Većina je udobno zavaljena u fotelju (koja često ima i aplikacije za masiranje vrata i leđa) - zvanu uverenje. Lepo se osećaju okruženi bujnom florom i bogougodnom faunom koje njihova mašta izmišlja tvoreći privid kosmičke zaokruženosti, logičke konciznosti i moralne ispravnosti bla, bla, bla... I svako ko se ne uklapa u taj idejni mikrosvet nekako je faličan, zao, poremećen, glup, što iziskuje određene mere u obliku prevaspitanja, promene svesti, hospitalizacije, oduzimanja slobode, naposletku - ako je baš tvrdoglav - istrebljenja! To je temeljni motiv ispoljavanja masa u digitalnom dobu - internet rulje! Ta rulja je najogavnija posledica masovne digitalizacije. Oni vazda nešto osuđuju, cokću, protestuju, potpisuju peticije, hejtuju, traže nekakve zabrane, nečiju glavu, hoće da vide nečiju krv, olako presuđuju i osuđuju na smrt te traže hitnu egzekuciju! Kod njih nema milosti niti olakšavajućih okolnosti, nema sagledavanja svih bitnih činjenica. Internet je omogućio svakojakom polusvetu da „digne glas“. I sada je ta rulja uticajnija od klasičnih medija. Donosioci odluka sa zebnjom gledaju na društvene mreže i portale, osluškujući šta će bagra reći, kako će reagovati, koliko je skupljeno lajkova, koliko klikova za i protiv...
Hrane se lošim vestima, gutaju patetične tekstove po netu, prikupljaju gorčinu u srcu, truju se negativnim osećanjima, a onda kao razulareni dave ljude oko sebe, mrače po društvenim mrežama, histerišu, nemoćno mrakobesno sikću, spremni na svađu, na sukob, usredsređeni samo na teme koje im izjedaju dušu. Nesposobni su da vode smislen i normalan razgovor, da uspostave zdrav međuljudski odnos. To su ti demoni, vampiri, rastrojene ličnosti, zaposednuti i opsednuti. A onda, potpuno prsnu, mentalno i fizički. Još neko vreme se onako bolesni batrgaju tom sumanutošću koju nazivaju aktivizmom i borbom za istinu. Naposletku, završe sa kancerom, dijabetesom, šizofrenijom ili ko zna čime. No čak i tada imaju izgovor, jer ih je to NEKO namerno ciljao, baš njih - zbog njihove navodne borbe. To je ta nova duhovnost i osvešćenost. Nije važno na kojoj se strani ideološkog spektra nalaze. To je taj tip postmoderne info olupine. Savršeni korisni idioti.
Mnogo je ozlojeđenih ljudi na ovim društveno-mrežnim frekvencijama. To sve mrakobesno, napeto, u pravedničkom grču anti-ekstaze, između gunđanja, protesta i podrške povodom nečeg ili nekog. Uvek im je neki krivak na pameti, a ja postiđeno stojim po strani i nije mi nikakav krivak. Prosto moram skrivati da je meni zapravo pravak.
Unose emotivni naboj u rasprave na društvenim mrežama i portalima. Ozbiljno shvataju nešto što je neko drugi napisao, a još ozbiljnije ono šta oni pišu na tim istim mrežama. Odu na internet, na njemu frkću, a onda se sa neta skidaju besni (ako se uopšte skidaju). Internet je još veće zlo od televizije i štampanih medija jer pruža iluziju učestvovanja u nečemu. A onda ih strpaju u zatvor zbog statusa na društvenim mrežama ili izlučevine na blogu. Vlasti su još luđe, ali nije ni čudo, jer isti, ako ne i gori patološki likovi, čine tu vlast, većinu vlasti svake vlasti.
I tako, opet uspostavim kontakt sa jednim davnašnjim poznanikom koga se sećam kao normalnog, oštroumnog momka širokih pogleda. Nakon srdačnog pozdrava, malo po malo, kako krenemo da razmenjujemo rečenice, sa užasavanjem shvatim da je čovek prs'o. Vrti par tema koje se tiču svetske konspiracije, logoreičan, često se ponavlja, zajedljiv, ozlojeđen. Već sam zažalio što sam mu ostavio kontakt, ne mogu ga se otresti, zapeo da me uvede u taj njegov sumanuti svetonazor, hoće da se družimo, da nešto zajedno pokrenemo, prosto ima želju da me udavi. I nije ovo prvi takav slučaj. Šta se to dogodi sa muškarcima tu negde oko njihove pedesete pa postanu tako nesnosni, pogube se, tiho zapadnu u ludilo a da i ne primete? Mogu zamisliti kako je ženama, a tek onim mlađim, kada ih na Fejsbuku dodaju neke takve olupine.
