Saturday, April 7, 2018

Radost života i ekstaza smrti

Zamislite svet u kome bitišu ljudi čije oči odišu radošću. Zamislite svet u kome je svako biće prožeto neizmernom radošću. Radost, to su vlati trave koje se povijaju na vetru. Sam vetar je radost. Oblaci su radost. Kiša je radost. Zvuk talasa koji udaraju u stene je radost. Svaka misao je radost. Tišina je radost. Svaki dodir i svaki pogled ispunjen je radošću. U takvom svetu ne postoji smrt, jer smrt je ekstaza. To je zlatno doba, Zemlja kakva je bila i kakva će opet biti. To je Zemlja kakva jeste, ali je paklena koprena užasa naše svesti skriva od naših pogleda. Mi smo odsečeni od radosti života i ekstaze smrti. Ta odsečenost, hendikep, jeste uzrok naše podeljenosti, ali i podeljenosti unutar našeg uma. To je uzrok našeg razlikovanja od drugih ljudi, drugih bića i drugih stvari. Onemogućeni smo da prirodno i izravno osećamo jedinstvo sveta i budemo prožeti tim jedinstvom osećajem radosti. Iznimno, na trenutke to možemo i spontano osetiti / spoznati / videti, ali da bismo to postigli kao stalni kvalitet, u stanju kakvom jesmo, moramo se svojski potruditi i tome posvetiti čitav život. 
"Let there be no difference made among you between any one thing & any other thing; for thereby there cometh hurt." AL, I:22 (Alister Kroli)
Čovek je dodelio imena životinjama tako što je njihove slike video na noćnom nebu, u zvezdama. Stvorene su u ljudskoj mašti tako što je prvobitni čovek zamišljenim linijama povezivao zvezde rasute po noćnom nebu i tako stvarao oblike. Čim bi u mašti stvorio takvu sliku on bi nadenuo ime na nebu zamišljenom biću i ono bi se ovaplotilo. Ova ideja, koju sam pronašao u Blavackinoj Antropogenezi, odavno je strana ljudima te udaljena svetlosnim godinama ne samo od profanog uma današnjice, nego i od uma dogmatskih egzoteričnih pobornika monoteističkih učenja. Ovakva ideja dopire od promišljanja zlatnog doba, u bibliji opisanog scenama Rajskog vrta. Taj detalj pomenut je u biblijskom Postanju, 2:19 i predstavlja izobličeni odjek jedne drevne istine, rekao bih pre sećanja, na stanje prvobitne harmonije ranih dana ljudskog bitisanja na Zemlji kada ljudsko nije bilo odeljeno od božanskog. Čovek je, dakle, mogao učestvovati u stvaranju. Slikovito govoreći o zlatnom dobu, Hamvaš se poziva na iranski spis Zend Avesta.
Šta je ono što carstvo Džema Šida čini zlatnim dobom? Odgovor je jednostavan: devet mostova. U Zend Avesti piše da je Čovek nasred zemlje sagradio devet mostova, šest većih i tri manja. A kuda oni vode, o tome na ovom mestu Zaratustra ne govori. Iz ostalih delova svete knjige pak ispostavlja se da je osam od devet mostova srušeno krajem zlatnog doba i samo je jedan preostao. On se naziva Kinvat; preko ovog mosta prelaze duše koje se sele sa zemlje i vraćaju u nevidljivost. Kinvat povezuje vidljivi i nevidljivi svet; nebo i Zemlju, materijalnu i duhovnu kreaciju. Carstvo Ver čini zlatnim dobom to što Zemlju i nebo povezuje devet mostova; to što bivstvo raspolaže slobodnim i višestrukim silaskom u život, i što život ima slobodan i višestruk izlaz u bivstvo... Zlatno doba je ono vreme kada je život otvoren prema bivstvu; kada anđeli silaze na zemlju, i duh struji u materijalni svet devetostruko.“ Bela Hamvaš, Scientia Sacra I, Draslar partner, 2012, Beograd, str 14-15.)
(Povodom ovog navoda vidi moj tekst: Fravarti, valkire i anđeo-čuvar ). Kako znamo da je zlatno doba postojalo? Zapravo, kako znamo da ono što zovemo zlatnim dobom nema utemeljenje u stvarnosti?
„Tvrditi posle svega da zlatno doba nema realitet ne bi bilo trezveno. Zlatno doba je preduslov apokalipse. Zlatno doba se ne može ni shvatiti bez apokalipse... Apokalipsa je apokalipsa tek upoređena sa zlatnim dobom.“ Bela Hamvaš, Scientia Sacra I, str 17.)
U tragediji i užasima našeg vremena, odnosno našeg istorijskog vremena, mi savršeno možemo odraziti suprotnost koja se smešta na krajnjim tačkama vremenskog spektra. Stanje radosti i jedinstva otud možemo videti na početku i možemo ga postulirati na kraju bitisanja čovečanstva na Zemlji. Na našim jezicima usklici JUHU, JUPI, OPA, IJU-JU, IHA-HA, OHO-HO itd, izrazi su radosti, dok je recimo URA izraz ekstaze. Živite uz „juhu“, umirite sa „ura“. Valkire su naše sestre. Valhala je naša domovina. Mi smo ratnici. Mi smo vitezovi. Učinimo od ovog paklenog (raz)bojišta stubište naše nebeske slave. Parametri su odavno postavljeni.
"If the body of the King dissolve, he shall remain in pure ecstasy for ever." AL, II:21