Saturday, July 30, 2016

Eros, magija i manipulacija

Marcilio Ficino je u XV veku stavio znak jednakosti između Erosa i magije. Moć magije je utemeljena na Erosu - koji uopšteno stvara dvojnost radi izazivanja tenzije koja teži ponovnom spajanju. Cilj magije je, po Ficinu, ujedinjenje stvari kroz njihovu inherentnu sličnost. Po njemu, svi delovi univerzuma, poput udova kakvog živog organizma, zavise od Erosa. Svi se oni nalaze u međusobnom odnosu po svojoj zajedničkoj prirodi. Eros je, dakle, sila koja obezbeđuje da saradnja delova univerzuma funkcioniše. Kako Joan Kulijanu parafrazira Ficina:
„Ljubav je ime dano moći koja osigurava kontinuitet neprekinutog lanca bića; pneuma je ime dato zajedničkoj i jedinstvenoj supstanci koja ta bića stavlja u uzajamni odnos. Po Erosu i kroz Eros svekolika se priroda pretvara u veliku čarobnicu.“ (Eros i magija u renesansi, Fabula Nova, Zagreb, 2007, str 164) 
Ljubav je magija i magija je ljubav. Preko četiri stotina godina kasnije, čuveni Alister Kroli povikao je: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“ Dakle, naša volja je zakon, ali samo onda kada je ljubav. Dodao bih, naša volja je zakon ali samo onda kada je zaista volja. U svojim komentarima na stihove Knjige zakona, Alister Kroli kaže da je magija, odnosno magika, kako je on zvao svoju magijsku struju:
„Umeće života, prema tome umeće uzrokovanja promena u skladu sa voljom; stoga je njen zakon ljubav pod voljom, i svaka njena aktivnost je čin ljubavi. 
Mi smo prihvatili ljubav kao značenje promene, promene koja je suština svekolike supstance univerzuma. I takođe smo prihvatili ljubav kao način kretanja, volje za promenom. Za nas je svaki čin koji uključuje promenu, čin ljubavi; život je ples ushita, a njegov ritam beskonačni zanos koji nikad ne malaksava, niti zamire. Naš lični užitak u tom zanosu proističe ne samo iz našeg vlastitog učešća u njemu, već i iz našeg svesnog razumevanja njegovih čistih savršenstava.
Ljubav pod voljom - ne spontana paganska ljubav; niti ljubav pod strahom, kao što to čine hrišćani. Nego, ljubav magički usmerena i korišćena kao spiritualna formula. 
Simbol Boga u Egiptu je bio Ankh, koji predstavlja remen sandale, implicirajući moć kretanja; takođe, on svojim oblikom sugeriše Ružin Krst, ostvarenje ljubavi.“
Vidimo sličnost osnovnih magijskih postavki Ficina i Krolija. Takođe, uviđamo i značaj simbolizma velike tarot arkane VI Ljubavnik za ovu temu, kao i vezu te karte sa kartom I Mag. Ljubavnik i Mag rade sličnu stvar. Ljubav je magija zato što su magijski procesi slični ljubavnim. Kako to Kulijanu objašnjava, ljubavnik se služi svojim talentima kako bi zadobio kontrolu nad pneumatičkim mehaniznom ljubljene. Sa druge strane Mag može uticati na predmete, pojedince, društvo ili prizvati nevidljive entitete, duhove, bogove i demone. Kulijanu apstrahuje shvatanje magije Marcilija Ficina i Đordana Bruna kao fantazmički proces koji se oslanja na kontinuitet individualne i univerzalne pneume, odnosno duh. Elifas Levi bi umesto pneume upotrebio izraz astralno svetlo kao univerzalni magijski agens, sveprisutan te u tom smislu sličan sveprisutnom kontinuitetu u Knjizi zakona oživljene egipatske boginje Nut kao Nuit. 

Sva je magija sjediniti Sunce i Mesec pod Merkurom (misli se u smislu magijskog procesa čije elemente ova nebeska tela predstavljaju kao asocijativni simboli), koji je planeta vladar Blizanaca, znaka koji predstavlja astrološku atribuciju karte Ljubavnik. Karta Ljubavnik povezana je sa hebrejskim slovom zain, a ovo slovo, na dijagramu kabalističkog Drveta Života, simbol je staze koja spaja solarnu sferu sa Saturnovom, odnosno srce i razumevanje. U literaturi o kabali, božanska inteligencija koja vlada ovom stazom jeste ona koja uliva veru u srce pravednika. Bez vere nema ni magije, a bez Erosa nema ni volje, budući da je, po Đordanu Brunu, jedina veza volje upravo Eros. Dakle, bez Erosa nema ni buđenja volje. Bruno ističe da je za uspešnost magijskog poduhvata neophodna uverenost u njegovu učinkovitost. Vera je jedna od magijskih poveznica. Nije Isus bezrazložno insistirao na veri svojih sledbenika.  
Veza između magije i Erosa je Merkur (o Merkuru više: Merkur-mesija-Hrist i Sveti duh), a u tarotu je priroda Merkura najčistije prikazana kartom Mag. To je gospodar igre, veliki manipulator i opsenar, onaj koga je Đordano Bruno opisao u spisu De vinculis in genere, a koji Kulijanu opsežno tumači:
Makijavelijev Vladalac je prethodnik političkog pustolova, danas već izumiruće vrste. S druge strane, čarobnjak iz De vinculis prototip je impersonalnih sistema masovnih medija, indirektne cenzure, globalne manipulacije i trustova mozgova koji vrše okultni nadzor nad masama zapadnog sveta. On nipošto nije tip koji je proizvela sovjetska propaganda, jer je previše istančan. 
Brunova manipulacija zahteva savršeno poznavanje subjekta i njegovih želja, bez čega ne može biti spone. 
Cilj Brunove erotske magije je omogućiti manipulatoru nadzor nad pojedincima i masom. Temeljna pretpostavka za to je postojanje najmoćnijeg oruđa manipulacije - Erosa u najopštijem smislu te reči: onoga što volimo, od telesnih užitaka do bogatstva, moći itd. Sve je određeno u odnosu spram Erosa, budući da averzija i mržnja predstavljaju tek negativnu stranu iste univerzalne privlačnosti.“ 
(Eros i magija u renesansi, str 168-9)
Seks skandali, pornografija, pedofilske mreže, uopšte medijska eksploatacija seksualnog, sve su to delovi jednog opsežnog mehanizma manipulacije, što bi se danas reklo programiranja (vidi: Revolucija katastrofe i demon informacija). U tu svrhu stvaraju se kolosalni magijski lanci (ili mreže) koje obuhvataju čitav svet. Elifas Levi u knjizi Transcendentalna magija, (Esotheria, Beograd, 2004, str 113-4), osvetljava pojam tzv magijskog lanca: 
„Uspostavljanjem Magičnog Lanca, mi ujedno stvaramo i magičnu struju, čija snaga raste u srazmeri sa veličinom lanca... Entuzijazam koji se u društvu prenosi putem međusobnih veza i zajedničkih običaja, proizvodi magnetnu struju koja ga održava i uvećava. Ta struja treba da obuzme i ushiti preko mere sve prijemčive, slabe i nervozne osobe, temperamenta sklonog histeriji i halucinacijama. Takvi ljudi veoma brzo postanu moćni prenosnici magične snage i uspešno projektuju astralno Svetlo u pravcu same struje; odupirati se delovanju te sile je, u izvesnoj meri, borba sa smrću... Otići ću još dalje i reći da se magični krugovi i magnetne struje sami obrazuju i da, u skladu sa zakonima sudbine, utiču na one koji su im podložni. Svako od nas je obuhvaćen sferom relacija. Ona konstituiše svet svakog pojedinca, te samim tim on postaje predmet njenog uticaja... Čovek ekscentrične prirode je onaj koji nastoji da formira krug boreći se sa centralnom silom privlačnosti postojećih lanaca ili struja. Suđeno mu je da uspe ili da propadne. Šta je potrebno za uspeh u takvom slučaju? Središnja tačka stabilnosti i neprekidno kružno delovanje inicijative.” 
U poglavlju pod nazivom Trostruki lanac u istoj knjizi, na strani 252, Levi piše: 
„Stvoriti magijski lanac znači proizvesti struju ideja koja stvara sudbinu i privlači veliki broj volja u dati krug aktivnih manifestacija.” 
Uspostavljanje magijskog lanca spada pod osnovno magijsko delovanje, koje se zbiva, kako bi Kulijanu parafrazirao Bruna:
„Indirektnim kontaktom putem znakova i slika koji iskazuju svoju moć nad čulima vida i sluha.” (Eros i magija u renesansi, str 170)
Prethodni vek iznedrio je svetsku fabriku snova - Holivud, filmsku industriju generalno, masovnu televizijsku produkciju radi usmeravanja fantazmičkih slika u pravcu stvaranja određenih asocijativnih obrazaca u ljudskoj svesti. Kako to Bruno kaže - glavni ulaz svih magijskih procesa jeste fantazija, a u umu nema ničega čega prethodno nije bilo u čulima, a nema ničeg što dolazi iz čula što bi moglo dosegnuti um bez posredovanja fantazije. Na delu je masovni uticaj na fantaziju kakav nikada nije postojao ranije. Magijski lanci i razastrte mreže prolaze kroz fantaziju primalaca, čoveka svedenog na publiku. Isti je mehanizam ljubavne magije i njene mračne posestrime čiji je cilj manipulacija kako pojedincima tako i masom. I to uopšte nije teško budući da ljudi pojedinačno uzev, nemaju nikakvu samokontrolu, odnosno kontrolu nad procesom sopstvene fantazije. Pojedinac fantazira gonjen željama, a te fantazije su neobuzdane, snažne. Tako lako postaje plen manipulatora bilo koje vrste. 
Međutim, reč manipulator uglavnom ima loše određenje. I nije uvek svaki manipulator zlonameran. Manipulator je svako ko na izvestan način deluje na maštu drugih ljudi, a prevashodno na vlastitu. Ne može se delovati na druge a da prethodno slično delovanje nije odrađeno prema samome sebi. Proroci i utemeljivači vera su takođe na izvestan način manipulatori jer manipulišu fantazmičkim procesima oživljavajući maštu ljudi svojim uplivom koji je pobuđuje. Kulijanu kaže:
„Najočitiji rezultat Brunove misli jeste da je religija oblik masovne manipulacije. S pomoću učinkovitih tehnika utemeljitelji religija mogli su dugotrajno uticati na imaginaciju neukih masa, kanalisati njihove emocije i budeći u njima osećaje samopregora i požrtvovanosti koje inače ne bi osećali.” (Eros i magija u renesansi, str 174)
Imaginaciju uglavnom pobuđuju spoljašnji uzroci, bilo da je reč o delovanju drugih ljudi, odnosno neljudskih entiteta i sasvim magijskih bića. A ti neljudski entiteti mogu biti posve nezavisni ili ljudskom maštom stvoreni, odnosno dovedeni u imaginarno postojanje. Imajmo na umu da ako nešto imaginarno postoji ne znači da nije stvarno. Da bi nešto bilo stvarno ne mora nužno biti opipljivo. Međutim, ako je nešto već stvarno na neopipljiv način, nije nužno da tako uvek i u svakom slučaju ostane. Mag, kao vrhunski manipulator, sposoban je, pre svega, da stvara fantazmičke slike i upravlja procesom fantazije, tj da stvara, kontroliše i usmerava tok fantazmičkih slika, imajući pre svega veru u učinkovitost toga šta radi, ljubav u smislu snažne strasti prema tome šta radi i volju kojom tvori vlastiti zakon u domenu fantazmičkog. On je stoga slobodan od tuđih uticaja na sopstvenu fantaziju, baš kao što je imun i na delovanje fantazmičkog toka koji je sam pokrenuo. On učestvuje, snažno oseća, ali se ne podaje već vlada energijom. O tome dalje Kulijanova parafraza Brunovih postavki:
„Pod izrazom vinculum vinculorumlanac nad lancima”, Bruno podrazumeva tri odvojene stvari, naime, Eros, fantaziju i veru. Naravno, već nam je poznato da je Eros fantazmički proces koji broj izraza svodi na dva. Takođe nam je poznato da je temelj na kome se vera oblikuje i produbljuje imaginacija, iz čega sledi da je vinculum vinculorum sintetičar, primalac i proizvođač fantazmi. Mređutim, Bruno taj izraz najčešće rabi kako bi opisao izvanrednu moć Erosa, daemonis magni, koji upravlja svim magijskim delovanjima. Ona su tek eksploatacija individualnih sklonosti i stavova u cilju stvaranja trajnih veza čija je svrha podvrgavanje pojedinca ili grupe volji manipulatora.” (Eros i magija u renesansi, str 176)
Rubens
U kontekstu magijske manipulacije, po Brunu, svi se lanci svode na erotsko. Onaj koji nešto želi, koji nešto ljubi je u tom smislu okovan. Na kraju, kako Bruno kaže - Najčvršći je lanac onaj Venerin. A sam taj lanac, kaže Bruno, jeste lepota u najširem smislu. U imaginaciji to je svojstvo slike koja fascinira i vezuje energiju strasti. Otud je fantazija stvarna jer je njen uticaj stvaran, a ako je uticaj fantazije stvaran onda je uticaj magije isto tako stvaran.
nastavak: Eros, magija, manipulacija II