Obeležen je
brojem jedan, što ukazuje na poznato načelo prvog pokretača, odnosno
demijurga. Najdžel Džekson kaže da je Opsenar frontmen tarota jer otvara magičnu predstavu. On je otvarač, što je značenje
koje ima veoma dubok ezoterijski smisao. U egipatskoj mitologiji to je bog
Ptah, kod sufija je šejh, a u masonskoj tradiciji predstavlja majstora, onog ko
otvara radove. Njegovi nazivi su takođe Le Pagad, Le Bateleur, Il Bagatino (Verovatno od latinskog baculum što znači štap.), Il Bagatto, Il Bagattel, Il Bagat, Il Ciabattino, Harlequin,
Arlecchino. Sledeći zelenu Ludu, Džekson kaže da je
Opsenarev pandan u venecijanskoj Commedia dell’arte tradiciji odeven u
crveno. U pitanju je karakterističan lik srednjovekovnih vašarišta koji
zabavlja gomilu. U liku Čarobnjaka kriju se džambas, akrobata, harlekin, fakir,
hipnotizer, mag, spiritista, žongler, iluzionista / mađioničar, šibicar,
varalica, igrač, zabavljač, batler, zanatlija, sluga, trgovac, umetnik, kovač i
alhemičar. Čovek sa planom. Kao takav, Čarobnjak je dete Merkura, ali i Meseca,
budući da stvara opsenu. To ukazuje na nekog ko poseduje veštinu. Ruke i glas
su njegovo oruđe. Džekson ukazuje na sličnost lika Opsenara sa imaginacijskom
talismanskom predstavom Merkura opisanog kod Agripe kao naočitog mladog
muškarca sa bradom koji u levoj ruci drži štap oko kojeg je uvijena zmija, dok
u desnoj ima strelu i čija stopala imaju mala krila. Agripa tom liku pridodaje
kvalitete kao što su znanje, rečitost, umešnost u trgovini i dobitak. Andrea
Vitali ovu kartu pripisuje Mesecu, odnosno zanimanje koje je njome prikazano, a
što potkrepljuje minijaturama iz knjiga XV veka Mittelalterliches Hausbuch i Codice De Sphaera, u kojima su prikazane
slikovite predstave Mesečeve dece,
odnosno tipova ljudskih aktivnosti pod zaštitom Meseca.
Čarobnjak
d’Este špila u ruci ne drži štap, nego čašu. Osim toga on ima publiku. Zatičemo
ga u akciji, kako stoji iza stola i dvojici prisutnih posmatrača skreće pažnju
na čašu koju drži visoko podignutu u desnoj ruci dok levim kažiprstom dotiče
ruku koju je jedan od likova ispružio, verovatno u nameri da dohvati tu čašu.
Ne možemo ne prepoznati osnovni element veštine koja se u naše vreme zove
neurolingvističko programiranje. On potpuno dominira njihovom pažnjom što ga
stavlja u superiorniju poziciju. Upravo je uperen kažiprst, koji ukazuje na
zemlju ili na disk (opet simbol zemlje) veoma čest motiv na ovoj karti u mnogim
špilovima, dok je druga ruka zauzeta manipulacijom štapom.
Marseljski špil
Čarobnjak
Marseljskog špila, odeven je poput srednjovekovnog vašarskog zabavljača. U
levoj ruci lik drži štap u visini očiju, dok desnom rukom, u visini pupka, drži
novčić. Raspored boja na njegovoj odeći ukazuje na polaritet njegovog tela.
Levo stopalo je crveno, što ukazuje na vatreni, odnosno električni element.
Leva natkolenica je plava, vodena, magnetna, levi deo abdomena crven, levi
gornji deo plavi, zatim levo rame i nadlaktica crveni, dok je podlaktica kojom
drži štap plava. Štap je vatra, otud je sasvim prirodno da plavim, magnetnim
elementom neutrališe dejstvo električne prirode štapa. Leva strana njegovog
tela, počevši od podlaktice je crvena, električna, što je polaritet kojim
kontroliše magnetnu prirodu novčića, završava plavim, magnetnim desnim
stopalom. Tako je njegovo telo podeljeno na dvanaest celina, šest magnetnih,
šest električnih. Naravno, gornji od donjeg dela tela odvojen je dvostrukim
žutim pojasem, kao i žutim te narandžastim trakama koje razdvajaju njegove
podlaktice od ramena. Tako dobijamo petnaest delova, i šesnaesti – glavu koju
krasi šešir čiji oblik podseća na tzv lemniskatu, simbol
beskonačnosti (sličan nosi žena prikazana na karti Snaga u Marseljskom špilu).
Obod šešira je crven, sredina žuta, dok je unutrašnjost zelena. Pogled usmeren
blagim uglom dole desno ukazuje na njegov fokus kojim se on uzemljuje,
uravnotežuje, dok izvodi operaciju manipulisanja osnovnim energijama ili
pažnjom svojih posmatrača. Ispred njega je sto na kome su poređani instrumenti
njegovih operacija: jedna velika posuda (ili vreća) i dve manje, zatim dve
kockice, dva bodeža, kao i osam novčića (jedan je delimično prekriven vrećom).
Štap i zlatni novčić su van stola. Stočić na kome su elementi poređani ima
četiri ugla i tri noge. Okultisti u tome prepoznaju sedam planeta, odnosno
četiri elementa i tri alhemijska načela. Tronožac, međutim, ima mnogo dublje
značenje. Na njemu se moglo i sedeti, a u tom svojstvu on je bivao posvećen i
povezan sa proricanjem, o čemu svedoči legenda o tronošcu Delfijskog proročišta.
Pitija je sedela na njemu i davala proročanstva. Opsenar bi tako mogao imati i
gatarsku ulogu, tj ulogu vašarske gatare. Osim toga, uloga stola mogla bi biti
povezana sa žrtvenikom. Tada bi Opsenar bio neko ko na oltaru vrši određeno
žrtvovanje a što lik ove karte stavlja u jedan sasvim drugačiji okvir. To bi ga
onda učinilo sličnim Prvosvešteniku, a po simbolici žrtvenog stola sa slikom
univerzuma – i sa kartom Svet. Žrtveni sto je univerzum, hram i središte sveta,
dok bi Opsenar, radeći za njime, otelovljavao samog Boga.
Seli Nikols
je, upoređujući Ludu i Opsenara rekla da Luda izražava duh igre, bez obaveza,
sa velikom energijom, koji besciljno luta svetom, dok je Opsenar usredsređen na objekte
ispred sebe. Njegov teatar je sto koji stoji ispred njega i na kome se nalaze
oruđa njegove predstave. Po Seli Nikols, transcendentalni svet je dom obojici.
Kako ona kaže, Luda se igra u njemu kao nesvesno dete, dok Opsenar putuje kroz
njega kao sezonski putnik. Luda je šala, a Opsenar mađioničarska predstava.
Opsenar zadivljuje, Luda zasmejava. I što je najvažnije, kako Nikols primećuje,
marseljski Opsenar je uhvaćen u stvaralačkom trenutku.
Keri Jejl Viskonti Sforca špil
U Keri Jejl
Viskonti Sforca špilu Čarobnjak je odeven u crveno i zeleno. Izraz lica mu je
melanholičan, pogled odsutno usmeren ka dole. U levoj ruci pridržava štap, dok
desnom, sa ispruženim kažiprstom ukazuje na veliki disk koji leži na stolu. To
je šema koju je sledio Marseljski špil: leva ruka drži štap a desna disk.
Vejtov Mag visoko u desnoj ruci drži štap dok levom, sa ispruženim kažiprstom,
ukazuje na zemlju. Po mišljenju Seli Nikols, Vejt je izbacio većinu
dvosmislenosti marseljske verzije Opsenara i time dosta od vitalnosti ovog
lika. Rekao bih da je Vejt tako skicirao idealizovanu predstavu maga Zlatne
zore. Povodom Vejtovog maga, Nikols je s pravom primetila da je u toj predstavi
tamni ženski jin sasvim isključen te da je lik statičan, sterilan, dodao bih,
viktorijanski krut te prosto zrači, kako Nikols kaže: rigidnim perfekcionizmom.
U Vivil špilu lik na karti Čarobnjak drži podignutu desnu ruku dok mu je leva
savijena I sa šakom koja stoji u visni pupka. U Krolijevom špilu čarobnjak je
nazvan Magus i prikazan je kao da je prikačen na veliki štap, a što asocira na
raspetog Hrista, a Hrist je u tom smislu Merkur, koji je nosilac štapa.
Čarobnjak ili Opsenar manipuliše pažnjom, tumači događaje, čulne utiske
pretvara u činjenice. Kastaneda bi rekao da pomera položaj skupne tačke. Upravo
je taj aspekt bitan pa bih se povodom toga vratio na opaske Seli Nikols koja u
Opsenaru otkriva svojstva kovača i alhemičara jer on na magičan način obmanjuje
vreme zahvaljujući svojoj sposobnosti da ubrza prirodne procese, poništavanjem
zakona vremena. Kao što kovač ubrzava pretvaranje metala zagrevanjem,
objašnjava Nikols, tako i Opsenar izaziva preobražaj svesti dodajući vrelinu
emocionalnog sadržaja.
Elifas Levi
smatra da ova karta simbolizuje polaznika inicijacijske škole, odnosno fazu u
kojoj se vrši njegova priprema. Ta priprema podrazumeva vežbanje imaginacije, a
ona, kako Levi kaže, uzdiže volju i daje joj snagu nad astralnim svetlom,
odnosno univerzalnim agensom. Imaginacija je sredstvo primene reči, s obzirom
da svako posvećenje sadrži i određene reči, koje bez primene, ostaju da šuplje
zveče u umu posvećenika. Elifas Levi je u položaju tela Opsenara video obrise hebrejskog
slova alef, što je u skladu sa njegovim shvatanjem veze slovo-slika. Za Osvalda Virta, ova karta, projektovana na univerzum, predstavlja
boga, a u čoveku – ego.
Vejtov špil
Po Kroliju,
Magus predstavlja volju. Pošto je izraz Merkurove prirode, Magus je,
za Krolija, glasnik bogova, odnosno reč
stvaranja čiji je govor tišina. Uslov manipulacije štapom je tišina,
ukidanje unutrašnjeg dijaloga. Iz tišine dolazi reč koja je instrument moći i
istine, a ne iz zbrke svakodnevnih misli. Tot je ibis, a ibis je
usredsređenost. Kod Krolija se u Magusovoj pratnji nalazi babun, čija je
dužnost, kako kaže Kroli, da izopačuje reč Božju. Babun zapravo predstavlja
senku, predstavlja reči, a reči su formule, oblici vibracije. To su reči
moći kojima Magus izražava svoju volju. Sam Magus je simbol prvobitne
vibracije. Kao
što sam naglasio, u Krolijevom špilu Magus ne drži štap
u ruci nego je on sam štap, a što ukazuje na specifičnost Krolijeve magijske
formule izražene u ovoj karti po kojoj je čovek bog. U drugim špilovima
Čarobnjak drži štap kao oruđe moći njegove volje. Kako Kroli objašnjava, budući
da je Tot pisar bogova, upotreba govora ili pisanja znači pojavu dvosmislenosti
ili laži. Govor u mitološkom smislu jeste otkriće pripisano bogu Totu, budući
da njegova intervencija stvara razdelnicu između prvobitnog jezika oponašanja
životinjskih glasova i jezika složenije kulture. Ibis je govor civilizovanog
čoveka a babun je kliktanje i jezik onomatopeja, preljudski izvor govora. Mag
je otud čovek artikulisanog govora.
Po sistemu
Zlatne zore Čarobnjak je povezan sa hebrejskim slovom bet, dok je u francuskom sistemu povezan sa slovom alef. Pol Foster Kejs, oslanjajući se na
značenje slova bet (kuća) ukazuje na
lokaciju, geometriju, građevinu, obradu materijala, kao i na to da je
građevinarstvo deo hermetičke nauke, te da su survivali ove ideje sačuvani u
masonskim ritualima. Mojsijevo Petoknjižje
započinje slovom bet u prvoj reči
teksta berašit (bet-reš-alef-šin-jod-tau),
koje je u tom smislu prvo slovo i označava stvaranje. Dakle, Čarobnjak bi bio
onaj ko ume da izgovori Božje ime na pravilan način čime stiče moć vladanja
skrivenim silama. Praktično, to znači usmeravanje vibracije voljom.
Opsenara sa
kartom Točak sreće povezuje načelo prvog pokretača. U krajnjoj liniji Čarobnjak
je čakravarti, onaj koji pokreće
točak. Njegovo bitno svojstvo je znanje. U većini špilova Čarobnjakovo
usmerenje je u levo, nasuprot vremenu, što u kontekstu tog lika označava
manipulaciju sekvencama vremenskog toka, cepanje pažnje posmatrača radi
uspešnosti trika. Kratki štap kao njegovo glavno oruđe u većini
špilova predstavlja simbol veštine i moći, što je u imaginaciji okultista od
tog lika načinilo simbolom okultne nauke. To je vidljivo kod Krolija i Vejta čiji Magus ima istaknut simbol beskonačnosti iznad glave. Po Rečniku simbola štapić je, kao i štap, simbol moći i vidovitosti. Opsenar svakako
barata onim što Levi naziva univerzalnim magijskim agensom, odnosno astralnim
svetlom. Taj magijski fluid je, po Džeraldu Masiju, pojava poznata od davnina a
koju su Egipćani nazivali sa. Inače, sa je svojstvo sasvim
saobrazno prirodi bogova u smislu njihove moći, a koji se međusobno razlikuju
po količini tog svojstva.
Ronald
Deker izvlači zanimljivu paralelu o poreklu Opsenara, a to je Agatodemon (agathos
daimon), dobri duh povezan sa Totom / Hermesom, koji u mitskim okvirima
ostvaruje različite uloge. Agatodemon je poznat kao lični zaštitnik, ali i kao
duh mesta (genius loci) U okviru hrišćanstva on postaje anđeo. Egipćani
su ga prikazivali u obliku zmije sa ljudskom glavom, dok kod gnostika poprima
oblik zmije sa glavom lava. Deker ukazuje na vezu koncepta Opsenara sa
egipatskim bogom tvorcem Knumom ili Hnumom, tj Knefom, što je, kako on
naglašava, moglo biti poznato u renesansi posredstvom Eusebija iz Cezareje
(260-340), hrišćanskog polemičara i egzegete. On je u svojim spisima navodio
Filona iz Biblosa (64-141), koji je pominjao svojstva boga Hnuma. To božanstvo se u egipatskoj umetnosti pojavljuje kao majstor sa ovnovskom
glavom koji sedi za grnčarskim točkom na kome vaja decu. To podseća na Opsenara
ili na Holbeinovog genija koji pozdravlja prenatalne duše predstavljene bebama.
U nekim špilovima Opsenar uključuje dvoje ili više dece. Nemački slikar i
graver Hans Holbein Mlađi (1497-1543) je umetnički prikazao antički tekst
poznat kao Cebesova tabla (navodnog Sokratovog učenika). U svom prikazu
Holbein je predstavio nerođene duše u obliku nagih beba. Svaka od nerođenih
duša prikazana je u razgovoru sa starim bradatim čovekom označenim kao genius,
odnosno daimon. Daimon je uvodio duše u pejzaž pun alegorijskih bića, od kojih
mnogi podsećaju na likove tarota. Holbeinov daimon umnogome podseća na Opsenara
/ Čarobnjaka. On ima štap, otvoreni svitak i karakterističnu kapu.
U
socijalnom smislu Čarobnjak / Opsenar je iznad Lude, ali njegova kapa, kao
izraz njegovog društvenog položaja, odaje čoveka koji takođe bitiše negde
skrajnut. Oskudno rastinje prikazano na ovoj karti u mnogim špilovima, vašarski
ambijent njegovog delovanja, ukazuje na problematično zanimanje koje sa sobom
nosi neizvesnosti, možda i nomadski život. U tom smislu on je ciganin. Nasuprot tome, u Mantenja tarokiju pandan Čarobnjaka je vredni
zanatlija, manje sklon opsenarstvu, avanturizmu, neurolingvističkim i
marketinškim trikovima, a više fokusiran na rad i stvaranje. Marljivi rad na
usavršavanju svojih veština je njegova druga strana.
Pierpont Morgan Bergamo špil
U moderno
vreme je popularno verovanje da zakrivljeni obod Čarobnjakovog šešira označava znak beskonačnosti, tj lemniskate, čije se poreklo
može pratiti sve do neoplatoniste Proklosa Diadohosa (412-485). Međutim, veliko
je pitanje da li je taj simbol upravo onaj koji krasi glavu Opsenara i Snage
Marseljskog tarota? Ronald Deker ukazuje da u srednjovekovnoj i
renesansnoj umetnosti šeširi širokog oboda označavaju egzotične
velikodostojnike, poput apostola, starozavetnih proroka, drevnih magova,
trojanskih junaka, arturijanskih vitezova itd. Takođe, veliki šešir obeležje je adepta,
sudeći po nekim izvorima. Dakle, šešir koji nosi Čarobnjak njemu daje obeležje povezanosti sa nečim dalekim, nepoznatim i
tajanstvenim. Sličan šešir nosi i Snaga. Deker pominje da su sveštenici boginje
Fortune bacali male štapiće i kuglice po oltaru kako bi iz dobijenih obrazaca
tumačili budućnost. Možda to isto radi i vašarski Čarobnjak tarota.
