Mala arkana Trojka mačeva

Trojka mačeva, Sola Buska tarot, XV vek

NAPOMENA:

Ovaj tekst preuzet je iz moje knjige Ideologija tarota

zvezda Alfa Lupi

sazvežđe Lupus (Vuk)

zapadna visina

vodeni aspekt Vage

Ova karta se odnosi na drugu dekadu Vage kojom vlada Saturn, a što u Zlatnoj zori dobija konotaciju Gospodara tuge. Prepoznajemo dve velike arkane – Pravdu i Svet (svet pravde, pravedni svet, pravo uređen svet i sl). U Pikatriksu druga dekada Vage odnosi se na miran, bezbedan i udoban život, ali i na ogorčenost spram zla. Te osobine otelovljuje scena u kojoj vidimo dvojicu ljutitih i obesnih muškaraca, kao i jednog lepo odevenog koji mirno sedi na stolici. Kroli ovu kartu oslikava zloslutnim i teškim tonovima: materica haosa, tmina velikog mora. Po asterizmu, trojka mačeva povezana je sa sazvežđem Lupus / Vuk. U suštini, ovo sazvežđe je u raznim tradicijama načelno je označavalo zver, i to onu koju Kentaur prinosi na žrtveni oltar (sazvežđe Ara). Po mitu, vuk je postavljen na nebo u čast kentaura Kirona koji je u asterizmu predstavljen kako ga probada kopljem u nameri da ga žrtvuje. U biblijskoj interpretaciji Kentaur je Avraham a Lupus njegov sin Isak kojeg je po Božjoj zapovesti vodio na žrtveni oltar, a koji je potom zamenjen ovnom. Osim toga, Egipćani su ovo sazvežđe označavali detetom sa prstom u ustima, što je osoben stav za Dete Horusa koji se poistovećivao sa Jagnjetom. Dakle, u pitanju je obredno žrtvovanje deteta, ili žrtvovanje Božjeg Sina, što opet stvara poveznicu sa Mesijom, odnosno Hristom.[1] U krajnjoj liniji Južni krst je raspeće, zvezdana kapija Mesijinog odlaska skopčanog sa obečanjem o njegovom povratku, što ćemo istražiti u narednoj karti u nizu. U Sola Buska špilu Trojka mačeva prikazuje srce probodeno sa tri mača, simbolizam koji je preuzet u Vejtovom špilu. To može imati alhemijsku konotaciju: zlato, srebro i živa. U verskom ključu, srce probodeno sa tri mača ukazuje da Strogost Oca posreduje Sveti Duh koji se spušta na Sina u trenutku njegovog krštenja. Time Otac određuje iskupljenje čovečanstva žrtvom Sina. Kabalistički to možemo razumeti predstavom staze koja iz Geburaha vodi ka Tifaretu. Prevedeno na jezik alhemije, imamo tri načela: Nigredo, Albedo i Rubedo. Nigredo je tama greha. Albedo je belina golubice (Duh). Rubedo je krv Iskupitelja. Ishod svega toga je, naravno, spasenje predstavljeno krunom ili vencem.

---

[1] „Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na klanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.“ Isaija, 53:7. Ovde je zanimljiva mukla patnja obredne žrtve budući da Dete Horus sa prstom na ustima predstavlja znak tišine. Knjiga zakona u 1:49-50, podučava na sledeći način: „...and let Asar be with Isa, who also are one. But they are not of me. Let Asar be the adorant, Isa the sufferer; Hoor in his secret name and splendour is the Lord initiating. There is a word to say about the Hierophantic task. Behold! there are three ordeals in one, and it may be given in three ways. The gross must pass through fire; let the fine be tried in intellect, and the lofty chosen ones in the highest. Thus ye have star & star, system & system; let not one know well the other!“

Džek Trbosek, Zlatna zora i Božanska revolucija katastrofe

Godine 1888. u Londonu započeo je krvavi pir Džeka Trboseka, koji je navodno trajao do 1891, ali su se pet kanonskih Džekovih ubistava dogodila između 31. avgusta i 9. novembra 1888. Bilo bi zanimljivo proveriti kakva je bila zodijačka konstelacija u tom periodu. Iste te godine u Londonu, samo nekoliko meseci pre prvih ubistava, formiran je prvi hram Hermetičkog Reda Zlatna Zora pod imenom Izis-Uranija. Godinu dana nakon poslednjih ubistava pripisanih Trboseku, formiran je tzv unutrašnji red Zlatne zore koji podrazumeva više stepenove gnoze (i umrla je Blavatska). Glavni osnivač Zlatne zore bio je William Wynn Westcott, po zanimanju patolog. Zanimljiv sinhronicitet. Nije u pitanju uzročno-posledična veza nego je reč o podudarnosti koja izaziva podsticaje psihičke prirode. Fenomen je duboko subjektivan i ukazuje na krajolik čisto psihičke stvarnosti, a onda psihička stvarnost, u skladu sa datim utiskom, utiče na trendove duha vremena. Da bi se ovo shvatilo možda bi trebalo ispitati sličnu fenomenologiju za 1777, 1666, 1555, ali i pretresti podudarnosti za 1999, osim što su se svi plašili tzv milenijumske bube. Ali, budući da je „milenijumska buba“ kodna reč za čitavu tu godinu, onda bi u njenom rebusu mogli potražiti kakva je podudarnost tim izrazom označena. Dakle, tu je na delu obrazac ponavljanja od 111 godina, a što predstavlja solarni broj.

Samuel Liddell MacGregor Mathers

Godine 1777. u Nemačkoj je obnovljen Red Zlatnog i Ružinog Krsta, čiji je osnivač bio konspirativni lik poznat pod pseudonimom Hermann Fictuld, a koji je i umro baš te godine. Inače, Fictuld je bio poznat i kao alhemičar. Možda postoji a možda ne postoji poveznica ovog reda sa Rozenkrojcerskim društvom u Engleskoj (SRIA), a pogotovo sa Zlatnom zorom, koja svoj legitimitet crpi iz navodne (ili stvarne) povezanosti upravo sa nemačkom rozenkrojcerskom organizacijom, obnovljenom 111 godina pre Zlatne zore. I tačno 111 godina pre ovoga jevrejski lažni mesija Šabataj Cvi je zvanično prešao u islam – 1666, kada je pokrenut lanac događaja koji povezuje šabatajsku kabalu (koja je utemeljena na lurijanskoj kabali, ali izvlači neke drugačije varijacije) sa kabalom koju je učila Zlatna zora. Šabatajska tradicija u svom frankističkom obliku je do kabalističkog kurikuluma Zlatne zore došla posredstvom šizmatičke rozenkrojcerske organizacije poznate kao Azijatsko bratstvo, koju je 1780. godine osnovao član Reda Zlatnog i Ružinog Krsta – Hans Heinrich von Ecker und Eckhoffen. Azijatsko bratstvo je u to vreme bila jedina rozenkrojcerska organizacija koja je među svojim članovima imala Jevreje. Međutim, u ovom slučaju to su bili frankisti, odnosno članovi radikalne jevrejske otpadničke sekte Jakova Franka, koji je smatrao sebe inkarnacijom Šabataja Cvija. Istaknuti frankisti članovi ove organizacije bili su Ephraim Hirschfeld i Thomas von Schonfeld (tj Moše Dobruška). Upravo je Azijatsko bratstvo bilo jedinstveno među rozenkrojcerskim društvima po tome što je razvilo kabalističke oblike svog učenja. Njihova kabala je u priličnoj meri slična onoj kojoj je podučavala Zlatna zora. Poznati francuski proučavalac okultizma i ezoterizma Jean-Pascal Ruggiu pisao je da su mnogi članovi Azijatskog bratstva bili učlanjeni u masonsku ložu L’Aurore Naissante (Rana zora?) osnovanu 1807. godine u Frankfurtu. Upravo su u toj loži, po tvrdnji poznatog istraživača jevrejskog misticizma Geršoma Šolema, mnogi članovi bili frankisti. Suština šabatajsko-frankističkog učenja jeste u tome da božanske iskre uhvaćene u klipotsku strukturu materijalnog sveta, uz praktikovanje antinomijskih mističnih, ali i krajnje banalnih praksi, budu oslobođene.

Kad se već dotičem jevrejskog identiteta, posebnu zanimljivost ima činjenica da je 22. avgusta 1887. godine obešen Izrael Lipski, ubica čiji je rad prethodio Džeku Trboseku u istom delu Londona i da je patolog koji je u oba slučaja pregledavao žrtve bio Wynne Edwin Baxter. Zanimljivo je i to da je u to vreme londonski svet uzbuđivao i bizarni fenomen tzv čoveka-slona (Joseph Carey Merrick), koji se opet vezuje za ime patologa Bekstera. Dakle, to su sve znamenja rađanja jedne magijske struje: patolozi, čovek-slon, bestijalna ubistva, jedan tajanstveni i jedan razotkriveni ubica (čije je jevrejsko poreklo bilo okidač antisemitskih osećanja u britanskoj javnosti). I ne samo to, tzv čovek-slon je svojom bizarnom pojavom na sebe skrenuo pažnju šire javnosti pa je u tom smislu zabeležen i kuriozitet da mu je u posetu došla čak i Aleksandra od Danske, supruga kralja Edvarda VII koja pripada staroj severno-nemačkoj aristokratskoj porodici Oldenburg. I tu nije kraj zanimljivih kurioziteta vezanih za 1888. godinu u Engleskoj. Upravo je te godine odlukom kraljice Viktorije osnovan Red Svetog Jovana (The Most Venerable Order of the Hospital of St. John of Jerusalem) čiji je istaknuti član bio Sir Frederick Treves, prvi Baronet, poznati hirurg tog doba, inače u posebnoj milosti kraljice i prijatelj čoveka-slona. Krv nije voda, a čovek-slon je živo obeležje okultnih sila vezanih za krv i linije porekla. Nemojte pogrešno razumeti ove navode. Ovde nije reč o zaveri nego o delovanju okultnih sila koje su aktivni i sastavni deo duha vremena.

Na drugom simboličkom nivou 1888. godine, kada je otvorena Izis-Uranija loža Hermetičkog Reda Zlatne zore u Londonu, objavljena je i knjiga Tajna doktrina Helene Petrovne Blavatske. Jedanaest godina pre toga, Blavatska je objavila knjigu Razotkrivena Izida. Dakle, jedna Izida je ugledala svetlost dana 1877. godine a druga 1888. Zanimljivo, madam Blavatska vodi poreklo od druge severno-nemačke aristokratske porodice Han (u prevodu petao) čiji su članovi pripadali Nemačkom viteškom redu (Tevtonski vitezovi). Na kraju ovog naizgled nasumičnog niza, postavlja se pitanje: šta je i gde nastalo 1999. godine i gde su se desila ritualna ubistva povodom toga? Moraću razočarati čitaoce, jer u našem vremenu, za razliku od onog viktorijanskog, čiji je duh iznedrio lik i delo Alistera Krolija, godina 1999 ima drugačiji modus operandi. Nekako paralelno sa glavnim događajem koji je zaokupljao našu pažnju, a to je bombardovanje SR Jugoslavije od strane NATO pakta, slučaj američkog patologa i zagovornika eutanazije Džeka Kevorkijana razvlačio se po sudu i medijima. Navodno, Doktor Smrt, kako su ga zvali, pomagao je prilikom izvršenja 130 samoubistava. To je fenomen od tempiranog značaja i uticaja. Drugi događaj u čisto političkoj sferi, jeste uspon aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina koji je 09. avgusta 1999. godine i zvanično ušao u visoku politiku i obeležio epohu. Treći događaj od kosmičkog značaja te godine bilo je potpuno pomračenje Sunca 11. avgusta. I tu dolazimo do uloge moje malenkosti u oblikovanju duha vremena. Na dan kada je podignuta optužnica protiv doktora Kevorkijana, 26. marta, ja sam iz srca tame, odnosno neprijateljskih SAD, doputovao u Evropu i odmah se uputio u Srbiju koja je napadnuta 24. marta. Nekoliko meseci kasnije, u samom trenutku pomračenja Sunca obreo sam se na Brankovom mostu u Beogradu noseći jedno obično kokošje jaje u džepu kupljeno na pijaci od žene za koju su govorili da ima urokljive oči. Na jajetu sam iscrtao simbol milenijumske bube i posvetio ga kultu Kosmičke strave, kako sam imenovao tadašnji tok mojih magijskih misli i vizija pod uticajem Lavkraftovih priča. Onda sam tačno u trenutku kada se zamračilo bacio jaje u reku Savu. Pet godina pre toga, u Prištini 1994. godine, uobličio sam osnovne pretpostavke magijskog koncepta duha vremena pod nazivom Božanska revolucija katastrofe koja u suštini sadrži osnovne postavke lurijanske i šabatajske kabale (iako tada o tome nisam imao pojma). Godina iščekivanja zloćudne „milenijumske bube“ na neki zakulisni način u mom umu je iskristalisala jedan simbol koji sam nazvao Bubom simetrije bezdanskih dubina a zapravo predstavlja četvorostruku svastiku. Ona je povezana sa smrću, sarkofagom, vodenim dubinama ili podzemnim ambisima, tarot ključem XVIII i geomantijskim znacima Coniunctio i Carcer. Svrha ovog simbola je da zapečati ono što je zatvoreno, ali i da otvori podzemne puteve što ukazuje na ulogu vodiča duše.

Doktor Smrt je odradio beskrvan posao Saturna. Sa druge strane ja sam uradio najbolje i najviše što sam mogao, ali mi je i dalje ostalo nepoznato ko se i gde udružio u novu okultnu strukturu i kakav je magijski lanac pokrenut. Ono u šta sam duboko uveren, jeste da je tog 11. avgusta 1999. godine pokrenut nekakav proces, oformljena neka magijska struja i / ili rođena neka osoba od značaja za dalji tok istorije.