Wednesday, January 24, 2018

Bitkoin kao Prometej digitalnog doba

Dixitque Deus: FIAT lux. Et facta est lux.
Tako na latinskom glasi citat trećeg stiha Knjige postanja u bibliji, sa naglaskom na FIAT (neka bude). U savremenom svetu izraz FIAT MONEY označava novac koji emituju centralne banke. Monetarna vlast, poput Boga, jednostavno kaže neka bude novac - i bi novac! Oni odštampaju lepo ukrašen komad hartije i to proglase novcem. Međutim, kako veći deo novčane mase ne čini štampani i kovani novac, nego digitalni, vrhovna monetarna vlast generiše nekakve digitalne informacije i to proglasi novcem. Setimo se kako je u Italiji bio ismejan Marko Polo nakon povratka iz Kine, tvrdnjama da je lepo ukrašen komad kineske hartije koji je držao u ruci vredniji od zlatnika koji su njegovim sagovornicima zveckali u kesama. Zapravo, veći deo novca je iluzija, ne postoji stvarno, iako se tim novcem mogu kupovati konkretna dobra i usluge. Na delu je, dakle, opšti konsenzus da su ti elektronski zapisi koje emituju centralne banke sredstva plaćanja, te da jedino pomenute institucije imaju monopol nad emitovanjem sredstava plaćanja. Centralne vlasti su u tom smislu poput kakvog boga, ali ne bilo kojeg, nego upravo poput Boga monoteizma. One su poput zvezda, jedine koje imaju pravo, od Boga dato, da emituju novac, baš kao što zvezde emituju svetlost. Zvezde emituju fotone a banke elektrone - bez kojih - u oba slučaja, manje ili više, nema života. To je temelj današnjeg sveta - konsenzus o novcu, bilo da je taj konsenzus dobrovoljno postignut ili silom nametnut. 

Ukidanjem zlatnog standarda sedamdesetih godina XX veka, otklonjena je i poslednja prepreka bezgraničnoj despotskoj vlasti fiat novca, koji je tada poludeo od moći i krenuo da se neumereno umnožava, držeći se za klizavi teren finansijske, ekonomske i političke moći vodećih država sveta, pre svega SAD, čija je glavna izlučevina - dolar, postala poput svetskog božanstva. Od trenutka odvezivanja fiat novca od zlatnog standarda broj stanovnika planete se značajno uvećao, pa ipak ne u tolikoj meri koliko je novčana masa porasla (vidi: Doba Vodolije i svetski socijalizam). Takvo stanje stvari je izraz suštinskog mračnjaštva vremena u kome živimo koje karakteriše težnja elita za neograničenom moći. Poremećeno stanje stvari vidljivo je u procesu nastajanja fiat novca, a to je ex-nihilo (iz ništa ili ni iz čega), aklamacijom, upravo onako kako biblijski Bog stvara svetlost. Tako se gospodari novca igraju Boga, besprizornom imitacijom.

Pojava bitkoina kao decentralizovane digitalne valute deluje poput prometejske revolucije, luciferijanske pobune protiv despotskog Boga ili mesijanskog antinomijskog delovanja protiv etabliranog sveštenstva i njegovih zakona, poput delovanja Hrista protiv fariseja i sadukeja. Bitkoin je u tom smislu Lucifer-Prometej-Hrist, oblik revolucionarne avangarde protiv svetske monetarne oligarhije izražene i ovaploćene u odnosima monopola fiat novca. Bitkoin je, poput mesije, otvorio vrata novim kriptovalutama, na užas bogova fiat novca. Duh blokčejna je izašao iz boce i porodio nove izazivače svetskoj hegemoniji. Vreme je za fazu solve, kojom bi se otklonio smrtonosni grč coagula fiat emisije. Smisao fiat novca više nije povećanje opšteg blagostanja naroda, nije u službi života već smrti i patnje. Hegemonistički novac povređuje ljude, prirodu, životinje, ekosistem. U pitanju je jedna otrovna klipotična iluzija. I zato kada protivnici kriptovaluta zavape da je to prevara, da to nije novac, da je reč o samozvanom novcu, logično se nameće pitanje a kako nije prevara i digitalni novac koji emituju centralne banke? Oni prosto pohranjuju neke podatke na serverima i tvrde kako su ti podaci izraz nekakvog novca koji u stvarnosti ne postoji. Nema ga čak ni u papiru, a kamo li u zlatu ili nekoj drugoj vrednosti. Zašto je fiat digitalni novac centralnih banaka - novac, a tehnološki superiorniji blokčejn novac nije novac!? Pa novac je ono što mi kontrolišemo i šta označimo da je novac a ne nešto što je van naše kontrole - glasio bi odgovor. Takav stav je izraz jedne opasno akumulirane uzurpatorske i krajnje reakcionarne moći koja je izgubila svaku legitimnost. Reč je isključivo o kontroli i ni o čemu drugom. Otud je blokčejn novac izraz prve prave svetske alterglobalizacijske pobune. Tehnologija bitkoina je poput zlatnog standarda kojeg fiat valute nemaju. Nemaju ni tehnologiju, ni standard već samo hegemonističke sheme i monopolske mehanizme utvrđene u jednom duboko poremećenom, nepravednom, nelegitimnom i destruktivnom društvenom i pravno-ekonomskom poretku. Bitkoin je poput zlata, ali u digitalnom smislu, pre svega jer je njegova količina ograničena, ali ga je jednostavnije i jeftinije nabaviti, transportovati i čuvati, a može se deliti u bezbroj decimala. Otud nije pitanje ko stoji iza bitkoina, nego šta stoji. To je isto kao kada bi pitali ko stoji iza zlata? To pitanje je nesvesni (i izdresirani) izraz poimanja odnosa moći, jer iza fiat novca ne stoji ništa nego stoji neko.

Naravno, mogao bi neko zavapiti da bi napretkom kriptovaluta u svetu nastao haos. Ali, zar već nemamo haos? Zar ne živimo u krizi? Zar ne živimo u nenormalno nagomilanim dugovima koji su, izgleda, glavno dostignuće postmodernog kapitalizma? Nisu li onda u tom svetlu kriptovalute izraz socijalizacije kapitalizma koji se oteo od stvarnosti i od većine čovečanstva i postao jedna represivna sila oličena u privilegijama za odabrane, u kamatama, dugovima, deložacijama, izvršiteljima, uterivačima, ucenjivačima, obmanama, negativnim kamatnim stopama na depozit, politici štednje (zapravo odricanja) itd? Ukoliko neko misli da je bitkoin oruđe kriminalaca, valja podsetiti da se glavni promet droge, opasnih materija, oružja, kao i svih oblika kriminala odvija fiat novcem. Isto tako i kada je u pitanju utaja poreza i iznošenje novca u poreske rajeve. Država i društvo su mnogo više oštećeni manipulacijama fiat novcem nego netransparentnošću i eventualnom zloupotrebom, kao i izbegavanjem poreza pomoću bitkoina i kriptovaluta. Ljudi će, naravno, koristiti kriptovalute za mahinacije, ali mnogo toga bi se dalo regulisati. Recimo, meni pada napamet kako bi bilo humano da države podstiču razvoj i jačanje kriptovaluta, pa i da one same učestvuju u tome, da se izvrši diverzifikacija sredstava platnog prometa. U tom smislu vlasti bi mogle pribeći poreskom oslobođenju u trajanju od recimo pet godina, dok se tokovi kriptovaluta malo ne ustale, a porezi bi se mogli naplatiti na alternativne načine, recimo u procesorskoj moći računara, u samoj kriptovaluti, ne kada se ona negde gomila (to je štednja) ili kada se njome spekuliše, nego onda kada se pretvara u konkretnu materijalnu vrednost. Država bi mogla ljudima podeliti jake računare i edukovati ljude kako da rudare ili se bave trgovinom kriptovalutama. Ona bi sama mogla emitovati kriptovalutu ili više njih, kao što to već rade pojedine države. Naravno, ovo su više retorička pitanja i predlozi, jer dobro znamo i koji su razlozi da se upravo ne krene tim putem već da se u početku ismevaju a potom kriminalizuju svi koji učestvuju u stvaranju i prometu kriptovaluta. 

Neko bi mogao reći da kriptovalute predstavljaju agens konačnog razvlašćivanja suvereniteta, budući da nacionalnu državu lišavaju ekskluzivnosti emisije novca. Međutim, taj bi argument mogao imati smisla ukoliko bi suverena država u naše vreme zaista i postojala. Danas više ne postoji država u klasičnom smislu, jer osnovni preduslov njenog postojanja jeste suverenitet. Na prste se mogu prebrojati zaista suverene države. Međutim, ono što postoji jeste čitava mreža institucija koje predstavljaju mešavinu nacionalnih i nadnacionalnih tela i mehanizama čija je svrha upodobljavanje lokalnog globalnim potrebama. Institucije države nalaze se u funkciji nadnacionalnih i globalnih organizacija, mreža i institucija, koje su premrežile svaki segment života i razvlastile svaki oblik suverenosti. Institucije države su u tom smislu domaće tkivo u službi stranog tela koje je prisutno – da se izrazim – u obliku markera za monitoring i korekciju. Kao takva, država nije zainteresovana za borbu protiv bilo čega osim onog što direktno ugrožava interese nosilaca lokalne vlasti ili globalnog programa koje lokalni akteri sprovode. Dakle, desuverenizovana država nema i ne može imati nikakvih šansi protiv bilo čega, pa otud lišiti je ekskluzivnog prava emisije novca (to je već učinjeno u okviru evrozone, ali na maligan način - u korist većeg centralnog entiteta) zapravo predstavlja negaciju negacije, odnosno emancipaciju i resuverenizaciju njenih građana.

I za kraj, ne zaboravimo - bitkoin je softver, a softver je, kako su nam to već pokazale velike korporacije poput Majkrosofta - novac! Ako je novac ono što oni proizvode zašto onda bitkoin isto tako ne bi bio novac? I ukoliko je moguće da postoji decentralizovani novac, zašto bi onda bilo nemoguće da postoji decentralizovana država ili decentralizovana globalizacija?