Monday, August 28, 2017

Crni Brat - Čovek u crnom

"Behold within, and not above, One star in sight!"
Alister Kroli
"There is nothing more dangerous then mysticism, for the mania which it begets baffles every combination of human wisdom. It is ever the fools who upset the world and that which great statesmen never foresee is the desperate work of a maniac." 
Elifas Levi
Oduvek sam bio fasciniran mračnim likovima, crnim magovima, onima koji prodaju svoju dušu đavolu, koji teže moći, koji su opsednuti znanjem i čiji ego natkriljuje sunce. U trenucima mojih najvećih životnih iskušenja i kriza upravo je jedan takav lik pohodio moje očajne noćne sate namećući se kao model kakvog ličnog zlog genija, mračnog anđela, koji je pandan anđelu čuvaru. Mamio me je svojim psihopatskim čarima, nudeći samo jedan put, jednu savršenu senku svega, i samog Boga! Nije govorio služi me, pokori mi se, nego budi isto što i Ja! Ti si jači od istine! Ti si već veliki! Otuđi se od ljudi, odvoji se od sveta, i uživaj u čarima jedne kosmičke izolacije, predan moćima i znanju, predan sopstvenoj slavi i veličini, da te niko nikad ne ponizi, ne povredi, ne ugleda, da ti niko nikad ne priđe, da niko nikad ne dođe u posed ključeva tvog srca, da ti se ime šapatom i strahom izgovara, da te mračne sile veličaju i slave ime tvoje. Ogrni se senkom bezdana. Samo me poslušaj i u pravom trenutku načini pravi izbor i bićeš onaj kojeg će tama idealizovati. Nazvao sam ga Čovekom u crnom. Naravno, nema to nikakve veze sa likovima iz filmova i umetničkim fantazijama nego je u pitanju jedna stvarna i opipljiva mogućnost, jedan put koji iziskuje od čoveka da se odrekne svega ali tako da se ne odrekne ničeg.

Ta vrsta zova ima i svoj ljudski oblik, onda kada ga izgovori neko ko je oko sebe već stvorio oreol mističnosti, stekao "ime koje nešto znači", ko se nakitio raznim titulama i zvanjima te ih isto tako širokogrudo deli onome u kome vidi korisnog roba ili poslušnika. To je neko nepogrešiv, neko sugestibilan, patološki harizmatičan, neko ko toliko toga zna, koji je sav u znanju, koji desnom rukom laska a levom unižava, neko ko stalno stvara nove i nove koncepte, otvara nove pravce, tolikom brzinom da oni stari već zastare a da nisu dobrano ni poslužili. U takvim umovima eoni se smenjuju velikom brzinom, oni sažimaju prostore i vremena i kao da doslovno žive u kosmosu. Njima je Zemlja tesna, i stalno su kontaktu sa nekim nevidljivim i tajnim majstorima, bogovima, glasnicima. Misterije prošlosti i budućnosti, sistem funkcionisanja sveta njima nije nikakav problem. Sve oni znaju, sve obuhvatili razumevanjem, svakog su vraga i anđela, sveca i nesveca, svakog boga kontaktirali. Svaki su mit, svaku tradiciju oni nanovo objasnili. Pune im beležnice kanalisanih poruka sa dalekih Sirijusa, Vega, pa i nekih posve izmišljenih zvezda i planeta sa nebesa koje samo oni vide. Svaku su struju oni prizemljili. Takvi su to ipsisimusi, bogovi koji zemljom hodaju. A onda sretnem nekog takvog i čudom se ne mogu načuditi kako je moguće da takva ličnost uopšte postoji, jedan hodajući apsurd čije misli nikada nisu obične nego uvek udaraju u ekstreme - vinu se ka neuhvatljivim visinama apstrakcije a onda poniru ka bezdanim grotlima ludila i opšte konfuzije. I za sve imaju objašnjenje, pa i za stanja kada nisu baš sasvim svoji. Neko takav nije sposoban da se iskreno zapita ko sam ja - već projektuje sliku idealnog samog sebe i kaže - to sam ja! I neki takav mnogo bolje od mene zna u čemu ja to grešim, šta nije u redu samnom te kako sam ja zapravo veliki koji se malo zaboravio, pa je on tu da me dovede ka samospoznaji, kako on mene u dušu zna, jer smo i u prošlim inkarnacijama bili veliki magovi, zajedno smo čuda činili po Atlantidama i Lemurijama, po drugim svetovima, pa nije slučajno to što se sada srećemo, jer pred nama je veliki put mog pokoravanja njemu.
The Holy Mountain by Alejandro Jodorowsky
Ipak, ima i onih introvertnih, povučenih, kojima niko i ništa ne treba, čak ni robovi i sluge, već teže kosmičkoj samoći, daleko od svega i svakog, gde bi večno bili zakucani ispred ogledala moći. Njihov vidik je zid ništavila u crnoj obsidijanskoj refleksiji. Neko takav odelio je sebe od univerzuma, isključio se iz istog, odrekao se svog anđela-čuvara. To je krajnji stadijum fenomena koji je Alister Kroli nazvao Crnim Bratom. Kako to Kroli naglašava, to je onaj koji konstantno ograničava sebe ("Reč greha je Ograničenje", piše u Krolijevoj Knjizi zakona). Dodao bih da je u tom samoograničenju Crni Brat neko koga je sopstvena besprekornost u tom poslu dovela do savršenstva. Krajnji izraz tog savršenstva jeste Čovek u crnom, ideal, ishodište, ne-biće u savršenoj ljušturi. Od takvog čoveka na kraju ostane samo deformisana ego ljuštura, budući da je sav sadržaj njegovog bića proždran od strane demonskih sila sa kojima je težio da se ujedini, žudeći za njihovim moćima. To više nije ni ego, nego apsurdna prašina sitnih krhotina čiji je jedini faktor koji ih drži skupa lepak projektovane slike o sebi. Tu nema koherentne svesti niti koherentne misli. Ta ljuštura je, na neki perverzan način, u sebe integrisala čitav Bezdan te postala ono što sam nazvao crnom mumijom. Ravnoteža njegovog unutrašnjeg bića je poremećena a njegova unutrašnja svetlost bespovratno oštećena. U tekstovima Razum revolucije i Radikalno zlo u službi revolucije, crnu mumiju sam poistovetio sa lavkraftovskim arhi-bogodemonom Azatotom, a mogao bih reći i Horonzonom. U tom smislu Azatot je uzor i ishodište Čoveka u crnom kada on postaje Azatot. Tada on biva oličenje iskrivljene predstave o Detetu Bezdana, Detetu Mudrosti, detetu Vrhovnog Trojstva. 

Iz kabalističke perspektive, Crni Brat je neko ko je prekinuo svaku vezu sa supernalnom trijadom, odnosno prve tri sefire Drveta života i krunisao se lažnom krunom lažne sefire Daat. Krunu, odnosno prvu sefiru Keter, zamenio je Daatom, te upao u nju, pridruživši se demonima metafizičke pustinje. Rečju, slobodu je zamenio znanjem, a znanje je, kako to kaže Kroli - duša iluzije. On ističe da su u Ambisu svi utisci nepovezani, dok se Razum identifikuje sa samim vrtlogom Ambisa koji postaje svojevrsna kruna uma. Po Kroliju, onaj ko se krunisao bezdanom, ogrnuo se formom i ograničio, zatvorio samoga sebe od uticaja kako onoga što je ispod, tako i onoga što je iznad Bezdana. Kada kažem, ispod i iznad mislim iz perspektive simbolizma dijagrama Drveta života.  

Kako neko postaje Crni Brat? Verujem da to uopšte nije bio izbor sve do trenutka kada je taj izbor svesno napravljen, što se dešava na naprednom nivou adeptstva, da se tako izrazim. Ne može neki početnik ili bilo koja budala da donese takvu odluku, jer ma koliko neko lud ili glup bio ipak nije toliko neprirodan ili protivprirodan, sve dok sitni crvi straha i egoizma ne postanu silni apofisi i totalno razjedu um i pocepaju ličnost, daveći je u paranoji, strahovima, halucinacijama, opsesijama i šizofreniji. Put Crnog Brata poredio bih sa narkomanom ili bilo kojim oblikom zavisnika. To je, dakle, neko ko je stvarnu duhovnu hranu, koja dopire iz vrhovnog izvora, zamenio nezdravim supstitutima i opijatima. Kako neko može živeti od opijata? Ili da upotrebim jedno savremenije poređenje, Crni Brat je neko ko konzumira dijetetske suplemente i vitaminske tablete umesto svežeg voća i povrća. U tome je suština crnobratstva, u stalnoj zameni i brkanju stvari (ovde sam pokušao skicirati neka načela crnobratske zajednice: Crno bratstvo i solarni simbolizam). 

Crni Brat je fasciniran beskrajnim ambisima, nemogućim odredištima, dalekim prostor-vremenskim horizontima, ali nije u stanju da reši osnovna pitanja iz vlastitog vidokruga. On svoju zvezdu, istu onu kojoj je okrenuo leđa, traži u fizičkom univerzumu, kopa po drevnim mitovima tražeći vezu sa nekom konkretnom zvezdom na čiji bi se eho zakačio i sa kojom bi se poistovetio, prepoznavši u njoj svog anđela ili skrivenog boga, u krajnjoj liniji svoje više sopstvo. Pa kako neko može prepoznati svog anđela-čuvara u nekoj zvezdi, odnosno nebeskom telu? Razumem mitološki koncept zvezdanih obitavališta, ali anđeo-čuvar nije nešto što obitava spolja, pogotovo ne tamo negde svetlosnim godinama daleko. On se spoznaje okretanjem ka unutrašnjem. To je tako očigledno u Krolijevom stihu kojeg nisam bez razloga naveo na početku ovog teksta: "Behold within, and not above, One star in sight!" Dakle, unutra, a ne spolja, ne iznad i izvan - jedna zvezda na vidiku! Ta zvezda sjaji sa one strane Ambisa, a taj ambis je sadržan u mikrokosmosu. Nije u pitanju fizički ambis od Zemlje pa sve do Sirijusa ili gde već.
Bez anđela nema prelaska Ambisa, a bez okretanja unutrašnjem nema ni anđela. Jasna je i korisna težnja znanju, ali onda kada znanje postaje opsesija - nema spasa, jer ishodište je ludilo. Da bi se čovek realizovao kao mikrokosmos mora sebe spoznati u tom svetlu, što je bez anđela nemoguće. U knjizi Lapidis Lazuli, Kroli kaže: "He shall await the sword of the Beloved and bare his throat for the stroke." Pomenuti Voljeni je anđeo-čuvar. Bez njegovog udarca nema razbijanja koprene znanja i otvaranja kapija metafizičkog Grada Piramida koji se nalazi iznad Bezdana. Svako svome anđelu, po jedan anđeo za svakog čoveka (mislim, na posvećenika, a ne doslovno na svakog čoveka), jer "Every man and every woman is a star." Dakle, ne jedan anđeo za dva, tri čoveka ili hiljadu ljudi, nego je to u proporciji jedan-na-jedan. Ne može moj anđeo biti i tvoj, niti anđeo nekog velikog maga ili proroka može biti i anđeo njegovih sledbenika. Može biti da je izvor anđeoskog sjaja jedan, jer anđeo je jedan, jer je "Adonaj ehad", ali jedan za svakog pojedinog posvećenika. Poznato je iz kabalističkog mita da je arhanđeo Mihajlo zapravo anđeo-čuvar jevrejskog naroda, ali to može zadovoljiti koncept jednog religijskog kolektivnog identiteta izabranog naroda, ali ne i individualni put posvećeništva. Voleo bih da me neko ispravi ukoliko grešim u ovome.

P.S. Naposletku, jedan spekulativni pogled. kakva je to sila koja može izvući Crnog Brata, pa i Čoveka u crnom iz pogibeljnog puta tzv razarajućeg sve ka volšebnostima kreativnog ništavila? I šta se dešava sa jednim takvim povratnikom? Pitanje za jednu opsežnu meditaciju... ili za neki drugi tekst.

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.