rezervisana za izuzetne pojedince ili manje grupe nego opšti slučaj.

Nihilista, samuraj, dendi

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

„Nesumnjivo, zajednički činilac velikog dela vrednosti naše epohe proizilazi upravo iz sumnje u temeljne vrednosti pogleda na svet. Tako se taj zbir negacija obrazuje u obliku jedne antitradicije koja takođe ima svoju antitradiciju osnovanu na principu suprotnosti. Antitradicija je u suštini parazit tradicije, jer je nemoguća bez poslednje, jer postoji isključivo u vrlini negacije tradicije, odnosno sadržaja tradicije. Sadržaj tradicije i tradicija su stvarno ili intencionalno stvaralačke prirode, dok je priroda antitradicije isključivo rušilačka. Antitradicija i ne pokušava da se odredi u nekom drugom obliku nego upravo u rušenju tradicije. Ne želimo da tome damo moralistički prizvuk. Štaviše, ako je od sadržaja tradicije ostala danas samo tradicija, ako su od živog tela ostale samo rite, antitradicija ima tu vitalnu ulogu, u istorijskom ciklusu da počisti sve ruševine i da ostvari jednu tabula rasa, kako bi ponovo, neosenčena ruševinama, zablistala svetlost prvobitnog pogleda na svet. Možda za jednog čoveka, zaista vernog ne tradiciji već sadržaju, danas i ne postoji vredniji posao od izvršavanja uloge antitradicije, jer će takav doprinos, u većoj ili manjoj meri, doprineti ubrzanju procesa higijene i raščišćavanja ljudskog humusa. Tim pre što negacija tradicije ne dotiče sadržaj izvan tradicije već, u suštini, uprkos svoje namere, negira samo ono što je efemerno, sporedno.“

Dragoš Kalajić, Uporište

Ovim rečima je Dragoš Kalajić opisivao fenomen antitradicije. U tom smislu, uloga Božanske revolucije katastrofe je, rekao bih, puritanski antitradicionalna. Revolucija o kojoj govorim je ta koja će počistiti ljudski talog. Kalajić, u knjizi „Uporište“, piše o tri načina delovanja uzvišenog čoveka, a to su samuraj, dendi i nihilista. Put Božanske revolucije katastrofe bi stoga predstavljao put nihiliste, a o čemu Kalajić kaže (odabrani navodi): 

„Pred totalitarizmom sveta anti-Tradicije, pred stihijom zla, delotvorni nihilista hrabro ulazi u sred procesa katastrofe, nastojeći ne da bude savladan katastrofom, već da ovlada katastrofom, da je uveća, iscrpi u ishodištu tabula rasa… Svi oni koji se bore za dobro, bore se protiv njega, i ne čine drugo do usporavanja krajnje eksplozije…. Premda ova makijavelistička strategija nije u skladu sa načelima blistavosti čoveka, njena delotvornost se osniva upravo na poverenju u sopstvene snage, odnosno u nepomračenost unutrašnje svetlosti, pošto probuđene, izazvane sile zla ili stihije inferiornog psihizma, mogu poput bumeranga, ugroziti integritet podstrekača. Istovremeno, taj dualizam maske nihilista i lica graditelja, pomračenja koja donosi spoljna akcija i blistavost unutrašnje prirode, može osnažiti i učvrstiti diferenciranost i integritet našeg čoveka... On nije posednut zlom, već poseduje zlo, koje se u njegovim rukama preobražava u sredstvo opšte ili lične katarze. Samo čovek koji poseduje zlo, može iscrpsti sve snage zla. Samo čovek koji izaziva zlo – poznaje zlo, može najbolje ukrotiti zlo. Iskušavanje zla tu poprima smisao ispita vrednosti samog čoveka... Zlo nije neka suprotnost čoveku, već je virtualno ili aktuelno u samom čoveku kao slabost čoveka. Tu slabost treba iscrpsti, dovesti do onog limita podnošljivosti gde se bude energije dobra, gde se kroz satori slabost preobražava u snagu. Zato delotvorni nihilista ne pokušava da se suprotstavi buri, da od bogova izmoli smiraj vetrova, on stvara buru, on traži još bešnje vetrove koji će njegova jedra odvesti najdalje.“

Nihilista, samuraj i dendi imaju svoje revolucionarne antipode, ali antitradicionalistički delotvorne, u tri istorijske ličnosti, u tri strašna R, a to su kardinal Rišelje (1585 – 1642), revolucionar Robespjer (1758 – 1794) i bankar Natan Rotšild (1777 – 1836) kao glavni među petoricom sinova Amšela Mejera Rotšilda. Uslovno, eksperimenta radi, kardinala Rišeljea možemo izjednačiti sa dendijem, revolucionara Robespjera sa samurajem a bankara Rotšilda sa nihilistom. Dendi je oličenje načela stvaranja, samuraj uništenja a nihilista održavanja, mada su u primeru tri strašna R ovi principi u suštini okrenuti ka razaranju. I dalje, Rišelje je kao Brama, Rotšild je Višnu a Robespjer kao oličenje revolucionarne vladavine terora – Šiva. Ova trojica su idealna oličenja tripartitnog načela kali-juge koja je opisana kao vreme vladavine materijalizma, novca, nižih slojeva, slugu, niskih pobuda itd. Rišelje, Robespjer i Rotšild su poput kakvih avatara bogova kali-juge. Oni su ličnosti koji svojim istorijskim delovanjem simbolizuju stubove poretka i haosa današnjeg sveta. 

Natan Rotšild

Istoričar Nil Ferguson parafrazira zanimljivu opasku pesnika Hajnriha Hajnea kojom nas uvodi u odlično sagledavanje istorijske uloge pomenute trojice, stavljajući u prvi plan revolucionarnu ulogu grada Pariza kao poprišta svetske revolucionarne promene: 

„Razvoj pokretne imovine u obliku renti i drugih državnih hartija od vrednosti bio je taj koji je pokidao vezu između bogatstva i zemlje, omogućavajući imućnim klasama da se sliju u Pariz. Još odavno je ustanovljen značaj ovog (zajedničkog) staništa najrazličitijih sila, ove centralizacije inteligencije i društvene vlasti. Jer, bez Pariza, Francuska nikada ne bi imala svoju revoluciju... Pomoću sistema obveznica, Pariz je mnogo brže postao Pariz.“ Nil Ferguson, Kuća Rotšilda, I knjiga, Službeni list SRJ, Dosije, Beograd, 2002, str 263/4.

Zatim Ferguson daje originalni Hajneov citat: 

„U Rotšildu vidim jednog od najvećih revolucionara koji su stvorili modernu demokratiju. Rišelje, Robespjer i Rotšild za mene su tri najstrašnija imena, koja obeležavaju postepeno propadanje plemstva. Rišelje, Robespjer i Rotšild su tri najstrašnija radikala Evrope. Rišelje je uništio suverenost feudalnog plemstva, i potčinio ga onoj kraljevskoj despotiji koja ga je ili svela na nivo dvorske posluge, ili pustila da se raspadne u prostačkoj lenjosti provincije.“ Ferguson, isto, str 264.

O Robespjeru Hajne kaže: 

„Robespjer je odrubio glavu ovom potčinjenom i nekorisnom plemstvu. Ali je zemlja ostala, i njen novi gospodar, novi zemljoposednik, ubrzo postaje novi aristokrata kao i njegovi prethodnici, čije težnje takođe nastavlja da ima, samo pod drugim imenom.“ 

„Zatim dolazi Rotšild i uništava dominaciju zemlje, usavršavajući do neuporedive moći sistem državnih obveznica, mobilišući na taj način imovinu i prihod, i istovremenu dajući novcu ranije privilegije zemlje. Istina je da je on na taj način stvorio novu aristokratiju, ali, ona, počivajući na najnepouzdanijem od svih elemenata – novcu – nikada više ne može da igra tako dugoročno regresivnu ulogu koju je imala ranija aristokratija, ukorenjena u zemlji, u samom tlu. Novac je mnogo fluidniji nego voda, mnogo neuhvatljivji nego vazduh, i čovek mirno može da oprosti nepotrebnost novog plemstva, kada ima u vidu njegovu beznačajnost. Ono će se rastvoriti i nestati u treptaju oka.“

kardinal Rišelje

Iz današnje perspektive možemo zameriti Hajneu da je prevideo žilavost i inventivnost nove vrste aristokratije utemeljene u tako nestvarnom elementu kao što je novac, ali svakako da razmišljanjem o ovoj njegovoj opasci možemo uvideti neke od glavnih uzroka današnje sveopšte civilizacijske krize. Možemo sagledati proces uspona novca čije je suštinsko obeležje kriza: finansijska, ekonomska, kulturna, civilizacijska, ekološka, politička, identitetska, kriza u svakom pogledu kao modus operandi savremenog sveta. Nil Ferguson sjajno sumira istorijsku ulogu rotšildovskog nihilizma čiji psihološki profil asketskog materijalizma efektno oslikava izopačeno višnuovsko načelo održavaoca stanja stvari: 

„U multipolarnom svetu, u kome je pet velikih sila imalo jasan interes da međunarodne krize rešava ne upuštajući se u ratove, Rotšildi nisu u tolikoj meri osiguravali mir – njihova moć je bila mnogo manja – oni su se obavezivali da će ga izdržavati.“

Ta uloga rotšildovske kaste i danas je aktuelna. Oni su održavaoci i tkači trenutnog svetskog poretka, ali isto tako, kada i ukoliko neke nove revolucionarne snage krenu u preoblikovanje postojećeg, gospodari novca će radi samoodržanja pohitati da učine isto. Zato su oni potrebni političkoj, poslovnoj i drugim kastama moći, kako u XIX veku, tako i danas. Ta potreba je obostrana. Tako će biti dokle god je kapital u trenutnom obliku aktuelan. Međutim, ne smetnimo sa uma suštinsku prirodu novca kao agensa dominacije i moći. Iza posedovanja zemlje, nekretnina, pokretne imovine, nakita, dijamanata, zlata, umetnina, hartija od vrednosti, gotovog novca i svega konkretno ili apstraktno materijalno vrednog, stoji iracionalna moć. To su samo oblici koje zauzima moć. Eventualni pad značaja i uloge novca sa sobom će odvući stare elite, čiji će neki delovi možda zauzeti svoje mesto u novom modalitetu dominacije, ali će svakako uspon novog oblika moći na površinu izbaciti drugačiji tip moćnika. Ferguson daje zanimljive uvide u pojavnost Natana Rotšilda, čija je zasluga u izgradnji svetske porodične finansijske imperije ključna. Osnovne osobine karaktera Natana Rotšilda su njegova memorija i samokontrola. Povodom toga Ferguson kaže: 

„Vrlo je malo njihovih savremenika koji su mogli da shvate da je tajna ogromnog uspeha Rotšilda bila brzina kojom je Natan mogao da napravi složene finansijske proračune, i lakoća s kojom ih je pohranjivao u pamćenju.“ Ferguson, Kuća Rotšilda, isto, str 326. 

Robespjer

Natanovi savremenici su često zapažali njegovu težnju da menja ponašanje iz hladnokrvnosti ka iznenadnom, uzbuđenom delovanju. Ferguson navodi jedan citat u kome je Natanova pojava lepo opisana: 

„Strogost i napetost njegovih pokreta naveli bi vas da pomislite, da već niste videli da je drugačije, da ga neko otpozadi štipa, i da se stidi ili boji to da prizna. Oči se obično opisuju kao ogledalo duše, ali ovde biste zaključili ili da su prozori zatvoreni ili da nema duše koja kroz njih gleda. Iz njih ne dopire ni trun svetlosti, niti, kuda god da pogleda, ima bljeska u njima. Celina njegove pojave izaziva utisak o iznajmljenom telu, i pitate se kako ono uopšte stoji ispravno, bez ikakvog sadržaja. Prilaze mu razni ljudi. On se pomera dva koraka u stranu, i najprodorniji pogled koji ste ikada videli... bljesne iz inače nepomičnih, olovnih očiju, kao kad izvučete mač iz korica. Posetilac, koji izgleda kao da je slučajno došao, a ne s namerom, zastane na sekund, u kome se razmenjuju pogledi, za koje biste rekli, iako niste sigurni zašto, da su veoma značajni. Vratnice očiju zatim se zatvaraju i njegovo obličje opet postaje kameno. Tokom jutra dolaze mnogi posetioci, dočekani i ispraćeni na sličan način; poslednji od svih, i on nestaje, ostavljajući vas u potpunoj nedoumici kakva je njegova priroda.“ Ferguson, isto, str 327.

Takav je, dakle, bio Natan Rotšild, sasvim zaokupljen pravljenjem novca i slabo zainteresovan za životna zadovoljstva, uživanje u luksuzu i prepuštanje hedonizmu. On je potpuno okrenut licem ka ništavilu, zaokupljen proizvodnjom iluzije čije je mazivo potrebno da bi točak istorije, točak modernog sveta, uopšte mogao funkcionisati. Takav Natan Rotšild potpuno je inkarnacija, avatar duha vremena. Sledeći patrijarhalne tradicionalne obrasce svog porekla, religije, porodice, volju dominantne očeve figure, dolazeći iz jednog posve tradicionalnog ambijenta, braća Rotšild i njihova loza delovali su posve antitradicionalno, budući da je njihovo delovanje trasirano moćnim istorijskim i društvenim silama toga vremena. Kao takvi oni su avangarda bogova kali-juge. Oni su Saturn, Merkur i Mesec na delu. Robespjer je Mars i Venera. Rišelje je Jupiter i Sunce.

Ocenjujući značaj Rišeljeove uloge u istoriji Henri Kisindžer ističe da je dvesta godina nakon njega Francuska bila najuticajnija zemlja Evrope, a da je čak i do današnjih dana ostala značajan činilac u međunarodnoj politici. Rišeljeova glavna zasluga je uobličavanje doktrine državnog razloga koji u suštini nije imao ograničenja, što je korak koji vodi ka apsolutizmu a što se dalo otelotvoriti u vreme vlasti kralja-sunca Luja XIV. Kisindžer piše: 

„Ukoliko se državnik procenjuje na osnovu toga da li je ostvario ciljeve koje je sam sebi postavio, Rišelje se mora upamtiti kao jedna od najznačajnijih ličnosti savremene istorije. Jer, on je za sobom ostavio svet u potpunosti drugačiji od zatečenog i inicirao je politiku koju će Francuska slediti naredna tri veka.“ Henri Kisindžer, Diplomatija, Knjiga I, Verzalpres, Beograd, 1999, str 47. 

„Rišelje je bio otac države u savremenom smislu. On je zastupao doktrinu državnog razloga koju je neumorno sprovodio u korist svoje zemlje. Pod njegovim pokroviteljstvom, ta doktrina je zamenila srednjovekovnu ideju o univerzalnim moralnim vrednostima i postala načelo na kojem je počivala francuska politika.“ Kisindžer, isto, str 42. 

Rišelje je francuski nacionalni interes stavio iznad crkvenih interesa, a doktrinom državnog razloga opravdavao eventualne zločine države počinjene u ime višeg interesa. Naposletku, Maksimilijan Robespjer je oličenje jednog pogleda na svet koji predstavlja neku vrstu dualističkog moralističkog fatalizma, kao da je reč o ateističkom maniheizmu. Praktični i simbolički izraz takvog svetonazora je giljotina. On je spojio moralnu vrlinu i brutalnost terora u nužnost revolucionarnog delovanja. U tom teroru vidimo prethodnike komunističkog, nacističkog i fašističkog terora XX veka. 

„Već smo, sa velikim razlogom, zaključili da je Francuska revolucija pre ta koja vodi ljude, a nisu ljudi ti koji nju vode... I nikada Robespjer, Kolo ili Barer nisu mislili da suprostave revolucionarnu vladu i režim Terora. U njih su ih, malo po malo, uvele okolnosti, a oni sami tako nešto slično nisu mogli ni da sanjaju. Ovi ljudi, izraziti mediokriteti, na jednoj naciji koja nosi krivicu iskazali su najstrašniji despotizam koji istorija pamti i sigurno je da su u kraljevini oni bili ti koji su najviše zapanjeni sopstvenom moći.“ Žozef de Mestr, Spisi o revoluciji, Gradac, Čačak, 2001, str 74/75.

svetac revolucije

Tri strašna R stvorio je duh vremena, uspevši da odabere prave ličnosti kao nosioce specifične istorijske revolucionarne misije. Tako je utemeljena istorijska podloga jednog svetskog sistema zasnovanog na ideološki opravdanom teroru, politici državnog razloga i delovanju globalizovanog finansijskog kapitala. Ličnosti koje su predstavljale nosioce tih principa iskočile su iz okvira tradicije koja ih je odgojila – iz jedne tradicionalne jevrejske porodice, iz okrilja katoličke crkve, naposletku iz emancipatorskog učenja Žan Žaka Rusoa. Oni su prekršili početna pravila, ali ih i nisu prekršili, nego su načela polaznih osnova rastegli i prilagodili ih zahtevima duha vremena i svojim ambicijama.

Sada je red da obratimo pažnju na načela i zakonomernosti budućeg revolucionarnog delovanja u kontekstu Božanske revolucije katastrofe. U ovom trenutku teško je prepoznati koje su to karakteristične ličnosti čije delovanje predstavlja ovaploćenje duha vremena kojim se projektuje buduća istorija. Ko to upravo trasira tokove budućnosti jednostavno jureći za svojom ambicijom, sledeći viziju sopstvenog uspona na imaginarni tron uspeha i opstanka? Lako je uprti prstom u bogate i moćne, ali pitanje je koliko oni slede već trasirane tokove ili pak krče nove. Priznajem sopstvenu nemoć da to u ovom trenutku uvidim i spoznam. Teško je uprti prst u nekoga i reći to je taj čije će delovanje odrediti način funkcionisanja sveta u naredna dva veka. Međutim, ono što želim da naglasim jeste modalitet delovanja onih koji će činiti nove izabranike duha vremena. Pokušaću definisati konačni „trimurti“ Božanske revolucije katastrofe, mada nisam baš sasvim siguran da li je uopšte reč o trimurtiju što se budućnosti tiče.

U sistemu revolucionarne vladavine razuma, izvođenje radova društvenog inženjeringa, socijalni arhitekta prepušta onima koji su za to pozvani i sposobni. Dakle, prepoznajemo arhitektu revolucije. To je neki mislilac, filozof, u krajnjoj liniji adept. Međutim, arhitekta ne učestvuje neposredno u pravljenju istorije nego u stvaranju pretpostavki da neko drugi svojim aktivnim učešćem to učini. Arhitekta je u poziciji vladavine a ne vlasti. Vladar je vizionar, kreator, u neku ruku kosmotvorac, te se kao takav nalazi van svoje kreacije. Njega ne zanima čak ni sopstvena sudbina. Koncept vladavine filozofa je promašaj, jer filozof filozofira, to je njegov posao. On je kontemplativni a ne delatni tip. Možemo ga porediti sa bogom koji se „odmara“ (deus otiosus). Filozof je poput bramana, a za revoluciju je potreban kšatrija. Tako dolazimo do operativca, a taj uopšte nema filozofsku crtu. Operativac će prigrabiti učenje filozofa, ali će ga izokrenuti ne bi li ostvario sopstvene ciljeve jer je to jedino tako i moguće učiniti (baš kao što je operativac Džordž Soroš učinio sa učenjem filozofa Karla Popera). Ipak, operativac / revolucionar magijske revolucije koju zagovaram i predviđam, ima drugačije idejne i psihološke pretpostavke od imenovanih trojice R. On nastupa sa stajališta krajnjeg nihilizma magijske prirode u čemu je projektovao svoju magijsku volju. Dakle, deluje svesno i sa namerom. Nije puki instrument duha vremena nego u to delovanje ugrađuje svoju nameru sasvim svestan svrhe procesa koji je pokrenuo. U tome je značajna razlika.

Nijedna revolucija, ma koliko brutalna bila, nije bila dovoljno radikalna niti dovoljno temeljna. U praksi se desilo to da je jedna grupa primitivaca smenila drugu. Tačnije, nova elita je primitivnija od prethodne. Zadatak novih revolucionara jeste da ubiju istorijskog čoveka u sebi, čime ga sprečavaju da bude primitivan. Zato je neophodno stvoriti novog – ezoterijskog čoveka. Zapravo, tu uopšte nije reč o stvaranju novog nego o obnavljanju starog, prvobitnog, idealnog. Zadatak revolucionara jeste ta obnova u čemu oni polaze od samih sebe. Kada se to desi univerzum će dati ključni podsticaj i podršku a volji revolucionara niko neće reći ne.

Geomantijski alfabet

Ovaj tekst objavljen je u mojoj knjizi "Mistični okultizam" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

O geomantiji je mnogo toga pisano i uglavnom iz perspektive mantičkog sagledavanja, kao veštine proricanja ili kao polazne osnove za izradu talismana. U ovom poglavlju se tim aspektima uopšte neću baviti, već imam na umu nešto posve drugo. Geomantijske figure su jedan prastari te bremenit dubljim smislom zaokruženi simbolički sistem kojim je predstavljen ne samo univerzum, nego i mikrokosmos, odnosno ljudsko biće. One predstavljaju simbolički izraz kosmičkih principa istog reda poput trigrama ili heksagrama Ji đinga, odnosno tarot karata. One imaju mitološko i magijsko utemeljenje u tradiciji Severne Afrike i Bliskog Istoka, ali i šire, gde su najviše korišćene u svrhu predviđanja sudbine. U tom smislu one predstavljaju izraze raznih božanstava ili grupa bogova, odnosno duhova. Poput Ji đinga, koji u svojim kombinacijama tvore šezdeset četri heksagrama, tako i šesnaest geomantijskih figura tvore dvesta pedeset šest oktagrama, čineći jednu daleko složeniju divinacijsku strukturu. U osnovi, one su strukturisane po parovima, tako da čitav geomantijski sistem čini osam parova figura. Načelno, kako im samo ime govori, geomantijske figure su izraz inteligencije prirodnih duhova zemlje, odnosno gnoma.

Caput Draconis 

Caput Draconis, odnosno Glava zmaja, Gornji mesečev čvor, označava otvorenost prema uticaju višeg, gornji jin, ženski duhovni princip, a u krajnjoj liniji može označavati ženske polne organe, žensko tajno društvo. Simbolička slika je visoka žena sa polumesecom na glavi: ženska moć, ženska vatra, crna magija, veštice, intuicija, vidovitost, ulaz, glasnik, blještavost, otvorenost za uticaj duha, uzdizanje, krst. Isto tako može označavati blještavost, boju, silovitost. Duhovni plan: buđenje svesti. Materijalni plan: dizanje u visine. Intelektualni plan: gipkost duha. Osećajni plan: trpeljivost. Aktivni plan: napredak. Profesionalni plan: otvorene mogućnosti. Zdravstveni plan: glavobolje. Slika: verski ili idejni vođa. Anatomija: glava, krv. Poruka: nadohvat ruke. Strana sveta je sever. Po sistemu Zlatne zore ova figura pripisana je tarot karti XXI Univerzum, odnosno Svet. Analogiju pronalazimo i sa malom arkanom Princeza diskova. Planeta je Mesec, ali takođe i Zemlja. Hebrejsko slovo tau. Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: sadašnjost transplutonskih svetova.

Cauda Draconis 

Cauda Draconis, odnosno Zmajev rep, Donji mesečev čvor, označava falus, vulkan, podzemni oganj, kovački zanat, čekić, mač, izlaz, ali i seksualnu vrelinu, muški polni organi, mušku moć, erekciju, donji jin, otvorenost ka dole, ka materijalnom i atavističkom, pad, sunovrat, ujed zmije, bljuvanje otrova, stanje nadvladanosti strastima i događajima. Nagoni, bacanje, čišćenje, podzemne snage. Duhovni plan: savlađivanje ograničenja. Materijalni plan: podzemlje, šume, močvare. Inteletkualni plan: lukavost. Osećajni plan: seksualnost. Aktivni plan: dominacija, ambicija, perfidnost. Profesionalni plan: špijuniranje, prevara. Zdravstveni plan: venerične bolesti, toksikomanija, infekcije. Slika: duh zla. Anatomija: vene, žuč, noge, genitalije. Poruka: iluzorna moć. Strana sveta je jug. Tarot arkana je  XX Eon / Sud, ali i Princeza štapova. Planeta je Mesec, ali takođe i Zemlja. Hebrejsko slovo šin. Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: bliska budućnost.

Via

Via je put. Može označavati štap, osu ili stub sveta, desnu stranu, ali i vodeni tok, reku, potok, prolaz, kanjon, život, dan, putovanje, pravi put, jasnoću, buđenje, rađanje, decu, ideju, jedinstvo, jedinstvenost, samoću, individualnost, trag, struju, svetlost, sile svetlosti, okrenutost istoku. Duhovni plan: sporo, usamljeno podizanje, kretanje. Materijalni plan: komunikacija. Intelektualni plan: intuicija. Osećajni plan: nesigurnost, ali i senzualnost. Aktivni plan: delikatni poduhvati. Profesionalni plan: putovanje. Zdravstveni plan: anemija, zatvor. Slika: put. Anatomija: creva, kičma, srž, uretra. Poruka: ne žuriti. Tarot pandani su XII Obešeni čovek i Princeza pehara. Planeta Mesec. Hebrejsko slovo mim. Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: budučnost Zemlje.

Populus 

Populus je mnoštvo, veliko jin. Ukazuje na veliku masu nečega, more, narod, rulju, gužvu, vojsku, novac, blago. Takođe, Populus se odnosi na levu stranu, senku, dvojnika, sile tame, noć, zapad, glasnika smrti, zbunjenost, dvoličnost, isprazan govor, ali i na obilje, bogatstvo. Duhovni plan: duh koji se izdvaja. Materijalni plan: okupljanje. Intelektualni plan: obilje ideja. Osećajni plan: ekstrovernost. Aktivni plan: pomoć ili podrška ljudi. Profesionalni plan: javnost. Zdravstveni plan: epidemija. Slika: vođa gomile, demagog ili politički vođa. Anatomija: grudni koš, želudac. Poruka: nejasna situacija. Tarot karte su VII Kočija i Kraljica pehara. Planeta je Mesec, znak Raka. Hebrejsko slovo het (alternativno gimel). Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: kapija nepojmljive prošlosti, duboka prošlost.

Coniunctio 

Coniunctio je povezivanje, zatvoreno oko, san, vizija. Označava i otvoren proces, uopšteno ideju otvaranja i povezivanja, spajanja nebeskog i zemaljskog, gornjeg i donjeg, Hermesov zakon, seksualni akt, susret, društveni život, a može značiti i raskršće, magijsko mesto, ključ, otključavanje, jug, uskrsnuće, unutrašnju čvrstinu i spoljašnju mekoću, glad, mršavost, predatorsko i načelno neprijateljsko okruženje, prikradanje, noćno kretanje, infiltraciju, sastanak. Coniunctio takođe može biti stub, ali više u smislu stuba sveta ili kolumne koja nešto drži. Duhovni plan: spajanje gornjeg i donjeg. Materijalni plan: mesta sastajanja. Intelektualni plan: veština, pragmatičnost. Osećajni plan: pomirenje, suočenje, susret. Aktivni plan: prikupljanje, udruživanje, spajanje. Profesionalni plan: intelektualizam, rasprave, sastanci. Zdravstveni plan: gastro i stomačne tegobe, ginekološke i polne bolesti. Slika: par. Anatomija: genitalije. Poruka: okretanje ka drugom. Tarot karte su IX Pustinjak i Kralj diskova. Planeta: Merkur, znak Devica. Hebrejsko slovo jod. Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: budućnost koja ima uticaja na Zemlju.

Carcer 

Carcer je zatvor, nešto zatvoreno, zaokruženo. To je otvoreno oko, fokusiran pogled, budnost, kružnost, ali označava i kuvanje, pečenje, vatru u ložištu, atanor, trudnoću, kavez, kasu, trezor, čuvanje, kamen, ograničenje, zaštitu, vezanost, debljinu, izobilje, sitost, punoću, unutrašnju mekoću i spoljašnju čvrstinu, sadržajnost, stagnaciju. Duhovni plan: zatvorenost. Materijalni plan: zatvorena mesta. Inteletkualni plan: analiza, koncentracija. Osećajni plan: melanholija, usamljenost. Aktivni plan: istraživanje. Profesionalni plan: zatvorene institucije. Zdravstveni plan: zatvor, rak. Slika: žalosna sudbina. Anatomija: mozak, grudni koš. Poruka: nauči se čekanju. Strana sveta je sever. Tarot karte su XV Đavo i Kraljica diskova. Planeta: Saturn, znak Jarca. Hebrejsko slovo ain. Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: prošlost drugih svetova i budućnost oblasti iz duboke prošlosti.

Fortuna Maior 

Fortuna Maior je velika sreća. Ona je izraz radosti uravnoteženja, velikog sklada, ali je načelno otvorena prema gornjim uticajima koji usmeravaju njenu aktivnost. Takođe ona predstavlja i ideju pehara, svetog grala, podnevnog sunca. Označava nešto unutrašnje, omladinu, zdravlje, napredak, pomoć koja dolazi, zaštitu, sjaj, slavu, uzdizanje, ekstazu, potpunu predaju, veliko otvaranje, viziju moći i savršene žene. Fortuna Maior je takođe i struja, vatra koja oživljava i revitalizuje. Duhovni plan: blagoslov, dobar uticaj. Materijalni plan: mesta reda, mira, lepote i bogatstva. Intelektualni plan: pravednost, objektivnost. Osećajni plan: trajna ili uzvraćena osećanja. Aktivni plan: hrabrost i ambicija. Profesionalni plan: slavne ličnosti, počasni i visoki položaji. Zdravstveni plan: anemija, srčane bolesti. Slika: slava. Anatomija: nozdrve, bronhije. Poruka: nastavi. Strana sveta može biti jug ali i istok. Njeni tarot pandani su XI Strast i Princ štapova. Planeta: Sunce, znak Lava. Hebrejsko slovo tet (alternativno reš). Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: sadašnjost svetova iza solarnog sistema.

Fortuna Minor 

Fortuna Minor je mala prolazna sreća. Ona je izokrenuti pehar, sunce pri zalasku, nevidljivo sunce, sunce u podzemnom svetu, htonsko sunce, opadanje, sunovrat, prosipanje, brzo nestajanje, gubitak sreće, mogućnost nesreće, teži način, oružje, lakoća, pobačaj, oružje, neprijatelj, nešto spoljašnje, ali i trenutno moćnog čoveka. Duhovni plan: posrnuće. Materijalni plan: mesta luksuza. Intelektualni plan: površna kultivisanost. Osećajni plan: nestabilnost. Aktivni plan: kratkoročni uspesi. Profesionalni plan: vlast. Zdravstveni plan: psihičke smetnje, bolovi u kičmi i vratu. Slika: povremeni uspesi. Anatomija: mozak, glava. Poruka: brzo iskoristi priliku. Strana sveta je zapad ili sever. Tarot pandani su 0 Luda i Princeza mačeva. Planeta Sunce, znak Lava. Hebrejsko slovo tet, ali može i alef u svojstvu atribucije Lude. Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: neposredno minula prošlost.

Puella 

Puella je mlada devojka, pre devica, lovkinja, ratnica i barata moćima i oruđima rata i lova, mačevima, strelama, kopljima, munjama i vatrom. Dakle, ona je kontrolisana energija. Takođe izražava ideju ženskih grudi, čistotu, devičanstvo, lepotu, ponos, govor, lakoću, šupljinu, prazninu koja uvlači, razlivanje, pasivnost, estetizam. Osim toga ona izražava i ideju suda, suđenja pa samim tim i pravde. Sa idejom suda povezana je i ideja zagrobnog suda pa otud ona predstavlja i ključ večnog života, kteis Velike Boginje. Duhovni plan: harmonija. Materijalni plan: mesta lepote i ulepšavanja. Intelektualni plan: težnja ka umetnosti i estetskom. Osećajni plan: nežnost, ljubaznost. Aktivni plan: marketing. Profesionalni plan: umetnost. Zdravstveni plan: hormoni. Slika: devojka u cvatu. Anatomija: lice, grudi, ženske genitalije. Poruka: poslušaj srce. Tarot pandani su VIII Ravnoteža / Pravda i Kraljica mačeva. Planeta je Venera, znak Vaga. Hebrejsko slovo lamed. Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: perspektiva trenutne sadašnjosti na Zemlji, sada i ovde.

Puer 

Puer je mladić, silovita marcijalna snaga, vetar sa planine, vitalnost, buntovna omladina, uopšte pobuna, revolucija, vlast, mobilizacija, ambicija, sloboda, širokogrudost, dinamičnost, aktivnost, vatrenost, ali isto tako može biti i beznačajna žena, napadnost, bahatost i nepromišljenost. Duhovni plan: pokretanje energije, nadahnuće. Materijalni plan: okupljanje muškaraca. Intelektualni plan: dovitljivost. Osećajni plan: težnja ka slobodi. Aktivni plan: impulsivnost. Profesionalni plan: vojska, policija, bande. Zdravstveni plan: povišen pritisak, genitalno-urinarne bolesti. Slika: naprasit mladić. Anatomija: spoljne genitalije. Poruka: savladaj energiju, obuzdaj se. Tarot atribucije su IV Car i Kraljica štapova. Planeta je Mars, znak Ovan. Hebrejsko slovo he (alternativno pe). Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: daleka budućnost.

Acquisitio 

Acqusitio je sticanje, prikupljanje, strela odapeta odozgo ka dole, primanje i prihvatanje, otvorenost za uticaj odozgo i njegovo usmeravanje ka dole, uzimanje, posedovanje, preuzimanje, uspešna trgovina i kupovina, osvajanje, otvorena šaka, hvatanje, ispunjavanje, sticanje, kondenzacija. Duhovni plan: napredak, povećanje energije. Materijalni plan: mesta blagostanja, novca, obnove. Intelektualni plan: praktičnost. Osećajni plan: zbližavanje, vernost. Aktivni plan: postepeno ostvarenje konkretnog plana ili projekta. Profesionalni plan: finansije, sudstvo. Zdravstveni plan: bolesti jetre, gojaznost, razni napadi, proširene vene. Slika: zov bogatstva. Anatomija: vilica, dušnik, jetra, stidna kost. Poruka: iskoristi priliku. Tarot karte su XIV Veština / Umerenost i Kralj štapova. Planeta je Jupiter, znak Strelac. Hebrejsko slovo samek. Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: oblast gde se prošlost dešava sada.

Amissio 

Amissio predstavlja ideju gubitka, izbacivanja, ali takođe i isijavanja, zračenja, harizme ili seksualne privlačnosti jer oblikom podseća na izražajne ženske obline, žensku plodnost. Takođe, označava tuđe ljude, prestiž, prodaju, predaju, davanje, prigovaranje, smanjivanje, isticanje, bežanje, uzmicanje, iznošenje vani. Duhovni plan: rasturanje energije. Materijalni plan: mesta siromaštva, nepogode. Intelektualni plan: nejasnoća, nerealnost, manipulacija. Osećajni plan: udaljavanje, gubitak. Aktivni plan: nesmotrenost, podvale, pronevere, gubici. Profesionalni plan: kockari, lopovi, kazina, varalice, poreznici, kontrolori. Zdravstveni plan: nervne i psihičke smetnje, plućne bolesti. Slika: gubitak. Anatomija: čelo, znojne žlezde, bešika. Poruka: zaustavi se. Tarot atribucije su V Hijerofant i Princ diskova. Planeta je Venera, a znak Bik. Hebrejsko slovo vav (alternativno dalet). Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: sadašnjost drugih svetova.

Albus 

Albus, beli, označava belinu, svetlost, onostrano, duhove, pretke, smirivanje, mir, večnost, raj, nevinost, prozirnost, zaslepljenost, isceljenje, ispiranje, zaljubljenost, viziju ljubavi. To je takođe siromašan i nevažan muškarac, očeva kuća, pehar u koji se ulivaju gornji uticaji i koji te uticaje kontrolisano prosleđuje ka dole. Takođe, ova figura označava i nestabilnost htonskih sila, klizište, regeneraciju, izdržljivost, celibat, napuštanje dece, prerano rođenje, ranu fazu trudnoće itd. Duhovni plan: uravnoteženo uzdizanje. Materijalni plan: tiha i mirna mesta. Intelektualni plan: otvoren i miran um. Osećajni plan: pasivnost. Aktivni plan: mirovanje, nedelovanje. Profesionalni plan: duhovnost, filozofija. Zdravstveni plan: problemi sa vidom, disanjem. Slika: miran čovek. Anatomija: oči, pluća, bubrezi. Poruka: obnovi snagu. Tarot karte su VI Ljubavnici i Kralj mačeva. Planeta je Merkur, znak Blizanci. Hebrejsko slovo zain (alternativno bet). Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: prošlost transplutonskih oblasti.

Rubeus 

Rubeus, crveni, to je ratnik, smrt, ubica, ubojita sila, obred žrtvovanja i ideja žrtvovanja uopšte, klanje, rušenje, nasilna penetracija, menstruacija, krv, ranjavanje, povreda, nasilje, borbeni formacijski poredak, ubilačke namere, vizija smrti. Rubeus je crvena solarna vatra zalaska koja uranja u vode rastvaranja, marcijalna toplina koja se davi u mutnim dubinama podzemnih voda, sumrak, izokrenut pehar, prolivenu krv, bujicu, poplavu, silovito rasprskavanje, opasnost, uspešan lov ili ratovanje, ubijanje neprijatelja, napetost, sočnost, zajedničku aktivnost. Takođe, Rubeus je znak za primordijalnu zmiju. Duhovni plan: vatra pročišćenja. Materijalni plan: mesta vatre i borbe. Intelektualni plan: stvaralaštvo. Osećajni plan: bes, uzbuđenje. Aktivni plan: borba, sukob. Zdravstveni plan: povećan pritisak, udarci, povrede, operacije. Slika: ratni vođa. Anatomija: mali mozak, uši, arterije. Poruka: neminovnost promene / oprez. Tarot paralele su XIII Smrt i Princ pehara. Planeta je Mars, znak je Škorpija. Hebrejsko slovo nun. Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: srednjoročna budućnost na Zemlji.

Laetitia 

Laetitia, radost, označava uspon ka vrhu mistične planine, ka gornjem jangu, stremljenje ka visinskoj tački projekcije. To je obnova moći, povratak snage, oporavak, čvor, trajanje, kontemplacija, inicijacija, rascvetavanje, punoća, čvrstina, napredak. Isto tako može označavati i hedonizam, neumerenosti svake vrste, prežderavanje. Duhovni plan: infantilnost. Materijalni plan: mesta zabave i zadovoljstva. Intelektualni plan: bezbrižnost, lenjost. Osećajni plan: ljubav, načelno voljenje. Aktivni plan: razonoda, provod, hobiji. Profesionalni plan: organizovana zabava, kupovina, trgovina, sveštenstvo. Zdravstveni plan: bolesti jetre, cirkulacije krvi, problemi sa varenjem i želucem. Slika: bonvivani. Anatomija: grudni mišići, stopala, tanko crevo. Poruka: prepusti se životu. Tarot karte su XVIII Mesec i Kralj pehara. Planeta je Jupiter, znak Ribe. Hebrejsko slovo kof (alternativno kap). Pol muški. Fantazmička projekcija vremena: sadašnjost i budućnost svetova bliskih solarnom sistemu.

Tristitia 

Tristitia je tuga, melanholija, poniranje u dubinu ka utrobi planine, ka središtu Zemlje, fokusirana misao koja prodire duboko. Razmišljanje, usredsređenost, imaginacija, težina, obeshrabrenost, gušenje, praznina, besmisao, zasićenost, stezanje, umanjivanje, izokretanje. Takođe, nagoveštava nečiji pad ali i mogućnost uzdizanja nakon toga, odnosno rehabilitaciju. Duhovni plan: pesimizam. Materijalni plan: napuštena mesta, pećine i rupe. Intelektualni plan: prodoran um, interes za skriveno. Osećajni plan: depresija, teskoba, hladnoća. Aktivni plan: neuspeh, stečaj, nezaposlenost. Profesionalni plan: kopači, rudari, istraživači bilo koje vrste. Zdravstveni plan: depresija, paraliza, anemija, reuma. Slika: melanholija. Anatomija: štitnjača, ramena, lopatice, debelo crevo, članci. Poruka: ne kloni duhom, preispitaj se. Tarot karte su XVII Zvezda i Princ mačeva. Planeta je Saturn, znak Vodolija. Hebrejsko slovo cadi. Pol ženski. Fantazmička projekcija vremena: prošlost Zemlje.

Geomantijske figure idu u parovima na osnovu sličnosti po obliku. Ti parovi su sledeći: 

Caput Draconis / glava zmaja - Cauda Draconis / zmajev rep, 

Via / put - Populus / narod, 

Coniunctio / veza - Carcer / zatvor, 

Puella / devojka - Puer / mladić, 

Fortuna Maior / velika sreća - Fortuna Minor / mala sreća, 

Rubeus / crveni - Albus / beli, 

Acquisitio / dobitak - Amissio / gubitak, 

Tristitia / tuga - Laetitia / radost.

Mogući izgled slova geomantijskog alfabeta:

Sve reči napisane geomantijskim slovima mogu biti svedene na četvorocifrenu šifru, otud nema mnogo smisla tragati za brojčanim vrednostima geomantijskih runa. Četvorocifrena šifra se dobija tradicionalnim geomantijskim zbrajanjem tačkica, kao kada se izrađuju mantičke geomantijske teme. Zbir gornjih tačaka svih figura koje formiraju reč daje prvi broj šifre, zbir drugih odozgo daje drugi broj, zbir trećih tačaka odozgo daje treći broj i zbir onih na dnu daje poslednji broj u nizu. U slučaju da negde dobijemo neki dvocifreni broj onda sabiramo njegove osnovne brojeve (12 = 1+2 = 3). Na primer, šifru reči AL izračunavamo na sledeći način 1122+1211=2333.

A + L =

1 + 1 = 2

1 + 2 = 3

2 + 1 = 3

2 + 1 = 3

Evo još primera u konačnom rezultatu: AL 2333, NU 3334, AGLA 5677, BABALON 1223, IAO 4455, INRI 8557, IHVH 5566, ADNI 6568, AHIH 5476, ARARITA 2912... Već na osnovu priloženog uviđamo da slova geomantijskog alfabeta mogu biti korišćena prilikom sigilizacije ili izrade talismana. Takođe, četvorna šifra svake reči može imati i svoj grafički izraz ukoliko je iscrtana u nekom od magijskih kvadrata. Ovim se ne iscrpljuju praktične mogućnosti rada sa geomantijskim oblicima. Suština rada sa rečima i njihovim šiframa jeste u uobličavanju astralnih vizija i delovanja. Uzmimo u razmatranje reč IAO 4455. 

Preduslov za astralni rad sa rečima i šiframa tih reči jeste ovladavanje osnovama astralne projekcije, ili barem istrenirana moć uobrazilje. Ukoliko je nekome poznat osnovni koncept joga-nidre bićemu znatno lakše da ovlada ovim načinom rada. Ukratko, lezite na leđa. Neka podloga ne bude ni previše meka niti tvrda. Najbolje bi bilo da na pod stavite neku deblju prostirku i da ne koristite jastučiće ili bilo šta ispod glave. Lezite, sklopite oči i opustite se. Obezbedite tihu i mračnu prostoriju. Nemojte se meškoljiti i pomerati. Ukoliko vam se javi poriv da se počešete jednostavno ignorišite. Nemojte sanjariti ili razmišljati nego se usredsredite na disanje obraćanjemn pažnje na pupak. Nemojte voljno disati nego posmatrajte vaše telo kako diše. Potom sledi postupak poznat kao „kruženje svesti“. Sa svakim udahom i izdahom usmerite svest ka određenom delu tela, kao da disanje vršite upravo tim delom. Počnite od palca leve noge, zatim palac desne noge, sredina tabana leve noge, pa desne itd, sve do glave. Važno je potpuno opustiti i nekako umrtviti telo. Tom prilikom važno je da ne skliznete u dremež. Trudite se da ostanete budni.

Kada ste svešću i disanjem okružili čitavo telo sledi postupak poznat kao „kornjača“ koji ima za cilj uvlačenje čula sluha. U početku trudite se da osluškujete i čujete isključivo daleke zvuke. Obratite pažnju na zvukove koji dolaze izvan zgrade ili kuće u kojoj se nalazite. Nemojte zamišljati moguće izvore tih zvukova nego ih samo svešću propratite. Zatim se usredsredite na zvukove unutar objekta, zgrade ili kuće u kome se nalazite a one spoljašnje ignorišite. Neka svaki od tih manevara traje neko neodređeno vreme, ne previše dugo. Sami odredite meru. Treći korak osluškivanja odnosi se na zvuke u prostoriji, ukoliko ih uopšte ima. Možda su to zvuci instalacija, pucketanje nameštaja, parketa i slično. Sve druge zvukove zaboravite. I konačno, obratite pažnju isključivo na zvuke i vibracije koje proizvodi vaše telo. Vremenom bićete u stanju da sasvim jasno osetite otkucaje srca. Kada i to propratite onda konačno možete prestati da oslučkujete bilo kakve zvuke i vibracije, čime na neki način ulazite u stanje mentalnog utihnuća. Zato se ovaj postupak poredi sa kornjačom koja uvlači svoje udove i glavu u oklop. Tako se i vi uvlačite u oklop tišine.

Kada se nađete u tišini tada je potrebno da na vašem mentalnom ekranu stvorite krug, ma koje boje i jačine isijavanja, i u tom krugu „upišite“ reč koja predstavlja objekat vašeg rada i prateću šifru. Neka to bude IAO 4455. Sledeći korak je rotiranje kružnice oko reči i šifre u pravcu kazaljke na satu što izaziva pomicanje date reči i broja u „dubinu“. Predočite sebi osećaj dubine i krenite za IAO 4455. Neka vas IAO 4455 vodi i u tom navođenju ona može preuzeti nekakav oblik i boju. To može biti kakvo biće, čovek, životinja, geometrijski oblik ili nešto neodređeno. IAO 4455 će vam pokazati neke prizore, uputiće vas na neke druge pojave i entitete. Možete postavljati pitanja, dobijati odgovore. Nakon određenog vremena, voljno se vratite na polaznu tačku ulaska u kružnicu. Izađite iz nje, zatvorite portal u pravcu nasuprot kazaljke na satu i polako vraćajte svoju svakodnevnu svest. Postepeno i polako počnete da mrdate telo, protegnite se, ali nemojte naglo ustajati. Nakon par minuta zapišite svoja iskustva u beležnicu. Vodite neku vrstu dnevnika rada sa svakom reči koja je od nekog značaja za vas. Naknadno vraćanje na ispisane redove omogućiće vam nove uvide. Videćete da svaka reč i njena šifra nose posebnu frekvenciju i težiće da se manifestuju u određenim bojama i da ispoljavaju osobine i ponašanja u kojima ima izvesnog i specifičnog reda. Ipak, naglasio bih da geomantijske šifre reči pripadaju inteligenciji gnoma, što znači da vaša percepcija i doživljaj te reči imaju prirodu koju određuju duhovi zemljanog elementa, odnosno gnomi. Naravno, vi od njih možete zatražiti kanal do neke druge ili više prirode ovaploćenja date reči pa da u skladu sa tim dobijete neku drugačiju brojčanu kombinaciju koja ne mora nužno slediti četvorocifreni oblik.

Sledeći način korišćenja geomantijskog simbolizma odnosi se na projekciju figura na ljudsko telo. Na slici koja sledi iza ovog prikaza vidimo arapski talisman protiv pošasti, koji zapravo predstavlja idealan poredak geomantijskih simbola u čoveku. U skladu sa priloženim i po metodu kruženja svesti možete na sebi mentalno iscrtati geomantijske figure i održavati tu sliku na mentalnom ekranu, kružeći pažnjom od jedne do druge. Na taj način, uz pomoć geomantijskog simbolizma, usklađujete energiju vašeg suptilnog tela.  

Via - stomak

Populus - levi bubreg

Albus - pleksus solaris

Coniunctio - desni bubreg

Puella - desno rame i nadlaktica

Amissio - leva šaka i podlaktica

Fortuna Maior - desna natkolenica

Fortuna Minor - leva natkolenica

Puer - levo rame i nadlaktica

Rubeus - vrat

Acquisitio - desna šaka i podlaktica

Laetitia - glava

Carcer - grudi, srce

Tristitia - genitalije

Caput Draconis - leva potkolenica i stopalo

Cauda Draconis - desna potkolenica i stopalo

Formula Bafometa, Azatot – bog revolucije

Antiguos cuentos de Brujas - Fernando Falcone

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz trećeg, proširenog, dopunjenog i samostalnog autorskog izdanja moje knjige "Božanska revolucija katastrofe" u okviru mojih Sabranih ezoterijskih spisa

Obrazovanje magijskog lanca Božanske revolucije katastrofe nije tek moja inicijativa nego predmet predviđanja na osnovu znakova i poznavanja duha vremena. Aktere tog lanca nazvao sam božanskim revolucionarima katastrofe, budući da će oni u tome imati podršku božanskih sila, odnosno podršku duha vremena. Jedno od osnovnih revolucionarnih načela je vladavina razuma. U smislu vladavine razuma Božanske revolucije katastrofe, razum je shvaćen kabalistički, kao ovaploćenje ne-sefire Daat, koja predstavlja znanje. Taj razum je lanac, jer razum u neku ruku i jeste lanac. Na ovom mestu potrebno je još jednom osvetliti pojam magijskog lanca, njegovog formiranja, a sve to u kontekstu jedanaestog i petnaestog ključa tarota. Đavo tarota nije onaj đavo crkve, nego đavo uzet kao Bafomet. U prethodnim verzijama ove knjige đavola sam predstavio u stilu hrišćanskog učenja sa gotovo ahrimanskom crtom, ali sam svejedno zagovarao pakt sa tom silom kako bih naglasio specifičnost delovanja revolucije koja operiše sa nečim zaista opakim. To ne znači da u mom umu đavo postoji na takav način. Đavo je za mene Bafomet, a to je, između ostalog, formula.

Na Levijevoj skici Bafometa, koja je u nekim tarotima primenjena na arkanu Đavo, njegova je desna ruka podignuta i ukazuje na nebo, dok je leva uperena ka zemlji. To je simbolizam formule E pluribus unum („iz mnoštva jedno“), odnosno Solve et Coagula („širenje i skupljanje“). Pluribus, solve, jesu izrazi načela ekstrovertnosti, odnosno rasta, budući da širi i rasteže magijski lanac. Proces solve je označen desnom rukom Bafometa i simbolom belog Meseca. Načelo Bafometove leve ruke je unum, coagula, sažimanje, ujednačavanje, unifikacija, sabijanje, skupljanje, koncentrisanje, fokusiranje, što je označeno simbolom crnog Meseca. Levom rukom figura postiže svoje utemeljenje, uzemljenje, centriranost, dok desnom stalno održava kružnu ili spiralnu inicijativu. To podrazumeva učvršćenost u Zemlji, bilo da je reč o Zemlji kao elementu ili kao planeti. Pentagram na čelu Bafometa nije obrnut, nego uspravan, koji je, za razliku od obrnutog, operativni simbol namenjen radovima koji imaju za cilj zgušnjavanje, konkretizaciju nečega. Obrnuti pentagram, sa druge strane, razređuje ono što je konkretno. Odnos između obrnutog i uspravnog pentagrama je istovetan pomenutoj formuli solve et coagula – obrnuti je solve, uspravni je coagula. Obrnuti pentagram označava silazak duha što ima za posledicu razređivanje materije, i obrnuto, uspravni pentagram podrazumeva uzdizanje duha i zgušnjavanje materije. Dakle, imamo dva niza:

a) desna ruka koja pokazuje ka gore je solve – pluribus – beli Mesec – obrnuti pentagram;
b) leva ruka koja pokazuje ka dole je coagula – unum – crni Mesec – uspravan pentagram.

Zato je crni Mesec na slici figure Bafometa postavljen na nižoj a beli na višoj poziciji, budući da je crni Mesec bliži zemaljskom, bliži ovaploćenju, materijalizaciji, odnosno ostvarenju neke namere. Mesec je, u kabalističkom smislu, Šekina, jahveovska šakti, njegova snaga, tj kamuflirana boginja a što ima svoj muški pandan u imenu Boga lunarne sefire Jesod, a to je  Šadaj.

Đavo / Bafomet je temeljna figura Božanske revolucije katastrofe, jer predstavlja glif njenog magijskog lanca. U Marseljskom špilu na karti Đavo prikazana su dva demonska lika, muški i ženski, koje na lancu drži đavolski lik. Lanac nije zategnut jer se likovi ne otimaju već krotko pristaju na položaj. To su duše uhvaćene ili upletene, dobrovoljno ili protiv svoje volje, u magijski lanac.  Lanac sam po sebi predstavlja snagu i otelotvoruje određenu strast, pa otud veza sa jedanaestim ključem tarota koji nosi naziv Snaga / Strast. Tako dolazimo do pitanja ko to stvara magijski lanac Božanske revolucije katastrofe, odnosno ko ili šta je njen pokretač?

Jens Heimdahl

Setimo se sudbine Šabataja Cvija, čija se duša nalazi u svojevrsnoj mesijanskoj inkubaciji i to na strašnom mestu, u bezdanu. To je zmija mučena zmijama. Šta je ta zmija? Zapravo, ko je ta zmija? Zmija u mesijanskoj inkubaciji je lepo predstavljena kartom Obešeni čovek u Krolijevom špilu. To je onaj skriveni u vodenom ambisu, crna mumija, a za čije sam oslovljavanje upotrebio ime Azatot. Crna mumija predstavlja večno prokletstvo, beskrajan poljubac Druge smrti, na dnu dna, odnosno truljenje. Mizanscen patnje mesijanske zmije je ne-sefira Daat. U alhemijskom procesu fermentacije, koji se sastoji od putrefakcije i spiritizacije, razapeta između ta dva procesa, pritešnjena svom težinom svih svetova, beskrajnim masama tame, gde nikog i ničeg nema, zapečaćena leži crna mumija. U sarkofagu sa četrnaest pečata svesti, u agoniji večne truleži gde se svaka misao pretvara u crva a ovaj istruli za tili čas, tvoreći nove crve koji se hrane njegovom gnjilošću, tu leži bespomoćna i svezana. Sve joj je oduzeto, luč svesti, sjaj bića, sve. Zakovana i zapečaćena u večnom singularitetu raspada, ona trpi agoniju potpune bespomoćnosti i nepokretnosti, haosa i buke raspadanja duše. Iznad nje je sve što postoji, večno nedostupno. Jedino šta ona može činiti u tom haosu raspadajućih misli, potpuno luda, svezana i odbačena, jeste da pruži oduška sopstvenoj nakaznosti stvarajući ogromnu moć u potpunoj nemoći. Tako crna mumija zrači tartarskom tamom, kao kakvo Crno Sunce čiji su zraci crne zmije pomoću kojih ona zaposeda umove živućih, umove onih bića koja imaju unutrašnju svetlost.

Prvi takav sadržaj, ovde opisan kao zmijski zrak crne mumije, doplivao je u moj um kroz davnašnji san a potom i u vizijama. Crna mumija je učinila da sa njome privremeno zamenim sadržaje svesti i steknem uvid u njen užasni svet i njenu strašnu svest, dok je ona mogla gledati ovaj svet mojim očima.  Tada se u meni začela ideja o Božanskoj revoluciji katastrofe koja bi kao konačni cilj imala oslobađanje bića koje sam spoznao kao crnu mumiju i kasnije je nazvao imenom Azatot, nadahnut Lavkraftovim pisanjem. U kasnijim vizijama video sam slike oslobađanja tog strašnog ne-bića iz ambisa, koje se svakim korakom tog procesa upotpunjuje. Kao da je reč o kakvim čudesnim tarot kartama koje opisuju povratak drevnog boga iz predela sveobuhvatnog izganstva.

Na kraju tog procesa koji sam nazvao inkubacijom mesijanske zmije, ono što bi proizašlo u završnici bilo je jedno fascinantno, moćno i prelepo biće. To je slika zaboravljenog i prokletog prastarog boga koji je izronio na površinu i u ognju srušio strašnu avet raspadajućeg poretka onih bogova koji su došli nakon njega. Taj je bog izvor moći revolucije. To je bog dečak, onaj koji se u tišini i tišinom obraća, dok je boraveći u sarkofagu pevao olujnu pesmu kreštećih vetrova. Revolucija je posebna vrsta teurgije koja cilja ne samo ka smeni bogova, nego ka obnovi božanstva – od beživotne crne mumije ka božanskom detetu, od truležnog neumrlog starca do živog mladog boga. To je bog „mladoturčin“, revolucionar, otac svih revolucionara, onih koje je on odabrao za svoje apostole, sveštenike, proroke i glasnike.