Saturday, January 21, 2017

Magijska pozadina božanske revolucije katastrofe


Nikolas Kalmakof
"Jer ako ti to ne učiniš svojom voljom, onda ćemo to Mi učiniti uprkos tvojoj volji." Alister Kroli u Liber Cheth Vel Valum Abiegni

U mojim knjigama i na ovom blogu već sam pisao o nadolazećem fenomenu božanske revolucije katastrofe i njenih revolucionarnih aktera (na primer vidi: Božanska revolucija katastrofe i Revolucija katastrofe - pamflet). Reč je o nosiocima jedne specifične magijske struje čija je svrha po osnovnim polazištima slična nekim pretpostavkama lurijanske kabale (takođe vidi: Revolucionarne pretpostavke lurijanske kabale). Naime, reč je o obnovi ili popravci sveta putem njegovog uništenja (u čemu nalazim sličnosti sa šabatajskom strujom, vidi: Revolucionarno šabatajstvo i iluminizam). Naravno, u mojim vizijama i snovima, ideja revolucije i njenih nosilaca nema veze sa jevrejstvom, njegovim izopačenjem ili pak antisemitizmom, nego zadire tamo u onaj metafizički bezdan mnogo dalje od onoga šta u dosadašnjim revolucionarnim i iluminatskim interpretacijama predstavljaju simboli pentagrama, heksagrama ili kruga sa tačkom u središtu. Šta konkretno znači uništenje sveta? I kako je to uopšte moguće i zar nije apsurdno popravljati nešto nakon što je ono uništeno? Da bih to objasnio moram prvo početi od svojevrsne strukture revolucionarne struje. 

Postoji unutrašnji i spoljašnji prsten revolucionara božanske revolucije. Unutrašnji prsten čine sanjači/proroci a spoljašnji oni koji deluju u svetu. Ove poslednje nazvaću operativcima. Povrh ta dva prstena imamo i nepostojeći treći prsten koji zapravo i nije prsten nego je tu pre reč o multidimenzionalnom prisustvu koje čine inteligencije nevidljive i nepristupačne ljudskom uobičajenom poimanju i opažanju. Te inteligencije nazvaću glasnicima. Dakle, očitavamo jednu određenu, uslovno rečeno, strukturu iako je u praksi zapravo i nema. Tu strukturu možemo predstaviti simbolom kruga sa tačkom u središtu. Kružnicu čine operativci, tačku predstavljaju sanjači/proroci dok inteligencije prisustva, odnosno glasnici, imaju uporište u apstrakciji, odnosno tamo gde tačka postaje ništavilo. Sada bivaju jasniji obrisi trijade koja je ustrojena na način koji ima svoju analogiju sa dijagramom kabalističkog Drveta života. Glasnici se mogu uporediti sa vrhovnom trijadom Drveta, odnosno sefirotima Keter (1), Hokmah (2) i Binah (3). Sanjači/proroci su Hesed (4), Geburah (5) i Tifaret (6), dok su operativci Necah (7), Hod (8) i Jesod (9). Dno dijagrama Drveta, odnosno sefira Malkut (10) - kraljevstvo, označava aspirante, simpatizere, propagandiste i korisne idiote božanske revolucije. 
Kao neko ko o revoluciji piše te je na neki način propagira, pisac ovih redova samoga sebe svrstava u Malkut, nivo na kome obavlja posao propagandiste. Međutim, imajmo u vidu da Malkut predstavlja četvorostruko kraljevstvo, odnosno svet sačinjen od četiri elementa: Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja (shvaćena kao element a ne kao planeta). Kako sam sebe naveo kao propagandistu, red bi bilo da objasnim šta to konkrento znači. Poput svih koji spram božanske revolucije stoje u ulozi svojevrsnih dobrovoljaca, a što nivo Malkuta obuhvata, tako je i propagandista slobodan, odnosno nevezan revolucionarnim zavetima koji su magijske prirode te posve neraskidivi. Propagandisti odgovara element Vode, budući da on govori, piše i prima saznanja sa višeg nivoa posredstvom ogledala koje predstavlja Mesec, tj lunarna sefira Jesod. Ukoliko propagandista ostvari revolucionarni zavet tada je njegova volja skopčana sa nivoima sanjača/proroka. Aspirant predstavlja element Vatre u Malkutu te je kao takav predodređen nivoima operativaca, pod uslovom da ostvari zavet. Simpatizeri su Vazduh te su kao takvi, odnosno neodlučni, osuđeni da se čitavog života vrte u krug ne stižući nigde i ne postižući praktično ništa. Oni su nesposobni za zavetnički akt, životni fokus i disciplinu koju sve to iziskuje. Naposletku imamo korisne idiote čija je priroda saobrazna elementu Zemlje. Oni su poput ludaka ili budala, predodređeni za sve i ništa. Mogu postići najvišu apstrakciju te postati glasnici ili uroniti u najdublje tmine. Za njih jednostavno nema pravila te često predstavljaju svojevrsne medijume kroz koje se manifestuju dublji aspekti božanske revolucije a da oni toga uopšte nisu svesni. Simpatizeri i aspiranti svesno pokušavaju da se približe božanskoj revoluciji, imaju želju i ambiciju da joj se pridruže, dok su propagandisti i korisni idioti protiv svoje volje k njoj privučeni. 

Kada kažem da su privučeni revoluciji "protiv svoje volje" mislim na svakodnevno rudimentarno ljudsko htenje a ne na slobodnu volju u smislu kako je to objašnjavao Alister Kroli. Otud se revolucionarem ne može postati, ne može se zaslužiti nekakvim naporom, radom, samousavršavanjem, vežbama, meditacijom, tehnikama i raznim oblicima usredsređenosti na tzv lični razvoj. Bivaš deo božanske revolucije katastrofe onda kada se, potaknut zovom sila revolucije, setiš da je to tvoja prava priroda, pa samim tim i tvoja istinska volja. Oni čija to nije istinska volja i priroda nikada i nikako ne mogu stupiti u dodir sa silama revolucije. Pošto je božanska revolucija u pitanju onda je upravo sila koja je pokreće to što vrši odabir. Zapravo tu uopšte nije reč o nekakvom odabiru nego o prepoznavanju. Adept i Bog se međusobno prepoznaju i (iz moje trenutne perspektive) stope. Neki ljudi su za to predodređeni a neki nisu. Neki ljudi slede svoje preodređenosti jer su ih otkrili i potpuno se okrenuli ka njima. Oblika predodređenosti ima onoliko koliko je u univerzumu sila koje učestvuju u njegovoj izgradnji, održavanju i uništenju. Otud je jasan i stih na početku Krolieve Knjige zakona da je svaki muškarac i svaka žena zvezda. Koliko je onih koji su rođeni kao mikrokosmos toliko je i oblika predodređenosti. Dakle, aspirant, propagandista i korisni idiot mogu postati operativci, sanjači/proroci ili glasnici samo ukoliko taj poziv prepoznaju kao svoju pravu prirodu. I to je taj suštinski i jedini smisleni napor koji u ovom slučaju valja uložiti.

Devet sefira i četvorostruki Malkut, zajedno sa lažnom sefirom Daat, ukupno simboliziju četrnaest nivoa svesti, u tarotu predstavljenih brojčanim kartama (tzv male arkane) i dvorskim kartama (kraljevi, kraljice itd). Velike arkane predstavljaju puteve između tih nivoa, s tim što unutar strukture Malkuta nema staza nego su elementi pomešani. Velike arkane saobrazne su slovima hebrejskog alfabeta, od kojih svako ima čitavu jednu posebnu doktrinu. U praktičnom smislu slova su osećaji čije kombinacije tvore imena i formule čije nam frekvencije, intonacije i boje otvaraju određene koridore uspinjanja, prodiranja i poniranja. 

Sada kada smo razmotrili magijske pretpostavke božanske revolucije katastrofe pokušao bih odgovoriti na pitanje koje sam postavio u prvom pasusu ovog odeljka. Kako svet može biti uništen i nakon toga prepravljen? I da dodam, kako to neka opskurna magijska struktura može učiniti? Kao prvo, to je posao svih magijskih struktura bez obzira o kakvim je strukturama reč, bile one graditeljske, svetle, benigne ili izopačene. Svaka od njih svakodnevno uništava i uspostavlja novi svet. Kada kažem "svet", na tragu Karlosa Kastanede podrazumevam široko i duboko uspostavljen svojevrsni dogovor ljudskih percepcija o prirodi i okvirima onoga šta čovečanstvo u većini svojih pojedinačnih slučajeva opaža interpretira na osnovnom nivou. Kastaneda je to objašnjavao dogovorom skupnih tački svakog ljudskog bića koji se nasleđuje sa pokoljenja na pokoljenje. Magijske sile aktivno i svakodnevno utiču i usmeravaju taj dogovor na način koji većina ljudi uopšte nije ni svesna. Dakle, uništenje i obnova sveta odnose se na ljudski svet. Iz perspektive ljudskih bića ljudski svet je mahom sav svet, čak i tamo gde ljudska noga nikada nije kročila. Iako se taj svet sporo menja (posmatrano sa ljudske tačke gledišta) ipak sve to može biti u trenutku izmenjeno. 

Kastaneda je uzrok promene sveljudske paradigme u nekom neodređenom trenutku u prošlosti pronašao u pojavi tzv letača, velikih zavojevačkih, reklo bi se ne-bića koja su preko jedne tačke na jugu današnje Argentine iz naguala pohrlile u ovozemaljski svet. To je za posledicu imalo promenu položaja skupnih tačaka ljudskih bića, zatim ljudskog obličja i ko zna čega sve još. Takođe, evo kako je Hauard Filips Lavkraft u svojoj priči Danički užas prikazao paradigmu promene. Naravno, to je način kojem je Lavkraft bio predodređen (ili obrnuto) te ne znači da delim isti senzibilitet sa njegovom vizijom, ali svakako je poučno, radi razumevanja ovog šta želim reći ovim tekstom, obratiti pažnju na njegove redove:
"Ne bi trebalo ni pomisliti (...) da je čovek najstariji ili poslednji među gospodarima Zemlje, ili da uobičajena masa života i materije svetom sama hodi. Stari su bili, Stari jesu, Stari će biti. Ne u prostorima koji su nama poznati, nego između njih, Stari hodaju hladni i praiskonski, bezdimenzionalni i nama nevidljivi. Yog-Sothoth zna pravu kapiju. Yog-Sothoth je ključ i čuvar te kapije. Prošlost, sadašnjost, budućnost, sve je to jedno u Yog-Sothothu. On zna gde su se Stari u davna vremena probijali i gde će svoj prolaz opet da probiju. On zna gde su oni polja Zemlje gazili i gde ih gaze sad, i zašto ih niko ne može videti dok to rade. Po mirisu Njihovom mogu ljudi ponekad znati da su Oni blizu, ali Njihov izgled ne može nijedan čovek znati, osim po izgledu onih koji su potomci Njihovi među ljudima, a takvih ima mnogo vrsta, i izgledom se pružaju od najvernije slike čoveka, do onog oblika bez lika i supstance koji je oblik Njihov. Hodaju neviđeni i gnusni po onim pustim mestima gde su izgovorene reči i gde su Rituali uz urlike izvedeni u odgovarajuće Doba. Vetar benavi glasovima Njihovim, a Zemlja mrmlja svešću Njihovom. Šumu povijaju i gradove drobe, a ipak ne može ni šuma ni grad videti ruku koja udara. Kadath, u hladnoj pustinji, znao je Njih, ali koji čovek danas zna za Kadath? Ledena pustinja Juga i potonula ostrva Okeana sadrže kamenove sa urezanim pečatom Njihovim, ali ko je video taj duboko zamrznuti grad ili zapečaćene kule odavno ovenčane morskom travom i školjkama? Veliki Ktulu je Njihov rođak, ipak ih može samo mutno videti on. Ia! Shub-Niggurath! Kao nešto ogavno poznaćete ih. Njihova ruka je na grlima vašim, a ipak ih ne vidite, a Njihova naseobina jedna je te ista kao i prag vaš što ga branite. Yog-Sothoth je ključ kapije na kojoj se sfere susreću. Čovek vlada tamo gde su Oni nekad vladali. Oni će uskoro vladati tu gde čovek sad vlada. Posle leta je zima, posle zime leto. Oni čekaju stpljivi i moćni, jer će Oni ovde vladati ponovo." (Hauard Filips Lavkraft, Nekronomikon (odabrane priče priredio Dejan Ognjanović), Everest media, Beograd, 2008, str 335)
Jog-Sotot, Lavkraftov naziv za demona Horonzona, čuvara praga, čiji je priziv bio deo čuvene pustinjske avanture Alistera Krolija kada je on prešao bezdan u kabali simbolizovan lažnom sefirom Daat (znanje). Potomci Njihovi među ljudima... Na tragu biblijske legende o nefilima u prvi plan izbija i ono o čemu je Julius Evola govorio - o prirodnoj, genetskoj, krvnoj predodređenosti za neki oblik inicijacije, za pripadnost nečem velikom, kosmičkom, božanskom ili demonskom. Božanska revolucija katastrofe cilja upravo ka smeni bogova a što jeste slično sa onim o čemu su pisali Lavkraft i Kroli. Ta smena dešava se upravo sada.

Sunday, January 15, 2017

Lavkraft, Kastaneda, Kroli, kosmička strava

Čitajući Hauarda Filipsa Lavkrafta ne mogu da odolim jednoj sličnosti pogleda na svet izloženim u njegovim pričama strave sa onim što je pisao Karlos Kastaneda. Iako Lavkraft i Kastaneda nemaju dodirnih tačaka, zajedničko im je gledište o prirodi sveta u koji smo uronjeni procesom života. I jedan i drugi opisuju krhkost ovoga sveta, krhkost ljudskog položaja u univerzumu te naposletku krhkost samih ljudskih bića. I kod Lavkrafta i kod Kastanede postavka sveta ima duboku, zastrašujuću i podmuklu pozadinu. Naš svet je u tom smislu jedna veoma krhka opsena van koje zjapi nepojmljivi ambis iz kojeg u našu skučenu stvarnost može dopreti neizrecivi užas kroz pukotine te iste stvarnosti u koju smo fino ušuškani našim navikama, mnjenjima, percepcijama. Dok je kod Kastanede strava tek uzgredno prisutna i uklopljena u mehanizam njegovog opisa sveta, Lavkraft naglasak stavlja upravo na toj stravi. U oba slučaja, ta strava, kod Kastanede manje prisutna ali ne i beznačajna, ima kosmičke dimenzije i predstavlja deo sistema sveta. Kod Kastanede su nosioci strave neorganska bića, letači, izopačeni stari vidovnjaci kao izazivači smrti i uopšteno sve ono što ima veze sa onim što on naziva nagualom a čija je priroda nedokučiva. Sama ideja tonala i naguala te svođenja našeg sveta na ograničeni tonal i beskrajni nagual kao nepregledno polje mogućnosti koje svako malo mogu prodreti u naš svet – skučeni tonal jeste značajan elemenat strave u Kastanedinom opusu. (U tekstu Teorija matriksa pokušao sam da iznesem neka moja gledišta na tu temu). 

Isto tako, jedna od osobina koju dele Lavkraft i Kastaneda jeste isticanje nemoći razuma spram magijskih i onostranih sila, beskraja, naguala i kosmičke strave. Kod Kastanede razum je nemoćan i jednostavno smeta putevima spoznaje i osvešćenja. Kod Lavkrafta je nemoćan pred naletima užasa. Takođe, zajedničko im je i zapažanje da u vreme razvijene civilizacije njena tehničko-tehnološka "čudesa" čuvaju mali ljudski svet, čuvaju tonal. U priči Ukleta kuća, Lavkraft kaže da njegovog junaka visoke poslovne zgrade štite "kao što moderne materijalne stvari čuvaju naš svet od drevnih i nezdravih čuda." Moja zapažanja na tu temu izneo sam u tekstu Revolucija katastrofe i demon informacija. Kod Kastanede je to objašnjeno time da je savremeni čovek, okruživši se tehnologijom, učvrstio položaj svoje skupne tačke, a što je istovremeno zaštita ali i smetnja za izlazak svesti iz skučenih okvira ljudskog oblika.  
Karlos Kastaneda
Kod Lavkrafta je fauna strave mnogo raznovrsnija. Čitajući Lavkrafta upoznajemo se sa raznim slučajevima, rekao bih modelima provale bezdanih sadržaja u ljudsku stvarnost te uviđamo neobičnost ljudi koji su glavni akteri ili svedoci tih susreta/provala. Poput Kastanedinih vidovnjaka, tako i mnogi Lavkraftovi likovi koji se susreću sa kosmičkom stravom, odudaraju od prosečne osobe. Mnogi Kastanedu shvataju doslovno te veruju u istinitost svega što je on u svojim knjigama rekao. Takođe, nesumnjivo je i mnogo onih koji to smatraju fikcijom. Ipak, iako je Kastaneda svoje knjige pisao pre svega kao izveštaje o svojim susretima sa stvarnim ljudima, indijanskim čarobnjacima Meksika, a Lavkraft svoje kao nesumnjivu fikciju - mnogo toga kod Kastanede deluje fiktivno a kod Lavkrafta istinito. Iako je sve izmislio Lavkraft zapravo nije izmislio ništa. On je svoje vizije uokvirio pričom. U tekstu Povratak magije pokušao sam da skiciram talas koji najavljuje renesansu proročke imaginacije određenih okultista, mistika i umetnika. Lavkraft je u tom smislu poput proroka. Ono što čini njegovu crtu samosvojnosti jeste upravo njegov književni izraz pomoću kojeg je on uobličio svoju viziju i čudesa sa one strane: Azatot, Jog-Sotot, Njarlatotep, Ktulu, Šub Nigurat itd. Ta vizija nije plod njegovog umovanja, nije racionalna, već je primljena, kroz snove ili drugačije, a upravo taj detalj Lavkrafta dovodi u vezu sa jednom osobenom ličnošću proročke vokacije - Alisterom Krolijem.
Alister Kroli
Kenet Grant pravi zanimljivu poveznicu između Lavkrafta i Alistera Krolija u pogledu osnovnih pojmova njihovih osobenih mitologija. Pozvaću se na jedan njegov navod:
"Okultisti su često koristili beletristiku kao sredstvo izražavanja. Bulver Litonov Zanoni i Neobična priča (A Strange Story) pokrenuli su mnoge ljude da krenu na put konačnog Traganja. Ideje neprihvatljive svakodnevnom umu omeđenom predrasudama, iskvarenog "borbom za parče hleba" - obrazovanjem, mogu da promaknu cenzuri posredstvom romana, pesme, pripovetke. Ideje se mogu valjano zasejati na tle koje bi ih u suprotnom odbacilo ili uništilo... Artur Maken, Brodi Ines, Aldžernon Blekvud i H.P. Lavkraft su pisci te vrste. Njihovi romani i pripovetke poseduju neke značajne sličnosti sa onim vidovima Krolijevog kulta koji su predmet ovog poglavlja, a to je ponovo probuđeni atavizam koji nagoni ljude na razaranje. Bilo da je reč o Vizijama Pana, kao što je slučaj sa Makenom i Dansenijem, ili je reč o još zlokobnijem opštenju sa žiteljima zabranjenih dimenzija, na šta nailazimo u delima Lavkrafta, čitalac se sunovraćuje u svet varvarskih imena i nerazumljivih znakova. Lavkraftu nisu bili poznati ni Krolijevo ime ni delo, pa ipak, neke od njegovih maštarija, odslikavaju, doduše iskrivljenu, bit sadržaja Krolijevog kulta." (Kenet Grant, Magijski preporod, Esotheria, Beograd, 1997, str 120/121)
Zatim Grant pravi poređenje Lavkraftovih i Krolijevih pojmova. Na primer, ono što je kod Krolija Knjiga zakona, kod Lavkrafta je Al Azif (Nekronomikon), Krolijeva zvezda Nuit i Lavkraftova petokraka izrezana od sivog kamena, Krolijev Horonzon i Lavkraftov Jog-Sotot, Krolijev Aivaz i Lavkraftov Njarlatotep, itd. Po Grantu Kroli i Lavkraft su na sličan, a ipak različit način, iskazali određene arhetipske obrasce karakteristične za novi eon. 
Naravno, to su sličnosti, ali sličnosti nisu dovoljne za stavljanje znaka jednakosti, budući da i Lavkraft, i Kroli, i Kastaneda imaju zasebne i posve originalne sisteme sveta i prateće mitologije, dovoljno moćne i sjajne da u predstojećim vremenima tame čovečanstva imaju ulogu svojevrsne baklje koja predstavlja vezu kako ka dubinama makrokosmosa tako i ka mikrokosmičkoj unutrašnjosti.