Friday, September 23, 2016

Mesec, zvezde i mikrokosmos

U tekstu Ukratko o Mesecevim fazama napisao sam da je postojanje Meseca u orbiti Zemlje preduslov stvaranja i postojanja čoveka kao mikrokosmosa. Bez Meseca čovek ne bi bio mikrokosmos nego sličniji životinji, odnosno čoveka kao takvog ne bi ni bilo. Mesec nas čini ljudima. Napomenuo sam kako je prividna jednakost veličine diskova Meseca i Sunca, posmatrano sa Zemlje, indikator mikrokosmičnosti i uravnoteženosti čoveka te svakolikog života na našoj planeti. Glavna uloga Meseca je u uobličavanju i usmeravanju kosmičkih uticaja ka Zemlji, zvezda ali i Sunca tokom noći. Kada se kaže kosmički uticaj valja imati na umu da je čovek pre svega i iznad svega - mikrokosmos, što znači da u sebi sadrži čitav univerzum. Preciznije, čovek ima sposobnost da osvesti svaki delić svemira, da komunicira sa svakim delom univerzuma posredstvom određenih saobraznosti koje ljudsko biće u svojoj celokupnosti ima sa svemirom. Na primer, čovek sadrži prirodu elemenata, zatim planetarnu prirodu te naposletku zvezdanu prirodu. Svako nebesko telo ima svoj aspekt, svog predstavnika u ljudskoj prirodi. Ilustracije radi, čitav svemir bi mogao biti oslikan na ljudskoj koži, sve planete, zvezde, sazvežđa. Ljudsko biće je hram a hram je slika univerzuma. To su te saobraznosti.

Zamislimo zigurat, odnosno piramidalnu strukturu sačinjenu od sedam nivoa ili spratova, poput onog legendarnog Nabukodonosorovog u Vavilonu, ali za ovaj prikaz prilagođenog onom što želim istaknuti. Svaki sprat pripada određenoj planeti. Prizemlje ima 81 sobu i pripada Mesecu. Nivo iznad njega je Merkurov i ima 64 sobe. Sledeći pripada Veneri sa 49 soba, a onaj iznad Suncu sa 36 soba. Poviše Sunčevog je Marsov sprat sa 25 soba, iznad kojeg je Jupiterov sa 16 i na vrhu Saturnov sprat sa 9 soba. Ukupno sedam nivoa i 280 soba. Primetićete da je redosled planeta usklađen sa dijagramom kabalističkog Drveta života a da brojevi 81, 64, 49, 36, 25, 16 i 9 odgovaraju tzv planetarnim kamejama odnosno pitagorejskim magičnim kvadratima. Svaka od tih 280 soba predstavlja po jedan deseti deo svake od 28 lunarnih faza i zauzima oko 1 stepen i 16 sekundi zodijačkog kruga te sadrži po jednu ili više zvezda. Otprilike na svakih stotinu godina te zvezde pređu iz jedne u drugu sobu ovog volšebnog imaginarnog zigurata. Kako iz teksta o Mesečevim menama znamo gde se u mikrokosmičkoj orbiti reflektuje koja lunarna faza lako nam je da pretpostavimo i gde je na toj orbiti i svaka od pomenutih 280 soba sa svojim zvezdama. Na primer zvezda Betelgez je u našem vremenu saobrazna završetku sedme Mesečeve mene, odnosno periodu Mesečevog rasta (prva četvrt) i na mikrokosmičkoj kružnici nalazi se u predelu između srca i vrata, krećući se ka dole. U imaginarnom ziguratu Betelgez se nalazi u dvadesetoj sobi solarnog sprata (polje pod brojem 20 u kameji Sunca - 6 x 6). 
Tako kroz naše biće plovi čitav nebeski svod, svaka vidljiva zvezda i planeta, Sunce i Mesec. Sve što postoji tamo može biti prizvano u našu svest. Bez postojanja Meseca nama sa Zemlje to ne bi bilo moguće. Mesec dođe kao neki (de)modulator telepatskih talasa, da se tako izrazim. Sve šta bi trebalo da uradimo jeste da pratimo Mesečev ritam kretanja i faza i da pomoću mnemotehnike upamtimo saobraznosti važne za ovaj proces. A onda, kada budemo spremni, možemo pozvati određenu inteligenciju sa neke od zvezdanih odredišta i spoznati nešto što zaključani u materijalistički, religijski ili čisto intelektualni oklop nikada ne bismo mogli. 

Upravo je u tom procesu uspostavljanja telepatskog kontakta i komunikacije sa dalekim inteligencijama zvezdanih odredišta, uloga Meseca kao nekoga ko nam to omogućava, nezamenljiva. Mesečeva priroda, osim što može biti određena i kao neka vrsta (de)modulatora, takođe može biti i obuhvaćena pojmom rezonantne kutije, budući da je Mesec kao nebesko telo šupljikave građe. Međutim, valja napomenuti da inteligencija Meseca ima širok spektar svojih izražaja, od onih naklonjenih čoveku do krajnje neprijateljskih i opakih. Mesec je magijsko kosmičko ogledalo, pa sve šta je sadržaj kosmosa ujedno je i sadržaj Meseca. Kao što ogledalo samo po sebi nema dubinu, tj nema dušu, tako i Mesec nema onu životnu silu koja bi to nebesko telo činilo živim na način kao što su planete žive (imaju aktivno i živo planetarno jezgro). U samom središtu Meseca nalazi se šupljina. Ta šupljina je, između ostalog, stecište svojevrsnih vampirskih magijskih sila, odnosno kako bi Alister Kroli rekao "the yoni as a vampire force, sterile." Istovremeno, središte Meseca je i sedište njegove snage gde se uliva snažna energija Sunca i drugih planeta solarnog sistema, kao i dalekih zvezda iz čega se cedi nektar večnosti, soma, haoma, ambrozija bogova. Magični kvadrat Meseca u svom centru sadrži broj 41 koji pisan hebrejski sadrži dva tzv majčinska slova alef (1) i mem (40). Zajedno oni obrazuju reč koja se odnosi na utrobu. Ta jalova Mesečeva utroba savršen je magijski instrument, istovremeno strašna i privlačna, jalova i blagorodna, ubistvena i životvorna. To je magična ženstvenost koja u svojoj nutrini porađa mušku inteligenciju - drevnog lunarnog muškog boga kao prototip svakolike muškosti na Zemlji. Bez tog detalja Adama ne bi bilo, muškaraca, pa samim tim ni čovečanstva kakvo jeste takođe ne bi bilo.